Kantarion

Kantarion (lat. Hypericum perforatum) je biljka koja se obično naziva i kantarijon, gospino zelje, gospina trava, šentjanževka ili sentjanzevka. Jedna je od oko 500 vrsta u porodici, a ime joj potiče od grčke reči hyper, što znači iznad ili između. Perforatum se odnosi na njene rupičaste listove. Biljka je dobila ime po Svetom Jovanu Krstitelju, koji je zaštitnik farmaceuta.

Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatim korenom i uspravnim stablom. Naraste do 80 cm visine, donji deo mu je gol, dok je gornji deo razgranat. Obloženi nazubljenim ivicama, na dnu biljke nalaze se duguljasti ili kopljasti listovi. Na listovima se nalaze bele tačke - žlezde koje sadrže eterično ulje. Kantarion ima cvetove koji su na vrhu biljke zbijeni u cvasti i koji se sastoje od 5 zlatnožutih latica. Kada se trljaju po rukama, ostaju crvenkaste mrlje. Seme je sitno, i kada sazri smeđe, do crvenkasto-smeđe boje.

Iako poreklom iz Evrope i Azije, ova uglavnom samonikla biljka proširila se i na druge delove sveta. Kantarion ima dobru prilagodljivost i brzu reprodukciju, zbog čega istiskuje druge biljke. Zbog svog invazivnog karaktera u nekim delovima sveta je došlo do narušavanja prirodnog ekosistema. U Australiji su uveli specijalne insekte koji se hrane biljkama da bi kontrolisali problem prekomerne ekspanzije. Zbog svojih lekovitih svojstava, jedna je od najpopularnijih i korišćenih biljaka.

Vrste kantariona

Identifikovano je nekoliko vrsta kantariona koje su se proširile u različitim delovima sveta. Cvetovi i listovi se razlikuju po veličini i vremenu cvetanja, ali su sve vrste slične. Kao rezultat prilagođavanja različitim lokalnim klimama, razvile su se podvrste sa različitim karakteristikama. Donosimo nekoliko vrsta koje su uporedive i blisko povezane, kao najpoznatije koje se mogu naći u prirodi.

Hypericum perforatum subsp. Chinense

Ova vrsta kantariona vodi poreklo iz Kine, gde je veoma raširena i raste na zapuštenim terenima. Cveta celo leto, a cvet se koristi za spravljanje lekovitih supstanci. Ima izrazito žute cvetove, list je sa nazubljenim ivicama i ima sitne smeđe tačke - žlezde u kojima se nalazi etarsko ulje. Razmnožava se deljenjem podzemnog stabla i izdanaka i semenom.

Hypericum perforatum subsp. Songaricum

Ovo je skoro otkrivena vrsta kantariona, karakteristična za područje Istočne Evrope. Odgovaraju joj niže temperature kontinentalne klime. Listovi su prekriveni belim, gotovo providnim, tačkicama, koje predstavljaju žlezde sa etarskim uljima.

Hypericum perforatum subsp. Veronense

Ova vrsta je karakteristična za područje Mediterana, ali može se naći i u Jugoistočnoj Aziji. Kao i ostale vrste, raste u divljini, ali ju je moguće i gajiti za lekovite pripravke. Podnosi surovije klimatske uslove i duže periode suše.

Uzgoj kantariona

Kantarion je biljka koja je veoma rasprostranjena u prirodi, nalazi se kako u divljini, tako i u blizini područja na kojima žive ljudi. Bez obzira na to, zbog svojih lekovitih svojstava, često se i gaji.

Plodored

Kantarion se najčešće gaji kao višegodišnji usev, pa nije dobar saputnik drugim kulturama i ne gaji se u plodoredu. Takođe se seje u paru i ne treba da bude pravilno raspoređena. Detelina je, na primer, biljka koja ubija korove i zbog toga se često koristi kao predusev za kantarion. Važno je držati ga dalje od korova, ali ga takođe treba držati podalje i od drugih biljaka jer se lako širi i može ih ugušiti. Čišćenje i održavanje okoline polja na kome se gaji je idealan način za postizanje ovog cilja.

Zalivanje

Kantarion ne zahteva dodatno zalivanje tokom prolećnih meseci jer ima skromne potrebe za vodom. Sistem za navodnjavanje treba postaviti tokom duže suše i nakon prvog košenja da bi se podstakao kvalitet drugog košenja. Za navodnjavanje, prskanje je poželjna metoda. Kantarion zahteva dobru drenažu tla i stalan protok vode. Ne može tolerisati zadržavanje vlage u zemljištu.

Đubrenje

Kantarionu je potrebna plodna zemlja i treba je đubriti pre setve, pošto je višegodišnja biljka. U jesen pre setve u zemlju se unosi 30 - 50 kg po m2 stajnjaka, dubokim zaoravanjem. NPK đubrivo ili druga đubriva na bazi azota koriste se pre setve. Biljka se dva puta prihranjuje mineralnim azotnim đubrivima, jednom u proleće i jednom u jesen, tokom vegetacije.

Razmnožavanje

Kantarion se lako razmnožava semenom, kao i reznicama. Seme se može sejati direktno u zemlju u proleće, ili u saksije i staviti na toplo mesto za zimu. Reznice se najbolje razmnožavaju u proleće. Da biste to uradili, odrežite stariju stabljiku iz biljke, ostavljajući korenje pričvršćeno za tlo. Posle nedelju ili dve, stvoriće se nove stabljike i korenje. Mogu se presaditi u zemlju na željenoj lokaciji i dobro zaliti. Kantarion možete razmnožavati i mladim reznicama u proleće. Da biste to uradili, isecite mlade stabljike, koje će pustiti korenje i razviti se u novu biljku.

Presađivanje

Kantarion nema prevelike zahteve za prostorom, ali povremeno joj treba obezbediti više mesta. Kada biljka nema prostora za dalji rast, presađivanje je najčešći postupak. Biljka se uklanja iz zemlje, a zemlja se može isprati iz korena pre ponovne sadnje. Prenosi se na željeno mesto i nakon sadnje na istu dubinu na kojoj je rasla, dobro se zalije.

Podmlađivanje

Bez obzira na to što kantarion može bez problema rasti više godina na istom prostoru, s godinama se smanjuje cvetanje, pa mu prija povremeno podmlađivanje. Starije biljke se odstranjuju kosidbom ili odsecanjem, a mlađe se ostavljaju da podstaknu rast i cvetanje.

Zemljište

Iako može da raste na siromašnom zemljištu, u brdovitim predelima ili na zemljištu koje nije zahtevno, komercijalno uzgajani kantarion zahteva duboko i rastresito zemljište, bogato mineralima i dobro drenirano. Može se mešati sa peskom da bi se poboljšao razvoj korena i protok vazduha. Kantarion ne podnosi teška, glinovita, previše vlažna i zemljišta koja zadržavaju vodu.

Klima

Za kantarion, koji je veoma prilagodljiv podneblju u kojem se nalazi, nema posebnih temperaturnih zahteva. Otporan je na surovije klimatske uslove i niske temperature, odgovara mu snežni pokrivač. Kantarion najviše voli da raste na sunčanijim mestima tokom vegetacije i cvetanja. Takođe može rasti u senci, ali to će mu smanjiti broj cvetova.

Sadnja kantariona

Kantarion je veoma prilagodljiva i nezahtevna biljka. Uzgaja se kao lekovita biljka i tada joj je potrebno obezbediti dobre uslove, kako bi prinos bio što veći i boljeg kvaliteta.

Vreme sadnje

Kantarion se može proizvesti iz semena, u rano proleće ili kasnu jesen, za setvu se mogu koristiti male sejalice. Takođe se može proizvoditi sadnjom rasade. Seme za proizvodnju rasada se seje krajem jula.

Sadnja iz semena

Da bi se dobila najveća količina biljaka kantariona, preporučljivo je da se seje u jesen kako bi se naredne godine dobile dve žetve. Seme kantariona sazreva u kasnu jesen i treba da bude staro najmanje godinu dana za sadnju. Osim što je sitno, seme sazreva tokom kasne jeseni, pa ga treba iskoristiti ubrzo nakon berbe. Setva se vrši sejalicama, u kojima se seme sadi naizmenično i nije potrebno pokrivanje zemlje. Posle sedam do deset dana, seme klija i mora se zaliti da bi se ubrzao njegov razvoj.

Sadnja iz sadnica

Odabir zdravih i tretiranih sadnica je ključan za pravilan plodored i zdrave biljke. U jesen se pripremaju rupe u rastresitom tlu za sadnice i na taj način se podstiče se razvoj korena. Razmak između biljka bi trebao biti 30 - 40 x 50 - 70 cm.

Uzgoj u bašti

Kantarion se najčešće uzgaja u baštama. Zbog intenzivnog širenje, treba ga posaditi dalje od ostalih biljka, kako ih ne bi ugušio. Što se položaja tiče, odgovaraju mu sunčani delovi bašte, a dobro raste i na padinama i podnosi jači vetar.

Uzgoj u stakleniku

Kantarion se veoma retko gaji u zatvorenom prostoru, jer je otporan na klimatske uslove. U stakleniku se mogu uzgajati biljke za proizvodnju sadnica. Seje se u jesen u tople leje, da bi se sadnica razvila do proleća, kada je vreme za presađivanje na otvoreno. Semenu je za klijanje potrebna minimalna temperatura od 5°C, pa ne bi smela padati ispod toga. Mladim sadnicama najviše odgovara zalivanje sistemom kap po kap, treba ih zalivati dva puta nedeljno.

Uzgoj u saksijama

Kantarion je moguće gajiti i u saksijama. Potrebno mu je rastresito i duboko zemljište, pa se biraju saksije dubine najmanje 30 cm. Takođe, loše podnosi zadržavanje vode u zemljištu, pa treba obezbediti dobru drenažu u saksijama, posipanjem krupnijeg šljunka na dno saksije. Razmak između biljaka treba da bude 20 cm, ako je manji biljke se proređuju. Gajen na ovaj način ne podnosi prejako sunce, pa se stavlja na istočnu ili zapadnu stranu bašte.

Održavanje i nega

Kantrarion nema velike zahteve u pogledu nege, pa gajenje ne traži mnogo vremena i novčanih sredstava. U daljem tekstu slede saveti za što bolji prinos uz veoma malo truda.

Faza mirovanja

Kantarion ulazi u fazu mirovanja u novembru, a vegetacija mu kreće u martu. U tom periodu nema cvetova, a može ostati i bez listova. Iako mu ne smetaju niže temperature, ukoliko one duže potraju, a nema snežnog pokrivača, trebalo bi zemljište prekriti malčom ili agrotekstilom, da ne bi došlo do izmrzavanja.

Održavanje zasada

Odrzavanje zasada kantariona odnosi se na uništavanje korova. Veoma je osetljiv na korov, pa se on mora redovno pleviti ili kositi. Zbog korova je bolje gajenje kantariona iz rasada, jer se mogu ostaviti stazice za prolazak i plevljenje. U proleće se malom ralicom može razbiti kora na površini zemljišta koja se napravila posle jesenjih i zimskih padavina, kako bi koren biljke dobio dovoljno kiseonika.

Proređivanje

Ako je kantarion posađen na premalom razmaku, ili se vremenom raširi, biljke mogu gušiti jedna drugu i lišće i cvet ostaju slabo razvijeni. Suvišne biljke se mogu iščupati, preneti na drugo mesto i tamo zasaditi.

Berba

Tokom juna, prva berba se može obaviti u ravničarskim krajevima, dok se druga berba dešava krajem avgusta. U prvoj godini, ako se gaji iznad 900 m nadmorske visine, moguća je samo jedna berba tokom avgusta jer biljka sporije sazreva. Cveće visine stabljike 25 cm bere se kada ih ima podjednako mnogo otvorenih i zatvorenih, a berba se obavlja ručno na manjim površinama.

Na većim površinama se radi pomoću mašina. Tokom druge godine cvetovi brže sazrevaju, pa se berba dešava za 40 - 50 dana. Predviđen je prinos prve godine od 2.000 kg/h, dok bi u drugoj godini prinos mogao biti i do 5.000 kg/h.

Sušenje

Kantarion se koristi za izradu lekovitih sredstava, pa se za te svrhe koristi osušen. Ukoliko se suši manja količina, može se sušiti na vazduhu. Potrebno je stalno okretati, da bi se ravnomerno osušila. Veće količine se smeštaju u sušaru i izlažu temperaturama od 50°C. Da bi se dobio 1 kg suvog kantariona potrebno je 4 kg svežeg.

Skladištenje

Osušeni kantarion se čuva na tamnom i suvom mestu. Manje količine se čuvaju u papirnim, a veće količine u platnenim vrećama. Ne bi trebalo da stoji duže od 3 meseca jer nakon toga počinje da gubi lekovita svojstva. Nakon sušenja može ići u dalju preradu.

Priprema za narednu sezonu

Da bi se pripremila za naredno cvetanje, biljku kantariona ne bi trebalo kositi na visinu veću od 25 cm. U proleće se zemljište na kom se gaji kantarion đubri, kako bi se dobili veći prinosi u drugoj godini. Nije joj potrebno neko posebno održavanje, jer se samostalno širi i nastavlja sa rastom.

Bolesti

Lišće kantariona je prekriveno smeđim pegama, pa može izazvati zabunu, ali to nije bolest, nego žlezde koje sadrže etarska ulja. Međutim, postoji nekoliko bolesti koje napadaju i kantarion i u daljem tekstu možete pročitati kako ih prepoznati.

Rđa lista

Ova gljivična bolest se pojavljuje u proleće, a izazivači su nekoliko vrsta gljivica. Prepoznaje se po crvenkastim ili smeđecrvenim flekama na lišću, koje počinje da se ukovrdžava. Lako se prenosi i putem vode, pa se voda ne sme dugo zadržavati na području na kom se gaji biljka. Preventivno se biljke tretiraju fungicidima, a ako je već došlo do zaraze, zahvaćene biljke se odstranjuju i uništavaju.

Lezije lista

Pojavi ovog gljivičnog oboljenja pogoduje vlažno i toplo vreme. Naziva se još i žutilo lišća. Najpre zahvata donje listove, koji dobijaju ogromne žute fleke. Biljka se suši i odumire, a zemljište ostaje zaraženo. Preventivno, biljke se u proleće tretiraju fungicidima, a ako se bolest već pojavila, zaražene biljke se odstranjuju i spaljuju.

Štetočine

Kantarion je otporan na većinu štetočina koje ugrožavaju druge biljne vrste. Napada ga samo jedna vrsta insekata tvrdokrilaca i ona može oštetiti biljku u tolikoj meri da ona odumire. U Australiji i delovima sveta gde se kantarion previše raširio, ovaj insekt se koristi kao mera za održavanje kontrole zasada kantariona.

Chrysolina hyperici

Ovaj insekt se hrani mladim lišćem kantariona i zaslužan je za njegovo uništavanje u regijama gde ga ima previše. Ukoliko je najezda ovih insekata, mogu obrstiti svo lišćei potpuno uništiti biljke. Na biljkama kantariona legu jajašca iz kojih se legu novi insekti. Može se uništiti prskanjem insekticidima.

Upotreba kantariona

Kantarion je veoma lekovita biljka, koja se koristi kod mnogih bolesti i to je glavni razlog njegovog gajenja. Veoma je cenjena biljka U Australiji i Severnoj Americi se, pak smatra korovom i biljkom koja je štetna za stoku, pa se masovno uništava. U daljem tekstu govorimo o tome kako se kantarion može preraditi i za koje svrhe se sve koristi.

Kuhinja

Kantarion je medonosna biljka, iako ne previše cenjena među pčelarima. Međutim, med od kantariona je često u sastavu livadskog meda. Od kantariona se takođe pravi lekoviti liker, crvene boje. Kantarion se potapa u rakiju i dodaje mu se šećer, i tako se ostavlja da odstoji na tamnom mestu.

Kozmetika

Od kantariona se prave kreme za lice, koje služe za podmlađivanje kože. Takođe ulazi u sastav preparata protiv kožnih oboljenja, ekcema i opekotina. Kantarion može povećati osetljivost kože na sunce, pa se nanošenje i uzimanje preparata na bazi kantariona izbegava pre izlaganja suncu, da ne bi došlo do crvenila i opekotina na koži i sluzokoži.

Zdravlje

Kantarion ima brojna lekovita svojstva koja su potvrđena u mnogim naučnim istraživanjima širom sveta. Najpoznatiji je prirodni lek za depresiju i anksioznost. U daljem tekstu možete pročitati na koje se sve načine koristi u lekovite svrhe i kod kojih tegoba ima blagotvorno dejstvo.

Čaj od kantariona

Čaj od kantariona nastaje tako što se čaj od suvog cveća sipa vrelom vodom najmanje deset minuta. Kada se procedi, može se zasladiti po želji. Ima upečatljiv, mnogima i ne baš prijatan ukus koji se razlikuje od drugih čajeva. Boja pripremljenog čaja je intenzivno crvena. Čaj se koristi za borbu protiv depresije i treba ga u tu svrhu koristiti najmanje mesec dana. Nije preporučljivo da ga mešate sa drugim antidepresivima jer može doći do neželjenih dejstava. Takođe može pomoći kod regulacije menstrualnog ciklusa i simptoma PMS-a. Uz koncentraciju, čaj se može koristiti i za lečenje bolesti jetre, infekcija urinarnog trakta i depresije, kao i gastritisa i kašlja. Ne preporučuje se predugo uzimanje u velikim količinama, jer u takvim slučajevima može izazvati glavobolju i nesanicu.

Ulje od kantariona

Osušeni, a ponekad i sveži cvetovi prelivaju se maslinovim ili drugim visokokvalitetnim uljima i ostavljaju u dobro zatvorenoj staklenoj tegli. Posle šest nedelja, ova tegla se povremeno protrese, a zatim procedi i čuva u tamnoj posudi. Ulje kantariona je popularno i koristi se za lečenje krasta i rana, kožnih problema, osipa i hemoroida. Rane i opekotine se takođe leče ovim uljem. Pomaže i u lečenju bolesti ženskog reproduktivnog sistema. Tampon natopljen uljem se ubacuje u vaginu i ostavlja 15 - 20 minuta za lečenje virusnih ili bakterijskih infekcija, kao i za lečenje ili regeneraciju ovih tkiva nakon povrede.

Tinktura od kantariona

Tinktura od kantariona spravlja se od sveže ubranih cvetova koji se potapaju u rakiji. Nakon ceđenja, može se piti do tri puta po 30 kapi dnevno, razblaženi u vodi, ili nakapanih na kocku šećera. Koristi se i za ublažavanje modrica.

Kantarion je najpoznatiji po svojim antidepresivnim svojstvima gde se prepisuje za blagu do umerenu depresiju. Deluje tako što povećava aktivnost neurotransmitera serotonina. U slučaju velike depresije dolazi smanjenje aktivnosti neurotransmitera što dovodi do smanjenja osećaja zadovoljstva i povećanja osećaja bola. Ne sme se uzimati sa tradicionalnim antidepresivima, jer imaju suprotna dejstva. Najbolje je da se koristi za blagu do umerenu depresiju jer može izazvati mnoge druge negativne nuspojave.

Vodice od kantariona

Od kantariona se prave Bachovi pripravci koji služe kao pomoć kod psiholoških problema i anksioznosti. Koristi se takođe i kod nedostatka samopouzdanja i nesigurnosti.

Vino od kantariona

Od kantariona može se napraviti i vino sa lekovitim svojstvima. Pravi se od svežih cvetova, koji se preliju kvalitetnim vinom, uz dodatak meda. Ostavi se na tamnom mestu oko mesec dana, a zatim procedi. Deluje lekovito na jetru, a uzima se i na prazan stomak za bolju probavu.

Zanimljivosti

Kantarion ima dugu istoriju korišćenja. Njegovo tačno poreklo nije poznato, ali je bio opisivan kao lekovita biljka još u starom Rimu i Grčkoj, gde se njegovim proučavanjem bavio Hipokrat. Lekovita dejstva su još bolje proučena u srednjem veku, kada ga je Paracelzijus detaljno opisao. Danas je najbolje proučena lekovita biljka. Njen blagotvoran uticaj na depresiju je naučno proveren i potvrđen. Gaji se širom Evrope, u Rusiji, Poljskoj, Nemačkoj, ali i u nekim delovima Južne Amerike.

Još u srednjem veku se kantarion koristio kao lek za epilepsiju i druge duševne bolesti, a u 18. veku je korišćen kao lekovita biljka. Korišćen je takođe i kao boja za vunu, zbog crvene boje koju joj daje. U kozmetici se u srednjem veku koristio za pravljenje rumenila i ruževa.

U 19. veku je korišćen za pravljenje boja za kosu i odeću. U drugom svetskom ratu korišten je u lečenju vojnika kojima su sporo zarastale rane.

Kantarion je simbol mučeništva, a crvena boja koju ima u sredini lista asocira na krv. U srednjem veku se koristio kao crvena boja, a deo je tradicije pripreme grčkog uskršnjeg sira koji se ovom biljkom boji crvenom bojom.

Kantarion ima svoje mesto i u našoj tradiciji. Smatralo se da ima magično dejstvo i da štiti od groma, kao i da može oterati ze duhove i veštice. Ženema koje nisu rodile, preporučivalo se da gole beru kantarion, a devojkama da ga stavljaju ispod jastuka, kako bi sanjale budućeg muža. Za Ivanjdan se i danas pletu venčići koji se stavljaju na glavu, a zatim daju stoci, jer se veruje da će ih zaštititi od bolesti.

Foto: Manfred Antranias Zimmer / Pixabay