Muskatni oraščić (lat. Myristica fragrans) je drvenasta zimzelena biljka iz familije oraščića (Myristicaceae). Nosi naziv i muškatni oraščić, muskatni orah ili jednostavno oraščić. Vodi poreklo sa Molučkih ostrva, u Indoneziji. Najviše se gaji u Zapadnoj Indiji, delovima Karnatke, Tamil Nadua i Kerale.
Najviše se koristi kao začin i na taj način se upotrebljava seme koje je veliko kao manji orah. Stablo dostiže visinu i do 20 m, a tek 8 godina od setve počinje da daje plodove. Može dostići starost od 60 godina, a neki čak i do 100 godina.
Listovi dostižu dužinu od 10 cm, a cvetovi su beli i veliki oko 6 cm. Biljke mogu biti muške i ženske. Ženski cvetovi se sastoje od 3 - 4 cveta koji nemaju latice i grupisani su, a muški cvetovi imaju i po 20 prašnika. Plodovi podsećaju na kajsiju, žute su do crvenkaste boje, a seme se naziva aril i smešteno je u plodu, smeđe-sive je boje, izbrazdano i ima crvenkastu opnu. Plodovi se mogu brati oko 9 meseci nakon što biljka procveta.
Stabla se sade sa razmakom od 9 - 12 m. Imaju plitak korenov sistem, pa se sade na mestima na kojima neće biti izloženi jakim vetrovima, jer oni isušuju vazduh, što može naškoditi biljci. Zemljište treba da bude plodno, dobro drenirano, i dovoljno vlažno. Dnevno mu je potrebno najmanje 4 - 6 sati izloženosti suncu, ali odgovara mu i mesto na kome će imati sunca ujutro, a popodne biti u senci. Muskatni oraščić je tropska biljka, pa se izbegava sadnja i presađivanje na niskim temperaturama, a može se veoma uspešno gajiti i u posudama.
Vrste muskatnog oraščića
Muskatni oraščić je zimzelena višegodišnja drvenasta biljka, kojoj odgovaraju uslovi sa dosta vlage i visoki temperaturama. Raste na visinama do 1.300 m n. v. Berba plodova se odvija od juna do avgusta, a spremni su za berbu oko 9 meseci nakon cvetanja. Zemljište mora biti konstantno vlažno, a ne odgovaraju mu vetar i suv vazduh. Poznato je više od 170 vrsta muskatnog oraščića, a najčešći su srebrni muskatni oraščić i malabar muskatni oraščić.
Malabar muskatni oraščić
Malabar muskatni oraščić (lat. Myristica malabarica) dostiže visinu od 25 m, a kora mu je crna sa zelenim nijansama i glatka. Grane su horizontalno raspoređene, listovi su naizmenično poređani i imaju šiljaste vrhove. Lisna drška je duga oko 1 - 1,5 cm. Cvetovi su bele boje, jednopolni, a plod je izdužen i sadrži izduženu semenku.
Srebrni muskatni oraščić
Srebrni muskatni oraščić (lat. Myristica argentea) nosi naziv i Papua muskatni oraščić, jer najčešće raste u Papua Novoj Gvineji, gde raste kao samonikla biljka. Gaji se i u Brazilu, a način upotrebe mu je kao i kod običnog muskatnog oraščića. Zimzelena je biljka, koja dostiže visinu od 5 - 20 m, a ponekad i do 40 m. Najviše raste u prašumama, na peskovitim i glinastim zemljištima, na nadmorskoj visini od 250 m. Na kraju grana su smešteni cvetovi. Tokom sadnje, potrebno ga je posaditi što brže, jer se seme jako brzo suši. Sadnja se obavlja na mestu koje je u senci, a presađuje se kada biljka dovoljno naraste. Seme proklija za oko 2 - 17 nedelja.
Uzgoj muskatnog oraščića
Muskatni oraščić je biljka tropske klime, odgovaraju joj vlažni uslovi i temperature 25 - 30 cm. Ako su temperature niže, biljka verovatno neće uspešno rasti. Korenov sistem je plitak, pa je važno zasaditi je na mestu na kome nema jakih vetrova. Razmak između biljaka bi trebao biti oko 9 - 12 m, jer se koren širi u površinskom sloju. Najviše mu odgovrara mesto na kome će imati dovoljno svetlosti ujutro, a posle podne biti u hladu.
Odgovaraju mu zemljišta koja imaju visoku vlažnost i dobru drenažu i tako može narasti do 25 m. Ako se uzgaja iz semena, seje se seme aril. Seme klija oko 30 dana nakon setve, ako mu je obezbeđena konstantna vlažnost zemljišta. Klijanje nekada traje i do 90 dana, a zatim se može pripremati za presađivanje. Đubri se 2 puta u toku godine.
Zemljište
Muskatnom oraščiću je potrebno plodno zemljište sa dosta organske materije. Zemljište u koje se sadi treba da sadrži dosta peskovite ilovače i glinene ilovače. Odgovaraju mu blago kisela zemljišta, pH vrednosti 5.5 - 7.0. Potrebno mu je obezbediti senku u popodnevnim časovima i najbolje mesto za sadnju je ono na kome će imati jutarnje sunce, a popodnevnu senku. Ako se biljka sadi direktno u zemljište, u rupu za sadnju se stavlja organsko đubrivo i pesak.
Temperatura
Muskatni oraščić spada u tropske biljke i odgovaraju mu temperature od 25 - 30°C. Može rasti na visinama od 600 m, a potrebna količina padavina je 1.500 - 2.000 mm godišnje, treba da bude 100 - 160 kišnih dana. U prve tri godine života, potrebna mu je senka, a kasnije ga treba izlagati sunčevoj svetlosti.
Ima plitak i veoma raširen korenov sistem, pa se sadi na mestima gde nema jakih vetrova i suvog vazduha. Najbolja mesta za sadnju su doline i padine brda, koje su u zavetrini. Potrebna mu je konstantna vlažnost zemljišta, a biljke je najbolje zalivati ujutro. Ako se gaji u posudama, zemlja se brže suši, pa ga je potrebno češće zalivati.
Vreme sadnje
Sadnja se obavlja između juna i decembra, kada su sadnice stare 12 - 18 meseci. Pre sadnje se pripremaju jame, sa dobro dreniranim zemljištem, kome je dodat kompost. Cvet muskatnog oraščića je bele do svetložute boje, a iz cveta se razvijaju plodovi.
Plodove treba brati čim dostignu zrelost, kako ne bi došlo do nekontrolisanog širenja biljka. Nakon setve semena, posuda se drži u zatvorenom, sa 4 - 6 sati svetlosti u toku dana. Nakon klijanja semena i formiranja grana, sadnica se okreće svakog dana, kako se biljka ne bi nagnula na jednu stranu.
Plodored
Muskatni oraščić je tropska biljka kojoj odgovara sadnja nakon ljubičice koja deluje kao pokrivač tla oko mladog muskatnog oraščića, pružajući mu laganu hladovinu i vlažnost. Pored toga, ljubičica ima koristi od aromatičnih svojstava muskatnog oraščića. Kokosova palma je dobar starter jer stvara dobro mikrookruženje za muskatni oraščić, a svojim listovima pruža zaštitu od jakog sunca i vetra.
Kafa je još jedna biljka koja se često sadi kao predusev za muskatni oraščić. Njegovi debeli listovi pružaju senku i deluju kao prirodni zaštitnik od direktne sunčeve svetlosti. Pored toga, kafa preferira slične uslove uzgoja od muskatnog oraščića, pa će ostaviti zemljište zdravim. Vanila je penjačica koja može pružiti prirodnu podršku mladim stablima muskatnog oraščića
Banane se takođe mogu saditi kao starter za muskatni oraščić i pružaju senku i vlažnost, a mogu da zaštite mlado drvo muskatnog oraščića od prekomerne sunčeve svetlosti i vetra.
Kada je reč o biljkama koje nije preporučljivo da se sade pored muskatnog oraščića, važno je izbegavati biljke koje zahtevaju suprotne uslove gajenja ili mogu negativno uticati na muskatni oraščić. Neki primeri biljaka za koje se ne preporučuje da se sade muskatnim oraščićem su biljke koje preferiraju suvo zemljište ili su tolerantne na sušu te se mogu takmičiti sa muskatnim oraščićem za vodu i hranljive materije u tlu. Primeri takvih biljaka su kaktusi, sukulenti, lavanda i ruzmarin.
Potom treba izbegavati biljke sa agresivnim i ekstenzivnim korenovim sistemom jer može dovesti do slabijeg rasta i razvoja muskatnog oraščića. Primeri takvih biljaka su bambus i neke trave sa rizomima koji se brzo šire. Zatim biljke koje luče štetne materije, primerice crni orah i neke vrste eukaliptusa.
Uzgojni oblik
Muskatni oraščić je zimzeleno drvo koje može rasti kao uspravan žbun ili malo drvo. Kao uspravan grm, biljka ima više stabljika koje se penju nagore. U komercijalnom uzgoju, muskatni oraščić često postaje malo drvo između 6 i 12 m visoko. Oblik drveta je uspravan i piramidalan, sa jednim glavnim stablom koje se deli na grane koje se šire nadole.
Drugi oblik koji se koristi je espalier. Ovaj oblik uključuje orezivanje i vezivanje grana kako bi se postigla ravna, horizontalna struktura biljke. Espalier se često radi duž zidova ili ograda kako bi se iskoristio prostor i stvorio uredan red biljaka.
Treći oblik koji se može primeniti na muskatni oraščić je korpa. Ova tehnika rezidbe podrazumeva formiranje kružne strukture grana, slične obliku korpe. Orezivanje se vrši da bi se grane pravilno oblikovale i povezale, stvarajući željeni oblik korpe.
Važno je napomenuti da se oblik uzgoja muskatnog oraščića može prilagoditi prema željama uzgajivača i uslovima uzgoja. Redovno orezivanje je neophodno za održavanje željenog oblika, podsticanje zdravog rasta i kontrolu veličine biljke.
Stanje mirovanja
Nakon formiranja plodova, što traje od juna do avgusta, nastupa faza mirovanja. Muskatni oraščić je zimzelena biljka, koja tokom vegetacije ne odbacuje listove. Ne odgovaraju joj temperature niže od 25°C, kao ni one više od 30°C. Biljke može uništiti jak vetar i suvo vreme, pa je zemljište potrebno malčirati, kako bi se održala vlažnost zemljišta u zoni korena.
Seme se najčešće ne seje diretno na otvoreno, već u posude, koje se smeštaju u zaštićen prostor, npr. staklenik. Biljke u zatvorenom se zalivaju češće od onih koje su posađene na otvorenom, jer se zemlja u posudama brže suši. Na otvorenom se sadi u tropskim oblastima, gde nema opasnosti od velikih variranja temperature.
Sadnja muskatnog oraščića
Za mesto sadnje se bira ono na kome će biljka imati senku prvih par godina nakon sadnje. Potrebno mu je vlažno zemljište sa dobrom drenažom, a kako dostiže visinu od 25 m i ima plitak korenov sistem, ne sme biti izložen jakim udarima vetra. Razmak između biljaka bi trebao biti 9 - 12 m, a između biljaka se mogu saditi koralno drvo ili banana.
Biljku je nakon sadnje potrebno često zalivati, a kasnije se samo održava vlažnost zemljišta. Kada su temperature visoke, potrebno je biljku zalivati 1 - 2 puta u toku dana, da ne bi došlo do isušivanja zemljišta, a može se primenjivati i navodnjavanje sistemom kap po kap.
Setva semena
Seme se seje u posude koje se nakon setve drže u zatvorenom, dok se direktna setva ne preporuča. Seme se uzima iz plodova koji su zreli i beru se od juna do jula. Seme treba što pre posejati, najbolje u roku od 2 - 3 dana, jer se brzo suši na vazduhu. Pre setve, korisno ga je držati u vodi 24 sata, a zatim se seje na visokim gredicama, na dubinu 2,5 - 5 cm, sa razmakom od 30 cm.
Nakon 4 - 8 nedelja se javljaju sadnice, koje je potrebno držati u zaštićenom prostoru bar 6 - 8 meseci, a zatim se mogu presaditi na otvoren prostor, iako je idealno da u zatvorenom ostanu 12 - 18 meseci. Dok boravi u zatvorenom, treba mu obezbediti dovoljno svetlosti.
Sadnja sadnice
Muskatni oraščić se sadi na mestu na kome će imati dovoljno senke, da mlade biljke ne bi stradale od prejakog sunca dok se ne ukorene. Za senku se mogu saditi biljke kao što su banana ili kakao. Pre sadnje potrebno je napraviti rupu dimenzija 60 x 60 cm i u nju se prvo stavlja mešavina zemlje, peska i kravlje balege u jednakim količinama, kojom se napune polietilenske vreće veličine 35 x 15 cm.
Ako se sade veće biljke, uzimaju se sadnice koje su stare 6 - 8 meseci i stavljaju u polietilenske vreće veličine 35 x 20 cm, u kojima se nalazi supstrat sa istim odnosom i tako se čuvaju do sadnje na stalno mesto 9 - 12 meseci. Sadnice se mogu prihranjivati tečnim đubrivom, 250 ml jednom mesečno.
Kalemljenje
Muskatni oraščić se može nakalemiti ili nakalemiti na druge biljke, ali ovaj proces može da bude izazovan i složen. Obično se kalemljenje koristi za razmnožavanje biljaka ili za promenu karakteristika biljaka, kao što je poboljšanje otpornosti na bolesti ili prilagođavanje specifičnim uslovima uzgoja.
Kod muskatnog oraščića, najčešći način razmnožavanja je semenom, ali kalemljenje se takođe može koristiti za očuvanje odabranih genetskih materijala ili poboljšanje određenih karakteristika i obično se vrši na biljkama iz iste botaničke porodice ili roda kako bi se osigurala kompatibilnost. Među potencijalnim podlogama za kalemljenje muskatnog oraščića mogu biti i druge biljke iz roda Miristica ili srodne biljke iz porodice Miristicaceae.
Sadnja u bašti
Vreme za sadnju je na početku kišne sezone. Rupa dimenzija 60 x 60 cm se puni mešavinom zemlji stajskog đubriva, 2 nedelje pre sadnje. Prilikom sadnje se mora voditi računa da se ne ošteti koren. Zemljište se nakon sadnje malčira. Biljke se sade na razmak od 6 x 6 m. Najbolje je sadnju obaviti na zasenjenim mestima, kao što su doline ili brdske padine, jer previše direktnog sunca može oštetiti listove. Na 12 ženskih stabala sadi se jedno muško stablo.
Sadnja u stakleniku
Najbolje vreme za gajenje u stakleniku je oko 12 - 18 nedelja pre nego što se planira presađivanje na otvoreno. Potrebno je obezbediti vlažno zemljište, kao i izloženost suncu od 4 - 6 sati na dan. Odgovara mu mesto blizu prozora, da bi se ubrzao rast. Optimalne temperature su one slične spoljašnjima, 25 - 30°C.
Posudu sa biljkom jednom na dan treba okrenuti za 180°, a kada je to potrebno, presađuje se u veće posude, jer brzo raste. Kada korenje počne da izviruje iz rupa za drenažu, biljku je potrebno presaditi u posudu, koja će biti 5 cm veća od dotadašnje. Na otvoreno se može presaditi kada korenov sistem popuni posudu zapremine 19 l.
Sadnja u saksije
Pre setve, seme musškatnog oraščića se potapa u vodu na 24 sata, a zatim se seje u posude, koje su duboke oko 5 cm. Supstrat za setvu bi trebao biti peskovita ili glinovita ilovača. Seme se seje na sredini posude, duboko oko 2.5 cm i prekriva se slojem zemlje. Nakon toga se zaliva. U fazi klijanja, biljku je potrebno svakodnevno izlagati sunčevoj svetlosti i okretati posudu, a najbolje je usmeriti biljku ka zapadu.
Mlade biljke se zalivaju čistom vodom 2 puta dnevno, ali se sa zalivanjem prestaje pre nego što voda počne kapljati iz posude. Biljka može da se gaji i u zatvorenom, ali pri tome se mora voditi računa da postoje i ženske i muške biljke, koje se mogu oprašivati prirodnim putem ili ručno.
Briga o zasadima
U mere nege spadaju redovno zalivanje, koje je neophodno da bi se biljka normalno razvijala. Zemljište mora biti dobro drenirano, jer nakupljanje vode dovodi do truljenja korenovog sistema. Ako je biljka posađena u bogatom zemljištu, nije je neophodno prihranjivati, ali opšta preporuka je da se prihranjuje 2 puta u toku godine.
Sadnice koje su pregusto posađene smetaju jedna drugoj u razvoji, pa se proređuju, tako što se odstranjuju muške biljke, koje ne daju plodove. Biljka počinje davati plodove nakon 7 - 8 godina, a potrebno je da prođe 9 meseci od cvetanja, da bi bili spremni za berbu.
Tokom vegetacije zemljište se malčira organskim kompostom, da ne bi gubilo vlagu, kao i da ne bi prevelika količina vode došla do korenovog sistema. Mlade biljke se sade na mestu na kome će biti zaštićene od jakih udara vetra i suvog vazduha.
Zalivanje
Muskatnom oraščiću ne odgovara zadržavanje vode i treba ga redovno zalivati da bi zemljište bilo stalno vlažno i da bi seme moglo proklijati. Najbolje vreme za zalivanje je jutro, kada se površina zemljišta prosuši, a vlažnost zemljišta je moguće zadržati i malčiranjem površine oko biljke, organskim malčem. Ako kišni period duže potraje, biljku ne treba zalivati, dok se površina zemljišta ne prosuši. Ako je oblast u kojoj raste suva, i ima manje od 85% vlage, zaliva se i do 2 puta u toku dana.
Đubrenje
Đubrenje muskatnog oraščića se ne obavlja kada su temperature suviše visoke ili niske, jer u tom slučaju može doći do truljenja korena i odumiranja biljke. Ako je zemljište u koje se sadi dovoljno plodno, biljku nije potrebno prihranjivati, ali se može primenjivati razblaženo organsko đubrivo sa NPK odnosa 20:18:50. Đubrivo se stavlja u jame ili jarke koji su napravljeni oko biljaka. U svaku jamu se stavlja 10 - 12 kg organskog đubriva i oko 200 g azota.
Kako biljka raste, tako se povećava i količina đubriva. Kod biljaka koje su stare više od 15 godina, primenjuje se NPK 50:250:1000. Kod biljaka starih 7 - 8 godina đubri se sa oko 25 kg stajnjaka, a biljke starije od 15 godina se đubre sa 50 kg stajnjaka.
Razmnožavanje
Razmnožavanje muskatnog oraščića se obavlja samo putem semena. Razlikuju se muška i ženska stabla, a sadi se jedno muško stablo na 10 - 12 ženskih. Da bi se biljke uspešnije oprašivale sadi se i biljka kokum (lat. Garcinia indica). U plodovima se nalazi seme tamnosmeđe boje koje je potrebno što pre posejati, jer se brzo isušuje na vazduhu. Setva se obavlja u zemljište kome se dodaje humus, kompost i krupniji pesak.
Biljke se mogu sejati na otvorenom kada počinje kišni period, ali treba izbegavati periode niskih temperatura i jačih vetrova. Često se muskatni oraščić sam poseje, kada zreo plod padne na zemlju. Ako se ovo desi, sadnice se vade i presađuju, najčešće u posudu, dok ne narastu dovoljno da se mogu presaditi na otvoreno.
Biljke koje su izrasle iz semena cvetaju tek nakon 6 - 8 godina i tek tada je moguće odrediti da li su muške ili ženske. Iz tog razloga se sadi 2 - 3 biljke zajedno, a suvišne muške biljke se uklanjaju ili presađuju.
Presađivanje
Da bi se presađivale, biljke treba da napune 12 - 18 meseci. Iskopa se rupa dimenzija 60 x 60 x 60 cm i napuni zemljom i stajskim đubrivom. Bilje se sade između juna i decembra, na razmak 8 x 8 m. Zemljište bi trebalo biti sastavljeno od peskovite i glinovite ilovače i crvenog laterita.
Sadnice se postavljaju u sredinu rupe, najbolje u vreme kiša. Mladim biljkama je potrebno obezbediti senku i dovoljnu količinu vlage. Zemljište mora biti dobro drenirano, da se ne bi skupljala suvišna voda u delu oko korena, što može izazvati gljivična oboljenja, usled kojih biljka odumire. Minimalna temperatura prilikom presađivanja mora biti 25°C.
Podmlađivanje
Podmlađivanje musškatnog oraščića je veoma važno, jer mu se na taj način produžava život, izgleda bolje i daje plodove većeg kvaliteta. Kako biljka raste, tako često gubi oblik, pa joj je potrebno redovno orezivanje da bi se oblikovala, tako što se odstranjuju grane koje su usmerene ka sredini krošnje. Mora se voditi računa da se ne odstrani previše grana, jer na taj način se biljka oštećuje. Da bi se biljka podmladila, važna je i pravovremena berba plodova, da oni ne bi opadali i tako se biljka nekontrolisano širila. Listovi muškatnog oraščića ne opadaju, jer je zimzeleno drvo.
Proređivanje
Kako biljka muskatnog oraščića stari, potrebno joj je orezivanje da bi krošnja bila što višlje. Orezivanje se obavlja kasno u jesen, nakon berbe plodova, a ono povoljno utiče na formiranje cvetova i plodova, čime se omogućava stalna proizvodnja.
Kod mlađih biljaka uklanjaju se grane koje su usmerene prema unutrašnjosti krošnje. Orezivanje grana se obavlja u obliku slova Y, a izbegava se orezivanje grana koje mogu dati oblik X. Nakon nekoliko godina orezivanja, krošnja će dobiti okruglasti oblik.
Orezivanje
Muskatni oraščić se može orezati kako bi se podstakao pravilan rast, održao željeni oblik biljke i poboljšala produktivnost. Najbolje vreme za orezivanje je obično kasna zima ili rano proleće, kada biljka ne raste aktivno. Ako je muskatni oraščić postao gust ili su mu donji delovi izgubili vitalnost, može se izvršiti podmlađivanje rezidbom. Ovo uključuje uklanjanje starijih i manje produktivnih grana kako bi se podstakao rast novih, zdravih grana. Ako se želi ograničiti veličina biljke, mogu se orezati vrhovi grana da biste smanjili rast nagore. Ovo će pomoći da biljka ostane na željenoj visini i širini.
Zaštita od vetra
Jak vetar može prouzrokovati oštećenje listova, savijanje grana, gubitak vlage i oštećenje cvetova i plodova muskatnog oraščića. Zaštita od vetra se može postići sadnjom biljke na mestu koje je zaštićeno od jakih vetrova, kao što su zidovi, ograde ili prirodna skloništa kao što su drveće ili žive ograde. Barijere od vetra kao što su mreže, paravani ili ograde takođe se mogu koristiti za smanjenje uticaja vetra na biljku.
Redovno pregledavanje biljke i uklanjanje oštećenih ili savijenih grana pomaže u održavanju pravilnog rasta i oblika biljke. Takođe je važno redovno zalivati muskatni oraščić kako bi se obezbedila dovoljna vlažnost zemljišta, posebno tokom sušnih perioda.
Zaštita od mraza
Da bi biljke imale što bujnije listove i cvetove koji će davati plodove, potrebno je biljke malčirati, ubirati zrele plodove i nakon cvetanja orezivati grane. Takođe je potrebno osigurati odgovarajuće zemljište, dovoljno svetlosti i optimalne temperature. Tokom zime, zemljište se prekriva organskim malčom, da ne bi došlo do nakupljanja vode u zoni korena, što izaziva truljenje korena i propadanje biljke.
Mlade biljke u posudama je potrebno uneti u zatvoreno, na temperature od 25 - 30°C. Iznose se u proleće, kada temperature budu približno iste onima u stakleniku i sadi se na mesto koje će biti zaštićeno od jakih vetrova i imati dovoljno sunca.
Bolesti
Muskatni oraščić je biljka koja je prilično otporna na bolesti i štetočine, ali ako joj ne uslovi ne odgovaraju, može oboleti od truleži ploda ili antraknoze.
Antraknoza
Antraknozu listova izaziva gljivica Colletotrichum gloeosporioides. Znaci pojave bolesti su žute mrlje na listovima, koje se suše i nastaju rupe na listu. Gljivica se širi pomoću spora, koje se mogu prenositi vodom ili vetrom. Spore mogu preživeti zimu u zemljištu ili ostacima biljaka i preneti se na seme, pa zaraziti nove biljke. Naročito je opasna u proleće i početkom leta.
Lečenje se može izvoditi na prirodan način, uljem nim ili organskim fungicidima koji pomoću bakterija uništava gljivice. Koriste se i fungicidi na bazi sumpora, tečni fungicidi na bazi bakra ili Boredeaux smeša (sastavljena od vode, bakar sulfata i kreča).
Trulež plodova
Ovu bolest izaziva gljivica Corticium spp. Prepoznaje se po belim ili crnim nitima, koje prave mreže na listovima i stablu. Razvoju bolesti odgovaraju vlažni uslovi, a često se javlja na suvim listovima. Leči se tečnim fungicidima na bazi bakra ili Bordeaux smešom.
Štetočine
Vlažni uslovi zemljišta i previše zasenjeno mesto odgovaraju štetočinama, koje se razmnožavaju u takvim uslovima. Hrane se listovima ili cvetovima koji sadrže dosta vode, zbog vlažne sredine. Najčešća štetočina koja napada muskatni oraščić je stajni žižak.
Stajni žižak
Stajni žižak (lat. Araecerus faciculatus) nosi naziv i žitni slon ili kafeni žižak. Boja mu je tamnosmeđa, sa svetlijim flekama, larve su dužine 5- 6 mm. Najviše se sreće u tropskim u suptropskim krajevima, a najviše napada muskatni oraščić, kafu, kakao, kukuruz, đumbir i sl. Na ljusci se javlja okruglasta rupica, a hrani se jezgrom oraha.
Potrebno je reagovati čim se uoči štetočina, da ne bi došlo do potpunog gubitka ploda. Može se lečiti organskim insekticidima, kojima se tretiraju zrna.
Upotreba muskatnog oraščića
Muskatni oraščić se najviše upotrebljava kao začin u kulinarstvu, kao i u industriji duvana. Osim toga se koristi i u medicini i kozmetičkoj industriji. Koristi se kao ceo oraščić, ili samleven u prah. Dodaje se raznim jelima, a služi i za pripremu poslastica. Ponekad ima pikantan i gorkast ukus.
Berba
Muskatni oraščić se obično bere kada su plodovi zreli. Zreli plodovi su braon boje i obično se otvaraju na vrhu, otkrivajući seme. Za uklanjanje plodova sa biljke mogu se koristiti makaze, nož ili ruke, ali treba biti oprezan i koristiti zaštitne rukavice da bi se izbegla iritacija kože.
Kada se otvori voće, vade se semenke muskatnog oraščića iznutra. Ovo se obično radi prstima ili alatom pazeći da se ne ošteti seme. Nakon žetve, seme treba osušiti da bi se smanjila vlaga i produžio vek trajanja. Kada se semenke muskatnog oraščića potpuno osuše, mogu se čuvati u hermetički zatvorenoj posudi. Pravilno uskladišteno seme dugo zadržava ukus i miris.
Sušenje
Nakon berbe plod se stavlja na sušenje dok ne postane narandžasto-žut, za šta mu je potrebno oko 6 - 8 nedelja. Da bi se plod osušio na direktnom suncu, potrebno mu je oko 2 nedelje. Kada je seme suvo, odvaja se omotač, koji može da se dodaje kompostu, a seme može da se samelje.
Skladištenje
Pre skladištenja, muskatni oraščić mora biti osušen. Ceo oraščić se može čuvati 4 - 5 godina, na sobnoj temperaturi, dok se u prahu može čuvati 2- 3 godine. Ukus kada se sveže samelje je mnogo jači od ukusa oraščića u prahu. Posle 6 - 8 meseci počinje da gubi intenzitet, pa ga je najbolje iskoristiti u roku od godinu dana.
Mesto na kome se skladišti ne bi trebalo biti blizu izvora toplote, izloženo sunčevoj svetlosti i vlazi, jer može doći do pojave plesni. Zbog toga se izbegava čuvanje u frižideru. Bolje je koristiti cele oraščiće, jer je ustanovljeno da mleveni sadrže veće količine plesni, kao i aflatoksina. Pri upotrebi mlevenog oraščića treba koristiti suvu kašičicu.
Ishrana
U kulinarstvu se najviše koristi u pripremi peciva, pudinga i drugih poslastica, pri pripremanju mesa, krompira, kobasica, povrća, umaka i napitaka kao što je liker od jaja.
Konzumacija u velikim količinama ima psihoaktivna svojstva i može izazvati halucinacije. Trovanje može da izazove grčeve, ubrzan rad srca i bol, ali retko završava smrću.
Dobro se slaže sa ukusom pomorandže, a često se koristi zajedno sa cimetom. Dobar je i kao dodatak kafi ili kolačima od kafe.
Ukus mu se dobro slaže sa začinima kao što su karanfilić, limunska trava, kakao, kokos, đumbir i korijander.
Kozmetika
Sadrži etarska ulja, koja se sastoje od dipentena, pinena i kamfena. Iz njega se dobija oko 24 - 30% ulja, koje nosi naziv i ulje macea ili maslac muskatnog oraščića, a glavni sastojak mu je trimiristin. Ulje se upotrebljava za pravljenje parfema i sapuna. Korisno je kod masne kože, umanjuje upale kože, tamne mrlje i daje koži tonus i ujednačenu boju.
Lekovitost
Muskatni oraščić sadrži velike količine antioksidanasa. Ima i antibakterijska svojstva, pa se koristi za očuvanje zdravlja zuba. U narodnoj medicini se koristi kao sredstvo za popravljanje raspoloženja.
U sebi ima dosta vlakana, koja povoljno utiču na sistem za varenje i uravnotežavaju nivo šećera u krvi. Dobar je izvor vitamina C, A i E, magnezijuma, bakra, fosfora, mangana, gvožđa i cinka. Mast od muskatnog oraščića se koristila za lečenje reume i protiv iritacija.
Zanimljivosti
Muskatni oraščić vodi poreklo iz Indonezije, a otkrili su ga 1512. godine u Portugalu. U Evropi je bio u upotrebi do 15. veka, a tada su Osmanlije zatvorili put preko Carigrada, iz Azije u Evropu.
Ime biljke je od latinske reči nux muscatus - mošusni orah. U Indiji nosi naziv jaiphal. Rimljani su ga koristili slično tamjanu, a upotrebu semena su otkrili Holanđani.
Odrasla biljka godišnje daje oko 2.000 - 3.000 plodova. Prinos je oko 800 kg oraščića, pod uslovom da je 65% ženskih stabala i da su uslovi optimalni.
Postoje podaci da su u Italiji koristili ulje muskatnog oraščića za lečenje kuge, u starom Egiptu za balzamovanje, a u Indiji za stomačne probleme.
Postoji legenda da su trgovci od drveta pravili "oraščiće", koje su zatim prodavali, po kojoj je država Connecticut dobila naziv i država muskatnog oraščića.
U vreme kraljice Elizabete verovalo se da muskatni oraščić sprečava kugu, dok ga je sveti Teodor Studit davao svojim monasima da ga posipaju po pudingu od graška pre konzumacije.
Foto: Bishnu Sarangi / Pixabay
Ostavite odgovor