Ageratum

Ageratum (lat. Ageratum houstonianum Mill.) je jednogodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici glavočika (lat. Asteraceae). Stabljika biljke je slabo razgranata i uspravna, a može da naraste i do 50 cm u visinu.

Latinski: Ageratum houstonianum
Engleski: Whiteweed
Porodica: glavočike (Asteraceae)
Dimenzije: do 50 cm

Karakteristike

Listovi agerata su srcoliki, smešteni na kratkim stabljikama, s nazubljenim ivicama, izraženim žilicama i prekriveni mekim dlačicama. Cvetovi su mali i raznolikih boja, o bele i ružičaste pa sve do plave koja je najčešća boja. Rastu iz pazuha listova ili na samom vrhu stabljike i čine složene grozdaste cvasti. Cvetaju od aprila pa sve do prvog mraza.

Poreklo

Latinsko ime roda ageratum potiče od grčke reči ageraton (prefiks a - bez, geras - starost), što se prevodi kao "ono koje ne stari", zbog cvetova koje biljka dugo održava kao da je tek procvetao. Ime vrste houstonianum dato je u čast škotskog botaničara Vilijama Hjustona koji je istraživao biljke na području Srednjem i Južnom Amerika. Po njemu je nazvan i rod biljaka Houstonia iz porodice brokolija (lat. Rubiaceae).

Na stranim jezicima nazivi su Foss Flower (eng.), Gewohnlicher Leberbalsam (nem.), Ageratum du Mekikue (fr.), Agerato celestino (italijanski), agerato (španski), obični nepostarnik (slo.).

Stanište

Prirodno raste u predelima Centralne Amerike, posebno u Meksiku i Gvatemali, a proširio se i na obližnja mesta gde se smatra invazivnom vrstom i korovom. Kod nas se gaji u baštama kao ukrasna biljka. Cvetovi su medonosni, pčele sakupljaju puno polena i malo nektara.

Gajenje

Ageratum se seje u proleće na zaštićeno mesto (najbolje u kući), a nakon što prođe opasnost od mraza potrebno ga je presaditi van. Možemo ga gajiti i sa ukrasnim saksijama, ali cveće izgleda najatraktivnije kada biljke rastu u gustim grupama, poput pokrivača tla. Ne vole položaje izložene naletima vetra i poželjno ih je saditi na direktnoj sunčevoj svetlosti ili delomičnoj senci.

Nije zahtevna biljka, ali u vreme suše svakako je treba često zalivati. Kad se osuši, cveće je potrebno odseći, a seme koje biljka proizvodi i više nego obilno, možemo dalje sejati ili pokloniti.

Postoji mnogo vrsta, a najčešće se razlikuju po cvetovima koji cvetaju u različitim bojama, od bele i plave do ružičaste koja je najčešća. Sadrži alkaloide zbog čega je otrovna za životinje i ne koristi se za ispašu.

Srodne vrste

Foto: Goran Horvat / Pixabay