Dragun (lat. Diospyros lotus L.) je listopadno drvo koje pripada porodici dragunovki (lat. Ebenaceae). Može da naraste i do 20 m u visinu, a krošnja je okrugla.
Latinski: Diospyros lotus
Engleski: Date-plum, Caucasian persimmon, Lilac persimmon
Porodica: Dragunovke (Ebenaceae)
Dimenzije: do 20 m
Karakteristike
Koren je ukopan plitko i veoma je razgranat. Grane su žuto-braon boje sa izraženim svetliim lentikelima. Listovi su zašiljeni na vrhu, kožni, sjajni, ovalni, širine 3 - 6 cm i dužine 5 - 15 cm. Sa jedne strane su svetlo zeleni dok je naličje lista još svetlije i rastu na dugim peteljkama dužine do 1,5 cm. U početku rastu dlakavi sa obe strane, a kasnije se gubi dlakavost s jedne strane lista i dolasko jeseni ne menjaju boju.
Dragun je dvodomna biljka, pa tako razlikujemo ženske i muške vrste. Cveće je jednopolno, sedeće, malo i pravilno, a može da bude zelenkasto bele ili tamnocrvene boje. Plod biljke je sitan, okrugao, mesnat, prečnika 1 - 2 cm. Pri sazrevanju je žute boje, a koža postaje deblja. Sazreva u oktobru i novembru, a nakon sazrevanja ostaje na drvetu, čak i nakon što lišće otpadne. Seme je tamnosmeđe i u obliku bubrega.
Poreklo
Latinsko ime roda diospiros potiče od grčkih reči Dios (zeus, bog) i piros (pšenica, vatra), koje doslovno prevedeno znači zevs pšenica ili zevs vatra, ali tačno se zapravo prevodi kao božansko voće prijatnog ukusa. Na stranim jezicima nazivi su Caucasian persimmon, date-plum i lilac persimmon (eng.), Lotuspflaume (nem.), prunier-dattier, plakueminier lotier, plakueminier du Levant, plakueminier d'Italie (fr.), guayacana, lodoñero (špa.), i dr.
Stanište
Raste na predelima centralne i istočne Azije, a u južnoj Evropi gaji se isključivo kao ukras ili jestiva biljka. Raste na sunčanim i toplim, a za razvoj i rast mu je potrebno vlažno tlo. Otporan je na hladne temperature, pa tako može da preživi i do -25°C. Svake godine daje obilan urod, a ponekad se koristi i za kalemjenje kakija (lat. Diospiros kaki).
Upotreba
Dragun je ukusno i jestivo voće koje se jede sušeno, kuvano ili sirovo. Pre konzumacije mora potpuno da sazre, a ako se ostavi na drvetu i nakon mrazeva, plod će da bude još ukusniji. Po željo se mogu raditi sirupi, pekmezi i džemovi. Zahvaljujući savitljivom, izdržljivom drvetu koje je otporno na truljenje, kada se dobro uglača i obrbadi, koristi se za izradu stolarije.
Ostavite odgovor