Ime roda filadendron (lat. Philadendron) potiče od grčkih reči filo i dendron ("naklonost, ljubav + drvo"). Biljka potiče iz tropskih delova Centralne Amerike, a danas je raširen u svim tropskim područjima, u Australiji, na pacifičkim ostrvima i u Aziji.
Crveni, baršunasti filadendron je prvi put opisan 1854. godine. Doslovni prevod imena znači "stablo koje voli", što opisuje naviku ove biljke da se svojim fleksibilnim stablom prianja uz stabla drveća kako bi se probila do sunčeve svetlosti.
Različite sorte filadendrona razlikuju se po boji, obliku lista i visini stabla. S godinama, lišće ove biljka može značajno promeniti boju. Zato se različite sorte mogu razlikovati samo po obliku lišća. Stabljike su mesnate, drvene u podnožju. Ako je semenje filadendrona izraslo iz tla i nije bilo stabla blizu kojeg se može popeti, biljka će puzati dugačkim bičem po tlu, fokusirajući se na senu koju baca najbliže drvo, ograda ili nešto drugo što može koristiti kao podlogu.
Raste od obala mora i jezera pa do nadmorskih visina od oko 2.000 m.
Filadendron je tropska biljka koja se kod nas gaji kao sobna biljka može narasti u visinu čak do tri metra. Upravo zbog toga joj treba obezbediti dovoljno mesta, jer je to osnovni preduslov za dobar rast i razvoj. Inače je prilično nezahtevan i lak za održavanje. Postoji čak 489 vrsta filadendrona, razlikuju se po obliku lista i stabla, a najpopularnija je vrsta Filadendron monster (Monstera deliciosa), poreklom iz Meksika.
Listovi filadendrona u zavisnosti od vrste mogu biti loptastog, kopljastog, srcolikog oblika. Neki su sa narezanim rubovima, a neki ravni. Većina vrsta pripada penjačicama. Sadi se u što veću saksiju ili žardinjeru, sa hranljivom mešavinom zemlje.
Vrste filadendrona
Rodu filadendrona pripada nekoliko stotina vrsta prašumskih lijana, poreklom iz Srednje Amerike, koje su se tokom vekova raselile po svim tropskim područjima širom sveta, dospevši čak do Australije, Azije i Okeanije.
Najpoznatije vrste su: Filodendron monstera, sjajni filodendron, bradavičasti filodendron, gitarski filodendron, brazilski filodendron i philodendron alliodorum
Filodendron monstera
Filadendron monstera, poreklo vodi iz Meksika , njegovi listovi mogu da budu veoma veliki do 80 cm, tamno zelene boje, sjajni i kožasti.
Sjajni filodendron
Briljantni ili sjajni filodendron (Philodendron micans) je jedan od najmanjih predstavnika ove biljne vrste, što je kompaktna lijana sa tankim stabljikama. Listovi biljke su karakteristično mali i, po pravilu, ne prelaze 10 cm dužine i 5 cm širine. Njihova struktura je gusta, baršunasta, crvenkasta ili smeđo-zelena. Prema nekim informacijama, Philodendron micans se smatra oblikom penjačica, ali u stvarnosti ova podela je pogrešna.
Bradavičasti filodendron
Bradavičasti filodendron (Philodendron verrucosum) je jedna od najčešćih vrsta ove biljke. Njegova domovina se smatra Kostarika, Ekvador i Kolumbija, gde raste u močvarnim šumama. Listovi se odlikuju baršunastom strukturom u obliku srca.
Gitarski filodendron
Gitarski filodendron (Philodendron panduriforme) poznat je svim ljubiteljima sobnih biljaka već dugi niz godina, a karakteristike njegovog održavanja i uzgoja kod kuće dobro su proučavane.
Po izgledu, odrasli filodendroni ove vrste značajno se razlikuju od mladih predstavnika. Odlikuju se velikim lišćem, dužine 50 cm, a koplje oblik je izdužen i ima pet odabranih lopatica.
Brazilski filodendron
Philodendron adamantinum ili tzv. brazilski filodendron je poreklom iz države Minas Gerais u Brazilu, vrsta koja raste 2 - 4 metra u dobro dreniranom, peskovitom zemljištu u kamenitim prašumama. Naravno, stanište je delimično do gotovo zasenčeno, ali biljka će tolerisati sunce ako bude u senci od popodnevnog sunca. Stanište omogućava da se biljka uzgaja u zatvorenom prostoru sa odličnim rezultatima.
Philodendron alliodorum
Grmljaste, mnogo razgranate, čvrsto stežuće biljke, uzdižu se na 10 m na krošnjama drveća i ima stabljike sa istaknutim ožiljcima peteljki.
Sadnja filadendrona
Uzgoj filadendrona uopšte nije komplikovan, jer se ne radi o preterano zahtevnoj biljki zbog čega je i veoma popularno, naravno, pored svoje lepote i dekorativnosti. Pravilan uzgoj filadendrona nalaže da biljci najpre priuštite optimalan prostor za rast.
Odabir podloge za sadnju
Prilikom sadnje u posudu u koju ga sadite najpre stavite malo peska, pa onda humus.
Uzgoj na otvorenom
Filadendron se može držati i napolju i u svojoj saksiji, a može se i presaditi u zemlju. Ali, on ne voli direktno sunce. Voli vlagu, toplotu i senovita mesta. Ipak je on originalno biljka iz tropskih šuma.
Uzgoj u zatvorenom
Sobno cveće filadendron će napredovati u zatvorenom prostoru tokom cele godine bez ikakvih poteškoća, ali ono uživa i povremeni boravak na otvorenom u hladu kada to dozvoljavaju vremenski uslovi. Za razliku od većine sobnih biljaka, filadendron ne doživljava toliki stres kada se premesti iz zatvorenog prostora u otvoreni. Ako ga držite u kući, najbolje je smestiti ga 2-3 m od prozora jer mesto na prozorskom ramu predstavlja pogrešan izbor mesta za biljku.
Tlo
Za sadnju filadendrona najbolje pogoduje mešavina crnog i belog treseta koji možete pomešati sa humusnom zemljom. Ako kupujete zemlju u velikim prodavnicama koje nisu namenjene poljoprivredi gledajte da je zemlja propusna jer ne sme zadržavati vodu duže vremena nego šta je to nužno i mora upijati vodu. Odabir saksije je takođe veoma bitan pa odaberite onaj koji ima dovoljno velike rupe na dnu. Bitno je i da na dnu saksije ili zemlje ne budu komadići cigle jer voda neće dobro da otiče.
Temperatura
Biljka voli umereno svetlo i da nije izložena direktnim sunčevim zracima. Ako planirate da gajite filadendron u kući stavite ga na mesto gde sunce ne može da dopire do njegovog lišća. Iako starije lišće tokom vremena počinje da žuti, ako primetite pojavu na nekoliko listova u isto vreme, moguće je da biljka dobiva previše svetlosti i potrebno ju je premestiti. Ako primetite da su stabljike između lišća duže, u pitanju je pak nedostatna količina sunčevih zraka.
Optimalna temeperatura za gajenje u spoljnim uvetima je minimalno 15.5 C, a za filadendorn se preporučuje uzgoj na sobnoj temperaturi.
Uzgoj filadendrona
Slaganje kultura
Ako se odlučite da je gajite sa nekim drugim biljkama ispod biljke možete posejati neko sitno cveće koje pada preko saksije. Prija mu zemlja koja je mešavina komposta, treseta i peska. Površinsku zemlju treba menjati svake godine, a presađivati ga čim se smanji saksija.
Zalevanje
Filadendron je tropska biljka i voli vodu, stoga je treba redovno i obilno zalivati za vreme rasta.
Nećete pogrešiti ako što češće poprskate biljke raspršivačem - idealno kišnicom ili destilisanom vodom. Hemikalije iz vodovoda uglavnom nisu dobre za biljke, pogotovo za mlade. Poprskajte vodu po lišću triput nedeljno, obavezno i s donje strane listova.
Zimi treba prorediti zalivanje i prilagoditi ga okruženju, a prvenstveno temperaturi u prostoriji gde držite filadendron preko zime.
Đubrenje
Treba ga prihranjivati đubrivom za cveće, ali je od toga važnije da ima odgovarajuću veličinu saksije. Filadendron možete prihranjivati sa dobro izbalansiranim đubrivom. Biljka treba da raste u saksiji sa hranljivom mešavinom zemlje (baštenskom miksu), dodajući uravnoteženo tečno đubrivo jednom mesečno. Čak i sa većim drvećem, pazite da ne prihranite preterano biljku, jer to može dovesti do opekotina lista.
Razmnožavanje izbojcima
Filadendron se lako razmnožava u rano proleće izbojem iz velike biljke. Reznica treba da ima najmanje po jedan pupoljak. Reznicu treba ukopati ukoso u zemlju na dubini od centimetra i brzo će pustiti žilice i olistati. Reznice se mogu staviti i u vodu dok ne puste korenje.
Razmnožavanje reznicama
U kasno proleće odsecite desetak centimetara stabljike s vrha biljke, tik ispod pupoljka, odstranite donje listove, i zabodite koso grančicu u mešavinu navlaženog treseta, peska i perlita. Nakon četiri nedelje trebalo bi da izbije prvi list, a posle tri meseca možete presaditi novu biljku u saksiju.
Održavanje i nega
Uz sva pravila održavanja i nege, filodendron može živeti kod kuće 20-30 godina. Potrebno je i često orošavanje filadendrona odstajalom vodom i redovno brisanje listova od prašine.
Filadendron može da prezimi na temperaturi već od 10°C, ukoliko ga držite u hodnicima ili prostorijama koje se ne greju. Vodite računa da temperatura bude odgovarajuća, mada filadendron dobro uspeva i na temperaturi u rasponu od 10 do 25°C , pa ovaj uslov za negu nije teško ispuniti.
Biljke se hrane i preko korena, pa će oživeti ako ih zalivate vodom u koju ste dodali malo mineralne vode, kesicu čaja ili talog od kafe, a obožavaju i ustajalo pivo. Mešavinom vode i piva u razmeri 1:1 možete da ih perete, ali i zalivate.
Biljke dobro reaguju ako pri čišćenju u vodu dodate manju količinu nemasnog mleka. Tom mešavinom operite pojedinačno svaki list s obe strane. Voda s mlekom će listovima dati blistavi sjaj i istovremeno oterati parazite. Mleko mora da bude nemasno, jer u suprotnom zapušava pore listova.
Zbog aminokiselina koje podstiču rast, čišćenje korom od banane je biljkama svojevrsni kozmetički tretman s hranjivom kremom.
Redovno obnavljanje vazduha u prostorijama kuće neophodno je za dobro zdravlje biljaka. Provetravanje je odličan regulator unutrašnje temperature i najprirodniji mogući metod klimatizacije. Treba da se vrši blago, bez izazivanja promaje koja ne prija biljkama.
Rezidba i oblikovanje
Orezivanje je neophodno baš velikim biljkama filadendrona. Orežite ga u željenom obliku, makazama ili skalpelom i podstaknite njegovo grananje.
Nakon nekoliko godina, ako postane prevelik za manipulaciju može se iseckati na komade, ožiliti i ostaviti dok opet ne poraste. Ako mu se odseče vrh tada tera pelcere.
Bolesti i štetočine
Glavni uzroci njihovog stradanja u tom slučaju su suv, topao vazduh, ili zimi nedostatak svetlosti i protoka vazduha. Biljke su izložene stresu i reaguju stagnacijom u rastu, pojavom bolesti i štetočina.
Ukoliko filadendronu požute listovi, najverovatnije se previše zaliva, a tada mogu da ga napadnu i gliste. Međutim, može da dobije i neka gljivična obolenja listova. Direktno sunce može da ošteti listove, pa se ne preporučuje ni leti iznošenje na terasu. Mesto u sobi, koje ima dovoljno svetla, ne treba menjati.
Od bolesti se mogu pojaviti trulež korijena i pegavost lista. Važno je redovno posmatrati biljku i reagovati čim se primijete prvi simptomi. Biljka se tretira insekticidima i povećava se nivo vlage u sobi.
Kod filadendrona uobičajena su gljivična oboljenja (mikoze) listova i bakterijske bolesti. Žuti listovi mogu se javiti kao posledica preteranoj izloženosti suncu, ili promaji.
Iako štetočine obično nisu problem za filadendron, uobičajene štetočine uključuju insekte i gljivične probleme.
Fikus je otporan na bolesti i štetočine, ali ne i na štitaste vaši. Ako nije jako napadnut dovoljno je da se listovi očiste vlažnom vatom, a ako jeste treba nabaviti u biljnoj apoteci odgovarajući insekticid. Međutim, kada se pojavi crveni pauk, onda pomažu samo insekticidi.
Soda bikarbona preventivno štiti lišće većine sobnih biljaka, pa tako i filadendrona. Deluje i nakon što je biljka zaražena.Pomešajte kašiku sode bikarbone sa četiri litra vode i dodajte pola kašičice tečnog sapuna. Bocom s raspršivačem poprskajte po listovima i suzbićete plesan, gljivice i ostale parazite.
Zanimljivosti
Filadendron sadrži biljni sok, koji može iritirati kožu i usnu šupljinu. Nakon što dospe u usta, može izazvati otežano disanje, oticanje grla, ali i stomačne probleme. Opasne reakcije su retke, ali biljku ne bi trebalo držati tamo gde ima male dece ili kućnih ljubimaca.
Sadrži kalcijum oksalat, otrovna je cela biljka. Spada u umereno otrovne biljke. Najčešće je dovoljno ispiranje hladnom vodom i uzimanje aktivnog uglja, ali ne reaguju svi isto. Nastale reakcije mogu da budu jačeg ili slabijeg intenziteta.
Inače, više od 50% prijavljenih slučajeva trovanja dece izazvano je sobnim biljkama.
Ali, kao i fikus i filadendron utiče na prečišćavanje vazduha u kući, pa se preporučuje da ih imate u kući, ne samo zbog dekoracije već i zbog zdravlja.
Prečišćava vazduh od toksina i oplemenjuje ga negativnim jonima, koji nedostaju u zatvorenim prostorijama.
Zanimljivo istraživanje koje su proveli znanstvenici NASA-e dokazalo je ono što se već dugo zna - sobno bilje nema samo dekorativnu funkciju. Određene vrste biljaka savršene su u borbi protiv prehlada, nesanice ili napetosti u grudima. Osim što daju poseban pečat svakom prostoru, biljke pročišćavaju vazduh i smanjuju nivo stresa i napetosti.
Istraživanje agencije NASA pokazalo je da određene sobne biljke mogu tokom 24 sata ukloniti i do 87% toksičnih tvari iz prostorija u kojima se nalaze.
Za sobnu biljku filadendron je većina ljudi čula, ali ono što možda nikada nisu videli jeste kako izgleda oprašivanje. Naime, da bi do oprašivanja došlo mogu pomoći i ljudi. Do oprašivanja dolazi tako što ljudi dodiruju tučak filadendrona i skupljaju beli prah koji on proizvodi.
Filadendron spada u grupu top 10 neuništivih biljaka, tako da je pogodan za one koji često zaborave na svoje sobne biljke i početnike.
Ljubitelji cveća koji kupe ili dobiju na poklon neku lepu biljku često čine grube greške iz neznanja. Biljka koja je došla iz veoma povoljnih uslova, staklenika, na primer, unosi se u prostoriju koja nema ni približno one uslove koje je imala u stakleniku ili cvećari. U želji da je što bolje postave i da im što duže traje, premeštaju je čas u jedan, čas u drugi deo prostorije. Samo premeštanje izaziva poremećaj u životu biljke, što utiče na njen rast i izgled.
U kupatilu će lepo izgledati ako se stavi u viseću žardinjeru, a ovaj prostor je za nju naročito pogodan, zato što voli vlagu. Samim tim upija paru posle tuširanja.
Istorija
U Feng Šui drevnoj kineskoj veštini o uređenju životnog prostora, važnu ulogu imaju biljke. Ove biljke, osim što će vam ulepšati prostor u kući, uneće vam i pozitivnu energiju. Među dobre i poželjne Feng Shui biljke spada i Philodrendon Sandes.
Foto: bstad / Pixabay
Ostavite odgovor