Agava (lat. Agave americana) je biljka karakteristična za meksičke predele, a gaji se i kao baštanski ukras. Ona, osim vizuelnog, ima i ekonomski značaj. Ime Agava je dobila po grčkoj reči agauos što znači uzvišen. U grčkoj mitologiji, Agava je ime mitske kraljice Tebe. Spada u porodicu šparogolika, koja je dobila ime po rodu špargla, iako se na prvi pogled čini da nemaju nikakvu sličnost. U većini slučajeva, ona raste divlje širom sveta. Porodica se sastoji od 140 rodova, a iz porodice su najpoznatije biljke juka (drvo života) i sanseverija (svekrvin jezik).
Agava spada u višegodišnje biljke, raste blizu zemlje i formira čvrstu rozetu. Listovi skupljeni u rozetu rastu krunasto, zelenoplave su boje, mesnati, bodljikavih ivica i sa nazubljenim vrhom. Mogu da rastu do 2 m u visinu. Sama biljka može narasti do 4 m u širinu. Proces sazrevanja traje veoma dugo, a tek posle 8 - 10 godina stabljika dostigne visinu od 8 - 9 m. U cvetanju koje traje 2 - 3 meseca, dobija male žute cvetove grupisane u gust cvat.
Nakon što cvetovi uvenu, uvene i sama biljka. No, iz uvele biljke, izdanci se ipak dele i šire, i nastavljaju da žive. Agava ima vrstu koja cveta svake godine. Može joj se produžiti život odrezivanjem jednog izdanak sa cvetom. U plodu sazreva seme, koje je smeđe i pljosnato.
Prirodno stanište joj je bilo područje Meksika, a sa kojeg se proširila dalje na tropske i toplije krajeve širom Amerike i Evrope. Osim dekorativne uloge koju ima, vrlo je važna i u ekonomske svrhe. Pošto dobro uspeva na siromašnom pa i kamenitom tlu, može da predstavlja ukras u kamenim baštama. Pored toga, treba pomenuti njenu važnost za ekosistem meksičkih pustinja. U uvezenim ekosistemima došlo je do usklađivanja. U južnoj Italiji, njeno lišće je hrana za koze, dok se Evropi sadi na terenima sa oskudnom vegetacijom i time se sprečavaju klizišta.
Srodnici
Vrste agave
Postoji nekoliko popularnih vrsta agave. Sorte se razlikuju po listovima ili po broju cvetanja tokom godina. Neke sorte su se vremenom, ukrštanjem menjale i stekle slične karakteristike. Ima vrsta koje su ekonomski značajnije i imaju ciljan uzgoj. Generalno, postoji oko 200 vrsta agave, a obična agava je jedina samonikla vrsta agave u Dalmaciji. Navešćemo neke od najpoznatijih vrsta u svetu.
Obična agava
Obična agava se iz tropske Amerike proširila i po celom Mediteranu. To je višegodišnja drvenasta biljka bez stabljike i sa mesnatim listovima, a koji imaju bodljikave krajeve i ivice. Bira se za gajenje na klizištima jer odlično vezuje tlo. Najčešću primenu je našla u dekorativne svrhe i za gajenje u saksijama.
Agave americana marginata
Marginata je sorta agave koja se najpre uzgaja u dekorativne svrhe. Odgovara joj topla i suva klimu i kao i kamenito tlo. Njeni listovi su manji, sa manjim bodljama, tamnozeleni iznutra dok spolja imaju karakteristične bele ili žućkaste pruge. Listovi su uži i više ih je na jednoj rozeti.
Agave americana striata
Agave Striata je još jedna od sorti agave koja se uzgaja u dekorativne svrhe. Ima veoma uske listove i oni formiraju bujnu rozetu, i skoro da nema stabljike. Listovi joj rastu uspravno i formiraju pravilan oblik. Vrh lista je zašiljen, vrlo oštar a boja je tamnobraon sa tankim zeleno-žutim šarama.
Agave americana sisalana
Agava sisalana se uzgaja zbog njegovog ekonomskog značaja. Njen list bude raste i do 2 m i može da ima do 1 kg u težini, debeo je i mesnat. Kada dostigne zrelost, iz lista se sušenjem proizvodi vlakno, koje je žućkaste ili bele boje, veoma čvrsto i otporno, pa od njega pravimo užad ili ćilime.
Agave americana cantala
Sorta koja se takođe gaji zbog ekonomskog značaja. Listovi su mu tanji i uži i od njih se sušenjem prave vlakna, koja su kod ove vrste delikatnija i koriste se u proizvodnji finijih tkanina ili čipke.
Uzgoj agave
Agavu je zapravo vrlo lako uzgajati ukoliko joj se obezbede dobri uslovi za to. Uzgajanje agave u privatne ili komercijalne svrhe nije teško, ali je dobro pridržavati se sledećih saveta za bolji prinos.
Zemljište
Agava dobro raste na peskovitom tlu ili kamenitom zemljištu. Odgovara joj blago kiselo do neutralno, rastresito zemljište. Ona takođe dobro podnosi i sušu. Zemljište bi trebalo da ima dobru drenažu i brzo upija vodu. Dobro je obratiti pažnju na pH indeks zemlje; odgovara joj 7-8 pH. Ne pogoduju joj glinasta i teška tla koja bi sprečavala pravilno razvijanje korena agave, a mogu dovesti i do njegovog truljenja usled zadržavanja vlažnosti.
Klima
Agava je potekla sa područja sa toplom i suvom klimom. Ona toleriše i blizinu soli. Raste u toplim krajevima i ne podnosi niske temperature zimi. Pustinje i sušna područja su joj prirodno stanište, a uspeva dobro i na Mediteranu. Osim toga, ima je u tropskim predelima, ali i u toplijim, gde se koristi za dekorativni uzgoj. U prirodi raste u žbunju i naizmenično, najčešće na goletima.
Vreme sadnje
Agava je osetljiva na temperaturu klijanja, pa je mesec april najbolje vreme za sadnju na otvorenom. Najpogodnija temperatura za klijanje je iznad 17°C a u slučaju kad je temperatura spolja niža, preporučuje se sađenje i čuvanje mlade biljke u zatvorenom prostoru i njeno kasnije iznošenje napolje.
Plodored
Agave se najbolje slažu sa sukulentnim biljkama kao što su drvo žada, drvo novca, krasula, aloe vera, kalanhoja, pustinjska ruža, tust i sanseverija. Takođe, odlično se slažu sa artičokama i kaktusima i mogu se uzgajati u istoj saksiji ili blizu jedan drugom za dekoraciju. Ove biljke tolerišu slične klimatske uslove i mogu se održavati istovremeno.
Kada je u pitanju uzgoj, agava uglavnom ne preferira blizinu drugih biljaka. Preporučeno minimalno rastojanje između svake biljke je 4 m. Uzgoj u pravilnom plodoredu olakšava negu biljaka. Željena udaljenost između dva reda je najmanje 1 m.
Tradicionalno, agave se sade u pustinjskim baštama. Međutim, dobro uspevaju i sa drugim biljkama koje ne zahtevaju mnogo zalivanja, kao što su mediteranska bugenvilija, lavanda, žalfija, ukrasne trave, vijuk i novozelandski lan.
Stanje mirovanja
U našem podneblju, agava je u fazi mirovanja u periodu od novembra pa do februara. Biljka tada ne raste i potrebno je da se premesti se u zatvoren prostor. Zaliva samo jednom mesečno. Ne treba je ni orezivati niti presađivati.
Sadnja agave
Osim što se odlično razvija iz semena, agava svake godine izbacuje i samonikle izdanke, tako da nije zahtevna za gajenje. Međutim, za pravilan uzgoj, postoje neka pravila koja treba poštovati.
Setva semena
Sadnja semena se obavlja isključivo u kontejnerima. Agava ima delikatan koren. Potrebno joj je malo zemlje da proklija. Za uzgoj se koristi zemlja za kaktuse pomešana sa peskom. Seme se poseje na centimetar dubine i ostavi na toplom i svetlom mestu. Zalivanje se vrši svaka dva dana i tada treba pripaziti da zemlja ne bude ni previše suva ni previše vlažna. Seme će klijati u dobrim uslovima nakon 2 - 3 nedelje.
Sadnja sadnica
Sadnice su najbrži i najpouzdaniji način za uzgoj agave. Kada se koren biljke dovoljno razvije, posadi se direktno na konačno mesto uzgoja. Važno je dobro je pokriti zemljom i redovno zalivati dok se ne primi. Prilikom sadnje potrebno je ostaviti minimum 3 m razmaka između svake biljke kako bi se mogle održavati.
Kalemljenje
Agava se može nakalemiti na drugu vrstu kako bi se podstaklo mešanje vrsta i nasleđivanje optimalnih karakteristika. Kalemljenje treba vršiti tek nakon što biljka odumre i stabljika ostane gola, time što se zareže komad biljke u koji se kalemi željeni izdanak. Rez se umotava zavojem da bi se nova grančica uspešno primila, i podstiče ponovni rast na istoj stabljici.
Uzgoj u bašti
Zbog toga što je to pustinjska biljka, agava zahteva mnogo svetlosti, te joj je neophodno obezbediti sunčano mesto prilikom uzgoja na otvorenom. Ona dobro uspeva na peskovitom tlu ali i na ivicama bašte. U kamenim baštama se često sadi kao centralna biljka i tu privlači dosta pažnje. Kako ne bi oštetilo njeno lišće, trebalo bi izbegavati direktnu sunčevu svetlost kroz prozor ili blizu belih površina. Što je klima toplija, to ova biljka bolje toleriše biti u senci. Ona može da izdrži niže temperature koje su iznad 0°C. Ne toleriše mraz i snežne periode.
Uzgoj u stakleniku
U područjima gde agavi nije idealno okruženje za uzgoj na otvorenom, ova biljka se uzgaja u plastenicima. Pogodan je za potpuno providne plastenike u kojima može dobija najmanje 8 sati dnevnog svetla. A kada spoljna svetlost ne zadovoljava ovaj uslov, potrebno je obezbediti joj unutrašnje osvetljenje. U zatvorenom prostoru, agavu je najbolje gajiti na povišenim lejama, u mešavini zemlje i peska. Treba je navodnjavati jednom nedeljno i to sistemom kap po kap. Najbolje joj odgovara kišnica. Tokom zime zalivanje treba smanjuje na jednom mesečno. Uz to, temperaturu održavati na iznad 20°C i onda se biljka može pravilno razvijati.
Uzgoj u saksijama
Kada se gaji u saksiji, treba birati manje vrste koje se neće toliko širiti i time stvoriti problem za njen rast i razvoj. Uzgaja u mešavini zemlje za kaktuse koja sadrži i pesak. Dobar protok vode joj je neophodan. Tokom toplih letnjih meseci, biljka se može čuvati na sunčanom i toplom mestu i kišnicom zalivati jednom nedeljno. I kada temperature počnu padati, važno je da uneti je u zatvoren prostor. Tu je potrebno da se stavi na položaj sa dovoljno direktne sunčeve svetlosti i da se smanji zalivanje na jednom mesečno. Vremenom će biljka pustiti nove izdanke koje tada treba presaditi. Izdanci se odvajaju ručno i potom presađuju u druge saksije.
Održavanje plantaža
Kada su u pitanju plantaže agave, održavanje podrazumeva eventualno uklanjanje korova. Zemljište na kome raste vrlo često nije pogodno za gajenje drugih biljaka, pa prema tome nema ni mnogo korova. A ako se tokom sadnje održavao pravilan plodored, sav okolni korov lako se može kositi mehaničkim kosilicama.
Održavanje i nega
Agavu često nazivaju stogodišnjom biljkom, što dobro opisuje njenu izdržljivost u prirodi. A kod njenog održavanja, ne zahteva previše nege. Međutim, evo nekoliko saveta koji bi bili korisni i doneli dobre rezultate.
Zalivanje
Zbog svog porekla sa predela suve klime, agava nema velike potrebe za vodom. Duže sušne periode dobro podnosi jer skladišti višak vode i tečnosti u listovima. Zalivanje je potrebno prilagoditi godišnjem dobu kao i periodu bez padavina. Ukoliko je tokom rasta dobila više od 150 mm padavina, onda se ne bi trebala zalivati do 2 nedelje i tek kada se zemljište dobro isuši.
Đubrenje
Agava je jedna od retkih biljaka kojoj nije potrebno đubrivo, čak može imati i negativne posledice. Za ubrzan rast i razvoj kod masovnog uzgoja, zemlja se u proleće može zagnojiti mineralnim đubrivom koje je bogato azotom. Međutim, đubrenjem dolazimo do bržeg cvetanja biljke, što kod nekih vrsta dovodi do njenog bržeg odumiranja.
Razmnožavanje
Agava se razmnožava semenom i vegetativno. Zrela semena su braon boje, pljosnata, i mogu se saditi odmah sledeće sezone. Zbog veoma nežnog korena, ovoj biljki su potrebni adekvatni uslovi da bi nikla. Najčešće se njeno seme sadi u kontejnere. Ukoliko se razmnožava vegetativno, tada se najčešće uzimaju mladi izdanci na starijoj biljci. Izdanci rastu u blizini korena ili uz sam koren, sa kojim se i čupaju i presađuju na željeno mesto. Biljka je takođe i samonikla jer se novi izdanci šire iz glavne stabljike nakon njenog cvetanja i odumiranja.
Presađivanje
Prilikom presađivanja, ono što je važno jeste mestu gde će se uzgajati. Biljka se presađuje kada joj se razvije koren, što može biti nakon dva meseca od rasta izdanka. Presađivanje je najbolje obaviti tokom aprila da bi se biljka lakše prilagodila novim uslovima za njen rast. Presađuje se u rastresito tlo za uzgoj kaktusa. Neophodno je iskopati rupu dublju od veličine korena, položiti koren biljke u nju i zakopati je. Posle presađivanja, poželjno je zalivati biljku svake nedelje, i tada će najbolje uspevati.
Podmlađivanje
Posle faze mirovanja, potrebno je podmladiti agavu radi lepšeg izgleda. Time podstičemo i rast novih listova. Podmlađuje se rezanjem suvog ili savijenog lišća oštrim, sterilisanim makazama i to radimo se u proleće, tokom marta ili aprila. Pritom je važno da koristimo zaštitnu odeću ili rukavice jer sok koji prska iz biljke može izazvati probleme sa kožom ili osip.
Proređivanje
Izdanci koje agava pušta, vremenom mogu začepiti plantažu ili biljku u saksiji. Baš zbog toga potrebno je prorediti biljku najmanje jednom godišnje. Ovogodišnji mladi izdanci koji se odvajaju od odrasle ili matične biljke, sade se na drugo mesto. Pritom je posebno potrebno obratiti pažnju na koren, da se ne bi povredio. Time što je proređujemo, omogućujemo joj da se lakše razvija, a naravno, time je i razmnožavamo. Prilikom uzgoja u zatvorenom prostoru treba uzeti u obzir stalno presađivanje u nove saksije.
Orezivanje
Proces orezivanja se vrši pre sezone vegetacije. Uglavnom u dekorativne svrhe. Pri tome se koristi oštar nož ili makaze za orezivanje. Njeni donji listovi, koji vremenom postaju drvenasti da bi dali utisak stabljike, mogu se konstantno rezati. Takođe, obavezno orezati sve žute ili osušene listove. Preporuka je nošenje rukavica prilikom uklanjanja delova, jer sok iz biljke može izazvati osip na koži.
Zaštita od vetra
Agave obično dobro podnose vetrove, posebno ako su već razvijene i ukorenjene. Njihovi čvrsti i tvrdi listovi pružaju prirodnu zaštitu od vetra. Međutim, mlade biljke ili nedavno zasađene agave mogu biti osetljivije na jake vetrove, ali im nije potrebna dodatna zaštita.
Zaštita od mraza
Sukulenti su izuzetno otporni na niske temperature i neće trpeti oštećenja od hladnoće. Neke vrste agave takođe dobro podnose niske temperature. Međutim, osetljivije vrste kao što je Agave americana zahtevaju dodatnu zaštitu od mraza. Preporučljivo je koristiti foliju sa mehurićima, plastičnu ceradu ili čak velike kartonske kutije kako biste u potpunosti prekrili bodlje i podnožje biljke i zaštitili je od hladnoće.
Bolesti
Iako je ovo prilično otporna biljka, postoje bolesti koje mogu izvršiti uticaj na plantažu agave. Najveći problem obično naprave višak vlage u zemlji i nemogućnost oticanja vode oko okopa. Zbog toga, najpre se vodi računa o tom pre setve ili sadnje. U vlažnim uslovima se pojavi većina bolesti, od kojih bismo izdvojili najpoznatije u nastavku teksta.
Antraknoza
Antraknoza je uobičajena bolest i ona može da napadne biljku bilo da je na otvorenom ili u zatvorenom prostoru. Predstavlja gljivično oboljenje. Prvenstveno napada listove. Međutim, može dovesti do istrunjenog korena. Manifestacija bolesti biljke je u njenom prekrivanju mrkim pegama koje se šire u veće. Može se sprečiti time što se agava presadi u zemljište u kome nema uslova za toliku vlagu, gde postoji dobra vodopropustljivost i dosta sunčeve svetlosti. Svakako treba ukloniti sve listove koji su zaraženi.
Truljenje korena
Do truljenja korena dolazi usled prekomernog zadržavanja vode u podlozi. To se na biljci primeti po omekšalim stabljikama i po truljenju vitalnih delova biljke. Može se izbeći sadnjom u zemlju koja je tretirana kako treba i sa dobrim odvodom vode.
Štetočine
Ovo je izdržljiva biljka. Ona može da bude u jako teškim uslovima duži vremenski period. Ipak, pojedini insekti na koje ona nije imuna mogu dosta da naškode. Evo najznačajnijih.
Curculionoidea
Crni insekt Curculionoidea bira agavu za polaganje jaja i dugačak je oko jedan centimetar. Insekt napada posebno u vreme cvetanje biljke. On radi protiv agave tako što kopa kanal u njoj, i uz to širi bakterije koje su uzročnici truljenja. Uvlači se u samo jezgro biljke. Njegove larve se ponekad mogu naći i u boci tekile. Da bi se sprečilo sve to, usev se sadi na zdravom tlu i unapred koristi insekticid.
Moneilema
Moneilema je vrsta bube koja ne lete i koja polaže jaja unutar Agave. Navodimo ih i kao ubice kaktusa, jer su poznate po tome što kopaju tunele unutar jezgra i time toliko oštete biljku da odumre. Ukoliko se nastani jedna buba, ona ne može napraviti veliku štetu. S druge strane, veća kolonija itekako može. Ova buba se brani tako što ispušta tečnost neprijatnog mirisa. Može se istrebiti ukoliko se uklone sve obolele biljke i pomoću insekticida.
Upotreba agave
Agavina svojstva nisu toliko poznata kod nas, jer nije u svom prirodnom staništu. U Južnoj Americi je to značajna biljka. Našla je upotrebu u mnogim prilikama. Njen uzgoj se prenosi s generacije na generaciju. Navešćemo neke od primera korišćenja.
Velika je popularnost agave u proizvodnji vlakana od kojih dalje nastaje mnogo korisnih stvari kao što su užad, tepisi, jake tkanine, torbe, šeširi pa čak i papir. Njeno vlakno je veoma čvrsto, izdržljivo i otporno na sve vremenske uslove.
Berba
Berba agave zavisi od njene namene. Ako se koristi za proizvodnju konoplje, listovi koji su zreli mogu se ubrati svake godine i sušiti na direktnoj sunčevoj svetlosti nedelju dana. Važno je redovno okretati listove kako bi se obezbedilo ravnomerno sušenje i sprečilo truljenje. S druge strane, agava za proizvodnju pića se bere tek kada je zrela, a ovaj proces može trajati 8 - 12 godina.
Berba se vrši oštrim mačetama kako bi se odvojili bodljikavi listovi iz unutrašnjosti biljke. Sočne jezgre, koje podsećaju na veliki ananas, izvlače se zajedno sa korenom za dalju obradu. Berba se vrši isključivo ručno, pomoću oštrih mačeta i alata koji podsećaju na velike kašike sa zaoštrenim ivicama.
Skladištenje
Kada je u pitanju skladištenje, sveža agava može da se čuva do nedelju dana na hladnom mestu, ali je preporučljivo da se kuva što je pre moguće da bi se pokrenuo proces fermentacije. Na ovaj način se dobija alkohol i agava se trajno čuva. Međutim, način skladištenja agave zavisi od njene namene. Agava koja se koristi za pravljenje konoplje može se čuvati mesecima.
Ishrana
Jako je korisna u kuhinji, jer je to biljka čiji je skoro svaki deo jestiv. Iako su joj cvetovi jako retki, oni su aromatični i pre upotrebe je samo potrebno skuvati ih na pari. Mogu biti dodatak salatama ili prilog glavnom jelu. Što se tiče lišća, seku se na komadiće i onda prže da se napravi slatkiš čiji je nalik ukusu karamele.
Najpoznatiji proizvod koji dobijamo iz agave je svakako tekila. Proizvodnja tekile započeta je na početku 19. veka. To je jako alkoholno piće bez boje, a dobija se fermentacijom i destilacijom agave. Iako se veruje da svaki proizvođač pravi po nekom svom receptu, svima je za cilj da proizvedu tekilu sa što većim procentom alkohola. Iz same srži biljke, dobija se alkoholno piće mezcal.
Nektar, koji se koristi kao zaslađivač, takođe se može izdvojiti iz srca agave. Reč je o agavinom sirupu koji je manje viskozan od meda, ima dosta fruktoze i sladak je. A ima i nizak glikemijski indeks, te je pogodan za dijabetičare.
Kozmetika
Važnost agave u kozmetici potiče od toga što je u njoj sadržan saponin a on u mnogim aspektima ima jako pozitivan efekat. Pa je u kremama pronašla jedan od načina upotrebe. Svakodnevna upotreba kreme na koži poboljšava njenu elastičnost, kao i što hidrira kožu i smanjuje efekte bora. Zbog veoma osvežavajućeg efekta, preporučuje se za negu iritirane kože a prirodni saponin je mnogo bolji za upotrebu u sapunima i šamponima za kosu. Spira prljavštinu i masnoću iz kose uz vraćanje sjaja i mekoće. Međutim, zbog slabijeg dejstva, vrlo često se koristi kombinovan sa industrijskim saponinom.
Zdravlje
Agava je našla svoju primenu i u narodnoj medicini. Od agave, u medicini je najviše korišćen njen sok bogat vitaminima i mineralima. Pije za bolje opšte zdravlje, za jači imuni sistem, ali je korišćen i kao antiseptik za rane. Veruje se da pomaže kod lečenja opekotina, ujeda insekata i manjih površinskih rana. Koristio se i kod loše probave, ali i za preznojavanje prilikom visokih temperatura organizma.
Zanimljivosti
Agava je biljka nastala na području Meksika i bila je poznata još starim plemenima Maja i Indijanaca. Zbog svog izgleda, ona je preneta u Evropu već tokom 16. veka. Za njeno dopremanje zaslužni su španski mornari. Kasnije se proširila po celom Sredozemlju, pa se u nekim delovima može naći kao samonikla biljka.
Polja plavih agava u Meksiku su deo UNESCO-ve baštine zbog smanjenja uzgoja ove vrste, ali i zbog prelepog vizuelnog efekta koji prave.
Zanimljivo je da je agava medonosna biljka; njen med je veoma sladak i cenjen. Međutim, posebna je i činjenica da je biljka koju oprašuju slepi miševi. Dugovečni slepi miševi žive u pustinji i njihova glavna hrana je nektar iz cveta agave. Problem je što se polja agave sve više seku zbog svetske potražnje te i oni posledično imaju sve manje hrane.
Foto: Nika Akin / Pixabay
Ostavite odgovor