Božur

Božur (lat. Paeonia) je višegodišnja zeljasta ili poludrvenasta biljka iz istoimene porodice Paeoniacae. Porodica Paeoniace je samostalna porodica koja broji 40-ak vrsta božura sličnih osobina. Božur je veoma popularna i cenjena biljka, a zbog svojih prelepih cvetova često krasi vrtove i bašte.

Prema legendi, božur je svoje ime dobio po grčkom bogu medicine, Peonu. Asklepije je bio ljubomoran na Peona kada je on izlečio bogove Hada i Aresa, pa ga je Zeus pretvorio u lep cvet kako bi ga spasio. U našim krajevima se božur naziva i kraljevskim cvetom zbog svoje lepote.

Božur je višegodišnja cvetnica koja može biti drvenasta ili zeljasta. Ima korensku krtolu koja se plitko sadi kako bi na proleće pupoljci bili podsticani sunčevom toplotom. Najčešće raste u obliku žbuna koji može biti visok i do 100 cm. Listovi božura su veliki, svetlozelene boje su i u obliku kriški.

Cvetovi rastu na dugačkim zelenim stabljikama. Veliki su, pa dostižu od 12 - 17cm u prečniku. Imaju ili jedan red latica ili su puni pa podsećaju na ruže. Cvetaju od aprila do maja, a boje variraju od bele i svetlo roze pa do ljubičaste. Nakon što cvet precveta, na tom mestu se pojavljuju dugačke i tanke semenke.

Vrste božura

Iako se navodi ukupno 40-ak vrsta božura, na našim područjima rastu samo tri vrste. Ipak, velika je potražnja za ovim cvetom, i za novim i lepšim vrstama, pa se svake godine organizuju takmičenja na kojima hortikulturna društva ocenjuju nove hibride prema standardima kao što su oblik žbuna i lepota cveta. Zbog ovoga se procenjuje da na svetu ima nekoliko hiljada hibrida koji se uglavnom razlikuju po obliku i boji cveta. U nastavku saznajete koje su to vrste koje se nalaze na našim područjima i još neke koje su značajnije u svetu.

Običan božur

Običan božur je najrasprostranjenija i najčešća vrsta božura koja je osnova za gajenje hibrida. To je zeljasta biljka koja raste kao višegodišnji žbun i ima korensku krtolu. Listovi su razgranati i veliki, raspoređeni na dugačkim stabljikama. Običan božur je rasprostranjen po celoj Evropi, i najviše se sadi u baštama. Cvetovi su puni s nekoliko redova latica i dolaze u nekoliko boja, ali je ova biljka otrovna.

Peonija

Peonija ili plemeniti božur je poreklom sa područja Tibeta, iz Azije. Naraste obično do 70 cm u visinu, ali se lako proširi i pokrije veće površine. Cvetovi su u obliku okrugle činije sa većim laticama u jednom ili dva reda. Cvetovi su najčešće bele boje, ali je uzgojen veliki broj sorti koje imaju nekoliko redova latica koje su svetlo ili tamno roze boje.

Drvenasti božur

Drvenasti božur je, kako ime nalaže, drvenasta vrsta božura koja je takođe osnova za veliki broj hibrida u celom svetu. Poreklom je iz Kine, ali se uzgaja u baštama u svakom delu sveta. Gaji se kao drvenasti žbun i može porasti nekoliko metara u visinu. Za razliku od zeljastih vrsta božura, drvenasti božur se razmnožava putem semenki koje se sakupljaju kada cvet precveta. Cveta u kasno proleće, od maja do juna.

Žuti božur

Žuti božur ili Ludrow božur je drvenasti žbun sa tankim granama koji potiče sa područja Tibeta i Kine. Može dostići do 2 m visine. Ističe se sa svojim živahno žutim cvetovima s jednim redom latica u obliku okrugle činije. Listovi su veliki i poređani su kao kriške. Period cvetanja je u kasno proleće, od maja do juna.

Planinski božur

Planinski božur raste na našim prostorima, međutim, zbog svoje retkosti se registruje kao zaštićena vrsta. Planinski božur je višegodišnja zeljasta biljka koja dostiže do 50 cm visine, a stabljike su joj polegnute na zemlju. Ima krtolast koren i velike, tamnozelene listove. Cvet ima jedan red latica i obično je tamnijih boja, ali postoji nekoliko podvrsta sa svetlijim ili različitim bojama.

Uzgoj božura

Božur u divljini raste na području Azije oko Kine, u delovima južne Evrope i na području severne Amerike. Raste na područjima do 1.500 m visine, u zavisnosti od vrste božura i spoljašnjih uslova. Ipak, zbog svoje lepote je popularan širom sveta i gaji se kao dekorativna biljka u baštama i parkovima.

Plodored

Kod gajenja božura, važno je tačno znati o kojoj vrsti je reč. Ima tendenciju da se širi i živi na jednom mestu kao višegodišnja biljka, pa je pre sadnje potrebno obezbediti dovoljno prostora za njen rast. Božur može da se sadi posle bilo koje cvetnice sličnih potreba. Tokom sadnje, važno je ostaviti minimalno 100 cm u krugu oko biljke da bi se ona mogla pravilno razvijati. Dobro raste uz kandilice, divlji luk, ruže i perunike.

Zalivanje

Za božur je bitno da ima dobar odvod vode, pa je prilikom sadnje potrebno obezbediti dobru drenažu zemljišta. Može podneti duže periode suše, međutim, tek kada precveta. Voli veće količine vode tokom cvetanja, ali u kontinentalim krajevima se zadovolji sa većim količinama padavina preko zime i proleća. Mladu sadnicu je potrebno redovno zalivati tokom prvih godina rasta da bi ojačala.

Đubrenje

Božur treba umereno đubriti odmah nakon što se otopi sneg ili tokom marta meseca kako  bi se pripremio za period cvetanja. Za to se koriste đubriva na bazi kalijuma i azota. Đubrenje se zaustavlja tokom velikih vrućina kako ne bi oštetilo korenske krtole. Da bi se izbeglo konstantno dohranjivanje, bitno je obaviti dobro đubrenje bar 2 meseca pre sađenja i zemljište nahraniti organskim stajskim đubrivom kako bi se đubrivo uspelo razgraditi, što pomaže dodatnom rasitnjavanju površinskog sloja.

Razmnožavanje

Božur se razmnožava na nekoliko načina: reznicama, semenkama i razdvajanjem korena. Razdvajanje korena je najčešći način zato što božur ima korensku krtolu koja se kontinuirano razmnožava. Koren se vadi iz zemlje na jesen pa se pere, i zatim se deli na delove koji imaju minimalmo 3 vegetaciona vrha. Ako ima manje od 3 vegetaciona vrha, biljci će trebati nekoliko godina da rascveta.

Presađivanje

Božur može da se presađuje kao cela biljka ili može da se odvoji jedan deo korena pa da se razvije nova, individualna biljka. Prilikom presađivanja je bitno da se korenska krtola plitko sadi, na nekoliko centimetara u zemlju. Takođe je veoma bitno dobro pripremiti površinu na kojoj se sadi, da bi žbun bio raskošan i kako bi poprimio lep oblik.

Podmlađivanje

Pored razdvajanja korena i rasađivanja novih izdanaka, božur je potrebno ispravno podmlađivati posle cvetanja kako bi žbun zadržao pravilan i lep oblik i samim tim proizvodio lepe cvetove. U prvoj godini se posle sađenja uklanjaju svi pupoljci da bi se biljka bolje ukorenila. Ovaj postupak se ponavlja i u drugoj godini.

Zemljište

Kod božura je važno izvržiti dobre pripreme zemljišta kako bi sadnica što bolje uspela. Voli rastresito i humusno zemljište, sa dobrom drenažom, obogaćeno hranljivim materijama. Zato je pre gajenja božura bitno obraditi površinski sloj zemlje sa drljačama ili rasitniti ga motikom da bi bio što sitniji. Voli neutralno zemljište, pa je dobro izbegavati saditi ga u blizini zimzelenog drveća. Ne uspeva dobro na močvarnom ili peskovitom zemljištu. Pre sađenja je potrebno pročisititi kamenje iz zemlje.

Klima

Božur je biljka koja prirodno raste u umerenoj kontinentalnoj klimi. Dobro podnosi  zagađenje u gradu, pa je zato dobra za sađenje u parkovima. Voli mesta na suncu, ali dobro uspeva i na mestima sa delimičnom hladovinom. Najviše mu odgovaraju zaštićena mesta zato što jaki vetrovi mogu polomiti njegove krhke i zeljaste grančice. Prijaju mu umereno topla proleća koja podstiču cvetove na cvetanje.

Sadnja božura

U našim krajevima, božur se za lične potrebe najviše gaji kao dekorativna biljka, dok se za komercijalne potrebe gaji zbog rezanog cveta. U nastavku sledi nekoliko saveta kako posaditi božur kako bi se dobili odlični rezultati za bilo koju upotrebu.

Vreme sadnje

U zavisnosti od načina sadnje božura, sadi se u jesen ili u proleće. Kada se uzima reznica, onda je najbolje posaditi božur na proleće da bi tokom toplijeg vremena pustio koren. Koren se deli i sadi na jesen, pa se preko zime prima u zemlju. Mlada biljka sa razvijenim korenom se može saditi i na proleće, odmah nakon što se otopi sneg. Idealni uslovi za puštenje pupoljaka i cvetanje su od 10 - 17°C, a preko zime može da podnese i temperature ispod minusa.

Kalemljene

Božur se veoma često kultiviše da bi se dobile nove sorte i hibridi biljke. Kod kultivisanja je najbolje uzeti jednogodišnju reznicu koja se kalemi na drugu biljku, obično na drvenasti božur, da bi imala slične karakteristike ali razvila drugačije cvetove. Optimalno je kalemljenje vršiti na proleće, a rez je potrebno zaštititi voćarskim voskom.

Sadnja iz semena

Božur se može gajiti iz zrelog semena koje se može saditi i na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Prilikom sadnje na otvorenom prostoru, potrebno ga je posaditi u ograđenom mestu na jesen kako bi počeo proces klijanja i nastavio se na proleće. U zatvorenom prostoru, seme se sadi tokom avgusta u posebne kontejnere pa se obmota plastičnom kesicom, i tako sazreva 3 meseca. Bitno je da se posle toga stavi na hladno mesto, po mogućnosti i u frižider, da bi se zemlja ohladila, čime se mimikuju prirodni uslovi tokom zime.

Seme se sadi u plitku, rastresitu i humusnu zemlju pa se biljke  kreću redovno negovati nakon klijanja. Poželjno je koristiti tretirano seme ili zemlju tretirati fungicidom pre sadnje.

Sadnja sadnice

Najlakši i najefikasniji način uzgoja božura je upravo sadnja zrele sadnice, i počinje prvenstveno odabirom zdrave i tretirane sadnice. Najbolje je koristiti kontejniranu  sadnicu, koja se potom sa korenom sadi u zemlju. Poželjno je pliće zasaditi biljku kako bi se podstaknula na teranje pupoljaka. Nakon sadnje se ukopa rastresitom zemljom i obilno se zalije. Mladoj sadnici je potrebno od jedne do dve godine da procveta.

Uzgoj u bašti

Božur se obično gaji u bašti kao ukrasni žbun jer se tako lakše oblikuje, ali se podstiče i njegovo širenje. Idealan je kao samostalna biljka i ne voli da bude blizu drugih biljaka. Voli da bude na osunčanim mestima ali da bude i zaštićen od jakog sunca, a može da se gaji i pored puteva ili jezerceta. Kod planiranog gajenja u bašti ,sadnja se može obavljati mehaničkim sadnicama da bi se olakšao posao, i u tom slučaju se sade u pravilnim redovima. Kao dekorativni žbun, idealan je za ukrašavanje i oblikovanje praznih površina.

Uzgoj u stakleniku

Božur dobro podnosi niske temperature, pa gajenje u stakleniku nije potrebno. Isto tako, tokom klijanja mlade biljke je dobro proći  period smrzavanja zemljišta kako bi se očeličilo za kasnije uslove. Ipak, ako se gaji u stakleniku, potrebno je osigurati redovno provetravanje i minimum 8 sati dnevnog svetla i direktne sunčeve svetlosti. Biljke se zalivaju pod koren, principom navodnjavanja kap po kap.

Uzgoj u saksijama

Božur se tokom prvih par godina može uzgajati u saksijama i, sa pravilnom negom, taj uzgoj se može produžiti i na nekoliko godina, pa može da se uzgaja kao dekorativna biljka na terasama i balkonima. Prilikom gajenja u saksiji, bitno je dno saksije napuniti šljunkom ili parčićima keramike da bi se osigurao dobar otok vode. Pored toga, poželjno je ostaviti minimum 40 cm dubine kako bi biljka mogla pravilno razviti koren, ali se sadi plitko. Kod božura koji se gaji u saksiji, optimalno je održavati niži rast što se postiže orezivanjem.

Održavanje i nega

Uz pravilnu negu i orezivanje božura, kao i pružanja minimalnih uslova za rast koji mu prijaju, i početnik može vrlo lako uzgojiti zdrav i lep žbun koji će svakog proleća iznova iznenađivati svojim raskošnim i mirisnim cvetovima. U nastavku slede saveti koji će vam u tome pomoći.

Faza mirovanja

Božur može dobro da podnese niske temperature i može da prezimi duže zime. Ipak, tokom faze mirovanja, dobro je zaštititi koren malčem ili slamom kako bi zadržao što više vlage. Pored toga, duži hladniji period će smrznuti korensku krtolu u zemlji pa će ga ponovo otopiti u proleće i na taj način pomoći da se aktivira. Ako se božur gaji kao samostalan žbun, onda može da se pokrije agrotekstilom kako sneg ne bi oštetio  grane.

Održavanje sadnice

Održavanje sadnice božura uključuje kosidbu visoke trave koja može da zaguši rast biljke, okopavanje pokorice i podržavanje pupoljaka. Košenje trave se obično obavlja mehanički pa je važno paziti na mlade izdanke kako se ne bi oštetili. U proleće, grane sa pupoljcima mogu padati pod težinom kiše, pa se mogu i slomiti. Kako bi se to sprečilo, važno je da se podrška na vreme osigura.

Proređivanje

Božur ima korensku krtolu koja se vremenom razmnožava i može da dovede do širenja sadnice. To je karakteristično samo za zeljasti oblik biljke, pa je prilikom gajenja zeljastog oblika biljke potrebno razdeliti koren i proređivati sadnicu ako želite da održavate jednaku pokrivenost površine. Korenska krtola se vadi u jesen i prema potrebi se odstranjuje suvišan deo koji može da se posadi na neko drugo mesto.

Orezivanje

Božur se orezuje u nekoliko faza. Na proleće, kada protera pupoljke, pinciranjem se uklanjaju svi mali i sporedni pupoljci da bi se veliki i glavni uspeli razviti. Pinciranjem se uklanjaju mali puploljci koji rastu bočno na glavnoj stabljiki pa se time dobija manje cveća, ali cveće koje procveta je veće. Pored toga, bitno je redovno skidati precvetalo cveće. Nakon što svo cveće precveta, treba ukloniti stabljike na kojima je bilo cveće. Na jesen, žbun se može oblikovati orezivanjem glavnih grana.

Berba

Božur se bere zbog rezanog cveta, ali je bitno da se za to koriste neotvoreni zreli pupoljci. Najčešće, berba se ne odradi odjednom, nego traje i po nekoliko dana. Najbitnije je da je pupoljak dovoljno otvoren da može da se vidi boja cveta, a na vrhu mora biti mekan na dodir. Seče se oštrim makazama , stavlja se u vodu, pa se umotava u bukete za prodaju. Izuzetno je senzitivan na smrzavanje koje može da uništi latice, pa se čuva u hladnjačama na temperaturi od 2 - 5°C, maksimalno 2 nedelje.

Priprema za sledeću sezonu

Da bi se pripremio za sledeću sezonu, posle prvog mraza na jesen koji će oštetiti lišće, treba orezati stabljike do zemlje i ostaviti izdanke od kojih će sledeće godine rasti novi pupoljci.

Bolesti

Božur je jako delikatna biljka, pa je senzitivan i na bolesti koje mogu da se prošire iz zemlje ili sa biljaka blizu njega. Iako većina bolesti nema značajnije efekte, može dovesti do opadanja kvaliteta cveta. Vlažno vreme i nedovoljna briga o biljci mogu podstaknuti razvijanje bolesti, pogotovo ako nisu uklonjene prošlogodišnje suve grane i ostaci cvetova. U nastavku saznajte koje bolesti napadaju božur i kako se izboriti sa njima.

Čađavica

Čađavica je uzrokovana gljivicom koja je aktivna za vreme vlažnog vremena na proleće, pa je dobro tokom zime biljku posuti pepelom od kvalitetnog drva. Sa obzirom na to da božur često proizvodi medenu rosu na nekim delovima cveta ili lista, čađavica se lako ukoreni i uzrokuje fleke koje postepeno isušuju delove cveta ili lista. Čađavica se rešava tretiranjem biljke fungicidima.

Truljenje korena

Truljenje korena je čest problem kod božura zato što on ima korensku krtolu koja, kada je zahvaćena gljivicom, lako truli i na taj način dovodi do propadanja čitave biljke. Uzrok truljenja korena je gljivica koja se aktivira na mestima sa povišenom vlagom, pa treba osigurati dobru drenažu zemljišta kako se voda ne bi zadrđavala predugo u predelu korena. Pored toga, tokom sadnje božura, dobro je koristiti zdravu zemlju u kojoj pre toga nije ustanovljeno gljivično oboljenje ili tretirati zemlju fungicidima.

Uvenuće lista

Kod božura, uvenuće lista je česta bolest tokom vlažnog i kišnog proleća, a uzrokovana je gljivičnom bolešću. Iako nema neku značajnu štetu za cvet, može da oslabi celu biljku, pa je važno reagovati čim se primete prvi simptomi. Iako se najobičnije javlja kao uvenuće lista posle mraza, bolest ne prolazi čak ni kada otopli pa onda nastavlja da se širi na zdrave listove. Ako je biljka bolesna, potrebno je tretirati je fungicidima.

Štetočine

Na nekim delovima cveta i u pazusima lista, božur ispušta svoj nektar koji je vrlo privlačan insektima. Zbog toga nije ni čudo da ga neretko napadaju razne štetočine koje mogu da naštete božuru. U nastavku sledi opis nekih od najpoznatijih štetočina koje napadaju ovu biljku, i na koji način se izboriti sa njima.

Biljne vaši

Biljne vaši su jedne od najčešćih štetočina koje napadaju razne biljke, a karakteristične su baš za božur. Sa obzirom na to da je jedan od žbunova koji cvetaju u toku ranijeg perioda godine, božur ih privlači sa svojim sokovima. Biljne vaši se hrane tim sokom i najčešće se uočavaju kao grupice na stabljikama ispod listova ili cvetova. Veće prisustvo biljnih vaši može izazvati kovrdžanje listova ili drugih delova biljke, a uostalom, predstavljaju i veliki estetski problem. Sa biljnim vašima se može izboriti na više načina, od korišćenja insekticida do prskanja vode sa sapunom.

Rutava buba

Rutava buba je insekt koji je u poslednjih nekoliko godina dostigao veću brojnost, a pritom napada sve što cveta i ima sladunjav miris, pa nije ni čudo što je čest i na božuru. Kada se dotakne, ispušta smrdljivu žutu tečnost, a najviše je aktivan tokom marta i aprila. Njegova ishrana se sastoji od mladih listova i cveća i sposoban je da u nekoliko dana uništi sve izrasle cvetove. Otporan je na insekticide, ali ima nekoliko načina na koje može da se reši. Pošto se čauri u zemlji, potrebno je koristiti tretiranu zemlju, a može se istrebiti i sakupljanjem u lovne posude.

Jabukov cvetojed

Jabukov cvetojed je još jedan u nizu štetnih insekata koji mogu da naude božuru, a pritom se hrani svim delovima cveta. Kako mu ime nalaže, najčešće napada jabukove cvetove, ali voli da napada i druge mirisne vrste. Iako cvetojed može da se istrebi insekticidima, najbolje je radi preventive saditi božur podalje od vrsta koje privlače cvetojeda.

Upotreba božura

Božur je vrlo lep i dekorativan cvet sa veoma privlačnim i opojnim mirisom, ali osim estetske i dekorativne upotrebe ima i nekoliko značajnijih. Vrlo je bitno spomenuti da su svi delovi ove biljke otrovni, pa je zabranjeno konzumirati je. Najbitnija upotreba je kao rezani cvet za izradu buketa i ukrašavanje vaza, a druge najpopularnije saznajte u nastavku.

Kozmetika

Božur ima jako privlačan i snažan miris, pa se njegova esencija koristi kao miris u kremama i parfemima. Pored toga, osušeni i mleveni koren božura se koristi kao dodatak šamponima koji su namenjeni za kožu glave koja je sklona svrabu i perutanju.

Zdravlje

Božur je imao lekovitu primenu u istočnjačkoj medicini gde se koristio za probavne probleme, ali i za rešavanje tromosti ili vraćanje energije. Danas se vrše istraživanja u kojima se božur koristi za izradu lekova protiv teških infekcija otpornih na antibiotike. U narodnoj medicini se koristi protiv oboljenja jetre i žutice.

Zanimljivosti

Smatra se da božur vodi poreklo sa područja Kine, odakle se širio celim svetom i adaptirao okolini u kojoj raste. Taj simbol bogatstva i časti je oduvek bio sinonim za luksuz, pa je božur bio vrlo popularan među Evropskim plemstvom i dvorovima.

Zanimljivo je kako je značaj božura kao dekorativne biljke, bilo to u obliku žbuna ili rezanog cveta, toliko proširen da se danas govori o takmičenju u dobijanju najbolje sorte. Nekoliko društava u svetu, uključujući Američko društvo za božure i Kraljevsko društvo za hortikulturu, dele nagrade za najbolje nove sorte na osnovu standarda kao što su lepota cveta i žbuna ili čvrstoća stabljike i otpornost na vremenske uslove. Božur je takođe važan motiv u japanskim tetovažama.

Božur ima veliki značaj za Srbiju - po legendi, kosovski božur je iznikao na Gazimestanu posle Kosovskog boja 1389. godine. I dan danas raste na istom mestu kao endemska vrsta i smatra se nacionalnim cvetom Srbije.

Foto: nile / Pixabay