Begonija

Begonija (lat. Begonia semperflorens) je višegodišnja zeljasta biljka. Zahvaljujući lepoti svojih cvetova i lišća, rado je viđena u mnogim kućama. Pripada porodici Begoniaceae, a poreklom je iz Indije i Južne Amerike. Botanički naziv je dobila od popularnog francuskog botaničara Čarlsa Plumijera koji ju je otkrio i nazvao prema tadašnjem francuskom guverneru Majklu Begoniju.

Begoniju najčešće možemo pronaći na prostorima Južne Amerike, Havajima i ostrvu Reinion. Iako je njeno prirodno stanište u vlažnim tropskim šumama i to do 1000 metara nadmorske visine, takođe se gaji i kao ukrasna biljka.

Stabljika joj je razgranata i mesnata, a rasti može i do 50 cm u visinu. Listovi su naizmenično poslagani i nalaze se na kratkim drškama i mesnati. Široki su, u obliku jajeta i šiljastog vrha, a ivice listova su joj crvene boje i nazubljeni. Mogu biti široki i do 8, a dugi do 12 cm.

Cvetovi mogu biti ružičasti, crveni ili beli. Nalaze se u pazušcima lišća, a po nekoliko njih sakupljeno je u cvatove. Cvetaju u jesen i proleće, a pčele sa njih skupljaju nektar i polen. Plod begonije je mala kapsula u kojoj se nalaze sitne semenke.

Vrste begonije

Poznato je oko 1000 različitih sorta begonija, a najpoznatije su Semperflorens, Reks i Elatior. Reks vrsta nema cvet pa je u narodu poznata i pod imenom"lisna begonija". Ima velike listove u obliku srca koji su najčešće sive, smeđe, zelene ili crvene boje, s različitim šarama po njima. Prema građi korena, begonije se dele na begonije sa vlaknastim korenjem, rizomske i gomoljaste begonije.

Sadnja begonije

Begonija se razmnožava sadnicama i semenom. Otporna je na suva i vruća leta, a ne voli temperature niže od 12 stepeni. Sadnja begonije radi se u proleće, a zahteva puno sunca ili polu-senku i dobro tretirano tlo jer ne voli kad joj se voda zadržava oko korena.

U cvećarnama i poljoprivrednim apotekama možete kupiti krtole begonije čija se sadnja obavlja od kraja marta pa do sredine maja. Sade su u saksije na dubinu od 13 cm ili posude dimenzija 60 x 15 cm koje se pune mešavinom zemlje za cveće, peska i treseta u razmeru 2: 1: 1.

Sadnja begonije u saksije

Saksije ne treba napuniti zemljom do vrha, a krtoli se ne sade duboko nego se malo pokriju sa slojem zemlje otprilike 5 cm, jer će tako mladim izdancima biti omogućen lakši rast. Krtoli se sade uspravno i to vrha okrenutog prema gore, a razmak između krtola u posudama mora biti 20 cm.

Sadnja begonije u bašti

Sadnja begonije u bašti se obavlja tek kada ste sigurni da više ne postoji opasnost od mraza. U bašti će najbolje uspeti u hladovini, ispod krošnje drveća gde do njih dolazi svetlost koja se kroz lišće drveća filtrira. Treba izbegavati sadnju na mestima koja su izložena jakim vetrovima jer ima jako krhke izdanke koji se lako mogu slomiti. Sade se u zemlju koje je mešavina treseta sa kompostom ili zemljom. 

Gajenje begonija i održavanje

Saksije u kojima ste posadili begonije trebate držati na toplom i ne previše osvetljenom mestu. Zalevaju se vodom koja je odstojala, ali treba paziti da se ne zadržava jer to može dovesti do truljenja krtola. Prvi izdanci se pojavljuju za 2-3 nedelje, a kad počnu nicati, potrebno ih je umereno đubriti jednom u dve nedelje. Begonije trebate držati u zatvorenom prostoru do pojave prvih pupoljaka, a nakon toga se mogu izneti na balkon.

Kada je biljka već formisana, đubri se tečnim đubrivom za cvetajuće biljke jednom u dve nedelje. Gajenje begonije podrazumeva i obilno zalivanje, ali treba imati na umu da voda ne sme doći do lišća i cvetova.

Nakon prestanka cvetanja, zalivanje se u jesen pomalo smanjuje dok se lišće ne osuši. Krtoli se, nakon toga, vade iz zemlje i stavljaju na sunce da se suše. Očišćene krtole trebate čuvati u piljevini ili lagano navlaženom tresetu na suvom mestu i temperaturi od 8 stepeni.

Kad je u pitanju gajenje begonija u bašti, one se vade pre pojave prvog mraza. Presađuju se u saksije, a izdanci im se skraćuju na veličinu od 10 cm. Posude se drže u toplijoj prostoriji, a begonija se na proleće ponovo sadi u vrt. Kod sobnog načina gajenja begonija, trebate imati na umu da biljka ne voli previše topline i velike količine sunčeve svetlosti, što znači da će prilagodba suvom vazduhu u kućama i stanovima biti teška. Takođe treba izbegavati i veliku toplinu koja dolazi iz radijatora.

Ne podnosi česta premeštanja pa ju nemojte previše pomerati sa jednog mesta na drugo. Pri odabiru savršenog mesta za gajenje begonije treba imati na umu da joj ne odgovaraju ni promaja ni hladan vazduh.

Bolesti i štetočine begonija

Najčešće bolesti koje napadaju begoniju su siva plesan i pepelnica, a od štetočina lisne vaši.

Pepelnica i siva plesan

Pepelnica i siva plesan se javljaju za vreme vlažnog vremena u proleće. Uzrokuju nastanak malih, okruglih do elipsoidnih žuto-belih pega na lišću. U većini slučajeva uzrokuju nekrozu vrata lišća, a u uslovima veće vlažnosti, bolest može da se proširi i kroz 5 do 12 dana te uzrokovati truljenje listova. U tom slučaju propada cela biljka.

Lisne vaši

Lisne vaši se lako primećuju jer se na svim organima biljke, u većini slučajeva, pojavljuju u kolonijama. Štetu čine tako da sišu biljne sokove pa cela kolonija ovih štetočina može napraviti veoma veliku štetu i to samo na jednoj biljci.

Kod biljaka koje su napale lisne vaši mogu se videti razni simptomi poput zastoja u razvoju i rastu, deformisanje i žutilo na listovima, mali prinos i uvenuće biljke.

Najbolji načun za zaštitu protiv bolesti i nametnika je prevencija odgovarajućim sredstvima.

Zanimljivosti o begoniji

Begonija u narodu predstavlja želju za produživanjem života osobe kojoj ovaj cvet poklonjamo. Prema narodnim verovanjima pomaže u zdravlju kod starijih ljudi, ali i u oporavku od bolesti.

Osim kao dekoracija, begonija se nekad davno koristila i za laštenje mačeva.

Lišće i cvetovi begonije su jestivi, a mogu se konzumirati sveži, sirovi, kuvani ili prženi i imaju blago gorkast ukus, koji je sličan limunu jednu nežnu teksturu. Usitnjeni cvetovi mogu se kombinovati u salatama i sendvičima, ali se preporuča osobama obelima od gihta ili onima sa kamenom u bubregu zbog visokog sadržaja oksalata.

Za begoniju se smatra da čisti jetru i eliminiše toksine.

Foto: sqraz/Pixabay