Jasmin

Jasmin je biljka koja pripada porodici maslina (Oleaceae), a ime joj potiče iz Persije. Obično kada spomenemo jasmin prva asocijacija nam je da je to egzotična biljka koja potiče iz toplih krajeva, karakterestičnog mirisa koja se uglavnom koristi za pravljenje parfema, što u osnovi predstavlja pravi opis ove biljke.

Ovu biljku je najbolje gajiti u stakleniku gde može da naraste i do 5 metara. Postoji oko 20 različitih vrsta a karakteristika je ta da cveta tokom zime u januaru do marta meseca, a u kuću se može uneti samo tokom cvetanja. Postoje određene vrste kao npr.

Jasminum officinale koja je karakteristična što cveta leti, po čemu je poznata kao vrtna biljka, dok npr. Jasminum polyanthum predstavlja sobnu vrstu poreklom iz Kine, koja je doneta u Evropu 1981. Pored toga što se koristi zbog parfema, jasmin se takođe vrlo uspešno koristi i za pravljenje čajeva i sirupa, a zbog lepote njegovog cveta može se koristiti kao sobna biljka. Svoj cvet jasmin isključivo otvara tokom noći, a može se ubrati rano ujutru dok je cvet još zatvoren.

Smatra se da je u Indiji jasmin cvet boga Višne. Postoji takođe predanje da su Nikolo Makjavelija jednom pitali da li bi voleo da se vrati u Firencu u kojoj je rođen, on im je na to odgovorio : "Voleo bih samo da još jednom pored mene prođe neka od sestara Gucci, jer zbog njihovog mirisa vredi živeti. "Taj miris zbog koga vredi živeti bio je jasmin."

Vrste jasmina

Postoji jako puno vrsta jasnima od kojih su najpoznatiji:

Arapski jasmin

Arapski jasnim (Jasminum sambac) se vekovima gaji kao ukrasna biljka koja zbog svojih mirisnih cvetova neodoljivo podseća na cvet ruže. Cveta tokom proleća i leta i u toplim klimatskim uslovima, dok se u hladnijim klimatskim uslovima gaji uglavnom kao sobna biljka. Cveta tokom cele godine ako je u svetlom delu prostorije. Potiče sa istočnih Himalaja, a u prirodi raste u tropskim i suptropskim područjima kao veliki grm ili puzavica, od 0,5 do 3 m u visinu. Listovi ovog jasmina su veliki, sjajni, tamnozeleni sa istaknutim žilama, dužine do 3 cm. Cvetovi su sitni, zvezdastog oblika, bele do ružičaste boje, a ulje koje se dobje kao produkt nanosi se na kožu i služi kao aromatično i osvežavajuće sredstvo.

Sobni jasmin

Sobni jasmin (Jasminum polyanthum) pripada porodici maslina, raste kao penjačica, a potiče sa dalekog Istoka. Cveta od januara do marta a karakteriše ga izuzetno jak miris. Ova vrsta traži izuzetno veliku vlažnost vazduha te mu je iz tog razloga neophodno svakodnevno orošavanje vodom, uz oprez da prilikom cvetanja cvetovi ne ovlaže cvetovi. Odgovara mu svetlo mesto, zimi se čuva na temperature od 13°C, i to nikako u prostorijama sa centralnim grejanjem. Razmnožava se reznicama vrhova stabljika, koje se za rano cvetanje uzimaju u rano proleće a za kasno cvetanje u jesen. Čuvaju se na temperaturama od 16°C tri do četiri nedelje i kada se formira koren stavljaju se njih tri do četiri u posudu. Oko njih se obavije obruš ili štap za penjanje kako bi rasle u obliku grma.

Zimski jasmin

Zimski jasmin (Jasminum nudiflorum) je biljka koja za vreme blagih zima cveta u period od januara do marta. Cvetovi su žute ili bele boje. Zanimlivost vezano za ovu vrstu jasmina je ta da je ovo jedina vrsta koja ne miriše. Raste u obliku grma koji može da naraste u visinu 3 m i širinu 3 m. Raste kao listopadna vrsta mada u nekim drugim klimatima može da raste kao zimzelena vrsta. Cvetovi su najčešće žute boje prečnika 2, 5 cm, bez mirisa i svaki od njih ima po 6 latica. Razmnožava se putem reznica mada se često pusti koren koji se ubira u proleće i stavlja u vazu. Može da se razmnožava i putem semena, međutim tada je setvu potrebno obaviti u stakleniku. Kada se biljka počne razvijati tokom prve godine treba je ostaviti da prezimi u stakleniku a tek naredne godine u jesen je treba posaditi u vrtu. Ova vrsta voli sunčana mesta ali uspeva i u polusenovitim mestima. Dosta brzo raste i nakon što se posada grane mogu da narastu do dužine 1 m. Orezivanje zimskog jasmina nije poželjno raditi često ali se preporučuje da se rezidba obavi u periodu nakon cvetanja.

Osim spomenutih poznatih vrsta postoje još:

Jasmine sambuck: koga karakterišu jajoliki listovi, dok su cvetovi bele boje sa izraženim mirisom.

Jasmine aiborne: žbunastog izgleda kod kog se grane spuštaju prema dole što mu daje lep dekorativni izgled.

Jasmine ermine mantle: vrsta koja je u obliku grma širine veće od 1 m, sa izduženim listovima, a cvetanje otpočinje krajem maja.

Jasmine mont blanc: spade u vste sa patuljastim oblikom, sa izraženim kratkim listovima dužine 3 do 4 cm i kratkim cvetovima.

Sadnja jasmina

Sadnju jasmina poželjno je obaviti u proleće pogotovo u kontinentalnom delu jer su temperature izuzetno visoke, a opasnost od mraza je minimalna. Ova biljna vrsta najviše uspeva u priobalnim mediteranskim područjima a prilikom sadnje moramo voditi računa da je zemljište dobro izdrenirano a prilikom sadnje ga je potrebno dodatno pođubriti, kao i prilikom cvetanja. Drenaža je važna jer pomaže biljci da zadrži zdrav izgled i produžuje joj se životni vek, jer ukoliko bi preskočili ovaj postupak za posledicu bi imali sušenje biljke, opadanje cvetova, i listova.

Prilikom sadnje trebamo voditi računa da vrh jasmina bude okrenut prema suncu a njegov koren bliže senci. Postupak sadnje je sledeći: iskopa se rupa dubine 50 cm, nakon čega sledi drenaža, gde se postavlja drenažni sloj dubine 15 do 20 cm, i kao sloj drenaže najčešće se koristi šljunak ili pesak. Nakon toga jasmin postavimo 3 cm iznad površine zemljišta i zalijemo vodom.

Razmnožavanje

Razmnožavanje se vrši putem reznica najčešće tokom jeseni ili zime. Najbolje će uspeti ukoliko je zemlište bogato humusom i drugim organskim materijama a ukoliko primetimo da je temperature ekstremno niska, biljku je potrebno premestiti u kuću kako nebi došlo do izmrzavanja. Jasmin se presađuje u proleće a izdanci se skraćuju u zavisnosti od vrste biljke. Ako se gaji kao sobna biljka sa vrhova stabljike se uzimaju reznice putem kojih se obavlja razmnožavanje.

Sadnja iz semena

Seme jasmina se može posejati u bilo kom delu godine. Za simsku setvo potrebno je odabrati mirno vreme sa temperaturom do -10°C. Setva se radi na taj način što se iskopaju jame dubine oko 30cm u koje se položi seme a zitim se one prekriju zemljom i slamom koja služi kao izolacija. U proleće se skida slama kako bi biljka bila izožena sunčevoj svetlosti i kao bi se isprovociralo nicanje. Pre setve seme je potrebno držati natoljeno u vodi 1-2 dana.Kada seme nabubri postavlja se u podlogu peska na dubinu 1cm. Redovnim zalivanjem i čuvanjem na temperature 25°C do 27°C sadnice se pojavljuju za 2-3 nedelje.

Uzgoj jasmina

Jasmin se uzgaja prvenstveno u zavisnosti od vrste koju želimo da uzgajamo. Ako želimo da je gajimo u vrtu prilikom zimskih uslova prenošenjem u toplija područja moramo voditi računa da biljku ne izlažemo ekstremima jer za nju nisu dobre kako niske tako ni preveliko visoke temperature.

Kako bi biljka što duže preživale moramo izvesti presađivanja na što stručniji način. Takođe pored toga potrebno je zalivati biljku koje mora biti dozirano kao se biljka nebi "udavila" usled prevelike količine vode. Kod ove biljke važno je ne menjati mesto jer kada se biljka posada najedno mesto i navikne se na te uslove nije poželjno premeštati je jer joj treba dosta vremena za adaptaciju što može proizvesti šok za biljku.

Jasmin je prvenstveno penjačica koja se penje tj. obmotava se oko bilo kakvog predmeta a vrlo lako i brzo može da prekrije tlo kao i velike površine. Pored gajenja na otvorenom može se gajiti u saksijama sa tim što je potrebno đubrenje jednom godišnje. Jasmin voli vlažnost ali ne trpi suv vazduh tako da joj ne pogoduju uslovi u stanovima sa centralnim grejanjem.

Slaganje kultura

Jasmin se sa lakoćom može posaditi u različite delove vrta, vrtove pune drveća, a neke vrste jasmina koje rastu veoma visoko možemo koristiti kao živu ogradu dok se neke niže mogu koristiti u kombinaciji sa drugim biljkama u vrtu. Obzirom da je jasmin vrtna biljka najbolje ju je kombinovati sa biljkama koje se takođe gaje u vrtu kao što su: ukrasna detelina, božur, ljiljani, zimzelene puzavice, ruže puzavice i penjačice, ukrasni luk, ruže.

Đubrenje

Što se tiče đubrenja početak ishrane biljke počinje u aprilu i završava se krajem leta. Pogodna đubriva koja se koriste su na bazi mineralnih kompleksih đubriva. Ona se razblažuju u vodi i na taj nači vrši se prihrana.

Zalivanje

Mora biti umereno iako jasmin voli vlagu moramo biti obazrivi jer prevelika količina vode može dovesti do utapanja biljke a samim tim do njenog sušenja i propadanja.

Zemljište

Za jasmin se smatra da zemlja treba biti pomešana sa mešavinom tvrdog drveta ili piljevine, glinom, tresetom ili peskom čime joj se povećava propustljivost i pojačava formiranje vodno-vazdušnog režima. Ako sami pripremamo tlo za sadnju savet je da se uzme kombinacija treset, list, i pesak u razmeri 1:1:1.

Održavanje i nega

Jasmin održavamo na taj način što orežemo cvetove nakon cvetanja. Međutim ukoliko uzgajamo zimski jasmin postoji opasnost da ovom merom dovedemo biljku u opasnost od niskih temperatura i zimskih mrazeva. Kako bi jasmin bolje cvetao u proleće ili jesen potrebno ga je orezivati tokom zime što češće.

Orezivanje

Jasmin se uglavnom koristi za formiranje žive ograde, ali takođe se uspešno može kombinovati sa drugim cvećem. Kako bi se formirali novi izdanci biljka mora biti podmlađena i deblo biljke se treba izrezati na visini od 20 cm od visine tla. U proleće jasmin se orezuje iz više razloga: poboljšava se izgled biljke, podmlađuje se grm, produžava se period cvetanja, povećava se broj i veličina cvatova.

Pre presađivanja važno je da se potpuno uklone stari izdanci, 2-3 skeletne grane skraćuju se za 35-40 cm. Jasmin koji cveta na leto potrebno je orezati nakon što se završi cvetanje, u kasno leto ili u ranu jesen i to na način što se uklanjaju stare i slabe grane.

Sa druge strane zimski jasmin se takođe orezuje nakon cvetanja. Obe vrste mogu da "istrpe" veliko orezivanje, pod uslovom da su prerasle mesto gde se nalaze, ali treba imati u vidu da će biljkama trebati nekoliko godina da bi ponovo počele da cvetaju.

Berba jasmina

Kod jasmina se beru cvetovi od kojih se prave parfemi, cde eterična ulja i razni osvežavajući mirisi. Zanimljivost je ta da se cvetovi beru samo dva dana tokom godine i to u vremenskom intervalu od 4:15 do 7:30. Veruje se da je mirisni potencijal ulja jasmine tada najveći.

Ekstrakcija mirisa vrši se na taj način što se stakleni ramovi premazuju masnoćom i posipaju se se cvetovima koji se menjaju sve dok se podloga ne zasiti mirisom. Nakon toga se posebnim odmašćivačem skida masnoća i dobija se čisto esencijalno ulje koje ima veliku cenu na tržištu.

Koristi se za pravljenje parfema, a aromaterapeuti ulje jasmina koriste prilikom otklanjanja menstrualnih grčeva i tokom olakšavanja porođaja. Pored toga koristi se za negu kože jer u kombinaciji sa bademovim uljem predstavlja jedan od najcenjenijih preparata.

Bolesti i štetočine

Jasmin je izuzetno otporna biljka što se tiče bolesti a od štetočina koje je mogu napasti to su jasminovi moljci koji napadaju list i štitasta vaš koja se može ugnjezditi na njegovim granama na taj način može prouzrokovati čađavost grana ali to se dešava u retkim slučajevima. Ukoliko se dogodi koriste se preparati na bazi bakra a protiv moljca insekticidi sa brzim delovanjem.

Čađava ili zvezdasta pegavost

Predstavlja bolest listova najčešće kod ruža ali i jasmina. Javlja se tokom leta na gornjoj strani lista, u obliku zvezdastih tamno mrkih do smeđih pega, nepravilnog je oblika i veličine. Prouzrokovač pegavosti prezimljava u zaraženom listu, pa takve listove i grane treba skinuti i zapaliti.

Može se suzbiti preparatima na bazi a.m. kresoksim-metila, trifloksistrobin, difenokonazol, mankozeb.

Jasminov moljac

Jasminov moljac (Margaronia unionalis). Generalno nema veliki značaj kao štetočina jer nije globalno raspoređen odnosno javlja se na jako malom i ograničenom području. Na našim prostorima prisutan je isključivo na priobalju i to u područjima u kojima se gaji maslina, tako da se tada smatrao kao glavni štetočina maslinjaka, međutim danas je ovaj štetnik pored mladih maslinjaka značajan kao štetočina rasadnika gde pričinjava velike štete. Štete pravi gusenica koja se hrani vršnim pupoljcima, mladim lišćem, cvetovima i kod masline može da napada plodove. Leptiri se javljaju u proleće a tokom godine može da obrazuje do 3 generacije. Suzbijanje ovog štetnika se sprovodi samo u mladim maslinjacima i rasadanicima. Stariji zasadi se tretiraju isključivo ukoliko su napadnuti plodovi maslina.

Zaštita od moljaca najčešće se psrovodi mikrobiološkim insekticidima, koji deluju na taj način što parazita uništavau delovanjem svojih spora i toksina i to bakterije Bacillus thuringiensis (Baturad WP ili Biobit WP). Ovi insekticidi imaju dozvolu u ekološkoj proizvodnji. Pored njih koriste se preparati na bazi a.m. dimetoat.

Lisne vaši

Lisne vaši napadaju listove. Hrane se sokovima iz listova koji vremenom propadaju a zbog smanjenja lisne površine smanjuje se fotosinteza te se na taj način smanjuje prinos i kvalitet plodova.

Lisne vaši se uspešno suzbijaju primenom preparata na bazi a.m. tiametoksam.

Upotreba jasmina

Jasmin u medicini

Jasmin se koristio još u Kini od davnina za proćišćavanja vazduha u bolničkim prostorijama. Poznat je kao prirodni lek protiv otrovnih uboda i ugriza. Može da se koristi kao afrodizijak jer je u drevnim hinduističkim i mislimanskim kulturama njegov miris nazivan "miris ljubavi". Eterično ulje jasmina sadrži više od sto različitih hemijskih sastojaka i poseduje brojna smirujuća i negujuća svojstva. Pomaže u regulisanju nepravilnog menstrualnog ciklusa, uspešno otklanja menstrualne bolove. Blagotvorno deluje na plućne tegobe, suzbija kašalj i infekcije disajnih organa.

Veliki broj lekara preporučuje da se jasminovo ulje koristi za prevenciju i ublažavanje stresa, depresije, nemira, nervoze, nesanice i sličnih poremećaja. Odlično je za podizanje niskog samopouzdanja i za jačanje mentalnih i fizičkih vrednosti. Prema nekim tvrdnjama, udisanje mirisa jasmina pozitivno deluje na jačanje i održavanje memorije.

Eterično ulje jasmina je odlično sredstvo za negu kože, preporučuje se u nezi suve, nadražene i osetljive kože sklone osipu i upalama. U mnogim kulturama ceni se i kao afrodizijak, odlično utiče na poboljšanje raspoloženja, intimnosti.

Jasmin u kuhinji

Ukuhinji se koristi uglavnom u obliku čajeva. Postoje mnoge lekovite osobine ovog čaja a smatra da se da povoljno utiče na stres, anksioznost, reguliše težinu, ublažava glavobolju, smanjuje rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti, smanjuje bol, značajan je u borbi protiv bakterija, koristi se protiv prehlade i gripa.

Foto: Goran Horvat / Pixabay