Lešnik je plod drveta obične leske (lat. Corylus avellana) koja cveta i oprašuje se tokom zime. Ime roda potiče od grčke reči "koris" što znači "kaciga", zbog lisnatog ovoja koji obavija plod leske. Kultura je karakteristična za mediteranski region koji zahteva dosta sunca (heliofitne biljne vrste).
Pripada porodici breza (Betulaceae) i ima niz karakteristika koje ga razlikuju od ostalih vrsta voća. Jedno od najznačajnijih je njeno cvetanje tokom zimskih meseci, dok većina ostalih plodova miruje i počinje da cveta tek dolaskom proleća.
Lešnici spadaju u grupu orašastih plodova, kao što su kesteni, pistaći, bademi i kikiriki.
Ova žbunasta biljka može da raste kao žbun visine 3 - 8 metara, pa čak i kao drvo koje dostiže visinu i do 15 m. Kora lešnika je glatka, dok su listovi dvostruko nazubljeni i sa donje strane dlakavi. Koreni se razvijaju plitko ispod površine zemlje, na dubini od svega oko 30 cm. Na lesku se javljaju i karakteristične rese, koje su zapravo žuti muški cvetovi, dugi 5 - 12 cm. Ženski cvetovi su manje vidljivi, mali i uglavnom se nalaze duboko u pupoljku. Tučak je izrazito crvene boje. Cvet se razvija u ranim prolećnim mesecima pre nego što listovi počnu da rastu.
Nakon oprašivanja, cvet ostaje uspavan do juna, kada počinje da se formira plod. Lešnik sazreva za vreme letnjih meseci. Boja ploda lešnika tada varira od zelene do mešavine zelene i braon boje. Plodovi lešnika se sakupljaju kada padnu na tlo, krajem septembra i u oktobru.
U kontinentalnim predelima leska često raste u divljini, a divlja leska se može videti na šumskim proplancima i uz rubove šuma, uglavnom na lošim zemljištima lošeg kvaliteta.
Lešnik je jedna od najrasprostranjenijih namirnica, prepuna benefita za naše zdravlje i lako se uklapa sa drugim namirnicama. Najveći proizvođač lešnika je Turska, 70% proizvodnje ove voćke je u Turskoj. Italija proizvodi 20% svetske proizvodnje lešnika, a Azerbejdžan, Španija i Francuska i Amerika 10%.
Lešnik ima ekološki značaj. Oni su veoma bitan izvor polena za pčele i ostale oprašivače. Životni vek leske može biti do 70 - 100 godina, a da plodonosi može 50 - 70 godina. Rađati leska počinje u trećoj ili četvrtoj godini.
Srodnici
Sorte lešnika
U poslednjih nekoliko godina, uzgoj lešnika u našim kontinentalnim oblastima doživljava porast zbog povećane potražnje za ovim orašastim plodom. Pri odabiru sorte lešnika, treba imati na umu da su tu najbitnija takva svojstva, kao što je rodnost lešnika, bujnost, oblika ploda, randman jezgra lešnika, odvajanje omotača, veličina ploda, otpornost na temperature. Postoji više načina da se grupišu sorte lešnika, pa tako postoji podela na obične, pitome, plemenite, kulturne sorte i šumske forme.
Obična leska
Najčešće sorte lešnika koje se gaje su Corylus avellana i Corylus maxima. Obe vrste imaju sličan oblik ploda, ali se oblike biljke razlikuje prilikom rasta.
Corylus avellana ili obična leska je vrsta lešnika nižeg rasta i često dostiže visinu od 5 m, a širina krošnje iznosi 5 metara. U ponekim slučajevima može da poraste duplo više od navedenog. Lišće se otvara krajem aprila i početkom maja, a opada u novembru.
Corylus maxima raste do 6 m u visinu, a krošnja joj raste do 5 m u širinu. Od Corylus avellana se razlikuje po širem listu, dužim resama. Takođe ima skoro duplo duži plod.
Obe sorte lešnika su monoecične, tj. cvetovi oba pola rastu na istoj biljci. Corylus avellana je vrsta lešnika, koja je karakteristična za Balkan i Malu Aziju, mada je ima i na drugim mestima.
Pitome sorte
Pitome sorte lešnika su postale pretežno od vrsti Corylus avellana, Corylus maxima i Corylus pontica. Način postanka, tj. rodonačelna sorta, kao kriterijum za grupisanje sorti lešnika nije prikladan. Takođe, usvojena je i klasifikacija koja deli sorte na osnovu morfoloških karakteristika.
Prema ovom kriterijumu se razlikuju četiri grupe:
Lambert
Sorta koje je dobila ime zbog omotača, prema njegovom izgledu i građi. Omtoač je razrezan i duži od ploda. Izgledom podseća na bradu. U ovu grupu spadaju sorte koje su značajne za privredu i, konkretno, sorte ranijeg vremena sazrevanja.
Celska sorta
Njihova značajna odlika je takođe, kao i kod lambert sorti, građa omotača. Njihov omotač je rasečen na dva dela. Pri osnovi je srastao. Kod zrelih plodova omotač se savija i plodovi lako ispadaju. Za razliku od lambert sorti, kod ove sorte omotač nema zadebljanje u vidu cilindra u osnovi. U ovu grupu spadaju sorte sa plodovima oblika od okruglastog do izduženog, a kada su u pitanju veličine ploda, i tu su moguće razne varijacije.
Lambert-hibridi
Uglavnom u ovu grupu spadaju hibridi sorte lambert i celskih sorti. Plodovi su slični lambert sortama, a omotač je kao kod celskih sorti. Ovakvi plodovi lako ispadaju iz omotača. Jezgro ovih sorti je dobrog kvaliteta. Odgovara za upotrebu u ishrani i za industrijsku preradu.
Celski hibridi
U ovu grupu spadaju sorte, koje su nastale kao lambert hibridi i koje imaju biološko-fiziološke karakteristike celskih sorti. Kod ovih sorti omotač je iz dva mesta koja su u osnovi srasla. Mnoge sorte ove grupe su privredno značajne sorte.
Šumske forme
Ovde su svrstane razne forme šumskog lešnika, a koji se ne kultivišu. Zbog ogromnog broja varijanti, susrećemo i veoma širok spektar plodova po krupnoći, obliku, izgledu omotača i drugim svojstvima. Te forme su u skladu sa svojim osobinama bliske celskim sortama.
Talijanske sorte
Tonda Gentlle delle Langhe
Ovo je italijanska sorta, poreklom iz oblasti Pijemonta. Tamo se najviše uzgaja. Ona najbolje uspeva na teritorijama, koje su slične onoj, sa koje vodi poreklo, a to su blago zatalasana podbrda. Ova sorta lešnika ne podnosi vlažna, kao i maglovita područja. Sazreva u drugoj polovini avgusta. Žbun joj je srednje bujan, Samobesplodna je, te su joj potrebni oprašivači. Otporna je na zimske mrazeve. Veoma je rodna sorta. Plodovi joj lako ispadaju iz omotača. Plodovu su srednje krupni. Jezgro ploda je srednje krupno, veoma kvalitetno, boje slonove kosti, čvrsto je i aromatično, pa se iz tog razloga puno koristi u konditorskoj industriji.
Takođe, kod nas je ovo je sorta leske s privredne tačke gledišta najznačajnija.
Tonda Gentile Romana
Takođe sorta italijanskog porekla. Sazreva u prvoj polovini septembra. Srednje bujna sorta, koja cveta od sredina januara do sredine februara. Takođe samobesplodna. Lako se prilagođava na različite sredine. Otporna na kasne prolećne mrazeve. Ima srednje kupan plod, okrugo oblika, braon boje. Lako ispada iz omotača. Koristi se u konditorskoj industriji. Spada u privredno značajne sorte.
Tonda di Giffoni
Ova sorta ima bujan žbun, samobesplodna je te su joj potrebni oprašivači. Ima srednje krupne plodove, okruglog oblika, tamno braon boje. Jezgro ove sorte se koristi u konditorskoj industriji.
Rimski
Sazreva sredinom septembra. Ima srednje bujan žbun. Ova sorta formira puno izdanaka. Cveta kasno. Ima dobru rodnost. Otporna je na mrazeve. Ima krupne plodove, koji ispadaju iz ovojnice. Ljuska je svetlo smeđa. Jezgra ove sorte su do oko 1,35 g, slatka, ali nije aromatična. Ova sorta spada u grupu pratećih sorti.
Uzgoj lešnika
Za uspešan uzgoj lešnika važno je blagovremeno obraditi zemljište kako bi se postigao visok prinos. Obrada zemlje između redova i okopavanje oko sadnica tokom prve i druge godine uzgoja su ključni koraci. Takođe je potrebno primeniti herbicide.
Nakon šest godina od sadnje, u područjima sa dovoljnom količinom kiše tokom letnjih meseci, preporučuje se formisanje nisko pokošene trave između redova. Redovno hranjenje i malčiranje plantaža takođe su važni za održavanje kvaliteta. Pored navedenog, redovno navodnjavanje i đubrenje zasada su ključni za uspešan uzgoj lešnika.
Zemljište
Leske dobro uspevaju na različitim tipovima zemljišta, od neutralnih, pa do kiselih. Dobro podnose i dobar treset i glinu. Bitno je da zemljište ima dobru drenažu i niži nivo hranjivih materija. Previše nutrijenata u zemlji bi dovelo da biljka proizvodi više listova, a manje cvetova i plodova. Takođe, ovoj biljci ne prijaju močvarna zemljišta.
Prilikom odabira mesta za sadnju, treba izbegavati mesta koja su podložna jakim mrazevima, gde su jaki vetrovi, ali isto tako oblasti sa visokim temperaturama i gde su dugi sušni periodi.
Odgovara joj zaklonjeno mesto, sa dobrim sistemom za navodnjavanje, što je veoma bitno u toplijim krajevima.
Zemljište treba pripremiti do kraja septembra. Zemljište se krči, ravna i drenira (opciono). Onda se pristupa rigolovanju zemljišta na 45 cm i popravci plodnosti zemljišta. Popravke se vrše unošenjem organskih i mineralnih đubriva, kao i fosforno-kalijumovih đubriva. Na kraju je zemljište potrebno poravnati tanjiračom, rotofrezom i valjkom.
Temperatura
I Corylus avellana i Corylus maxima najbolje uspevaju u područjima gde su hladnija leta i blage zime ili u pomorskim krajevima. Međutim, neke druge vrste lešnika mogu bolje da podnesu toplije temperature. Leska može da izdrži nisku temperature do čak 29°C, ali rese sa cvetovima ne mogu više od -10°C. Ne uspevaju najbolje u tropskim ili suptropskim klimama. Njima odgovara hladniji period, odnosno 800 - 1.200 sati, gde je temperatura ispod 7°C. Po ovome su jako slične jabukama.
Vreme sadnje
Lešnik se može saditi u jesen ili proleće. Međutim, preporučuje se setva lešnika u jesenjim mesecima zbog povoljnijih uslova za razvoj korena i lakšeg praćenja vegetacije početkom proleća. Pre jesenje sadnje leti se vrši duboko oranje radi pripreme zemljišta. Povremene kiše i vrućina tokom leta mogu olakšati fragmentaciju tla.Prolećna setva lešnika se ne preporučuje, ali ako se odlučite za to, duboka obrada zemljišta se može obavljati od leta do zime (ako vremenski uslovi i vlažnost zemljišta dozvoljavaju). Hladne temperature mogu uzrokovati smrzavanje i odmrzavanje tla, što može poboljšati otpuštanje.
Ako se lešnik sadi u proleće, preporučljivo je da se sadi što ranije i da se zasadu posveti dodatna pažnja, obezbeđujući dovoljno vode koja je neophodna u ovoj fazi rasta. U suprotnom, rast i razvoj biljke mogu usporiti.
Plodored
Biljke koje najbolje idu uz lešnik su one koje fiksiraju azot, privlače oprašivače i poboljšavaju tlo oko sebe. Primeri takvih biljaka su gavez, peršun, korijander, špargla, beli luk, ribizla i razne lukovice. Takođe, lešnik dobro uspeva sa svim biljkama iz porodice mahunarki kao što su grašak, soja, pasulj, kikiriki, bademi i ukrasne mahunarke kao što su bagrem, mimoza i albicija.
Nana je biljka koja dinamički poboljšava kvalitet zemljišta, pa je pogodna za sadnju ispod lešnika. Treba izbegavati sadnju lešnika pored biljaka kao što su komorač, praziluk i cvekla.
Takođe treba da se uzme u obzir vrstu lešnika koja planira da se uzgaja. Ako se lešnik uzgaja u obliku grma, teže je posaditi druge biljke ispod njega. Zato treba razmisliti o sadnji biljaka koje ne zahtevaju mnogo svetlosti ili prostora za rast, kao što su lukovice niskog rasta kao što su luk, mladi luk, šalot ili ljutika i vlašac.
Oblikovanje krošnje
U proizvodnji leske danas se primenjuju uzgojni oblici žbunolika vaza (bez debla), kao i vaza i piramida (uzgojni oblici s deblom visine 30 - 70 cm). Najčešće upotrebljivani uzgojni oblik je žbunolika vaza. Oblikuje se leska najčešće u prvim godinama, sa 4 osnovne primarne grane, na kojima se oblikuju sekundarne skeletne grane, oko 50 cm udaljene jedna od druge. Time su zadovoljeni uslovi rasta, oblikovanja i pomlađivanja žbuna, kao i diferenciranja rodnih pupoljaka, uz najpovoljniju osvetljenost unutrašnjosti i oboda žbuna.
Oblik žbuna
Ranije je bilo uobičajeno uzgajanje lešnika u obliku žbuna ili žive ograde zbog prirodnih izdanaka koji se formiraju na korenu. Verovalo se da se ovim načinom gajenja obezbeđuje veća površina za bolju rodnost. Međutim, kada se uporedi po jedinici površine, veći prinos je moguć pri gajenju lešnika u obliku stabla gušćeg rasporeda. Važno je dobro isplanirati uzgoj kako bi bio što isplativiji, s obzirom na to da lešnik dostiže vrhunac tek nakon 6 godina.
Od nekoliko sadnica kalemljenih na medveđu lesku može se formirati i žbun. Takav grm će imati 3 - 4 glavne grane, koje će biti lakše održavati, jer neće biti toliko izdanaka iz korena.
Ovaj oblik gajenja se uglavnom koristi u kućnim baštama, dok za intenzivan uzgoj nije isplativ zbog velikog broja sadnica. U poređenju sa uzgojem u obliku grma sa prirodnim izdancima na korenu, uštede nisu značajne.
Da bi se dobio rastući oblik grma, potrebno je skratiti sadnice na 20 - 30 cm kako bi korenovi izdanci bolje rasli. Od novih izdanaka treba zadržati 3 - 4, koji će postati glavne grane, a ostatak ukloniti. Ostaju samo ako želite da formirate živu ogradu.
Oblik drveta
U uzgojnom obliku drveta važno je redovno uklanjati korenove izdanke i zalivanje, posebno ako se šire iz sopstvenog korena. Preporučuje se kalemljenje lešnika na medveđu lesku da bi se smanjio broj korenskih izdanaka. Ali medveđa leska nije pogodna za teška tla. Preferira ilovasta drenirana zemljišta, iako dobro podnosi sušu i ekstremne uslove.
Rezidba se vrši zimi kada biljka miruje. Ovo smanjuje potrošnju hranljivih materija za nepotrebne izdanke i promoviše cvetanje. Prilikom rezidbe treba obratiti pažnju na obolele i oštećene grane, koje takođe treba ukloniti kako bi se smanjio rizik od štetočina i bolesti.
Uzgoj lešnika kalemljenjem na medveđu lesku sve je popularniji u intenzivnom gajenju zbog veće ekonomske isplativosti. Drvo zauzima manje prostora u odnosu na žbun, što omogućava gušće uređenje i bolju kultivaciju. Stabla rastu u proseku 50 - 80 cm, što omogućava upotrebu različitih mašina i manje brige o izdankama iz korena. Takođe, drveće je bolje osvetljeno od žbunja, što rezultira kvalitetnijim plodovima i većim cenama na tržištu.
Oblik vaze
Najbolji oblik za uzgoj lešnika je grmolika vaza, jer obezbeđuje najviše osvetljenje krošnje. Sunčeva svetlost je neophodna za rast i razvoj lešnika jer se razvija na jednogodišnjim izdancima. Oblik vaze se formira sa 3 - 4 glavne grane na udaljenosti od oko 20 cm da bi drvo bilo jače.
Cilj rezidbe je da se obezbedi dobro osvetljenje, razvoj listova i pravilan odnos između nadzemnih i podzemnih delova biljke. Zimskom rezidbom se uklanjaju mladi izdanci koji guše žbun i predstavljaju konkurenciju glavnim granama. Takve grane treba potpuno ukloniti do same osnove kako ne bi ugušile krunu i oštetile formu rasta. Takođe, treba ukloniti sve suve, oštećene i polomljene grane.
Period mirovanja
Lešnik ulazi u stanje mirovanja tokom zimskih meseci, kada se rast stabla usporava i formiranje listova prestaje. To je prirodan proces koji omogućava drvetu da uštedi energiju i zaštiti se od niskih temperatura. Tokom mirovanja, metabolički procesi u drvetu se usporavaju, ali drvo je i dalje živo, iako ne raste aktivno. Drvo će ponovo početi da raste u proleće, kada temperature porastu i dani postanu duži.
Važno je napomenuti da stabla lešnika zahtevaju manje vode i đubriva tokom perioda mirovanja. U ovom periodu treba obaviti rezidbu kako bi se podstakao snažan rast u narednoj sezoni i kako bi se stablo oblikovalo i kontrolisala njegova veličina.
Dužina perioda mirovanja može varirati u zavisnosti od područja sadnje i vremenskih uslova, ali generalno stabla leske miruju od kasne jeseni do ranog proleća.
Sadnja lešnika
Pre sadnje lešnika važno je pripremiti zemljište i utvrditi njegov kvalitet, što uključuje analizu hemijskog sastava zemljišta. Ukoliko zemljištu nedostaju važne hranljive materije kao što su kalijum i fosfor ili je previše kiselo, stručnjaci će preporučiti da se nakon analize doda određena količina mineralnih đubriva. Mineralno đubrivo treba ravnomerno rasporediti po celoj površini zemljišta i naneti na dubinu od 40 cm nakon dubokog oranja.
Pošto lešnik ima plitko korenje, priprema zemljišta će biti dovoljna na dubini od 60 cm ako je tlo ujednačenog profila. Ako zemljište ima nepropusne i zbijene slojeve na većoj dubini, važno je izvršiti potkopavanje kako bi se postigla rastresitost zemljišta.
Oranje se obično obavlja u avgustu, a zemlja se ostavlja u brazdama da se prirodno slegne pre sadnje. Neophodno je pažljivo obaviti posao kako bi sav korov bio potpuno zaoran.
Setva semena
Iako se najčešće koriste sadnice lešnika koje se razmnožavaju reznicama, uspešan je uzgoj lešnika i iz svežeg semena prikupljenog krajem leta. Seme najbolje klija ako se poseje u jesen i stavi na hladno mesto nekoliko meseci da prekine mirovanje. Međutim, važno je napomenuti da su takve sadnice podložne gljivičnim bolestima i da ih treba držati u minimalno vlažnim i prozračnim uslovima kako bi se osigurao njihov opstanak.
Lešnike treba ubrati sa drveta kada ljuske postanu čvrste, svetlocrvenkasto-braon boje. Preporučljivo je da se beru direktno sa drveta umesto da se sakupljaju iz zemlje. Treba izbegavati upotrebu plodova sa oštećenjima ili vidljivim znacima truleži.
Da bi se "omekšali" debela spoljašnja ljuska svakog lešnika, koristi se turpija i isturpija sa strane. Trebalo bi da se turpija dovoljno da se napravi bleda fleka, ali ne do kraja da se ne bi oštetilo seme i sprečilo klijanje. Stavlja se u kantu hladne vode i ostavi da stoji 24 sata. Plodove koji isplivaju na površinu treba baciti jer pouzdano neće klijati, a lešnike koji tonu na dno posejati.
Za sadnju potrebno je koristiti pojedinačne posude koje se pune mešavinom krupnog peska i komposta u odnosu 50:50. Seme treba posejati na dubinu od približno 10 cm ili približno duplo veću od veličine semena.
Stavite svaki kontejner u veliku prozirnu plastičnu kesu, ostavljajući je otvorenom. Držite kontejnere na mestu sa temperaturama između 0 i 5°C tokom zimskih meseci, na primer u frižideru ili na otvorenom, uz zid okrenut prema severu. Ostavite ih tamo 2 - 4 meseca. Povremeno navlažite mešavinu peska i pazite da se potpuno ne osuši, jer će seme ostati u stanju mirovanja i neće klijati.
Nakon što se završi period hladne stratifikacije, uklonite plastične kese i pomerite saksije na toplo, svetlo mesto, kao što je delimično zasjenjeni hladni okvir na prostirci za klijanje. U idealnom slučaju, temperatura bi trebalo da bude oko 25°C tokom dana i 20°C tokom noći. Redovno proveravajte vlažnost mešavine peska najmanje jednom dnevno, jer se prostirka za klijanje može brzo osušiti. Dodajte vodu kada pesak izgleda suv.
Pratite klijavost 30 dana. Nakon pojave klica, ostavite posude sa prostirkom na istom mestu još nedelju dana i obezbedite dobru cirkulaciju vazduha oko sadnica lešnika.
Nakon što prođe poslednji prolećni mraz, premestite sadnice u delimično zasjenjeno područje i uzgajajte ih u laganoj senci. U ranu jesen, sadnice prilagodite spoljnim uslovima, a zatim ih presadite u trajnu gredicu sa vlažnom i kiselom zemljom.
Sadnja sadnice
Za uspešnu sadnju lešnika važno je koristiti kvalitetne sadnice i odabrati sorte koje mogu da međusobno oplođuju. Treba zapamtiti da jedna sorta ne može oprašiti druge sadnice, čak i ako ih ima mnogo u zasadu. Zbog toga je važno izabrati sorte koje mogu da se ukrštaju, sa posebnim akcentom na sortu koja će biti oprašivač.
Lešnici cvetaju dugo u zimskim mesecima, a oprašivanje se vrši vetrom. Da bi se obezbedilo đubrenje, preporučuje se da se u plantaži zasade najmanje 3 sorte koje se međusobno mogu međusobno oplođivati. Takođe je važno napomenuti da se lešnici dobro snalaze u kombinaciji sa vinovom lozom.
Bez obzira na izbor sorti, važno je da se sadnice iste sorte sade u paran broj redova. Posebnu pažnju treba obratiti ako se kombinuju sorte sa različitim vremenima sazrevanja.
Rastojanje između sadnica zavisi od više faktora, kao što su bujnost sorte, vrsta zemljišta, izbor terena i karakteristike svake sorte. Za lešnik u obliku žbuna preporučeno rastojanje je 5 x 4 m, dok je za lešnik 6 x 4 m. U slučaju navodnjavanja, gde se očekuje jači rast biljaka, preporuča se povećanje rastojanja da bi se izbeglo senčenje. Na nagnutom terenu može biti potrebno manje razmaka između biljaka.
Sadnice treba saditi na istoj dubini na kojoj su bile u rasadniku. Pošto će se zemljište brzo slegnuti, preporučljivo je da se zasadi nekoliko cm dublje da bi se nadoknadilo uleganje i postigla odgovarajuća dubina sadnice.
Sadnja sadnica lešnika u kvadrat
Kod ovog sistema sadnice su na jednakim rastojanjima u redu i između redova. Voćke dobijaju podjednako osunčavanje i isti hranljivi prostor. Zemljište može da se obrađuje u oba pravca (između redova), i ista je situacija i sa prskanjem.
Sadnja sadnica lešnika u pravougaonik
U ovom sistemu rastojanja između sadnica u redu su manja nego između redova. Kod odraslih voćki skeletne grane susednih stabala se međusobno dodiruju. Voćke imaju dobro osunčavanje, a međuredna rastojanja obezbeđuju nesmetan pristup mehanizaciji, kada je u pitanju obrada zemljištu, berba i zaštita. Obrada zemljišta moguća je samo u međurednom prostoru (u pravcu redova).
Sadnja sadnica lešnika u trougao
Za ovaj tip sadnje osnova je jednakostrani trougao. Sadna mesta su na vrhovima trougla. Voćke imaju ujednačena međusobna rastojanja, isti hranljivi prostor i najoptimalnije osunčavanje. Obrada zemljišta i zaštita moguća je iz 3 pravca.
Sadnja po sistemu živog zida
Ovo je savremeniji način gajenja leske. Po ovom sistemu uzgoja lešnika rastojanja između redova treba da iznose 5,5 m. U redu se sade po dve sadnice, a rastojanje treba da bude 35 - 40 cm, a između redova razmak treba da bude 2 - 2,5 m. Prilikom rezidbe, ostavljaju se izdanci koji rastu u pravcu reda.
Sadnja sadnica po izohipsama
Sadnja po izohipsama se primenjuje na strmim terenima, na kojima postoji mogućnost pojave erozije ili na erodivnim površinama. U ovom sistemu sadnje razmak između redova i sadnica u redu je nejednak i mora da bude prilagođen terenu. Potebno je maksimalno izbegavati postavljanje kratkih redova. Sadnja po ovakvom sistemu sadnje, otežava rad mehanizacije, obradu zemljišta i zaštitu od bolesti i štetočina.
Kalemljenje
Lešnik se može razmnožavati kalemljenjem na različite vrste drveća, često se kao podloga koristi divlji lešnik (lat. Corilus avellana) ili američki lešnik (lat. Corilus americana). Kalemljenje se vrši spajanjem dve biljke, pri čemu se podloga seče pod uglom, a druga biljka se prilagođava tom rezu i spaja sa podlogom. Priključne tačke su zaštićene lepljivom trakom. Prilikom izbora podloge za kalemljenje, važno je uzeti u obzir područje na kojem će biljka rasti kako bi odgovarala klimatskim i zemljišnim uslovima.
Kalemljenje lešnika se vrši u proleće i jesen. U prolećnom kalemljenju, stabljika se seče u martu i čuva se u frižideru do aprila. U aprilu se priprema supstrat i vrši vakcinacija. Nakon toga, biljke se drže u zatvorenom prostoru dok ne počnu da klijaju. Kod jesenjeg kalemljenja stabljika se seče u avgustu ili septembru, a kalemljenje se vrši u oktobru. Nakon kalemljenja, biljke se sade na stalno mesto.
Sadnja u bašti
Zadnjih desetak godina raste interesovanje proizvođača za gajenjem leske u Srbiji. Poznato je da je rodnost voćaka više podložna uticajima spoljne sredine, nego merama agrotehnike i pomotehnike. Zato, dugovečnost i druge osobine voćaka uslovljavaju dobro poznavanje svih uslova od kojih zavisi stabilna, kvalitetna i ekonomski opravdana proizvodnja ove biljke.
Umereno kontinentalna klima naše zemlje pruža mogućnost za uspešno gajenje leske kalemljene na mečjoj leski kao podlozi, koja zbog jače razvijenosti korenovog sistema prodire dublje u zemljište i bolje podnosi nedostatak padavina, a povoljno reaguje i na navodnjavanje. Pored toga, mečja leska kao podloga omogućava uzgoj leske u vidu stabla i ne formiše brojne izdanke što doprinosi značajnijoj primeni mehanizacije i povećanju intenzivnosti proizvodnje. Dobar izbor sorti i njihov raspored u zasadu obezbeđuje dobru oplodnju. Primenom odgovarajuće agrotehnike i savremenih koncepcija uzgoja leske, možemo ostvariti visoke i redovne prinose. U našoj zemlji proizvodnja lešnika je vrlo skromna u odnosu na potrebe, tako da je značajan uvoz lešnika.
Pronađite sunčano ili polusenovito mesto. Uopšteno govoreći, drveću lešnika je potrebno najmanje 4 sata direktnog sunca dnevno da bi proizvelo dobre orašaste plodove i imalo dovoljno prostora za rast.
Kada se sade sadnice sa golim korenom ili grmlje iz rasadnika, korenje temeljno navlažite pre sadnje. Zatim iskopajte duplo širu rupu od korena i stavite sadnicu u rupu. Napunite rupu, koristeći mešavinu komposta i peska u jednakim delovima. Tokom punjenja, pritisnite zemlju da biste uklonili vazdušne šupljine. Količina zemlje treba da bude jednaka okolnom zemljištu. Nakon sadnje, dobro zalijte sadnice.
Sadnja u stakleniku
U stakleniku ili staklenoj bašti se sadnice lešnika uzgajaju isključivo u komercijalne svrhe. U ovim uslovima stvaraju se posebni uslovi koji regulišu temperaturu, klimu i strujanje vazduha u cilju postizanja hladne stratifikacije i naknadne aklimatizacije za sadnju na otvorenom prostoru.
Sadnja u saksije
Za sadnju lešnika u kućnim uslovima, potrebno je priremiti drvenu kutiju ili saksiju. Zatim je potrebno sipati plodnu smesu od peska, humusa i zemlje. Dalje, potrebno je napraviti udubljenje 6 - 7 cm te staviti plodove, a zatim plodove zasuti zemljom i zaliti. Na kraju, potrebno je pokriti najlonom i ostaviti na toplom mestu nekoliko dana. Da bi se uzgojile sadnice, plodovi se stavljaju u redove sa rastojanjem između plodova 8 - 10 cm, a između redova 35 cm. Na taj način, sadnice prilikom uzgoja, neće smetati jedna drugoj.
Briga o zasadima
Prilikom gajenja leske vrši se međuredna obrada zemljišta. Sadnice se okopavaju prve i druge godine, primenjuju se hebricidi za zemljište. Posle šeste godine, u područjima u kojima ima dovoljno kiše u letnjim mesecima, preporučje se formiranje zatravljene površine u međurednim prostorima, redovno i odgovarajuće đubrenje zemljišta.
Redovna rezidba i oblikovanje krošnje lešnika su ključne mere za održavanje zasada. Naučno je dokazano da drveće ili žbunje sa dobro osvetljenim krošnjama postižu veće prinose u odnosu na one koje rastu u senci guste krošnje. U stvarnosti, rađanje može da bude i 2 - 3 puta veće.
Što se tiče opšteg održavanja i nege lešnika, to zavisi od preferencija i raspoloživog prostora. Lešnici uglavnom ne zahtevaju mnogo intervencija, osim uklanjanja mladica i izdanaka koji u proleće izbijaju iz osnove biljke.
Poslednjih nekoliko godina sve je učestalija primena navodnjavanja lešnika u cilju podsticanja rasta, razvoja stabla i postizanja većih prinosa. Ključno je da se navodnjavanje vrši dok su stabla još mlada, sa posebnim akcentom na zalivanje neposredno nakon sadnje kako bi se izbeglo zakržljanje.
Lešnicima je potrebna obilna količina vode i vlage tokom cele godine. Preporučena godišnja količina padavina je između 800 i 1.200 mm, dok se tokom vegetacije, u aprilu i septembru, preporučuje 350 - 400 mm padavina.
Zalivanje lešnika je obavezno nakon sadnje, a preporučuje se upotreba 10 l vode po sadnici da bi se postigao dobar kontakt zemlje i korena. Neki čak više vole da pre sadnje sadnice prethodno potapaju u vodi i ilovači kako bi podstakli bolju prihvatljivost sadnica i zadržali vlagu oko korena.
Da bi se povećao prinos lešnika, preporučuje se navodnjavanje kada primetite isušivanje zemljišta. Najvažnije je redovno navodnjavanje vršiti u prvoj godini nakon sadnje, posebno od maja do avgusta, kada je potrebno rasporediti oko 1.000 mm vode.
Posebnu pažnju treba obratiti na pojačano navodnjavanje u periodu vegetativnog rasta i razvoja ploda, posebno u vreme formiranja jezgra ploda, jer tada biljka ima velike potrebe za vodom.
Đubrenje
Ukoliko je prethodno izvršena hemijska analiza zemljišta i uneto meliorativno đubrivo, zemljište će biti snabdeveno kalijumom i fosforom u početnoj fazi obrade. Dakle, tokom prve četiri godine nakon sadnje biće dovoljno primeniti samo azot kao đubrivo i to u prolećnim mesecima pre buđenja vegetacije.
Prihranjivanje se vrši oko žbunja, nešto šire od ivice krošnje leske, u prvoj godini sa 0,5 kg azotnog đubriva, u drugoj godini sa 0,6 kg azotnog đubriva, u trećoj godini sa 0,8 kg azotnog đubriva i u četvrtoj godini sa 1 kg mineralnog đubriva KAN sa sadržajem 27% azota.
Posle četvrte pa do osme godine lešnik se đubri KAN i NPK mineralnim kompleksnim đubrivom (u jesenjim mesecima) po celoj površini zasada. Dodatno se ovom đubrenju dodaje 150 kg/ha kalijuma i 20 kg/ha fosfora. U prolećnim mesecima dodaje se 100 kg/ha azota i 350 kg/ha KAN-a.
Posle osme godine prihranjivanje lešnicima se sprovodi na isti način kao i posle četvrte godine, s tim što se količine pojedinih hranljivih materija povećavaju za 35%.
Razmnožavanje
Leska se najčešće razmnožava reznicama i izdancima, koji su najjeftiniji i najjednostavniji načini razmnožavanja.
Jesenji meseci su idealno vreme za uzimanje reznica od lešnika. Reznice se seku na dužinu od 20 cm, a zatim se čuvaju tokom zime u vlažnom pesku, održavajući temperaturu od 10°C. U proleće se ove uskladištene reznice sade u zaštićeno mesto, u vlažnu podlogu, gde ostaju dok ne ojačaju.
Razmnožavanje izbojcima vrši se na jednogodišnjim sadnicama. Izbojci se postavljaju u zemlju i pokrivaju slojem zemlje.
Oprašivanje
Leska se oprašuje vetrom. Osim temperature od -10°C, koja uništava rese, odnosno cvetove, velike padavine i velika vlažnost vazduha mogu takođe da unište i spreče širenje polena.
U teoriji muški cvetovi bi trebali da opraše ženske. Međutim, kao i kod oraha, kod leski može da se javi dihogamija, odnosno da muški cvetovi ne dostignu polnu zrelost u isto vreme kad i ženski. Zato se preporučuje da se sade različite sorte lešnika, da bi se pospešila oplodnja biljaka. Udaljenost biljaka oprašivača ne treba da bude veća od 45 m. Takođe, biljke oprašivači treba da se nalaze u smeru u kome vetar duva da bi adekvatno nosili polen.
Presađivanje
Najpovoljnije vreme za presađivanje lešnika je kraj zime ili početak proleća, pre nego što biljka počne da se intenzivno razvija. Pre presađivanja treba pripremiti zemljište, izabrati mesto sa dobrom drenažom i izabrati zdrave sadnice lešnika koje su dobile dovoljno sunčeve svetlosti i hranljivih materija da bi presađivanje bilo uspešno.
Pre presađivanja, za sadnicu se kopa rupa koja treba da bude dovoljno duboka i široka da bi koren pravilno izrastao. U rupu se može dodati malo komposta ili đubriva da bi se biljka prilagodila novoj lokaciji. Zatim se pažljivo vadi sadnica iz zemlje, vodeći računa da ne oštetite korenje i posadi u pripremljenu rupu.
Nakon postavljanja sadnice u rupu, zemljište se pažljivo dopunjava i čvrsto sabija oko korena. Sadnica se obilno zaliva, a oko nje se stavlja malč da zadrži vlagu. Nakon presađivanja, važno je obezbediti da sadnica dobije dovoljno vode i da se održava vlažnost zemljišta, ali da se ne zaliva, kako bi se izbeglo truljenje korena.
Nakon što se sadnica presađuje i zaliva, treba joj obezbediti dovoljno sunčeve svetlosti i zaštitu od vetra. Takođe, treba voditi računa da se oko sadnice ne širi korov koji može da iscrpi hranljive materije i vodu. U prvoj godini nakon presađivanja, stablo leske će biti osetljivije i zahtevaće posebnu pažnju, ali će nakon toga postati otpornije i lakše se održavati.
Podmlađivanje
Podmlađivanje biljke vrši se po potrebi, a metoda podrazumeva odabir jedne grane koja se skraćuje na pola i usmerava ka mladoj grani radi podmlađivanja krošnje i produženja veka biljke. Ovaj postupak se sprovodi postepeno i redovno po potrebi kako bi se izbegao prekomerni vegetativni rast i poremećaji u plodonošenju.
Uklanjanje bujnih grana vrši se uklanjanjem izdanaka ili bujnijih grana koje se nalaze pored manje bujne grane. Ovo podstiče rast na slabijoj grani koja deluje kao produžetak ili gornja grana. Da bi se to postiglo, uklanjaju se jedna ili dve konkurentske grane koje obično rastu ispod nje.
Prilikom podmlađivanja lešnika važno je odabrati i grane koje će se skratiti i odrediti raspored krune. Izuzetno je važno nikada ne seći prošlogodišnje izdanke jer se na njima razvijaju novi cvetni pupoljci. Mogu se seći samo ako ih ima previše ili ako su slabi, ali i tada samo do osnove.
Loše rodne grane su obično dugačke do 10 cm jer formiraju loše plodove koji opadaju tokom vegetacije. Ovo je rezultat loše rezidbe, često uopšte nema rezidbe. Ako su izdanci duži od 40 cm, to ukazuje na prejaku rezidbu, koja takođe nije dobra ili preterano đubrenje azotnim đubrivima. U oba slučaja dolazi do smanjenja prinosa.
Grančice dužine 15 - 35 cm obezbeđuju najbolju rodnost, jer kroz ovu dužinu formiraju najviše cvetnih grozdova. Kroz rezidbu i đubrenje tokom cele godine treba se fokusirati na to da leska razvije što više ovakvih grana. Tokom zimske rezidbe, takve grane se ne seku. Oni služe kao plodonosci. Skraćuju se samo ako ih ima previše, jer proređivanjem krune biljka dobija više sunčeve svetlosti.
Proređivanje
Proređivanje lešnika se vrši kada se stablo leske uspešno ukoreni i potrebno je ukloniti višak izdanaka i grana kako bi se obezbedio zdrav rast i plodnost. Obično se vrši u proleće, nakon što se pupoljci počnu otvarati.
Prvi korak u proređivanju lešnika je pregledanje drveta da bi se identifikovale suvišne grane, zatim uklanjanje izdanaka koji rastu iz osnove drveta, slabih izdanaka i onih koji su preblizu drugim granama. Takođe, uklanjaju se i vertikalno orijentisani izdanci koji bi ometali rast ostalih grana i stvarali preteranu hladovinu na drvetu.
Za sečenje grana debljine do 2,5 cm preporučuje se upotreba oštrih i čistih makaza, dok se za deblje grane koristi testera. Prilikom sečenja treba paziti da se ne ošteti kora drveta i da se ostavi dovoljno jakih pupoljaka za budući rast. Nakon uklanjanja nepotrebnih grana, važno je osigurati da preostale grane imaju dovoljno prostora za rast. Ako neke grane izlaze van okvira ili se preklapaju jedna sa drugom, potrebno ih je orezati da bi se postigao ravnomeran rast grana.
Nakon proređivanja, važno je redovno proveravati stablo kako se novi izdanci ne bi razvili previše blizu preostalih grana. Takođe, treba obratiti pažnju na simptome bolesti ili oštećenja kako bi se obezbedio dalji zdrav rast leske.
Orezivanje
Primena orezivanja jedan je od osnovnih faktora pravilnog rasta i razvoja lešnika, a samim tim i faktor većeg prinosa ploda. Žbun ili stablo leske treba redovno orezivati. Grane je potrebno minimalno povijati pod uglom od 45°. Zimska rezidba treba da se obavlja na temperaturi iznad 5°. Sva stabla moraju biti orezana tako, da budu na istoj visini. Osim zimske treba obaviti i dve letnje rezidbe: krajem maja i krajem juna, početkom jula.
Prilikom rezidbe neophodno je voditi puno računa o površini preseka stabla i njegovom zaprašivanju. Veliki preseci se moraju obavezno dezinfikovati i zalivati kalemarskim voskom. Dezinfekciju se vrši kalemarskim preparatima, a na bazi bakra. Zelenom rezidbom značajno se doprinosi stvaranju povoljnog mikroklimata unutar krošnje ili žbuna. Zelena rezidba se obavlja na bujnim voćkama ili bujnim rodnim granama. Zelenom rezidbom se odstranjuje nekorisno lišće, uklanjaju se izdanci koji imaju položaj vodopija ili rastu prema unutrašnjosti i uz vrhove primarnih i sekundarnih grana.
Osnovni cilj zelene rezidbe je osvetljavanje i provetravanje krošnje radi u cilju bolje diferencijacije cvetnih pupoljaka.
U zavisnosti od klimatskih uslova i stadijuma razvoja lešnika, zelena rezidba se može početi u maju, tj neposredno nakon kretanja vegetacije i s pojavom prvih letorasta, pritom, suvišni i po položaju neodgovarajući letorasti u startu odstranjuju. Drugu zelenu rezidbu treba ponoviti krajem juna i početkom jula, pošto tada dolazi do diferencijacije cvetnih pupoljaka za narednu vegetacionu sezonu.
Zelenom rezidbom ne bi trebalo ukloniti više od 30% zelene mase sa stabala, jer zbog odstranjivanja veće količine lisne mase može doći do smanjene mogućnosti normalnog odvijanja procesa fotosinteze, a samim tim i slabije ishrane plodova, kao i do stvaranja sunčanih opekotina na plodovima.
Prilikom zelene rezidbe po potrebi se može obaviti i povijanje letorasta, a sve u cilju pravilnog formiranja krune i u cilju poboljšavanja osunčanosti i diferenciranja cvetnih pupoljaka. Pravilno orezivanje krune postiže se odgovarajućim rasporedom grana, njihovim povijanjem (pravilno usmeravanje jednogodišnjih izdanaka), kao i merama rezidbe.
Prilikom povijanja grana mora se voditi računa da se grane ne povijaju ručno, jer će se tako oslabiti njihov porast. Na mestu povijanja će se pojaviti vodopija, što će prouzrokovati nepravilno formiranje krošnje. Preporučuje se savijati mlade grane dok još nisu odrvenele.
Grane koje su odabrane za formiranje krune, razvode se pod uglom od 65 - 75° u odnosu na stablo voćke. Za povijanje grana najbolje je da se koristite specijalne savijače grana ili specijalizovani elastičan voćarski kanap. Nikako ne treba koristiti "manilu" ili neki drugi tvrd kanap, jer s porastom grane dolazi do njegovog usecanja.
Usecanja mogu izazvati lomljenje grane ili stabla, ako je njime sadnica vezana za kočić. Takođe, ne treba koristiti ni drvene letvice ni kačenje improvizovanih utega. Ovaj način nije praktičan, a i ometa sprovođenje ostalih pomotehničkih mera. Takođe se povećava i opasnost od mehaničkih oštećenja ili očenjivanja grana i povredi stabla, a što uslovljava intenzivniji napad patogena i može doći do propadanja stabla.
Prilikom povijanja potrebno je voditi računa o tome, da se grana previše ne zategne ili ne nategne previše, da ne bi došlo do pucanja grane.
Sistem krune treba formirati u vidu trostablašice, tj. da 3 grane polaze sa jednog mesta. U proleće prve godine posle sadnje sadnice se skraćuju na dužinu 30 centimetara iznad zemlje sa ciljem pospešivanja izbijanja 2 - 3 izdanaka koji će činiti budući oblik krune za formiranje trostablašice. U drugoj godini nakon sadnje se vrši izbor najbolje sekundarne grane, koja prati dalji rast. Izdanke je potrebno skratiti i ujednačiti do visine rasta. Narednih godina treba uklanjati suvišne grane.
Zaštita od vetra
Lešnici, posebno mladice, mogu biti osetljivi na vetar, pa je preporučljivo preduzeti mere zaštite od vetra kako bi se smanjio rizik od lomljenja grana i oštećenja stabla. Postoje različite metode zaštite lešnika od vetra, kao što je sadnja zaštitnog pojasa oko stabla, postavljanje ograde ili žive ograde oko stabla i sadnja drugih biljaka koje će delovati kao prirodni vetrozaštitni pojas.
Zaštita od mraza
Leska je otporna na hladnoću, ali može biti oštećena od dugotrajnih i jakih mrazeva. Da bi se lešnik tokom zime zaštitio od mraza, postoje neke mere koje se mogu preduzeti.
Prvo, važno je pravilno pripremiti drvo za zimu. Orezivanje stabla treba obaviti pre dolaska zime kako bi se smanjila količina listova i grana koje su osetljive na mraz. Uklanjaju se oštećene, bolesne ili slabe grane koje se mogu slomiti pod težinom snega ili leda. Sledeći korak je priprema tla oko drveta. Nakon čišćenja površine lišća i biljnih ostataka, oko stabla se postavlja malč. Malčiranje pomaže u zadržavanju vlage u zemljištu i sprečava isušivanje usled vetra i hladnoće.
Takođe se može dodati đubrivo kako bi se obezbedilo dovoljno hranljivih materija za rast i razvoj lešnika u proleće. Preporučljivo je koristiti đubrivo bogato kalijumom i fosforom, ali u umerenim količinama.
U slučaju iznenadnog i jakog mraza biljku možemo pokriti ceradom ili drugim materijalom za zaštitu. Važno je materijal postaviti tako da ne dodiruje lišće i grane drveta kako bi se izbegla moguća oštećenja.
Bolesti
Lešnici mogu biti podložni raznim bolestima, a najpoznatije su bakterioze, trulež i pepelnica.
Bakterioze
Česte bakterioze izaziva bakterija iz roda Xanthomonas. Ova bolest se ispoljava se u vidu tačaka odnosno pega na listovima, izaziva sušenje grana i,u najgorem slučaju, sušenje cele biljke. Biljke koje su već pod određenom vrstom stresa najpogodnije su za razvoj ove bolesti.
Trulež ploda
Trulež ploda je najznačajnija bolest lešnika. Oboleli plodovi se lako prepoznaju, a obolevaju i mladi plodovi, pred berbu. Plodovi potamne i teško ispadaju iz omotača. Za suzbijanje ove bolesti preoručuje se korišćenje Chorusa, Switcha, Sumilexa ili drugih botriticida, i to prvi put, kada cvetovi puste crveni končić, a drugi tretman potrebno je obaviti botriticidom, kada muški cvet (tj rese) opadne.
Pepelnica
Pepelnica napada list, pa se javljaju promene u boji lista. Preporučeno je pepelnicu suzbiti preparatima kao što su Bayleton, Sprol, Falcon, Kumulus i Kosan.
Štetočine
Štetočine ne pogađaju često lešnike, ali ponekad treba obratiti pažnju na one najčešće.
Veverice
Najveći protivnik uzgajivača lešnika su veverice. U jednom leglu veverica, može da se pronađe i do 129 kg leske. Zato, treba biti oprezan, kada lešnik počne da plodonosi.
Lešnikov surlaš
Takođe, lešnikov surlaš može da uništi zrele plodove lešnika. Ovaj insekt polaže jaja u nezrele lešnike. Kada se izlegnucrvi, oni se hrane zrelim plodom. Uklanjanje opalih lešnika jedan je od načina da zaštite lešnik.
Grinje
Grinje napadaju obe vrste cvetova i izazivaju deformacije. Za suzbijanje treba koristiti akaricide, prema uputstvu proizvođača. Veoma je bitno prskanje.
Crveni pauk
Javlja se na naličju lista. Pri jačem napadu može dovesti do defolijacije. Treba ga suzbijati u toku vegetacije i preko zime, jer prizimljuje u obliku jaja. Za zimsko suzbijanje se koriste uljni preparati, a u toku vegetacije Plictran ili Neoron.
Crvi
Balaninus-Curculio-nucum su vrlo česta štetočina koja napada lešnik. Ustvari, to je pipa crne boje. Masovno se javlja u maju ženka polaže jaja u plod, a iz jajeta se izlegne gusenica, tj crv bele boje. Vrlo česti dolazi do opadanja plodova zbog zaraze. Larva izgrize tvrdu ljusku i ulauri se u zemlji, gde i prezimi. U proleće izlazi imago. Hrani se lišćem do polaganja jaja. Ovo je opasna štetočina, pa zato treba počinjati sa borbom, čim se primeti. Suzbijanje se vrši Ultracidom, Lebayacidom, Zolonom, Gusationom i drugim sredstvima. Preporučuje se i preparat Ripkord, koji se dobro pokazao i u borbi i sa drugim štetočinama.
Lisne vaši
Lisne vaši nisu naročito štetne, i suzbijaju se zajedno sa balaninusom. Suzbijanje se vrši Ultracidom, Lebayacidom, Zolonom, Gusationom i drugim sredstvima. Preporučuje se i preparat Ripkord, koji se dobro pokazao i u borbi i sa drugim štetočinama.
Korov
Nanošenje malča debljine od 10 do 20 cm je dobar način da se spreči rast korova. Pored ovog načina i čupanje tek izniklog korova preporučuje se svakog leta, posebno dok su biljke još mlade.
Upotreba lešnika
Lešnici se često koriste za pripremu raznih poslastica, namaza i kolača. Ipak, treba biti oprezan sa doziranjem jer je lešnik mastan i kaloričan orah.
Berba
Lešnici se beru od leta do rane jeseni (od sredine jula do oktobra), u zavisnosti od sorte i područja gajenja. Zreli plodovi padaju iz ljuske i menjaju boju, postaju žuto-braon. Plodove se ne preporučuje brati pre potpunog sazrevanja jer su lošijeg kvaliteta, a jezgra im je žilava i smežurana. Berba lešnika može biti izazovna jer plodovi ne sazrevaju u isto vreme, a neki se teško odvajaju od ljuske.
Plodovi se najčešće beru tresenjem stabala pomoću specijalnih tresaca koji su pričvršćeni za traktor. Ručna berba i tresenje su manje efikasni. Pre usisavanja plodovi se sakupljaju u redove posebnim četkama kako bi se lakše usisali. Preporučuje se čišćenje tla od korova pre berbe.
Sušenje
Posle berbe, plodovi se moraju dobro osušiti jer sadrže visok udeo vode (do 35%), što može izazvati pojavu buđi i propadanje plodova.
Ako neki plodovi ostanu umotani u omotač, suše se na suncu 6 - 8 dana uz povremeno mešanje. Većina plodova će se tada odvojiti od omotača, dok manji broj zahteva dodatno sušenje na isti način.
Kvalitetni lešnici se beru kada su potpuno zreli, izbegavajući preranu berbu sa visokim sadržajem vode. Očišćeni lešnici se suše na suncu ili u posebnoj sušionici 2 - 3 dana dok sadržaj vlage ne padne ispod 10%. Idealna temperatura za sušenje lešnika je 32 - 34°C, nakon čega se suše na 40°C dok procenat vode ne padne ispod 10%.
Skladištenje
Dobro osušeni lešnici mogu da se čuvaju 2-3 godine, ali se preporučuje da se ne čuvaju duže od godinu dana jer mogu da izgube težinu, promene boju ili postanu žilavi od vlage.
Prostorije za skladištenje lešnika treba da budu dobro osvetljene i suve, bez vlage koja može izazvati propadanje i pojavu buđi. Pod magacina treba da bude betonski i izolovan od vlage, obložen suvim daskama, a zidovi omalterisani i dobro izolovani.
Lešnici se čuvaju u tankim slojevima i povremeno se mešaju da bi se izbegli neprijatni mirisi. Preporučljivo je staviti u skladište živi kreč radi smanjenja vlage u vazduhu, kao i sagorevanje sumpora radi uništavanja mogućih gljivica i sprečavanja gljivičnih oboljenja lešnika.
U skladištu se preporučuje korišćenje električnih ventilatora za sušenje viška vlage, postavljenih 30 cm od visine plafona. Grejači mogu da održavaju temperaturu vazduha na 30°C, a njihov broj zavisi od veličine prostorije. Termostat za merenje temperature treba postaviti 1 m od poda.
Zimnica
Ishrana
Lešnik se može jesti svež, pečen, u mnogobrojnim jelima. Može se konzumirati kao sastojak u raznim kremovima, kolačima, keksima, kao ekstrakt u kafama i pecivima. Ukoliko ste za sveže lešnike, najbolje je da kupite neoljuštene, jer ćete tako dobiti najveću korist od antioksidanasa. Pošto se sveži lešnici brzo kvare, treba ih držati na sobnoj temperaturi, gde nema mnogo vlage i vrućine, i mogu izdržati najviše mesec dana na suvom i hladnom mestu. Lešnik u ljusci možete čuvati u frižideru nekoliko meseci.
Postoji i puter od lešnika, koji je nalik puteru od kikrikija. Razlika je u tome što se pravi od pečenog lešnika.
Ulje od lešnika se danas reklamira kao zdrava alternativa suncokretovom ulju, a hrani daje prelep ukus.
Lekovitost
Iako lešnik sadrži veći udeo masti i kalorija od nekih drugih zdravih namirnica, pravilno raspoređene porcije nam mogu obezbediti potrebnu količinu nutrijenata, bez dobijanja na težini.
Tako, lešnik je veoma koristan kod srčanih bolesti, jer je bogat različitim mineralima i vitaminima, koji su potrebni i korisni u borbi protiv srčanih bolesti, a takođe sadrži monozasićene kiseline koje pomažu smanjenju lošeg holesterola u krvi, ali i povećavaju nivo dobrog holesterola u krvi.
Lešnici sadrže magnezijum i poboljšava zdravlje kose i kože zbog bogatog sadržaja vitamina E, obezbeđujući im potrebnu vlažnost i elastičnost.
Potrebno je reći da je lešnik dobar i u borbi protiv gojaznosti i dobar je za regulaciju metabolizma. Veliki udeo proteina, vlakana i zdravih masti koje lešnik sadrži, daje nam osećaj sitosti, što sprečava prejedanje, i dobijanje na težini.
Zanimljivosti
U prastorijsko doba prvo se pojavila u Maloj Aziji. Evropom se proširila krajem ledenog doba, pre oko 10.000 godina, a profesionalno gajenje leske počinje krajem 19. veka u sredozemnom slivu. Svetska potražnja za lešnikom je u stalnom porastu, što ga čini deficitarnom robom. Evropska Unija nema organičenja za zasade po leskom.
Leska je od davnina posmatrana sa velikim poštovanjem te se čak smatrala i magičnim drvetom. Smatrala se kao efektivno sredstvo u borbi protiv zmija te su je pastiri često koristili da naprave štapove od nje.
Srbija uvozi 95% lešnika da bi podmirila sopstvene potrebe.
U današnje vreme lešnik se više pominje kao medijum, odnosno podloga za gajenje vrlo skupocenih gljiva tartufa Tuber sp. Pošto se na korenu lešnika odvija simbiotski proces sa gljivicama, odnosno mikoriza, to se koristi za inokulaciju mlade sadnice korena lešnika kako za letnji tartuf ili crni, tako i za beli zimski tartuf, a koji je veoma skup.
Foto: Manfred Richter / Pixabay
Ostavite odgovor