Bela rada (lat. Bellis perennis) je niska biljka koja se često raste na livadama. Pripada porodici glavočika (Asteraceae, Compositae), zajedno sa drugim biljkama kao što su radič, pelin, zelena salata i runolist. Njen latinski naziv doslovno znači "lepa trajnica", a na našim prostorima se naziva i krasuljak, katarinčica, belka i iskrica. Ponekad se naziva i "dnevnim okom" jer se njeni cvetovi otvaraju ujutru, prateći sunce, dok se zatvaraju noću.
Bela rada ima karakterističan izgled. Zeljasta je biljka čiji ovalni i izduženi listovi formišu rozetu nejasno nazubljenih ivica. Listovi su tamnozeleni i imaju jednu provodnu žilu u sredini. Cvetne stabljike mogu dostići visinu i do 15 cm i nositi cvet na vrhu. Najpoznatiji je njen beli cvet sa delikatnim laticama i jarko žutim središtem. Ima i plod u obliku jajeta poznat kao roška.
Bela rada je veoma prilagodljiva i često raste samoniklo na raznim livadama. Izdržljiva je i dobro se prilagođava promenama temperature i klimatskim uslovima u kojima raste zbog čega se može naći širom Evrope i sveta. Raste na različitim nadmorskim visinama, a najviše je zastupljena na nadmorskoj visini do 1.800 m, gde se može naći pored puteva ili na livadama.
Neki ljudi su osetljivi na biljke iz porodice ambrozije, pa su često alergični na ambroziju, a manji procenat ljudi može biti alergičan i na pellin, hrizanteme i tratinčice.
Vrste bele rade
U Evropi i u drugim delovima sveta ima desetak vrsta bele rade. Danas se mešanjem starih i novih sorti dobijaju otporniji hibridi sa dosta lepšim cvetom. Na našem podneblju mogu se naći tri vrste bele rade, od kojih je livadska svakako najpoznatija.
Obična bela rada
Ova niska livadska biljka cveta od ranog proleća do prvih mrazova. Uglavnom raste samoniklo i to na livadama. Poseduje otpornost čak i nakon gaženja ili košenja. U narodu je poznata kao višegodišnja, lekovita biljka koja dugo cveta kad ima potrebne uslove za to. Može se lako prepoznati po belom cvetu. Ako se gaji, cvetovi mogu biti čak i rozi ili u kombinaciji boja i da im latice rastu tako gusto da prekriju tučak.
Jednogodišnja bela rada
To je zeljasta biljka koja raste kao jednogodišnja u Evropi, na Sredozemlju, kao i na Afričkom kontinentu. Njoj je potrebna topla klima. Ima sitnije cvetove i visoku i lisnatu stabljiku.
Šumska bela rada
U humusnom zemljištu šume i na proplancima oko šuma raste ova vrsta bele rade i po tome je i dobila ime. To je višegodišnja biljka koja ima sitnu rozetu i bele listiće. Od obične bele rade, šumska se razlikuje samo u dužini stabljike jer cvet na dužoj stabljici dobija više svetlosti koja joj je potrebna. Ova višegodišnja, samonikla, lekovita biljka je dobro prilagodljiva uslovima u kojima raste.
Uzgoj bele rade
Bela rada ne treba da posebne uslove za rast i nije komplikovano gajiti je, ali sa nekoliko saveta joj se obezbeđuje bolje cvetanje.
Zemljište
Beloj radi odgovaraju zemljišta koja imaju dosta minerala, hranljivih materija i koja su humusna i rastresita. Može da raste i u ravnicama i na brdovitom tlu, glinenom ili peskovitom zemljištu gde imaju prozračnost i propustljivost vode. Ne odgovaraju joj močvarna zemljišta u kojima se dešava truljenje korena. Takođe, mesto na kom raste treba da bude osunčano.
Temperatura
Bela rada može da raste u predelima sa visokom temperaturom kao i tamo gde su niže temperature jer se radi o dosta izdržljivoj biljki. Međutim, umerena klima joj najbolje odgovara. Tokom oštre zime i mraza bitno je da biljku pokrije sneg i tako može prezimiti. Sušu i vrućinu dobro podnose vrste sa manjim listovima. Obična bela rada prestaje da cveta ako su visoke temperature.
Vreme sadnje
Vreme sadnje može da bude proleće i jesen. Klija na temperaturi koja je iznad 10°C, te je najbolje da se poseje u proleće. Jer ako temperatura nije visoka, otežano je klijanje semena čak i pored činjenica da je ovo biljka otporna na niže temperature i da joj period cvetanja traje sve do prvih mrazeva. Važno da nema mraza u vreme kada klija zato što bi je sigurno oštetio i o tome se vodi računa.
Plodored
Kao livadska biljka, ona je okružena drugim biljkama, dok u bašti raste pored povrća. Nema kultura koje su štetne za nju pa tako ne treba mnogo brinuti pored kojih biljaka treba da se gaji. Kada raste u saksiji, bolje je da je sama jer se širi i treba joj mesta.
Voli da je blizu livadske trave, maslačka, divlje jagode, lupine i livadskog cveća poput različka, zvončića i margarete ili ivančice. Ne treba da se sadi blizu zimzelenog drveća, čempresa i oraha koji zakiseljuju zemlju jer tu ne uspeva.
Bela rada je prilagođena da raste na suvom tlu i neće se dobro snaći u područjima sa prekomernom vlagom ili u vodenim staništima kao što su močvare ili jezera. Neki agresivni korovi, kao što su kopriva ili ambrozija, mogu zauzeti stanište i otežati rast bele rade.
Stanje mirovanja
Bela rada je višegodišnja biljka koja tokom hladnijih meseci prolazi kroz period mirovanja. U ovoj fazi, ona usporava svoj rast i razvoj i obično ne cveta. Faza mirovanja obično nastupa zimi kada su uslovi nepovoljni za rast biljaka. Tokom zimskog perioda, bela rada često povlači svoje nadzemne delove i usmerava energiju ka korenu da bi se očuvala. Listovi se mogu osušiti i otpasti, dok koreni ostaju aktivni pod zemljom.
Kada dođu povoljniji prolećni uslovi i topliji dani, bela rada izlazi iz faze mirovanja. Ponovo počinje da raste, formirajući nove listove i cvetne pupoljke. Tada biljka može započeti novi ciklus rasta, cvetanja i razmnožavanja.
Sadnja bele rade
Sadnja bele rade može da se vrši iz semena a može se obavljati sadnja sadnica u uređenoj bašti. Ona je i samonikla biljka te je tad nije potrebno sejati na mesta gde se samostalno razmnožava.
Sadnja semena
Bele rade se dobro razmnožavaju iz semena, naročito ukoliko se planira sadnja na većoj površini. Nije potrebno praviti redove ali ukoliko se prave, onda treba da bude 20 cm rastojanja između redova i 10 cm razmaka između biljaka. Seme je jako sitno a stavlja se u zemlju do dubine 2 - 3 cm. Preko njega se posipa sloj humusa. Kada je zemljište toplo i vlažno, početkom leta, obavlja se setva i u tim uslovima je podstaknuto klijanje semena. Prve godine setve se razvijaju listovi biljke dok se njen cvet razvije tek narednog proleća. Kasnijih godina, biljka raste samoniklo, a uklanjaju se one biljke koje su loše razvijene i imaju mali prinos.
Sadnja sadnica
U svojoj bašti možete posaditi sadnice bele rade što je na neki način bolje jer imaju koren te će pre da cvetaju i ukrase je. Koren sadnice treba postaviti u rupu dubine 10 cm, prekriti zemljom i zaliti. Posle presađivanja sadnice će se pojaviti cvet na njoj. Za sadnju je najbolje doba rano proleće a posle 3 godine biljka se može podeliti.
Kalemljenje
Bela rada se ne kalemi, ali kada je u pitanju podloga za sadnju, može da raste na raznim vrstama zemljišta, više voli da je zemlja humusna i drenirana i tada ima dobar rast i prinos. Odgovara joj kiselasto, prozračno i vlažno tlo, mada ne previše vlažno. Prilagodljiva je različitim vremenskim uslovima, s tim da je bitno da mesto na kome raste bude osunčano.
Uzgoj u bašti
Bela rada je odlična za gajenje u baštu i kada se jednom poseje ili posadi, ona će svake godine rasti samonikla. Ova višegodišnja biljka će cvetati svake godine. Na otvorenom se sadi u kasno proleće.
Uzgoj u stakleniku
U stakleniku se sadi rasad bele rade za preprodaju, jer su tu kontrolisani uslovi i toplota koja odgovara za klijanje semena. Setva u staklenicima se obavlja u rano proleće.
Uzgoj u saksijama
Hibridi ove lepe livadske biljke se mogu gajiti kao balkonsko cveće, u saksijama. Beloj radi je u ovom slučaju potrebno da bude u saksiji prečnika 30 cm za pravilno razvijanje korena i listanje. To je biljka za sunčane balkone jer sunčeve zrake dobro podnosi i tokom više sati. Svakako, u saksiji treba da bude omogućen protok vode da ne bi višak istrulio koren biljke.
Održavanje zasada
Korov oko bele rade može je lako zagušiti i treba ga čupati, i to ručno jer je koren bele rade plitak i zato lako povredljiv. U drugoj godini gajenja važno je da se uklone sve obolele biljke i razredi tamo gde je potrebno i time svaki grm ravnomerno sazreva. Ako je na otvorenom, okolno zemljište treba prekopati čime se korenu dodaje kiseonika. Međutim, to treba obaviti pažljivo da bi se sačuvao koren. Pred zimu, kad još uvek nema snežnog prekrivača koji bi štitio koren, prostiremo humus ili malč i to je priprema za zimu i hladnoću.
Održavanje i nega
Ukoliko se bela rada održava dobro, što nije previše teško ni komplikovano, onda može da bude otporna toliko da joj malo šta može naškoditi.
Zalivanje
Da bi stalno cvetala treba je redovno zalivati. To je biljka koja voli vlažno zemljište zato što joj je koren plitak i lako može da se isuši. Ako je manji broj biljaka u jednoj bašti i ako su u saksijama, bela rada može ručno da se zaliva. Ako su na livadi ili utrini ili se uzgajaju na drugoj većoj površini, onda se navodnjavaju rasipačima vode kao i kod trava. Bolja je za zalivanje koristiti kišnicu ili vodu koja je odstajala i to činiti kad sunce ne greje direktno.
Đubrenje
Zemljište bogato hranljivim materijama je značajno za bolje cvetanje ove višegodišnje biljke. Treba stavljati đubrivo u zemlju pre setve ili sadnje sadnica u jesen. Pritom se koristi kompost, humus ili stajsko đubrivo. Zatim se ponovo đubri prilikom klijanja i to đubrivom za cveće koje je bogato azotom i kalijumom.
Svakog proleća, pre perioda cvetanja, treba đubriti tečnim đubrivom za cveće. Prihranjivanje je potrebno kada je biljka u toku vegetaciju. Pošto je to višegodišnja biljka, treba je đubriti i nakon nekoliko godina rasta da bi cvetala i da bi se održao kvalitet.
Razmnožavanje
Razmnožavanje bela rada uglavnom vrši samostalno, a može i da se kultiviše prema potrebi. Nakon cvetanja, seme se sakupi i posadi u saksiju ili ravno u zemlju. Seme se skuplja nekoliko dana jer ne sazreva svo u isto vreme, zatim se suši na papiru i čuva u papirnoj kesi. Potrebno ga je okvasiti seme pre sejanja da bi bolje proklijalo. Nekad je bolje da se kupi kultivisano seme ili hibrid koji će još više da obogati baštu. Osim toga, biljka koja ima više od 3 godine i već je dovoljno široka može da se podeli, tj. da joj se odvoji deo i posadi koren. Biljka se može u proleće rezati s bočne strane i te reznice držati u vodi dok puste korenje a zatim se saditi u zemlju i đubriti tečnim đubrivom koje korenu ubrzava razvoj.
Presađivanje
Najbolje vreme za presađivanje bele rade je rano proleće ili kasna jesen, kada su temperature umerene i biljka nije u fazi aktivnog rasta. Pre presađivanja, priprema se ciljno mesto za presađivanje sa dobro dreniranom zemljom obogaćenom kompostom ili humusom. Pažljivo iskopa, vodeći računa da se minimalno ošteti korenje i presađuje je na novu lokaciju. Nakon presađivanja potrebno ju je dobro zaliti da bi se koreni dobro ustalili i nastaviti zalivati tokom prvih nekoliko nedelja nakon presađivanja. Ako je potrebno, može se naneti i sloj malča oko biljke da bi se sačuvala vlaga i sprečio rast korova. Bela rada će doživeti određeni stres nakon presađivanja, ali uz odgovarajuću negu, brzo će se oporaviti i nastaviti sa rastom i cvetanjem.
Proređivanje
U proleće se vrši proređivanje biljaka koje se gaje 3 i više godina. Uklanjaju se biljke koje guše glavni cvet i tek iznikle biljke. Sklanjaju se stari cvetovi, oboleli listovi i delovi biljke koji se nisu dobro razvili. Kada se proređuju sa pretrpanih mesta, prenose se u delove tla gde ih nema.
Bolesti
Iako je ovo dosta otporna livadska biljka, bela rada je podložna nekim bolestima, od kojih su najčešće virusne koje joj mogu preneti druge biljke.
Rđa
Rđa je gljivična bolest koja se na belu radu prenese sa okolne trave. Spore ove gljivice ostaju u zemljištu a suzbija se kontrolisanom upotrebom fungocida. Vlažno i toplo vreme joj doprinosi. Bolest rđu odlikuju smeđe i crvenkaste mrlje po listovima.
Siva buđ
Siva plesan ili buđ se ubrzano širi po livadskoj biljci u uslovima veće vlažnosti vazduha. Karakteriše je pojava sivkastog premaza posle čega listovi i cvetovi počinju da trunu. Posle nastanka te gljivice je potrebno istrebiti površinu na kojoj su biljke posađene. Kao mera prevencije može da se koristi fungocid na biljci.
Fusarium
Fusarium je gljivična bolest koja nastaje tokom perioda velike vlage. Prvo bude napadnut koren biljke pa stabljika koja zatim pocrni i trune. Šteta koju napravi je nepopravljiva. Biljke treba izvaditi iz zemlje i upotrebiti fungocid protiv daljih napada gljivice roda fusarium.
Štetočine
Pored bolesti, belu radu napadaju i štetočine koje se onda hrane njenim listovima i cvetom.
Lisne vaši
Lisne vaši su poznate štetočine svog livadskog cveća, među kojima je i bela rada. Oni mogu da budu sa krilima i bez njih. Na poleđini lista bele rade lisna vaš polaže larvu koja jede mlade listove i sisa sok biljke. Takvi zaraženi listovi se nikako ne smeju pojesti. Koriste se insekticidi kao mera predostrožnosti ili zaštite posle napada.
Puževi
Puževi su štetočine koje se hrane mladim lišćem bele rade i pojedu duplo više od svoje težine. Tako smanjuju njenu upotrebljivost i prenose bolesti preko sluzi koju ostavljaju kao trag po delovima biljke. Ukoliko puževe uništavamo pužomorom, tada biljka ne može da se koristi za jelo. Protiv njih se koristi čaša piva u kojoj se puževi utope kao i palenta koju pojedu i zbog koje se naduju i umru.
Poljski miševi
Poljski miševi takođe nanose štetu ovoj biljci i dugotrajnu. Oni se hrane mladim listovima i cvetom bele rade. Mogu svojim izmetom koji ostavljaju za sobom da prenesu druge bolesti. Za miševe se postavljaju zamke u koje se uhvate posle čega se puste na drugo mesto ili se usmrte.
Upotreba bele rade
Bela rada je u narodu priznata kao lekovita i jestiva biljka. Razvojem farmacije, desilo se da je izgubila svoj značaj za čoveka, ali obzirom da se polako vraćamo prirodi, ponovo se priznaje njena korisnost i uvodi u upotrebu.
Berba
Berba bele rade se vrši u tri godišnja doba, u zavisnosti od dela biljke koji koristimo. Mladi listovi bele rade se beru u proleće i to kad je vlažno vreme tako da ostaju duže sveži. Uz to se može brati još uvek zatvorena glavica i cvet koji je već rascvetao. U letnjem periodu se beru radi dalje prerade. Ukoliko se koristi u ishrani, tada je najbolje ujutru je ubrati. Može da bude i deo otkosa i da se koristi za ishranu životinja.
Skladištenje
Bela rada se čuva jedino kao osušena biljka. Uberu se zdravi cvetovi i listovi i zatim se suše, na suncu ili na papiru. Ubrane biljke se okreću nekoliko puta nedeljno da se ravnomerno sušile i oslobađale viška vlage koja može napraviti štetu u tom procesu pripreme za upotrebu. Delovi biljke kada je sveže ubrana se mogu čuvati u frižideru 2 - 3 dana. Pre nego što se uskladišti, najbolje je blanširati je vrelom vodom. Svakako, najzdravija je u svežem stanju.
Ishrana
Lišće bele rade je izuzetno cenjeno i jede se kao salata u nekim kulturama. Ako se desi da se ne može naići na drugu hranu u prirodi, ova biljka može doći kao spas jer je jestiva i bogata nutrijentima. Može da bude dodatak povrću ili kuvati jer su joj listovi bogati vitaminom C i karotinom.
U proleće se beru mladi listovi bele rade jer tada nisu gorki i žilavi. Pre cvetanja se beru zeleni pupoljci, mariniraju se i koriste se umesto mirođije.
Sveži cvetovi bele rade se koriste za dekoraciju ili u mirkokulinarstvu kao dodatak salatama i prilozima.
Zdravlje
Bela rada je lako dostupna, a ima puno lekovitih svojstava zbog čega se koristi u narodnoj medicini. Mešavina koja se može napraviti od soka bele rade, vode i meda pomaže u čišćenju organizma od toksina kao što pomaže i kod bolesti respiratornih organa. Kad imamo problematičnu kožu, stavljamo belu radu u vodu kojom umivamo lice ili neki drugi deo kože. Od bele rade se pravi čaj tako što se osušena biljka prelije vrelom vodom. Čaj pomaže kod stomačnih tegoba ili neredovne menstruacije.
Zanimljivosti
Bela rada je bila poznata još kod starih Grka, gde se koristila u kulinarstu ali i u umetnosti kao jedan detalj. Žene su, poznavajući moć njene lekovitosti, stavljale belu radu u kupke i tako čuvale svoju lepotu. Za belu radu su znali u raznim kulturama i za nju vezivali mnoge legende. Hrišćani veruju da je nikla iz Marijinih suza u vreme kada su bežali u Egipat. Rimljani su verovali da se nimfa Belides pretvorila u belu radu da bi zadržala svoju nevinost.
Osim kao motiv u folkloru, cvet bele rade je simbol čistote i nevinosti. Mladići viktorijanskog doba su svojim mladim verenicama prvo poklanjali buket belih rada. Devojke su čupanjem latica želele da saznaju da li ih njihov momak voli ili ne.
Zanimljivost je i da se bela rada uveče zatvara, a ujutru otvara i da okreće svoju glavicu ka suncu.
Foto: Hans Braxmeier / Pixabay
Ostavite odgovor