Grožđe (lat. Vitis) predstavlja plod vinove loze (lat. Vitis vinifera) i među prvim kultiviranim biljkama je na svetu. Danas se može pronaći oko 8.000 vrsta grožđa širom sveta, a od toga je nešto preko 100 za proizvodnju vina.
Grožđe se razvija na lozi koja je drvenasta i penje se do visine od 17 m pomoću svojih vitica. Kada se gaji, loza se oblikuje u grmove da bi se olakšala berba grožđa. Listovi su jestivi, naizmenično poređani, dugi 7 - 15 cm, nazubljeni i imaju duge lisne drške.
Cvet vinove loze je zelen i grupisan u grozdove, iz kojih se razvija grožđe. Cvetanje traje par dana, a na mestu gde su bili cvetovi se razvija plod zelene boje koji menja boju kako sazreva. Plod je bobica, sa sočnim mesom i semenkama. Boja grožđa može biti žućkasta, jantarna, crvena, crna.
U zavisnosti od boje bobica, grožđe se deli na crno i belo. Belo grožđe je zelene boje, a nastalo je iz crnog, odnosno ljubičastog grožđa, tokom evolucije.
Sazreva tokom avgusta i septembra, a na primorju i ranije. Što se tiče vinskih sorti, grožđe za suva vina se bere krajem avgusta i početkom septembra, a grožđe namenjeno za kasniju berbu se bere kasnije, dok se količina šećera u njemu popne do određenog nivoa koji se zadržava. Stone vrste sazrevaju u različito vreme, u zavisnosti od sorte, pa neke sazrevaju već u julu.
Vrste grožđa
Postoji širok spektar sorti grožđa koje se gaje, a osnovna podela je na bele i crne sorte. U svetskim razmjerima, među belim sortama grožđa koje se gaje su graševina, malvazija istarska, pinot beli, šardonei sovinjon blank koji se smatraju najznačajnijim. Što se tiče crnih sorti, najviše se gaje merlo, kaberne sovinjon, širaz, pino crni, frankovka i teran. U Srbiji se uzgajaju različite sorte grožđa, ali neke od najčešćih sorti su Tamjanika, Prokupac, Smederevka, Rajnski rizling i Šardone.
Tamjanika
Tamjanika je bela sorta grožđa koja se često gaji u Srbiji i na Balkanu. Poznata je po izraženoj aromatičnosti i specifičnom ukusu. Ima dugu istoriju i smatra se autohtonom na Balkanu. Poznata je po svojim intenzivnim aromatičnim karakteristikama, koje često podsećaju na cveće, citrusno voće i začine. Njegova specifična aroma doprinosi kompleksnosti i bogatstvu vina proizvedenog od njega. Vina od tamjanike često imaju izraženu voćnost, sa notama breskve, kajsije, citrusa i cvetnim notama.
U Srbiji se najčešće koristi za proizvodnju vina specifičnog karaktera. U zavisnosti od tehnike proizvodnje, od tamjanike se mogu proizvesti vina različitih stilova, od suvih do slatkih. Vina su često osvežavajuća, sa živom kiselinom i dobrim potencijalom starenja. Takođe se koristi i za proizvodnju desertnih vina i rakija. Posebno su cenjena vina od kasnog berberskog tamjanika, jer se grožđe bere kasnije u sezoni, što rezultira koncentrisanim šećerima i izraženim aromama.
Ova sorta ima dobru otpornost na bolesti i dobro se prilagođava različitim klimatskim uslovima. Zbog toga se tamjan uzgaja ne samo u Srbiji, već i u drugim delovima Balkana, poput Makedonije i Bugarske.
Prokupac
Prokupac je autohtona sorta crnog grožđa koja se gaji u Srbiji. Smatra se jednom od najvažnijih sorti vinove loze u srpskom vinogradarstvu i ima dugu istoriju gajenja na Balkanu.
Prokupac je poznat po karakterističnoj crvenoj boji i bogatom ukusu. Grozdovi su srednje veličine, a bobice su male i tamnocrvene boje. Ova sorta ima tendenciju da zadrži dobru kiselost, što daje svežinu i živost vinima.
Prokupačka vina imaju složene arome koje podsećaju na crveno voće, kao što su trešnje, maline i šumsko voće. Osećaju se i začinske note, kao što su cimet i paprika. Ukus vina može varirati od suvog i taninskog do mekšeg i punijeg, u zavisnosti od načina proizvodnje i zrenja.
Prokupac se često koristio kao osnova za proizvodnju vina, gde se meša sa drugim sortama da bi se postigao balans i kompleksnost. Takođe, sve više vinara eksperimentiše sa proizvodnjom monosortnih vina od kupaca, gde se ističe autentičnost ove sorte.
Ova sorta ima istorijski i kulturni značaj za Srbiju, jer je deo tradicije srpskog vinogradarstva. Prokupac je tokom prošlog veka doživeo period opadanja, ali je poslednjih godina doživeo revitalizaciju i ponovno interesovanje. Vinari su uložili napore u obnovu vinograda sa prokupcem i pronalaženje načina da istaknu njegov puni potencijal.
Prokupac je postao simbol srpskog vinskog identiteta i sve više se prepoznaje i van granica zemlje. Ova sorta vinove loze deo je bogatog vinarskog nasleđa Balkana i privlači sve veći broj ljubitelja vina koji žele da istraže i degustiraju autentična vina sa ovih prostora.
Smederevka
Smederevka je autohtona bela sorta grožđa koja se uzgaja u Srbiji, a dobila je ime po gradu Smederevu gde je popularna i često se gaji. Ova sorta grožđa je prisutna u srpskom vinogradarstvu već duže vreme i ima posebno mesto u tradiciji i kulturi srpskog vina.
Smederevka se odlikuje srednje velikim grozdovima sa srednje velikim, sočnim i slatkim bobicama.Poznata po svojoj visokoj rodnosti i dobroj prilagodljivosti različitim klimatskim uslovima. Ovo je jedan od razloga zašto je smederevka često izbor vinogradara jer se može uzgajati u različitim vinogradarskim područjima u Srbiji.
Vina od smederevke su svetla, osvežavajuća i često imaju nisku kiselost. Imaju blage voćne arome, sa primetnim notama jabuke, kruške i limuna. Ova vina su obično laganija i osvežavajuća, često se konzumiraju mlada i mogu biti odličan izbor za letnje piće ili kao aperitiv.
Smederevka se najčešće koristi za proizvodnju stonog vina, što znači da je namenjena za konzumaciju u svežem stanju. Međutim, može se koristiti i za proizvodnju nekih kupažnih vina i vina sa manjim stepenom fermentacije. Ova sorta grožđa je prisutna i van granica Srbije, ali se češće vezuje za srpsko vinogradarstvo. U Srbiji se održavaju manifestacije i festivali posvećeni smederevki, koji promovišu i slave ovu sortu grožđa i vina koja se od nje proizvode.
Rajnski rizling
Rajnski rizling je sorta belog grožđa koja se uzgaja širom sveta, uključujući i Srbiju. Ova sorta je jedna od najpoznatijih i najcenjenijih sorti grožđa na svetu, a ima dugu istoriju i bogatu tradiciju.
Rajnski rizling je poznat po svojoj sposobnosti da odrazi teroar, odnosno karakteristike tla i klime u kojima se uzgaja. Ova sorta preferira hladnije klimatske uslove i dobro se prilagođava regionima sa dužim, svežim jesenjim periodima, što omogućava sporu i postepenu zrelost grožđa.
Grozdovi rajnskog rizlinga su obično srednje veličine, a bobice su male, okrugle i sočne. Karakteristična boja grožđa je zeleno-žuta. Rajnski rizling može imati različite nivoe kiseline, od svežih i živahnih do mekših i punijih vina.
Vina od rajnskog rizlinga su izuzetno raznolika i mogu se proizvesti u različitim stilovima, od suvih do slatkih. Suvi rajnski rizling često ima izražene voćne arome, kao što su zelena jabuka, limun i breskva, sa mineralnim i cvetnim notama. Slatka vina od rajnskog rizlinga su poznata po svojoj kompleksnosti i dugovečnosti, sa notama meda, sušenog voća i karakterističnom kiselinom koja balansira slatkoću.
Rajnski rizling je takođe poznat po svojoj sposobnosti da stari, što rezultira promenom i razvojem aroma tokom vremena. Ova sorta može ostvariti lepu ravnotežu između voćnosti, kiseline i mineralnosti, što je čini popularnom među ljubiteljima vina.
U Srbiji, rajnski rizling se često koristi za proizvodnju vrhunskih belih vina. Region Fruška Gora, sa svojim specifičnim klimatskim uslovima, poznat je po proizvodnji izuzetnih vina od rajnskog rizlinga. Ova vina su često osvežavajuća, sa bogatstvom aroma i složenim karakterom.
Šardone
Šardone je jedna od najpoznatijih i najrasprostranjenijih sorti belog grožđa na svetu. Ova sorta vinove loze je autohtona iz Burgundije u Francuskoj, ali se sada gaji širom sveta, uključujući i Srbiju.
Grozdovi mogu biti srednje do velike, a bobice su male do srednje veličine, okrugle i zlatnožute boje. Ova sorta grožđa je poznata po svojoj prilagodljivosti različitim klimatskim uslovima i teroarima, što joj omogućava da iskaže različite karakteristike u zavisnosti od regiona u kome se uzgaja.
Šardone vina su veoma raznovrsna i mogu se proizvoditi u različitim stilovima, od svetlih, osvežavajućih vina bez starenja u drvetu, do bogatih vina punog tela sa primetnim drvenastim karakterom. Šardone ima sposobnost da apsorbuje arome hrasta tokom procesa fermentacije i odležavanja u drvenim buradima, što može doprineti složenosti i strukturi vina.
Šardone vina mogu imati širok spektar aroma i ukusa. Često se primećuju note zrelog voća kao što su jabuka, kruška i breskva, kao i note citrusa poput limuna i grejpfruta. Arome putera, vanile, badema, pa čak i hrasta možete osetiti i u vinima koji su odležali duže vreme.
Šardone je takođe popularan izbor za proizvodnju šampanjca i drugih penušavih vina. Ova sorta grožđa unosi kompleksnost, strukturu i dugovečnost ovim vinima.
U Srbiji se šardone uzgaja u različitim vinogradarskim regionima. Vina od srpskog šardonea mogu imati sveže i voćne profile, živahnih kiselina i elegantne strukture.
Uzgoj grožđa
Svim sortama grožđa, vinskim, kao i stonim, najviše odgovara umereno topla klima sa dovoljno sunčanih dana. Vinske i stone sorte se ipak razlikuju, kako po morfološkim karakteristikama, tako i po načinu proizvodnje. Kod stonih sorti se forsira izgled grozdova, dok je on kod vinskih u drugom planu, a proizvodne osobine su najbitnije.
U odnosu na zahteve pojedinih sorti, planiraju se agrotehničke mere. Kod vinskih sorti, one obuhvataju biranje položaja za sadnju vinograda, pripremu zemljišta, navodnjavanje, đubrenje, berbu, transport, preradu. Kod stonih sorti potrebno je voditi računa da ne dođe do oštećenja grozdova i zrna.
Zemljište
Vinova loza može da uspeva na različitim tipovima zemljišta, a nekim sortama čak i odgovaraju siromašna zemljišta, postoje određeni uslovi koje je potrebno zadovoljiti za dobar prinos. Najviše joj odgovaraju lakša, peskovita zemljišta, sa dobrom drenažom. Vinova loza ne uspeva dobro na glinovitim zemljištima. Idealno zemljište za gajenje vinove loze treba da bude mrvičasto, sa dovoljno vazduha, što se postiže odgovarajućom obradom zemljišta.
Temperatura
U umerenom klimatskom pojasu, gajenje vinove loze je moguće do 350 m n.v. u kontinentalnim oblastima, dok je u primorju moguće gajiti je i do 550 m. Najviše joj odgovaraju temperature 25 - 30°C. Previše visoke ili niske temperature mogu izazvati trajne neželjene posledice. Stone sorte vinove loze moguće je gajiti samo na obali.
Vreme sadnje
Vreme sadnje zavisi od oblasti gde se sadnja obavlja. U toplijim klimatskim oblastima se sadnja vrši u prvoj ili drugoj polovini aprila. Ako se sadnja obavlja u hladnijim klimatskim područjima, najbolje vreme za sadnju je u maju. U mediteranskim oblastima sa blagom klimom, sadnja se može obaviti i u jesen.
Plodored
Postoji veliki broj biljaka koje se dobro slažu sa vinovom lozom. Najbolje ga je gajiti u blizini biljaka koje zahtevaju slične uslove. Grožđu treba obezbediti dosta sunca, umerene do visoke temperature, vlažno zemljište sa dobrom drenažom, pa bi biljke koje se sade uz grožđe trebale i same uspevati u takvim uslovima. Takve biljke su sve vrste pasulja, grašak, bosiljak, hajdučka trava, detelina, borovnica, pelargonija, lekoviti sipan i familije nane.
Najviše koristi ima kada se u blizini sadi sipan ili hajdučka trava, jer cvetovi ovih biljaka privlače oprašivače, a odbijaju štetočine, a takođe i popravljaju ukus grožđa. Peralrgonija je biljka koja takođe odbija štetočine, kao što su skakavci. Detelina je dobar pokrivač zemljišta i obogaćuje ga azotom.
Mahunarke, kao što su pasulj, grašak, soja i bob, takođe obogaćuju zemljište, a mogu dati i drugi prinos, ako se posade nakon što vinova loza izraste. Većina mahunarki, kako i neke trave, npr. jednogodišnji ljulj, dobre su za pokrivanje zemljišta i obogaćuju siromašna zemljišta, na kakvima se vinogradi često gaje. Na taj način potpomažu kvalitetno razvijanje vinove loze, pa je uz nju dobro saditi leblebiju, sočivo, kikiriki i lucerku.
Još neke biljke koje odbijaju štetočine i mogu se saditi u blizini vinove loze su beli luk, vlašac, buvač i ruzmarin, a odgovara joj i da raste ispod hrasta, bresta, bora ili duda koji će joj pružati prirodnu senku.
Povrće koje ne bi trebalo saditi u blizini grožđa, jer može sprečavati njegov rast je zelena salata, kupus, krastavac i rotkvice. Mogu se saditi u istoj bašti, ali ako su blizu vinove loze, ona može sporije rasti, uglavnom zbog toga što joj oduzimaju vodu. Vinovu lozu takođe ne bi trebalo saditi blizu crnog oraha, jer postoji verovanje da supstanca juglon koja se nalazi u njegovom korenu, sprečava rast vinove loze.
Uzgojni oblik
Postoji nekoliko različitih uzgojnih oblika grožđa (vinove loze) koji se koriste u vinogradarstvu, a koji određuju način na koji se loza podiže, oblikuje i održava.
U Srbiji se najčešće koristi uzgojni oblik koji se naziva „Gujot” sistem. U ovom uzgojnom obliku, loza se gaji kao jednogodišnja trska koja se savija horizontalno duž žice na žičanom držaču. Na trski ostaje nekoliko pupoljaka koji će sledeće sezone dati nove izdanke i grozdove. Gujot sistem je rasprostranjen u srpskom vinogradarstvu i omogućava dobru kontrolu rasta vinove loze, lak pristup za radne operacije kao što su rezidba i berba, kao i optimalno osvetljenje i provetravanje vinove loze.
Kordon uzgojni oblik podrazumeva formiranje horizontalnih grana duž žice, koji se najčešće pružaju u suprotnim smerovima. Iz ovih grana se razvijaju izdanci i grozdovi. Pergola je tradicionalni oblik uzgoja koji se sastoji od drvene konstrukcije sa horizontalnim grebenima na kojima su loze raspoređene. Ova metoda se često koristi u toplijim klimatskim uslovima i omogućava vinovoj lozi da formira prirodnu hladovinu ispod sebe.
Rešetka je oblik uzgoja u kojem se loza uzgaja duž vertikalnih žica na podupiraču. Izdanak vinove loze se savija horizontalno duž žice i pupoljci se ostavljaju da rastu u određenim intervalima. Oblik uzgoja žbuna podrazumeva da se loza ne formira u sistematske grane ili izdanke, već joj je dozvoljeno da prirodno raste kao žbun. Ova metoda se obično koristi za starije vinograde ili u nekim tradicionalnim vinogradarskim područjima.
Stanje mirovanja
Vinova loza ulazi u stanje mirovanja kada joj opadnu listovi i u njoj ostaje do proleća. Za vreme ove faze, mora biti na niskim temperaturama, jer se na taj način podstiče vegetacija i stvaranje pupoljaka u proleće.
Sadnja grožđa
Postupak sadnje vinove loze je prilično komplikovan i podrazumeva pažljivo biranje mesta na kome će se podizati vinograd, pripremu zemljišta, mesto na kome će se saditi pojedine biljke i sadnju. Ako je na mestu gde se sadi vinograd ranije bio posađen vinograd, trebalo bi da prođe bar 6 godina, a za to vreme je potrebno ukloniti sve stare panjeve i grane. Sadnja vinograda na mestima gde do tada nije rastao vinograd je veoma zahtevan posao koji traži detaljno planiranje i značajna novčana sredstva.
Vinograd koji se sadi u uslovima kontinentalne klime, ne bi trebao biti okrenut na severnu stranu, a vinogradi u priobalnim oblastima mogu se saditi i drugačije usmereni.
Pre nego što se pristupi sadnji vinove loze, mora se pripremiti zemljište, raskrčiti, prihraniti i duboko zaorati. Dubokom obradom se omogućava razvoj korena vinove loze prvih 5 - 6 godina. Između redova bi trebalo ostaviti razmak 0,9 - 4 m, a između biljaka u redu, u zavisnosti od sorte, 0,7 - 2,5 m.
Način na koji će se vršiti sadnja zavisi od terena i specifičnosti vinograda, kao i od mehanizacije koja je na raspolaganju. Ako se sadi u manjim vinogradima, prave se rupe čija su dubina i prečnik 40 cm, na njihovo dno se stavlja mešavina zemlje i treseta, a sadnica se postavlja ukoso. Sadnja u većim vinogradima se odvija pomoću plugova, u brazde.
Setva semena
Razmnožavanje grožđa iz semena se retko primenjuje, jer tako posejana biljka ne mora imati iste karakteristike kao matična biljka. Za uzimanje semena se biraju zrela velika zrna koja se preko zime čuvaju na hladnom, na temperaturi 0 - 3°C, oko 2 meseca. Nakon toga se ostavljaju na toplom i vlažnom mestu.
Iznikle biljke se sade u odvojene saksije, na 1,5 cm dubine, a za sadnju može poslužiti supstrat za saksijske biljke. Saksija se ostavlja na osvetljenom mestu, na temperaturi 15 - 20°C.
Kada biljčice narastu do visine od 30 cm, mogu se presaditi na otvoreno. Vinova loza dobijena iz semena će dati plodove tek za 4 - 5 godina.
Sadnja reznice
Razmnožavanje pomoću reznica se obavlja rano u proleće ili kasno u jesen. Odseku se grane koje moraju imati 7 - 8 pupoljaka, kao i vrh grane. Od reza do prvog pupoljka mora bit razmak od bar 1 cm. Posadi se tako da iznad površine ostanu dva ili tri pupoljka, a nakon toga se zaliva. Ne treba je previše zalivati da ne bi došlo do truljenja i treba je smestiti u senku.
Kalemljenje
Izučavanjem vrsta, dobijene su podloge koje su otporne kako na mnogobrojne štetočine, tako i na nepovoljne uslove sredine, kao što su sadržaj krečnjaka, pH vrednost i nivo vlage. Takođe se, u zavisnosti od podloge, mogu dobijati i različiti prinosi. Danas se uglavnom koriste podloge koje predstavljaju hibride tri vrste.
Vitis rupestris vrste su dobro razvijene i otporne na sadržaj krečnjaka u zemljištu. Vitis riparia je manje bujna i manje otporna na sadržaj krečnjaka. Vitis berlandieri je bujna vrsta, veoma otporna na krečnjak, kao i na sušu.
Da bi se dobile sadnice koje će biti otporne na filokseru, u rasadnicima se kaleme reznice evropskih vrsta na američke vrste. Kalemljenje se uglavnom obavlja tokom zime, u fazi mirovanja.
Može se kalemiti i na već razvijenu lozu, čime je moguće promeniti ekspresiju sorte, bez vađenja biljke i njenog presađivanja. Na ovaj način se može promeniti ceo vinograd, umesto da se sadi iznova.
Sadnja u bašti
Kada se biraju sorte za gajenje u bašti, treba voditi računa o uslovima sredine u kojima će se gajiti. U baštama se uglavnom gaje stone sorte grožđa, ali mogu se gajiti i vinske sorte, ako se bašta dobro isplanira. Stone sorte zahtevaju oslonac ili pergolu, jer rastu u visinu. Mesto na kome će se posaditi mora biti osunčano, a zemljište rastresito i sa dobrom drenažom.
Sadnja se obavlja u proleće, najsigurnije je odabrati jednogodišnje sadnice od priznatih odgajivača. Ako se odabere odgovarajuće zemljište, mesto za sadnju i obezbede armatura, zalivanje i prihranjivanje, vinova loza će rasti bujno, mnogo godina i davati plodove.
Sadnja u stakleniku
Vinova loza se takođe može gajiti i u stakleniku. Na taj način su biljke zaštićene od mrazeva, a manja je i mogućnost da će ih napasti štetočine. Sazrevanje je ranije nego napolju, a plodovi su jednakog kvaliteta kao oni iz vinograda. Pri gajenju u plasteniku bitno je obezbediti uslove koje gajena sorta zahteva.
Sadnja u saksije
Gajenjem vinove loze u saksijama mogu se dobiti dekorativne biljke, ako se pravilno održavaju. Najbitnije im je obezbediti oslonac uz koji će rasti, a za to mogu poslužiti metalne konstrukcije ili štapovi od bambusa.
U toku prve godine, dovoljne su im saksije zapremine 5 l, dok naredne godine treba da se presade u saksije zapremine 10 l. pH vrednost zemljišta mora biti neutralna, moguće je nabaviti specijalnu zemlju za vinovu lozu. Za sadnju se biraju jednogodišnje ili dvogodišnje sadnice kojima se korenovi skraćuju na 10 cm dužine i ostavljaju se u vodi tri dana pre sadnje. Ovako posađene biljke se obilnije zalivaju u proleće i leto, a tokom jeseni i zime manje.
Briga o zasadima
Vinova loza ima velike zahteve u pogledu održavanja i nege i potrebno je dobro poznavati faze razvoja biljke. U prvoj fazi, u proleće, biljke se orezuju, a orezano pruće se iznosi iz vinograda, loza se vezuje, stara kora se skida, obavlja se prskanje i prihrana azotnim đubrivima. Sve ovo bi trebalo obaviti tokom aprila meseca, pre pojave prvih pupoljaka.
U drugoj fazi se pojavljuju pupoljci i biljka raste, ova faza traje 40 - 60 dana i za to vreme se uklanjaju korovi, zalamaju zaperci, pinciraju mladice i vrši zaštita pesticidima.
Vinova loza je najostetljivija u fazi cvetanja i oplodnje, pa se pre nastupanja cvetanja vrši zaštita primenom fungicida i insekticida, a dok cvetanje traje ne bi trebalo primenjivati bilo kakve mere.
Kada prođu faze cvetanja i oplodnje, rastu bobice i u toj fazi se obavlja prstenovanje, vršikanje, zalamanje zaperaka, navodnjavanje i obrada zemljišta. Prstenovanje predstavlja odstranjivanje delova kore pomoću specijalnih makaza, a vršikanje je uklanjanje vrhova mladica, tako da na svakoj bude petnaestak listova.
U fazi sazrevanja, bobice prestaju sa rastom i menjaju boju. Obavlja se proređivanje listova zelenim rezom, sa mladica koje se nalaze blizu grozdova, u unutrašnjosti loze i na severnoj strani.
Zalivanje
Za ukorenjivanje mladih biljaka treba velika količina vode, pa se preporučuje da se pored svake biljke napravi rupa, u koju može da se ubaci plastična boce, preko koje se obavlja navodnjavanje. Za jednu biljku je potrebno oko 15 l vode. Koliko će se često zalivati zavisi od oblasti u kojoj se gaji, temperaturnih prilika, stanja zemljišta, količine padavina i podzemnih voda.
Tokom prve godine nakon sadnje, vinova loza se zaliva 10 - 12 puta, a na šljunkovitim zemljištima češće, 16 - 18 puta.
Kada su u pitanju stone sorte, kod ranih je navodnjavanje potrebno skratiti, a kod kasnijih produžiti. Stone sorte imaju veliku površinu listova, pa im zbog toga treba više vode nego vinskim sortama.
Izbegava se navodnjavanje u fazama cvetanja i oplodnje. Stono grožđe se može navodnjavati na više načina:
- navodnjavanje cele površine - koristi se velika količina vode, pa se primenjuje na ravnim površinama
- navodnjavanje sistemom podzemnih kapaljki - ovaj način je najbolji, ali istovremeno i najskuplji, jer se čitav sistem nalazi ispod površine zemlje
- navodnjavanje u brazde - primenjuje se takođe na ravnim površinama
- navodnjavanje sistemom "kap po kap" - predstavlja jedan od najboljih sistema, kod njega je moguće pratiti koliko je tačno vode potrošeno
- navodnjavanje kišenjem - koristi se kod neravnih terena
Đubrenje
Za đubrenje se mogu koristiti đubriva koja se primenjuju i za druge kulture. Najbolji način na koji se može utvrditi potreba vinove loze sa pojedinim makroelementima je analiza koncentracije u zemljištu, kao i u listovima. Od jeseni do proleća se primenjuju organska đubriva, kao i fosforna i kalijumova mineralna đubriva. Azotna đubriva se primenjuju u proleće, na početku vegetacije.
Pre đubrenja stonih sorti je takođe poželjno obaviti hemijsku analizu zemljišta i listova da bi se odredile potrebe za pojedinim elementima. Pre podizanja vinograda, sprovodi se meliorativno đubrenje.
Razmnožavanje
Vinova loza se razmnožava vegetativno reznicama, položenicama, kalemljenjem i potapanjem čokota.
Kalemljenjem se vrši spajanje zelenih i zrelih delova. Da bi kalemljenje bilo što uspešnije, potrebno je izabrati zdrave biljke, a sadnju sprovesti pre nego što se zemljište smrzne. U fazi mirovanja se odvaja grančica koja se skraćuje tako da ostane jedan pupoljak. Na podlozi i na kalemu se prave rezovi, oni se spajaju i čvrsto obmotaju.
Položenicama se biljka razmnožava tako što se bira izdanak sa obližnjeg čokota, čiji srednji deo se stavlja u zemlju, a vrh izdanka se skraćuje.
Razmnožavanje potapanjem čokota se obavlja tako što se ceo čokot potopi, a ostavljaju se dva lastara koji se privezuju sa kočeve.
Presađivanje
Presađivanje vinove loze najbolje je obaviti pre početka vegetacije u proleće. Prvo se dobro oreže, a zatim iskopa što je moguće dublje. Oko korena treba da ostane što više zemlje. Iskopa se rupa za presađivanje i na njeno dno stavi stajsko đubrivo ili kompost koji se dobro zatrpaju.
Podmlađivanje
Vinova loza se podmlađuje tako što se redovno orezuje i proređuje. Mogu se podmlađivati krakovi i ogranci na lozi.
Proređivanje
Kod gajenja vinove loze proređuju se grozdovi, kao i zrna i listovi. Proređivanjem grozdova se loza rasterećuje od preobilnog prinosa, tako što se makazama odsecaju prvo slabije razvijeni grozdovi, a zatim i bolje razvijeni, ako je neophodno.
Bobice se proređuju da bi se dobili rastresitiji grozdovi sa krupnijim bobicama, a naziva se i cizeliranje.
Proređivanje listova podrazumeva uklanjanje listova u blizini grozdova, u unutrašnjosti loze i sa severne strane da bi se loza imala više svetlosti i vazduha, a time i bolji prinos i sazrevanje. Vrši se sredinom avgusta.
Orezivanje
Pravilno orezivanje je veoma važno za gajenje vinove loze. Formira se oblik vinove loze i time utiče na prinos i njegov kvalitet.
Svake godine se obavlja dve vrste orezivanja:
- orezivanje u zrelo koje se vrši u fazi mirovanja i predstavlja najvažniju meru za dobar prinos vinskih sorti
- orezivanje u zeleno koje se obavlja tokom vegetacije, na zelenim delovima.
Sa orezivanjem se otpočinje od druge godine.
Zaštita od vetra
Zaštita od vetra igra važnu ulogu u očuvanju zdravlja vinove loze i kvaliteta grožđa. Jak vetar može oštetiti stabljike, listove i grozdove i negativno uticati na prinos i kvalitet žetve. Pukotine na grozdovima izazvane vetrom mogu otvoriti put za razvoj bolesti i propadanje grožđa.
Zbog toga se preporučuje postavljanje zaštitnih ograda oko vinograda i upotreba mreža ili drugih materijala koji će smanjiti uticaj vetra. Takođe je važno izvršiti pravilno sečenje i oblikovanje vinove loze kako bi se smanjio otpor vetra. Takođe je važno praćenje vremenskih prilika i potrebno je po potrebi prilagoditi mere zaštite kako bi se izbeglo oštećenje grožđa i obezbedila kvalitetna berba.
Zaštita od mraza
Zaštita vinograda tokom zime je takođe važna za budući uspeh vinove loze. Nakon berbe, pre nego što loza uđe u stanje mirovanja i opada lišće, potrebno je pažljivo pregledati zasade i ukloniti sve delove vinove loze koji su zahvaćeni štetočinama ili bolestima. Takođe je neophodno ukloniti suviše mlade izdanke koji teško da će preživeti zimske temperature.
Pored toga, preporučuje se primena odgovarajućih fungicida kako bi se preventivno delovalo protiv bolesti i štetočina koje mogu napasti vinovu lozu. Redovno prihranjivanje zasada organskim i mineralnim đubrivima je takođe važno za uspešno prezimljavanje vinograda i početak novog vegetacionog ciklusa. Na taj način se obezbeđuje optimalna ishrana vinove loze i podstiče njen plodan rast u narednoj sezoni.
Bolesti
Kako bi se sprečile bolesti, treba što ranije uočiti njihove simptome i odrediti odgovarajuća sredstva za borbu protiv njih. Vinovu lozu najčešće napadaju plamenjača, crna pegavost, pepelnica, siva plesan i crvenilo listova.
Plamenjača
Plamenjača je najopasnija bolest vinove loze i javlja se u vinogradima širom sveta. Pre nego što nastupi cvetanje, na listovima koji su najbliži zemljištu, javljaju se žute pege koje mogu narasti do 3 cm. Izazivač ove bolesti je gljivica Plasmopara viticola, a ova bolest se kod nas naziva i peronospora.
Inkubacija traje 5 - 12 dana, a micelijum gljivice se razvija unutar listova. Na listovima se stvara bela navlaka sa konidijama koje vetar raznosi. Lečenje je moguće nekim od fungicida.
Siva plesan
Ova bolest se najčešće javlja neposredno pre berbe i tada nanosi najviše štete. Na zrnima koja su zaražena, javljaju se smeđe pege koje se za nekoliko dana mogu proširiti na ceo grozd. Štete su naročito velike ako su grozdovi zbijeni.
Crna pegavost listova
Na listovima se pojavljuju žute pege koje u sredini imaju crnu tačku. Kasnije se listovi deformišu i pucaju. Bolest može da zahvati sve delove biljke. Crne pege se javljaju i na mladicama, a zrna i peteljke poprimaju tamnoljubičastu boju. Delovi biljke vremenom propadaju.
Crvenilo lišća
Ova bolest se naziva i crvena palež listova. Izaziva je gljivica Psudopezicula tracheiphila. Na celoj površini listova se javljaju pege, pa se oni suše i otpadaju.
Pepelnica vinove loze
Ovu bolest izaziva gljivica Uncinula necator. Na svim delovima vinove loze se stvara sivi sloj koji podseća na pepeo. Zaražena zrna vremenom popucaju, pa dolazi do truleži.
Štetočine
Štetočine koje ugrožavaju vinovu lozu su filoksere, grožđani moljac, američki cvrčak i crveni voćni pauk. Da bi se uspešno borili protiv njih, važno je redovno pregledati vinograd i pojedinačne biljke.
Američki cvrčak
Kod nas se prvi put javio 2003. godine. Polaže jaja ispod kore biljaka koje su stare dve godine, a u maju se iz njih legu larve koje se hrane donjim listovima. Ova štetočina prenosi fitoplazmu koja izaziva zlatnu žuticu vinove loze.
Filoksera
Filoksera se naziva još trsova vaš, a u Evropu je iz Amerike stigla 1980. godine. Zbog toga se evropske sorte kaleme na američku sortu Vitis koja ima razvijenu otpornost na ovu štetočinu. Buši tkiva biljaka i zbog toga one propadaju.
Crveni voćni pauk
Ova grinja se hrani isisavanjem sokova iz mladih listova, zbog čega se javljaju žute pege koje su u sredini ljubičaste. Poslednjih decenija došlo je do širenja ove štetočine.
Grožđani moljac
Postoje dve vrste grožđanog moljca - pepeljasti i žuti i obe izazivaju velike štete. Žuti moljac je karakterističan za hladnije krajeve, a pepeljasti za tople. Kolike će štete izazvati zavisi i od meteoroloških uslova, jer su štete veće što je veća vlaga.
Upotreba grožđa
Grožđe se gaji hiljadama godina, a stare civilizacije su ga gajile da bi prinosile svojim bogovima darove u vidu vina. Grožđe predstavlja zdravu i ukusnu užinu, a prerađuje se u suvo grožđe, želee, sokove. Ima brojne zdravstvene benefite, pre svega zbog sadržaja hranljivih materija i antioksidanasa.
Berba
Vreme berbe zavisi od količine šećera u plodovima i opšte pravilo je da je grožđe spremno za berbu, kada je sadržaj šećera u plodovima konstantan. Da bi se izmerio šećer u grožđu, koriste se moštne vage, mada se može i na osnovu izgleda zrna odrediti da li je pogodan trenutak za berbu. Osim količine šećera u zrnu, treba pratiti i pH vrednost grožđa.
Berbu je najbolje obavljati rano ujutro da bi se izbegle visoke temperature. Odmah nakon branja ga treba pakovati u sanduke čija je zapremina 20 - 30 kg.
Sušenje
Sušenje grožđa je proces kojim se grožđe ostavlja da se suši na prirodan način kako bi se postigao koncentrovani šećer i specifične arome. Ova tehnika se koristi za proizvodnju sušenog grožđa, poznatog i kao suvo grožđe, kao i za proizvodnju raznih vrsta vina, kao što su desertna vina.
Sušenje grožđa se može postići na nekoliko načina, a neki od najčešćih metoda su sušenje na suncu, u dehdratoru i sušarama.
Sušenje na suncu je tradicionalna metoda sušenja grožđa koja uključuje stavljanje grožđa na suvo i sunčano mesto. Grožđe se obično raširi na police ili prostirke kako bi se omogućila cirkulacija vazduha i ravnomerno sušenje. Proces može trajati nekoliko dana ili čak nekoliko nedelja, u zavisnosti od vremenskih uslova i željene konzistencije sušenog grožđa.
Dehidratori su uređaji koji kontrolišu temperaturu i cirkulaciju vazduha kako bi se ubrzao proces sušenja. Grožđe se raspoređuje na tacne ili police unutar dehidratora, gde se suši na niskoj temperaturi određeno vreme. Ovaj metod omogućava preciznu kontrolu sušenja i sprečava negativan uticaj vremenskih uslova.
Sušare su komercijalni sistemi koji se koriste za masovnu proizvodnju sušenog voća, uključujući sušeno grožđe. Ove sušare imaju kontrolisane uslove temperature i vlažnosti kako bi se osigurali optimalni uslovi za sušenje grožđa. Grožđe se postavlja na trake ili rešetke unutar sušare, gde se proces sušenja odvija u kontrolisanim uslovima.
Sušenjem grožđa dobija se koncentracija šećera, arome i ukusa, što dovodi do slatkog i intenzivnog proizvoda. Suvo grožđe se koristi u raznim kulinarskim jelima, poslasticama, pekarskim proizvodima, kao i za pripremu raznih vrsta vina. Proces sušenja može dati grožđu jedinstvene karakteristike i doprineti raznolikosti i složenosti profila vina.
Skladištenje
Nakon berbe se odstranjuju delovi grozda ili bobice koje su plesnive ili oštećene, jer mogu izazvati propadanje zdravih delova. Ubrani grozdovi se ne smeju ostaviti na suncu, a da bi se što bolje očuvalo, može se smestiti u hladnjače, komore ili se može obavljati berba u toku noći.
Mora se voditi računa i da se ubrani grozdovi ne gnječe, bilo da je reč o stonim ili vinskim sortama i treba ih na odgovarajući način zaštititi.
Zimnica
Ishrana
Grožđe se u najvećoj meri koristi u proizvodnji vina i u ishrani u sirovom stanju, kao i za proizvodnju destilata, sokova i koncentrata. Od semenki se proizvodi ulje koje je našlo mesto u kozmetičkoj industriji, a suvo grožđe je ukusna i zdrava poslastica. Koristi se i za pravljenje marmelada i kompota.
Lekovitost
Grožđe, kada je zrelo, sadrži grožđani šećer, minerale (magnezijum, kalijum, gvožđe, mangan, fosfor), tanine, vitamine iz B grupe, vitamine A i C. Kožica zrna sadrži vlakna, a crno grožđe antocijan koji je antioksidans.
Povoljno utiče na probavu, snagu i energiju, zdravlje kostiju i bolji vid.
Jedinjenja koja grožđe sadrži mogu smanjiti apsorpciju holesterola. U istraživanju koje je trajalo 8 nedelja i obuhvatalo 69 osoba sa povišenim holesterolom, konzumiranje 500 g crnog grožđa dnevno je uticala na snižavanje nivoa ukupnog i lošeg holesterola.
Zanimljivosti
Vinova loza predstavlja jednu od najstarijih kultura i verovatno vodi poreklo iz okoline Kaspijskog mora. Prvi arheološki dokazi o vinu su pronađeni u Kini i datiraju iz vremena oko 7.000 godina p.n.e. Gajili su ga stari Feničani, a na jadransku obalu i ostrva su ga doneli stari Grci.
U starom Egiptu, proizvodnja vina se odvijala oko delte Nila, a u grobnici Tutankamona su pronađeni dokazi da je belo vino bilo u širokoj upotrebi. Na naše prostore ga je doneo rimski car Marko Aurelije.
U srednjem veku, vino se koristilo u religijskim obredima, pa su ga najviše proizvodili benediktanci, čiji su vinogradi bili širom Francuske i Nemačke. Proizvodnjom vina su se takođe bavili i templari i karmelićani. Kod nas se vinogradarstvo razvija u srednjem veku, a u 19. veku je bilo tri puta više vinograda nego sada.
Po Biblijskim zapisima, vinova loza je bila prva biljka koju je Noa posadio kada je dospeo na tlo.
Stono grožđe je prvi put gajeno tek u 16. veku.
Za najstariju bocu vina se smatra Speyer, veruje se da je stara bar 1650 godina i čuva se u muzeju Palatinata u Nemačkoj.
Najmanji vinograd na svetu pripada Dalai Lami i zauzima površinu od 1.67 metara kvadratnih, a nalazi se u Švajcarskoj. Najviši vinograd se nalazi na Tibetu, na visini od 3.563 m.
Foto: Thomas / Pixabay
Ostavite odgovor