Dracena (lat. Dracaena) ili zmajevac je popularna ukrasna sobna biljka u kućama ili kancelarijama, koja se gaji i u zatvorenom, ali i na otvorenom, u suptropskoj klimi. Potiče sa Madagaskara i drugih ostrva Indijskog okeana. Najpoznatiji je običan zmajevac. Dostiže visinu od oko 1 m u zatvorenom prostoru i ima izgled grmolikog drveta. Njeni sjajni listovi mogu narasti u oko 30 cm dugačke i nekoliko cm široke.
Ne samo da njeno dramatično lišće sa prelepim šarama predstavlja odličnu fokusnu tačku u svakoj prostoriji, već i dracena može pomoći u poboljšanju kvaliteta vazduha. Redovno brisanje gornje i donje strane listova vlažnom krpom omogućava biljci da slobodno razmenjuje vazduh. Veoma je izdržljiva biljka i jednostavna je za održavanje pa se preporučuje i početnicima.
Iz porodice špargla (Asparagaceae), rod dracaena ili zmajevaca obuhvata oko 150 vrsta. Najpopularnija sorta je varietet sa belim ivicama po imenu Song of India (Pesma Indije).
Poreklo imena biljke potiče od starogrčke reči drakaina ili "ženski zmaj", zbog crvene smole nalik gumenoj smoli u stabljikama dracene koja je bila nazivana krvlju zmaja. Pre nekoliko vekova, ova smola se koristila za paste za zube, boje i lekove. Danas se i dalje koristi za lakiranje i fotograviranje. Naziva se još i kukuruzno drvo, zbog uskih i oštrih listova.
Ime "drvo života" dobilo je prema verovanju ondašnjih plemena da duše umrlih odlaze u stabla. Zbog toga se često meša sa biljkom juka (lat. Yucca) koja je, zapravo, izvorno drvo života. Međutim, iako su naizgled vrlo slične ove dve biljke se razlikuju po tome što juka sporo raste, ima deblje stablo i neke vrste mogu da narastu i do 30 m. Samo jedna vrsta dracene naziva se "drvo života", to je Dracaena fragrans.
Dracena je višegodišnja zimzelena biljka, sa dobro razgranatim korenom jer je navikla na suvu klimu. Stablo je ravno i drvenasto i završava se sa nekoliko rozeta iz kojih raste lišće. Listovi su uski, šiljasti na vrhu, zeleni sa crvenim ivicama. Veoma retko cveta, u proleće, uglavnom posle 10-ak godina pravilnog gajenja. Cvetovi su mirisni, bele boje, sa 5 latica. Plodovi su žuto-narandžaste bobice. Sporo raste, oko 10 cm godišnje, a može da naraste do 6 m.
Srodnici
Vrste dracene
Iako se procenjuje da postoji više od 150 vrsta dracene u svetu, a zbog jednostavnog gajenja i otpornosti stvaraju se i novi kultivari sve atraktivnijeg izgleda, neke od najpoznatijih i najčešće gajenih vrsta su:
Dracena Draco
Ovo je najčešća vrsta. Naziva se još i krvavi zmajevac ili zmajevo stablo.Na otvorenom može da naraste i do 20 m u visinu, stablo je ravno i uspravno, a listovi u krošnji uspravni, uski i oštri. Može se naći na Tenerifima gde je popularno zbog ukrasnog izgleda. S obzirom da mu odgovara suva i topla klima na našem području ne može da se gaji na otvorenom.
Dracaena Marginata
Ili obrubljeni zmajevac je jedna od najčešćih kućnih biljaka. Osim što jako lepo izgleda, jer ima crvene ivice listova, ona i pročišćava vazduh u prostoriji. Stabljika je vitka, a lišće razgranato i usko. U zatvorenom retko cveta. Nije zahtevna za gajenje i polako raste pa je česta i u kancelarijama.
Dracaena Fragrans
Poreklom je sa Madagaskara i naziva se i drvo života ili mirisni zmajevac. Ima veoma lep, mirisni cvet, ali retko cveta. Listovi su nešto širi i često se gaji u kućama jer se lako održava. Nije pogodna za gajenje na otvorenom.
Dracaena Marginata Bikolor
Ovo je kultivar koji se takođe lako gaji i često sreće kao sobna biljka. Dracena inače ima jednobojne, zelene listove dok ova vrsta ima zelenkasto-bele listove.
Dracaena reflexa
Ova vrsta ima nepravilnu stabljiku i zbog toga je popularna. Poreklo vodi sa ostrva istočnog dela Indijskog okeana. Naziva se i Song of India. Gaji se kod nas kao kućna biljka i ima uske zelene listove sa belom ivicom.
Uzgoj dracene
Dracenu je relativno teško uzgajati i najčešće se koriste već gotove sadnice. Ali, kada se dobije zdrava biljka lako ju je dalje je održavati.
Slaganje kultura
Kod slaganja drugih biljaka sa dracenom uzimamo u obzir zajedničke uslove gajenja. Kada se sadi u saksiju najčešće joj odgovaraju višegodišnje biljke koje se takođe lako održavaju,a niže su rastom. Najpopularnije biljke koje se preporučuju za zajedničko gajenje, kako bi pokrile zemlju oko dracene, su hajhera, nedirak ili metiljka. Ako se gaji na otvorenom odgovara joj blizina drugih tropskih biljaka, kao što je drvo žada (ili drvo novca).
Zalivanje
S obzirom na svoje poreklo biljka je osetljiva na preteranu vlagu i zaliva se tek kada se zemljište potpuno osuši. Ako ima malo svetla to može biti i na 3 nedelje. Zaliva se mekom, odstajalom vodom jer ne podnosi kamenac, ispod korena. Biljku nikako ne tuširati jer prevelika vlaga i voda na lišću mogu da je oštete. Takođe, zemljište mora da bude dobro drenirano jer koren zbog prevelike vlage može da istruli. Previše često zalivanje vidi se po smeđoj boji i truljenju listova, a nedovoljno po žutim i uvenulim listovima.
Đubrenje
Iako sama biljka nema preveliku potrebu za đubrivom ono može podstaći rast i eventualno cvetanje. Koristi se tečno đubrivo za sobne biljke i dodaje se isključivo u proleće. Tokom zime se đubrivo ne sme dodavati. Može dovesti do truljenja korena.
Razmnožavanje
Za razmnožavanje dracene najjednostavnije je koristiti reznice. Koriste se jednogodišnje ili dvogodišnje reznice sa stabljike. One se drže u vodi najmanje 3 nedelje kako bi pustile korenje. Voda mora da bude čista sve vreme, pa se redovno menja. Kada reznica pusti koren sadi se u zemljište za kućno cveće i zalije se. Ponovo se zaliva tek kada se zemlja osuši. Verovatnoća da će se biljka primiti je velika, pa nisu potrebna dodatna sredstva.
Presađivanje
Biljka se presađuje po potrebi, pošto sporo raste. Najčešće joj je potrebna veća posuda svake treće ili četvrte godine. Najbitnije kod presađivanja je da se koren ceo izvadi i ceo presadi u veću posudu sa rastresitom, dobro dreniranom zemljom.
Podmlađivanje
Dracena ima izuzetno dug životni vek. Može se u proleće podmladiti uklanjanjem oštećenog, neuglednog ili osušenog lišća.
Biljku možemo podmladiti i margotiranjem, što se može smatrati i načinom razmnožavanja.Ovom tehnikom se od stare i neugledne biljke dobija nova. Najpre na stabljici odaberemo mesto odakle ćemo započeti stvaranje nove biljke i nožićem pažljivo zarežemo u krug. Zatim ponovimo postupak 2 cm niže i deo između dva zareza ogulimo do mekog, unutrašnjeg dela. Na donji deo pričvrstimo plastičnu kesicu koju napunimo zemljom za cveće a zatim je zatvorimo i učvrstimo gumicom.
Biljka će iz oguljenog dela početi da razvija novi koren posle 2 - 3 meseca, uz umereno zalivanje zemlje na gornjem delu. Kada pusti korenje obnovljeni deo se odstrani od stare biljke i posadi se u novu posudu.
Zemljište
Dracena se najčešće gaji u mešovitoj, rastresitoj zemlji za cveće, s obzirom da nije osetljiva na zemljište. Može se pomešati i sa malo peska. Najvažnije je da zemlja prilikom sađenja bude dobro drenirana.
Klima
Dracena potiče iz tople klime i važna je odgovarajuća temperatura za njen razvoj. Zimi ne sme biti hladnije od 15°C, a leti podnosi i do 26°C. Ne podnosi blizinu grejnog tela, pa je zimi treba udaljiti i održavati vazduh vlažnim. Voli puno svetla, ali ne direktno svetlo koje može oštetiti lišće. Najbolje je smestiti je uz istočni prozor.
Sadnja dracene
Dracena se lako razmnožava. Možete od jedne biljke dobiti i nekoliko sadnica. Evo nekih saveta kako uspeti u tome.
Vreme sadnje
Najbolje je dracenu saditi tokom proleća, kada je temperatura iznad 18°C, odnosno krajem aprila i početkom maja.
Izbor podloge za sadnju
Dracena se može razmnožavati i kalemljenjem, kada se za podlogu bira druga vrsta. Ovim postupkom dobijaju se kultivari, različite boje i oblika lišća. Kalemljenje se vrši u proleće, kada se reznica sa dracene koju želimo razmnožiti umeće u dijagonalni zarez na biljci koja je podloga. Reznica se prekriva korom, umotava kalemarskom trakom i zaštićuje kalemarskim voskom. Potrebno je oko 2 meseca da se kalem primi i da nastane nova biljka.
Sadnja iz semena
Jako je retka, jer dracena retko cveta i daje plodove. Ako naručujemo seme važno je da je provereno i tretirano, a ako koristimo seme iz bobice moramo prethodno ukloniti pulpu. Seje se u rastresitu zemlju, na dubinu od 1 - 2 cm i poprska vodom. Klija na minimalno 20°C, a da bi se zadržala vlaga i toplota može se pokriti folijom. Kada isklija folija se ukloni i biljka čuva na toplom i svetlom mestu uz umereno zalivanje.
Sadnja sadnice
Ovo je ujedno i najčešći i najsigurniji način gajenja. Za sadnju se koriste tretirane sadnice odgajene u posebnim kontejnerima, kako bi imale razvijen koren. Za sadnju se koristi rastresita i dobro drenirana zemlja i sadi se na onu dubinu na kojoj je već bila, ali u prostraniju posudu. Na taj način se biljka neometano razvija. Kako bi stabljika pravilno izrasla može se podupreti.
Gajenje u bašti
U našim krajevima se dracena ne može gajiti na otvorenom jer je osetljiva na hladnoću.
Gajenje u stakleniku
Ovo je najbolji način za gajenje, ukoliko je moguće kontrolisati uslove. Važno je da biljka ima najmanje 6 sati dnevnog svetla i da je zaštićena od direktnog sunca. Minimalna temperatura je 15 - 18°C zimi, kao i 22 - 26°C leti. Dracena je izrazito osetljiva na prevelike promene temperature. Zaliva se kada se zemlja osuši.
Gajenje u saksijama
Ovo je najčešći način gajenja. U zatvorenom je potrebno biljku držati dalje od direktne promaje i izvora toplote. Vazduh treba da je umereno vlažan pa se u podmetač pored biljke može staviti kamenje natopljeno vodom, da isparava. Zaliva se kada se zemlja osuši jer ne podnosi vlažnu zemlju. Nije poželjno ni da se voda zadržava u podmetaču saksije. Tokom leta može se iznositi napolje, ali postepeno i dalje od direktnih sunčevih zraka.
Održavanje i nega
Dracena je malo zahtevna pa je idealna sobna biljka, kao i biljka za kancelarije. Nega je jednostavna.
Faza mirovanja
Tokom zimskih meseci biljka miruje, pa se smanjuje zalivanje i prestaje sa đubrenjem. Potrebno je dracenu tada držati na mestu sa stalnom temperaturom. Tokom zime biljka ne raste.
Održavanje
Podrazumeva uklanjanje korova i brisanje prašine sa listova. Eventualni korov se pažljivo uklanja ručno da se ne bi oštetilo korenje biljke. Pažljivo se štapićem može uklanjati i stvorena pokorica na površini zemlje. Povremeno se vlažnom krpicom uklanja prašina sa listova kako bi biljka nesmetano disala.
Orezivanje
Orezuje se da bi se oblikovala ili da se uklone bolesni listovi. Orezuje se u proleće, oštrim makazama, prema želji. Preporučuje se nošenje rukavica da se izbegne oštro lišće i sokovi biljke koji mogu iritirati kožu.
Bolesti
Dracena je osetljiva na bolesti pa je važno na vreme ih prepoznati i pravilno ih tretirati.
Truljenje korena
Izazivač je bakterija, zbog predugog zadržavanja vode. Može dovesti do sušenja cele biljke, a prepoznaje se po opuštenoj stabljici i smeđem lišću. Sprečava se dobrim dreniranjem zemljišta.
Pegavost lista
Izazivač je virus kog prenose insekti. Javlja se kao žute pege na lišću. Pojavljuje se i kod drugih biljaka i lako se prenosi pa oštećene delove biljke treba odmah ukloniti i spaliti ili baciti.
Štetočine
Osim bolesti dracenu mogu napasti i štetočine. Oni mogu naneti štetu lišću i najpoznatiji su.
Crveni pauk
Ovo je najčešća štetočina sobnog cveća, pa i dracene. Pojavljuje se na donjoj strani lišća, može se otkriti po malim svilenkastim mrežama. Hrani se sokovima biljke i može dovesti do sušenja lišća. Tretira se što pre insekticidima i potrebno je biljku dobro isprskati kako bi se uništio u svim delovima.
Štitasta vaš
Ovo su takođe česte štetočine koje se mogu videti na peteljkama ili na naličju listova. Hrane se biljnim sokovima i mogu izazvati sušenje listova. Veoma se brzo razmnožavaju i šire pa je biljku potrebno odmah odmaknuti od drugih i tretirati je insekticidom. Biljka se može zaštititi i preventivnim prskanjem u proleće.
Upotreba dracene
Dracena se najviše gaji zbog lepog izgleda i lakog održavanja. Jeftina je za gajenje i lako se razmnožava, a zbog lepog lišća različitih boja i oblika uklapa se u različite stilove i životne prostore. Ipak, to nije njena najvažnija osobina. Dracena odlično prečišćava vazduh u prostoriji, jer apsorbuje štetne gasove i jedinjenja iz vazduha. Može da apsorbuje jedinjenja koja izazivaju glavobolju, nesanicu ili respiratorne probleme. Jedna je od retkih biljaka koja se može držati u spavaćoj sobi jer tokom noći upija ugljen dioksid. Dobra je i za radnu sobu jer podstiče želju za učenjem i koncentraciju. Višak vlage isparava u vazduh, pa je dobra i za održavanje vlažnosti vazduha i rešavanje respiratornih problema.
Narodi Madagaskara i istočne i južne Afrike koristili su delove drveta u medicini. Koren se drobio i koristio u ritualne svrhe, kao i sok i smola. Sok se koristio za zaustavljanje krvarenja, menstrualne probleme i pročišćavanje. Smatrao se magičnim. Takođe, biljka se koristila kod mumuficiranja, ali i kao sirovina za izradu lakova i boja. Naročito za lakove koji su se u Italiji nanosili na instrumente kao završni sloj.
Cvetovi se, zbog svog mirisa, koriste kao sastojak parfema. Stari narodi su ih koristili u različitim obredima. Izrazito privlače insekte koji se hrane nektarom, a bobice su izvor hrane nekih vrsta ptica.
Biljka nije otrovna za ljude, iako dodir sa sokovima može da izazove slabiju alergijsku reakciju, kao crvenilo i svrab. Jako je otrovna za kućne ljubimce, naročito za mačke, koje se mogu otrovati žvakanjem lišća. Trovanje se manifestuje povraćanjem i preteranim slinjenjem i odmah treba otići kod veterinara.
Zanimljivosti
Dracena potiče sa ostrva na istočnoj obali Afrike, a najveći primerci se mogu naći na Madagaskaru i Tenerifima. Otkrivena je i opisana u 17. veku i od tada se gaji i širi kao ukrasna biljka.
U početku se smatralo da dracena pripada porodici ljiljana, ali je to kasnije ispravljeno.
Prema legendi biljka je izrasla iz krvi pobeđenog zmaja, jer osušeni prah biljke pomešan sa vodom daje crvenu boju. Legenda takođe kaže da se zmaj Ladon ovijao oko sličnog drveta. Jedan od Herkulovih zadataka bio je da ubije tog zmaja, a biljka i dalje krvari kada se poseče.
Na Kanarskim ostrvima nalazi se drvo dracene za koje se smatra da je starije od 1.000 godina, što nam pokazuje koliki je životni vek ove biljke.
Ostavite odgovor