Juka

Juka (lat. Yucca L.), koja se još naziva i drvo života je rod kom pripada više od 40 biljaka, drveća i grmova, koji pripadaju familiji šparagovki, a neke od njih se gaje kao sobne. Nosi naziv i španski bajonet, Adamova igla, koplje Don Kihota. Juku često mešaju sa dracenom, koja ima sličan izgled, ali juka ima debelo stablo i sporo raste. Veoma je otporna na sušu i zbog toga nosi naziv drvo života. Ukoliko je gajite kod kuće i uvene vam, to je verovatno od previše zalivanja.

U svetu je poznato oko 40 - 50 vrsta, koje se uglavnom razlikuju po lisnim rozetama. Listovi su zimzeleni, tvrdi i kopljasti. Cvetovi su veliki i beli. Vodi poreklo iz sušnih oblasti Amerike i sa Kariba. Juka se najčešće počinje gajiti kao sobna biljka, ali vremenom toliko naraste, da se mora presaditi na otvoreno. Juka raste relativno sporo i treba je presađivati na 2 - 3 godine.

U zavisnosti od vrste, boja lista se kreće od zelene, preko plavkaste, sa nijansama žute, bele i krem. Rastu na debelim drvenastim stablima, a kada se posadi na mesto koje ima dosta sunca i delimičnu senku, biljka se jednostavno održava. Jako dobro podnosi sušu, jer u svojim stablima čuva vodu, koju koristi za rast. Listovi su u formu rozete ili u nivou zemljišta na drškama, stablima ili granama. Listovi mnogih vrsta su jako oštri i zašiljeni, zbog čega i nosi naziv španski bajonet.

Juke rastu sporo i ne treba im skoro nikakva nega. Veoma su žilave, što ima prednosti i mana, jer jednom kada puste korenje, teško se uništavaju, a veći primerci mogu zauzeti ceo prostor u kome su. Juka koja se gaji u saksiji može rasti na suncu, i cvetati, ali listovi će tada dobiti bele fleke ili smeđe vrhove.

Vrste juka

Rod juke sadrži preko 40 vrsta, a neke od njih se redovno gaje u zatvorenom prostoru. U pustinjskim oblastima, kao što je jugoistok SAD, juke se često sreću na otvorenom, gde dostižu svoj puni rast. U zatvorenom prostoru se gaje dve vrste: Yucc guatamalensis i Yucca aloifolia.

Yucca guatamalensis

Yucca guatamalensis (ranije nosila naziv Y. elephantipes) nosi nazive i jukica ili trska juke. Raste iz lukovice, ima dugačke listove, koji liče na mač. Odrasle biljke rastu u mala stabla, razgranata i sa golim stablima, na kojima se nalaze spiralne rozete. Raste relativno sporo, mogu rasti u zatvorenom prostoru više godina pre nego što postanu prevelike. Ova vrsta je najpopularnija kao sobna biljka.

Yucca aloifolia

Ova vrsta juke nosi naziv i španski bajonet. Ima tvrde listove sa oštrim vrhovima, koji mogu biti dugi i do 20 cm. Ova biljka nije podesna za domove sa malom decom.

Prema sadnji na otvorenom, juke se dele prema vremenu cvetanja - neke cvetaju u proleće, a neke sredinom ili krajem leta. Većina vrsta cveta tokom čitave godine (polikarpne višegodišnje biljke). Postoje i monokarpne, kao što je Hesperoyucca whipplei i ona cveta jednom u 50 godina, nakon čega lagano vene i odumire, kao srodne joj biljke iz porodice agava.

Yucca baccata

Ova vrsta nosi naziv i banana juka, jer donosi voće koje liči na bananu ili agavu, ukusno je i može se jesti pečeno. Raste do 5 m u visinu i predstavlja jednu od najnižih vrsta koja ima kopljaste listove. Cvetovi su od prljavobele do ljubičaste boje. Voli sunčana mesta i suvo zemljište.

Yucca filamentosa

Ova vrsta nosi nazive kula od slonove kosti, variegata ili sapunica. Veoma je dekorativna biljka, ima bledozelene kopljaste listove sa krem ili belim šarama. Listovi imaju po sebi kovrčave niti. Raste do 2 m u visinu i cveta u kasno proleće, belim cvetovima.

Obojena juka

Ovo je jedna od podvrsta Yucca filamentosa i podseća na Yuccu flaccidi, jer su joj listovi savitljivi. Vodi poreklo iz japana. Listovi su joj veliki, zlatne boje i imaju zelene ivice i bele kovrdžave niti. Boja postaje intenzivnija u leto. Cvetovi su sitni, na vrlo visokim stabljikama koje idu i do 6 m, i veoma su primamljivi kolibrijima.

Yucca gloriosa

Ova vrsta vodi poreklo sa juga Sjedinjenih Država. U Evropu je prvi put stigla 1550. godine u Veliku Britaniju. Nosi naziv i zimzelen juka, cveta u toku leta i početkom jeseni. Stablo joj je debelo i kratko i grana se na više mesta. Listovi su kožasti, bledozeleni i rastu u rozetama. Dužina im je 24 cm, a širina 23 cm, vrhovi listova su uvijeni. Cvetovi su veoma lepi, bele boje sa crvenim rubovima. Odgovara joj blaga klima sa dosta sunca i odgovara joj gajenje u saksijama.

Yucca gloriosa Variegata

Ova vrsta nosi naziv i Juka ljiljan. Kompaktnog je oblika i šarena. Raste do 4 m visine, stablo je debelo 2 - 3 cm. Listovi su tvrdi, plavozeleni, sa šarama od zlatne do kremsto bele boje. Cvetovi su krupni, mirisni i zvonasti i podsećaju na ljiljan. Privlače kolibrije.

Yucca glauca

Vodi poreklo iz jugozapadnog dela SAD. Raste do 2 m, ima pastelno zelene cvetove prijatnog mirisa i cveta celog leta. Odgovara joj peskovito zemljište i suva klima.

Yucca constricta

Ova juka nosi naziv i Buckleyeva juka, poreklo vodi iz Teksasa i raste u velikom broju u prerijama sa krečnjačkim zemljištem. Na jug se prostire od Meksičkog zaliva, a na zapad do Rio Grande. Listovi su blede plavozelene boje, uski, kratki i oštri. Na krajevima listova nalaze se kovrdžave niti. Žbun raste do 2 m u visinu, dok cvetne stabljike rastu i do 5 m.

Yucca smalliana

Ova juka nosi naziv i Adamova igla. Njeni listovi su najslabiji među jukama i savijaju se pod sopstvenom težinom. Grm je atraktivnog izgleda i raste do 2 m u visinu, dok cvetna stabljika može narasti i do 8 m. Cvetovi su joj beli, veliki i prijatnog mirisa. Ova vrsta je veoma otporna na hladnoću i vodi poreklo sa jugoistoka SAD. Odgovaraju joj peskovita zemljišta.

Yucca recurvifolia

Ova vrsta vodi poreklo sa jugoistoka SAD, sreće se od Misisipija do Džordžije. Listovi su joj veliki, plavozeleni i savijaju se u karakterističan meki luk. Izbijaju iz terminalne rozete.

Yucca rupicola

Ova vrsta nosi naziv i uvrnuta juka, takođe vodi poreklo iz Teksasa. Izgleda veoma atraktivno, ima tamnozelene listove koji su široki nekoliko centimetara, a ivice su im crvene sa belim vijenim vlaknima. Lisne rozete mogu narasti do 2 m, i sa rastom se sve više uvijaju. Odgovaraju im i polusenka i jako sunce.

Yucca flaccida

Ova vrsta juke nosi naziv i zlatni mač i takođe je fleksibilna. Raste u grupama visine do 2 m i širine oko 3 m. Listovi su joj savitljivi, žute boje, zeleni po ivicama. Preko zime, kao i u jesen i proleće, boja listova je tamnija, dok peko leta potaje bleđa. Cvetovi su beli, zvonasti i cvetaju kasno u proleće na petokrakim peteljkama.

Yucca arkansana

Yucca arkansana najviše voli kamenita zemljišta, pa se često sreće na željezničkim prugama. Tokom rasta postaje kompaktnija, a visina joj doseže do 2 m. Cvetne drške su visoke do 3 m, cvetovi su beli do zelenkasti. Listovi su plavozeleni i kopljasti. Najviše joj odgovaraju sunčana mesta, mada može rasti i u polusenci.

Yucca pallida

Ova vrsta nosi naziv i bleda juka i raste na osunčanim mestima, ali može podneti i polusenku. Dostiže visinu od samo 1 m, pa je uz nju moguće saditi i druge biljke. Listovi su bledi, plavozelene boje, a cvetovi čisto beli. Cveta sredinom leta, a cvetovi se na biljci zadržavaju i nekoliko nedelja.

Yucca angustissima

Ova juka izgledom podseća na Yucca harrimaniae, ima uske i tanke listove, koji su na ivicama obrasli kratkim vlaknima. Grm raste do 1 m u širinu, a cvetna stabljika dostiže visinu od čak 6 m. Cvetovi su bledozelene do krem boje, veliki i viseći. Vodi poreklo sa jugozapada SAD i Meksika, pa joj najviše odgovara suvo i peskovito zemljište.

Yucca schidigera ili Yucca treculeana

Ova vrsta je veoma velika i liči na drvo. Nosi naziv španski bodež ili koplje Don Kihota. Debela stabla rastu do visine od 1 m, a listovi su tamnozeleni, sa žutim vrhovima, i veoma oštri. Ovo je lekovita biljka i sadrži neke fiziološki aktivne supstance. Ima velike količine steroidnog saponina, pa se koristi za izradu sapuna.

Yucca elephantipes ili Yucca gigantea

Nosi nazive i Gvatemala juka ili Ogromna juka. Veoma je otporna na sušu. Može rasti u visinu i do 30 m. Cvetovi su beli, a cveta tokom leta. Podseća na palmu, a u početku se često gaji kao sobna biljka.

Yucca faxoniana ili Yucca carnerosana

Ova sorta je veoma visoka i raste do 12 m. Listovi takođe mogu biti jako dugački, do 6m. Cveta od sredine proleća do kraja leta, cvetovi su raskošni, prljvobele do svetloružičaste boje.

Yucca rigida

Ova juka nosi naziv i Palmila ili plava juka. Listovi su joj plavičasto sive boje, a cvetovi žuti i bujni. Biljka raste u visinu i do 15 m, a u širinu do 6 m.

Yucca aloifolia

Ova vrsta juke nosi naziv i španski bajonet. Velika je rastom, listovi su joj dugački, zeleni i oštrih ivica, a cvetovi beli i veliki. Raste u visinu do 8 m i ima debelo stablo koje liči na pravo drvo.

Yucca brevifolia

Ova vrsta nosi naziv i Jošuino drvo. Raste u visinu i do 20 m, ali rast se odvija veoma sporo. Poreklo vodi iz Južne Kalifornije i Utaha, gde je stanište velikom broju vrsta ptica. Zimzelena je biljka, čiji se listovi nalaze na krajevima grana i veoma su kratki i tamni. Cvetovi su krupni i beli.

Yucca filifera

Ova sorta je najveća među jukama. Nosi naziv i meksičko drvo, a raste do visine od 30 m. Listovi su joj čvrsti i čine grm na vrhu stabla. Stablo može da raste kao jedno, koje će rasti uspravno ili da se grana. Cvetne drške su dugačke oko 4 m i ne stoje uspravno, nego vise prema dole.

Uzgoj juke

Ukoliko postoje odgovarajući uslovi, juku je veoma jednostavno gajiti. Najbolje rastu kada se skoro zaboravi na njih. Najviše ih ugrožava previše zalivanja, kada slabo raste, to je pokazatelj da je vlažnost zemljišta prevelika. Najbolji uslovi za rast juke su dosta sunca i relativno niska vlažnost. U daljem tekstu možete pročitati na koji način najbolje uzgajati juku.

Plodored

Juka se sadi dalje od mesta na kojima su igrališta ili prometna šetališta, kako njihovo oštro lišće ne bi izazvalo povrede. Takođe je potrebno imati na umu veličinu biljke i koliko daleko se nalazi od drugih biljaka i onih koje se tek planiraju gajiti, kako ih svojim rastom ne bi ugrozila.

Nije ih dobro saditi u blizini biljaka kojima je potrebno mnogo zalivanja, kao što su povrtarske biljke - paradajz, paprika, tikvice i zelena salata, jer previše vode može dovesti do truljenja korena juke.

Manje vrste su veoma pogodne za gajenje u saksijama, a za hladnije oblasti se naročito preporučuje gajenje sledećih vrsta: Y. flaccida, Y. gloriosa, Y. glauca, Y. filamentosa, Y. schottii i Y. harrimaniae. One se mogu saditi u blizini biljaka koje imaju slične potrebe, kao što su žalfija, lavanda, sedumi i smreka.

Zalivanje

Juka je veoma osetljiva na višak vode. Ne odgovara joj previše zalivanja, a redovno zalivanje traži samo u proleće i leto, i to pod uslovom da je zemljište jako dobro drenirano i da se dobro isuši između zalivanja. Zimi se zaliva veoma retko i nikada ne sme da ima vode u posudi ispod saksije.

Kada su jako sunčani dani, pre nego što se zalije, treba pustiti da se gornja četvrtina ili trećina zemljišta osuši, a u zatvorenom da se osuši 3/4 zemljišta. Najviše joj odgovara navodnjavanje po sistemu kap po kap, ali prilagođeno sobnim biljkama.

Đubrenje

Juki je potrebno đubrenje tokom vegetacije i to tečnim đubrivim ili onima sa kontrolisanim otpuštanjem hranljivih materija. Đubri se jednom mesečno, tokom proleća i leta, a najviše je potrebno biljkama koje se gaje u zatvorenom prostoru.

Razmnožavanje

Juke se lajlakše razmnožavaju reznicama uzetim sa starijih biljaka. Reznica bi trebala biti dužine najmanje 4 cm. Nakon odsecanja, kraj se tretira hormonima za ukorenjavanje, a zatim sadi u saksiju sa vlažnom zemljom.

Razmnožavanje je uglavnom u proleće, ali može biti i u toku zime, kada se reznice uzimaju od zrelih biljaka. Tada se uzima deo od oko 7 cm i ostavlja na suvo i hladno mesto na nekoliko dana pre sadnje. Nakon sadnje, saksija se stavlja na mesto na kome ima dovoljno indirektne svetlosti, jer podstiče rast korena, što se dešava za oko 3 - 4 nedelje.

Juke gajene u zatvorenom prostoru najčešće ne cvetaju i ne donose seme, pa se mogu razmnožavati jedino vegetativno. One koje cvetaju, nakon oprašivanja se mogu razmnožavati i semenom. Ovakav način razmnožavanja nije uvek uspešan, jer neće svako seme isklijati.

Presađivanje

Juki odgovara rast u saksijama do momenta kada postanu prevelike i preteške, što može dovesti i do prevrtanja saksije. Tada je biljku potrebno presaditi. Obično je to na svake 2 - 3 godine, kada je biljci potrebno da raste u novoj zemlji. Sam proces presađivanja je prilično težak, jer biljka može biti veoma velika i imati vrlo oštre listove.

Biljka se, prilikom presađivanja u veću saksiju, vadi iz stare zajedno sa zemljom i stavlja u veću, uz dovoljno nove zemlje za saksijske biljke da prekrije staru zemlju za najmanje 2 cm. Dodaje se nova i sveža zemlja, koja nije dugo odstojala.

Ako se presađivanje vrši na otvorenom, mora se voditi računa i o vremenu. Biljka juke, ako je starija, može biti veoma velika, pa je za njeno presađivanje potrebno više od jedne osobe. Novo mesto za biljku treba pažljivo odabrati, jer joj ne prija često presađivanje. Nekoliko meseci nakon presađivanja, mora joj se posvetiti posebna pažnja, da ne bi došlo do šoka usled premeštanja. Uglavnom biljke budu sasvim dobro već nakon nedelju dana.

Presađivanje juke se može obaviti bilo kada u toku godine, ali je najbolje vreme za presađivanje na otvorenom kada minimalna temperatura duže vremena ne pada ispod 10 stepeni, a zemljište se takođe počinje zagrevati, jer će tako šok za biljku biti manji.

U oblastima sa blažim zimama, najbolje vreme za presađivanje je u jesen. Tako se može brže ukoreniti pre vrućih letnjih dana. Prilikom presađivanja u proleće treba je dodatno zalivati, dok se ne ukoreni na novom mestu.

Pri iskopavanju, naročitu pažnju je potrebno posvetiti pravljenju dovoljno velike rupe oko biljke koja će se izvaditi. Na jednu stranu se postavlja cerada i biljka se lopatom obori na nju.

Na mestu na koje će se presaditi iskopa se rupa duboka dovoljno za korenov sistem i dva puta šira od njega. U rupu bi trebalo dodati malo novog zemljišta. To će pomoći da juka ne potone nakon zalivanja, kada se zemljište slegne, jer bi to moglo izazvati truljenje. Korenje se raširi i postavi u iskopanu rupu, koja se napuni rastresitom zemljom i blago sabije.

Ako su biljke presađene u jesen, a ne očekuju se padavine, zalivaju se jednom nedeljno. Posle dve nedelje se zalivanje proređuje na jednom u dve nedelje. Ako se sade u proleće, vreme je već toplije i vlaga isparava. Prvih mesec dana zaliva se jednom nedeljno, a zatim se smanjuje na svake dve nedelje.

Ako se dogodi diskoloracija na listovima nakon presađivanja, takvi listovi se uklanjaju kada izrastu novi izdanci. Da bi se sprečila pojava korova i sačuvala vlaga u zemljištu, preporučljivo je malčirati, uz to se održava i optimalna temperatura zemljišta. Potrebno je oko mesec dana da se biljka adaptira na novo mesto.

Proređivanje

Proređivanja biljaka juke je potrebno, kako biljka ne bi ušla u stanje takozvane "biljne depresije", kada prestaje da razvija listove i cvetove. Ukoliko se redovno podmlađuje deobom biljke, obnjavlja se i podstiče na rast i cvetanje. Proređivanje se vrši samo kod grmovitih vrsta, ne i kod drveća.

Proređivanje se obavlja deljenjem korena, nakon što se biljka izvadi iz zemlje. Da se tom prilikom ne bi oštetio koren, iskopava se malo dalje od korena, čime se razbija pokorica i biljka lakše vadi iz zemlje. Deljenje korena se obavlja tako što se vrh lopatice umetne u središnji deo korena i on se seče na tri ili četiri dela. Nakon toga se razdvojeni delovi sade u rupu koja je dubine korena i malo šira od njega.

Najbolje je biljku deliti leti, kada precveta, jer tada će najbolje rasti i neće joj biti potrebno mnogo nege kasnije. Ako se deli u toku cvetanja, u početku je rast slabiji i biljci treba više nege da bi preživela. Moguće je deliti biljku i pre cvetanja, ali je tada preporučljivo proveriti stanje korena pre deobe. Ako je korenje kašasto i crno, znači da je mrtvo, pa se takvi delovi biljke odstranjuju, a sade se zdravi delovi, kako bi oporavak bio što brži.

Zemljište

Juka u prirodi raste u pustinjskim krajevima, na peskovitom zemljištu. Pri gajenju u zatvorenom, najbolje je koristiti kvalitetnu, rastresitu zemlju za saksijske biljke. Ne bi trebala biti naročito bogata hranljivim materijama, jer ovim biljkama takva zemlja ne odgovara. U običnu zemlju se pomeša hortikulturni pesak i perlit, da bi imala dobru drenažu.

Klima

Juka u prirodi raste u pustinjama, na visokim temperaturama, pa se lako prilagođava takvim klimatskim uslovima. Naviše joj odgovara umereno vlažna klima, ali isto tako dobro raste i u suvoj pustinjskoj klimi.

Odgovara joj sunčano mesto, pa se mogu saditi na mestima koja su okrenuta prema zapadu i koja ne odgovaraju većini drugih biljaka. Može se gajiti i na direktnom i na indirektnom svetlu. Ukoliko nema dovoljno svetla, razviće tanje stablo i manje cvetova. Gajenje na zasenčenom mestu, izaziva sporiji rast, što je ponekad i prednost.

Sadnja juke

Sadnja juke je veoma jednostavna, jedino joj treba obezbediti optimalne uslove. Sadnja semena na otvorenom nije česta, ali je moguća. Optimalni uslovi za sadnju juke opisani su u nastavku ovog teksta.

Vreme sadnje

Vreme sadnje zavisi od mesta na koje se sadi ili presađuje, načina sadnje, i da li se sadi na otvorenom ili u zatvorenom prostoru. U zatvorenom prostoru sadnja iz semena, kao i sadnica, moguća je tokom cele godine. Ukoliko se sadi na otvorenom, idealno vreme za sadnju je proleće, da bi imala dovoljno vremena da se ukoreni pre vrelih letnjih dana. Sadnja semena na otvorenom se ne preporučuje.

Odabir podloge za sadnju

Za sadnju juke, najbolje je odabrati blagu uzvisinu, na kojoj će biljka imati dobru drenažu. Uzdignute gredice mogu biti veoma dobre za sadnju juke. Zemljište ne sme biti previše bogato, idealna pH vrednost je 5,5 - 7,5, treba da sadrži dosta rastresitog materijala, kao što je pesak ili sitni kamečići, kako bi imala dobru drenažu.

Kada se pripremaju uzdignute gredice, dobro je da se oblože granitnim komadima i prekriju slojem kamenčića, da bi se obezbedila dobra drenaža. Granit sprečava da koren biljke stoji u nakupljenoj vodi i tako truli.

U oblastima gde su zime hladne i vlažne, biljke treba zaštiti od nepovoljnih uslova prekrivanjem biljaka pre zime. U suprotnom, treba birati vrste koje su otpornije na zimu, kao što su: Yucca flaccida, Yucca filamentosa, Yucca glauca, Yucca Karlsruhensis (filamentosa x glauca), Yucca Hybrid 1402 i 500 - ovi hibridi potiču iz Danske i mogu da izdrže hladnije zime bez zaštite.

Sadnja iz semena

Juka se može saditi iz semena u zatvorenom u bilo koje doba godine, a na otvorenom najbolje u proleće. Prilikom sadnje na otvorenom, treba birati vrste koje su otpornije, a sade se kada su temperature 10 - 12°C. Osetljivije vrste traže temperature od 18 - 22°C. Juka raste prilično sporo i neujednačeno, naročito ako se sadi iz semena i do razvoja cveta može proći i više godina. Zbog toga se veoma retko sadi iz semena na otvorenom. Kod žbunastih vrsta za klijanje semena je potrebno i do godinu dana.

Pre nego što se seme posadi u zatvorenom, treba ga držati na hladnom i suvom mestu do početka zime. Zatim se sade u posebne posude i stavljaju na toplo mesto sa dosta svetlosti. Zemljište treba da bude umereno vlažno. Uz malo sreće, seme će nići za oko mesec dana.

Sadnica se može premestiti na otvoreno kad vreme postane stabilno toplo ili se može gajiti kao kućna biljka 2 - 3 godine, dok je dovoljno mala za držanje u kući.

Sadnja sadnice

Juka se jednostavno razmnožava pomoću reznica korena ili stabljike. Matična biljka mora biti zrela, kako bi se mogle uzeti reznice i da ne bi došlo do truljenja korena. Reznica se odseca oštrim nožem i predstavlja deo stabla i lisnati vrh biljke. Ukorenjavanje je jednostavno.

Potrebno je napraviti čist i ravan rez i taj deo se obavezno premazuje zaštitom, da bi se sprečile infekcije. Biljka u ovom trenutku ne izgleda lepo, ali veoma brzo počinje da razvija nove lisne rozete i tako se oporavlja.

Sa reznice se uklanjaju donji listovi i ostavlja se na otvorenom nekoliko sati, da se osuši. Ako je reznica velika, potrebno je napraviti 3 - 5 rezova, koji se premazuju sredstvom za ukorenjavanje.

Sade se u saksiju sa pripremljenim supstratom, sklanjaju na osenčeno mesto i zemljište se održava vlažnim. Nakon 2 - 3 nedelje trebalo bi proveriti da li se pojavljuju listovi i korenovi. Nakon toga se sačeka još 3 - 4 nedelje i biljka se premešta na mesto sa dosta sunca.

Uzgoj u bašti

Juki odgovaraju mesta sa dosta sunca i dovoljno prostrana da bi se mogla širiti. Gajenje na otvorenom je jednostavno, kako gajenje mladih biljaka u saksijama, tako i uzgajanje iz sadnica ili reznica.

Kada se sadi više biljaka, treba ostaviti više prostora među njima, kako bi se mogle raširiti. U suprotnom će im kasnije biti potrebno presađivanje, što je težak i komplikovan postupak.

Potrebno je odabrati prostor koji ima dosta sunca i koje može dobro da se isuši. Kada se bira mesto za sadnju, treba misliti na veličinu odrasle biljke, jer neke vrste narastu veoma velike. Mesto bi trebalo biti vidljivo, ali udaljeno od mesta kojima se prolazi, jer su listovi oštri i na njih se u prolazu može povrediti.

Takođe, korenov sistem se može razviti u tolikoj meri da izaziva pucanje temelja i rušenje zidova, kao i prodiranje u cevi za navodnjavanje. Problemi te vrste se teško rešavaju, a ako se ne iskorene svi ostaci, iz njih biljka može ponovo narasti.

Seme je pre sadnje potrebno potopiti u vodu na 24 sata, da bi se podstaklo klijanje. Sade se do 2 semenke zajedno. Održava se umerena vlažnost i u takvim uslovima bi trebalo proklijati za oko 3 - 4 nedelje. Posle 8 nedelja, mlade biljke se presađuju u veće saksije ili na stalno mesto na otvorenom.

Uzgoj u stakleniku

Juka se kao velika biljka veoma retko gaji u stakleniku. Gajenje u zaštićenom prostoru dobro je kada ne postoje uslovi za gajenje sadnica, jer se mogu kontrolisati uslovi i podstaći rast biljaka, koje se presađuju kasnije na stalno mesto.

Uzgoj u saksijama

Kada se planira gajenje juke u saksijama, preporučuje se biranje što većih saksija. Prilikom odabira, uzimaju se teške saksije koje će biti dobra podloga, da ne bi došlo do prevrtanja pod težinom biljke. Takođe, mora imati dovoljno prostora za razvoj korenja. Sadnice i mlade biljke mogu da se posade i u manje saksije, ali sa porastom biljke, treba je saditi u sve veće saksije. Ukoliko se gaji u saksiji koja je manja od one koja joj je potrebna, biljka se ne razvija i ne izgleda dobro.

Kada biljka dostigne svoj maksimalni rast u određenoj saksiji, mora se presaditi u veću saksiju ili na otvoreno.

Održavanje i nega

U zatvorenom prostoru, juka traži toplo, dobro osunčano mesto i relativno suvo zemljište sa dobrom drenažom. Zemljište ne treba da bude previše bogato, dobro je da sadrži dosta peska ili šljunka zbog drenaže. Listovi se povremeno brišu vlažnom krpom, biljci je potrebno povremeno orezivanje, đubrenje i zalivanje.

Faza mirovanja

Juka miruje u toku zime, i tada se prestaje sa njenim zalivanjem. Kada se faza mirovanja završi, javljaju se mladice koje se odvajaju od biljke i sade na novo mesto ili se bacaju.

Održavanje zasada

Juka je veoma jednostavna za gajenje i ne zahteva posebno održavanje. Potrebno je samo povremeno zalivati i presaditi kada koren dostigne svoj maksimum u saksiji u kojoj se nalazi. Mogu narasti i raširiti se, pa ih je u zatvorenom potrebno orezivati i proređivati kako ne bi zauzele kompletan prostor u kome se nalaze.

Orezivanje

Kada biljka previše naraste da bi ostala u određenom prostoru, treba je povremeno orezati oštrim makazama ili testerom, tako što se stablo preseče na pola, a kraj koji se ukorenio se presadi i redovno zaliva. Orezivanje cvetova se može obaviti u bilo koje doba, čak i kada ne cveta. Oštrim makazama se odsecaju peteljke na 3 - 4 cm od glavnog stabla.

Odstranjivanje oštećenih ili osušenih listova se može obaviti u bilo kom momentu. Orezivanje biljke je najbolje obaviti u proleće, pre početka vegetacije, da bi se regulisala njena veličina.

Gornji deo stabla se odseče do željene veličine, i na mestu reza će iznići nove mladice. Ovaj rast se nekada ne može kontrolisati. Mlade biljke je moguće odrezati i posaditi ih na novo mesto.

Oštećeni ili suvi listovi pri dnu biljke se takođe mogu odstraniti bilo kada, a cvetne drške se odsecaju do stabla nakon što biljka precveta.

Berba

Juka se najčešće koristi kao ukrasna biljka, u kući ili na otvorenom prostoru. U nekom trenutku istorije služila je i kao izvor hrane, zahvaljujuće cvetovima i plodovima sa velikim sadržajem ugljenih hidrata, koje neke vrste daju, ali danas je to veoma retko.

Skoro sve vrste juke mogu da služe za jelo. Jestivi delovi su osnove listova, cvetovi, mladi izdanci i kod nekih vrsta i plodovi. Stabla juke sadrže saponine, zbog kojih su otrovne i ne konzumiraju se. Saponini se mogu razgraditi kuvanjem ili pečenjem.

Cvetne drške se uklanjaju pre nego što precvetaju, jer postaju žilave i neukusne. Mogu se koristiti za kuvanje ili konzumirati u sirovom stanju dok su još mlade i podsećaju na stabla špargle. Za cvetove postoji određeno vreme kada se beru, kako bi bili što boljeg ukusa.

Plod je najukusniji deo biljke, a samo vrste koje imaju debele listove imaju i jestive plodove. Sličan je banani, dug oko 10 cm. Priprema se pečenjem i ima ukus sličan smokvi. Plod se može brati pre nego što je potpuno sazreo i ostaviti da dozri.

Skladištenje

Ubrani delovi biljke ostaju sveži dugo i ne trebaju im posebni uslovi za skladištenje. Plodovi se mogu sušiti i kao takvi koristiti ili samleti i koristiti za pravljenje kolača. Kada se ispeče ili osuši, plod se može čuvati i do nekoliko meseci i zbog toga je dobro za duže skladištenje i naknadnu preradu.

Bolesti

Juka je prilično otporna biljka na bolesti, ali ipak može imati problema sa gljivicama koje izazivaju pege na listovima. Ipak je češći uzrok pega na listovima preterano zalivanje. U daljem tekstu možete pročitati o najčešćim bolestima i kako se protiv njih boriti.

Smeđa pegavost

Smeđa pegavost se na listovima često javlja kao posledica preteranog zalivanja, pa se preporučuje zalivanje pod koren. To je praktično jedina bolest koja se javlja kod juke i lako se sprečava praćenjem vlažnosti zemljišta.

Ako se na listovima pojave crvenkaste fleke koje podsećaju na rđu, to je simptom gljivične bolesti pegavosti lista juke. Zaražene listove treba odmah ukloniti da ne bi došlo do širenja bolesti, a zatim se prska sprejom na bazi fungicida.

Matična trulež

Ovo je jedan od najčešćih problema koji se javlja pri gajenju juke, ali može se sprečiti odabirom dobro dreniranog zemljišta. Izaziva je previše zalivanja, koje dovodi do prekomernog nakupljanja vode u predelu korena. Ako se nalazi na mestu gde nema dovoljno sunca, dolazi do truljenje korena, koje dovodi do odumiranja biljke.

Gljivice

Gljivice se najčešće javljaju kod biljaka koje se gaje na otvorenom u oblastima gde su zime hladne i vlažne. Gljivične bolesti se mogu sprečiti prekrivanjem biljaka plastičnom zaštitom ili postavljanjem privremenog staklenika iznad njih.

Uvijeno ili uvelo lišće

Postoje vrste kod kojih je ovo normalno kada su listovi zreli. Ako su stariji listovi ovakvi, a mlađi izgledaju dobro, nema razloga za brigu. Ako se ovo pojavi iznenada i na celoj biljci, može biti rezulatat prekomernog zalivanja, nedovoljnog zalivanja, preteranog đubriva, šoka posle presađivanja ili promene mesta saksije.

Štetočine

Starije biljke koje se godinama gaje na istom mestu i u istoj saksiji, ponekad mogu izgledati kao da su ih napali insekti, ali to nije uvek slučaj. Pre nego što se počne tretman insekticidima, potrebno je utvrditi da li je zaista došlo do napada štetočina i koje su u pitanju.

Juka moljci

Tokom noći cvetovi juke ispuštaju miris koji privlači moljce. Ovi moljci su jedini oprašivač biljke i od vitalnog značaja za nju, pa ih je važno prepoznati i razlikovati od štetočina. Takođe, juka je jedini domaćin ovim insektima. Oni uglavnom imaju bela krilca, pa se kamufliraju među cvetovima koje opraše, a zatim polažu jaja u njih. Gusenice se hrane semenom juke, ali ostave dovoljno semenki da bi se biljka mogla razmnožavati.

Puževi

Puževi se najčešće pojavljuju u vlažnim uslovima, a hrane se mladim nežnim izdancima juke. Mogu se držati pod kontrolom postavljanjem mamaca, posipanjem peska oko biljka, drobljenih ljusaka od jaja ili palente.

Paukove grinje

Simptom pojave ove štetočine su sive trake i tačkice na stablu juke. Biljka se prska insekticidima, a ugroženi delovi biljke se odsecaju i uništavaju.

Upotreba juke

Juka se najčešće gaje kao ukrasne biljke u baštama. Delovi mnogih vrsta se koriste i za jelo - plodovi, semenke, cvetovi, listovi, a retko i korenje.

Koren juke se ponekad zabunom koristi u ishrani, jer veoma podseća na koren manioke (Manihot esculenta). Koren vrste Yucca elata sadrži veliku količinu saponina i koriste se u indijanskim ritualima. Kada se osuše, listovi i stabljike imaju nisku tačku paljenja, pa se koriste za potpaljivanje vatre. Osušena stabljika se vezuje uz kedrovinu i služi za potpaljivanje vatre.

U zabačenim delovima Alpalačkih planina, vlaknasti listovi vrste Yucca filamentosa, koriste se za probijanje i vešanje mesa za soljenje i dimljenje, pa se naziva i vešalica za meso. Vlakna ove vrste se koriste i za izradu užadi i konca za šivenje.

Kuhinja

U Severnoj Americi se koriste cvetovi juke u ishrani, ali se prethodno odstrane prašnici i tučkovi, jer su gorki. Latice cvetova se prvo blanširaju, a zatim kuvaju sa paradajzom, lukom i papričicama ili se stavljaju u tortilje. U Gvatemali se jedu kuvane latice začinjene limunom.

Jestivi su delovi biljke koji nisu odrveneli. Mahune sa semenkama se mogu peći i podsećaju na bamiju. Semenke se mogu jesti i sirove, dok su mlade, a osušene se melju u brašno. Cvetovi su ukusni u salatama, supama, varivima.

Takođe se jedu i mladi vrhovi stabljika, naročito su popularni u El Salvadoru i nazivaju se cogollo de izote. U industriji se koristi ekstrakt juke, kao aroma i sredstvo za penjenje u pićima.

Neke vrste juke u listovima sadrže veću količinu steroidnih saponina, koji mogu izazvati probleme sa crevima, pa i centralnim nervnim sistemom, ako se konzumiraju u većim količinama. Biljci daju gorak ukus, a i životinje se mogu razboleti ako je jedu.

Zdravlje

Mnoga jedininjenja koje juka sadrži koriste se u farmaceutskoj industriji, naročito koren biljaka koje ne cvetaju. Neke od ovih hemikalija bi se mogle koristiti za snižavanje holesterola i ublažavanje simptoma artritisa, kao što je ukočenost i bol. Još uvek se vrše brojna istraživanja.

Juka se takođe nanosi direktno na kožu u slučajevima čireva, kožnih bolesti, bolova u zglobovima, ćelavosti. Pre korištenja juke u ove svrhe treba se konsultovati sa doktorom.

Zanimljivosti

Juka se u prošlosti često sadila ispred prozora, kako bi se znatiželjnici držali podalje. Istorija juke zvanično počinje sredinom 18. veka. Prvi je opisao švedski botaničar Carl Linnaeus, mada su je Indijanci koristili mnogo pre njegovog otkrića.

Indijanci su koristili koren juke za izradu sapuna, od listova su se pravili konopci, a plodovi, listovi, pupoljci i koren su korišteni u ishrani. Takođe je ostalo zabeleženo da je u 19. veku bilo mnogo hibrida juke, više nego danas, jer su mnogi izgubljeni tokom svetskih ratova.

Između 1897. i 1907. Carl Ludwig Sprenger dao je imena 122 hibrida juke. Juka je poznata i kao drvo sapuna, jer koren i stablo sadrže velike količine saponina. Sapun napravljen od ovih delova važio je za jako dobar prirodni sapun za telo i kosu.

Osušeni listovi i vlakna iz stabla mogu se koristiti za potpaljivanje vatre, jer imaju nisku temperaturu paljenja. U zabačenim oblastima Apalačkih planina, listovi i stabljike se koriste za vešanje mesa i zbog toga nose naziv "vešalica za meso".

Foto: Erik (DinkyToys) / FreeImages