Kajsija (lat. Prunus armenica) je biljka koja pripada porodici ruža (Rosaceae). Poznata je i pod nazivima marelica, "Armenica vulgaris" ili " Jermenska šljiva" jer su stari Rimljani smatrali da potiče sa područja Jermenije. Spada u rod Pronus, kao i šljiva, badem, breskva, višnja i trešnja.
Poreklo kajsija je veoma nejasno, ali postoje pretpostavke da bi mogla poticati iz Kine, Japana ili sa Korejskog poluostrva. Pretpostavlja se da je do nas došla u periodu Rimskog carstva tako što su je Rimljani u toku kolonizacije preneli širom Evrope.
Najveći uzgajivač kajsije danas je Turska, zatim Iran i Italija, dok se u našoj zemlji godišnje proizvede oko 40 hiljada tona.
Kajsija je drvenasto listopadna ili žbunasta biljka koja doseže visinu između 6 i 12 metara. Krošnja joj je široka i gusta, obično ovalnog oblika, a listovi srcoliki i pljosnati sa nazubljenim ivicama. Kora kajsije je tamno sive boje i kod starijih biljaka može biti ispucala, dok je kod mladica crvenkaste boje. Biljka je koja može da podnese do -30 stepeni celzijusovih, ali joj zbog ranog cvetanja izuzetno smetaju prolećni mrazevi koji mogu uništiti cvet i time drastično smanjiti rod. Plod je prečnika od 2,5 do 4cm i obično žute ili narandžaste boje unutar kojeg se nalazi koštica sa semenkom.
Sorte kajsija
Sorta kajsije ima mnogo i treba se dobro informisati pre kupovine sadnica. Jedna od važnih stvari prilikom odabira sadnica je rodnost i treba uzeti u obzir da veliki broj sorti kajsije nije samooplodan. Obično su domaće sorte kajsija otpornije na vremenske uslove, ali sitnijeg i sočnijeg ploda, dok novije sorte imaju veće plodove, ai teško podnose prolećne mrazeve Takođe treba uzeti u obzir i da li želite sortu čiji su plodovi namenjeni za upotrebu u svežem obliku ili za dalju preradu (sušenje, pravljenje džemova, sokova, kompota, marmelada, rakije).
Najpoznatije sorte kajsija su:
Novosadska 4 (NS-4) - plodovi su krupni, okruglasti i blago izduženi, većim delom prekriveni nijansama crvene boje. Koštice se lako odvajaju od mesa, period zrenja je druga polovina jula. Koristi se u proizvodnji rakije, kompota i džemova.
Novosadska 2 (NS-2) - prijatne je arome i punog ukusa, te se zbog toga najčešće koristi u svežem obliku. Plodovi su malo krupniji od proseka i mogu se brati polovinom jula.
Novosadska 3 (NS-3) - ovu sortu karakteriše kasnije cvetanje čime izbegava prolećni mraz i uspeva da sačuva bogat rod. Plod je srednje veličine i koštice se dobro odvajaju od mesa. Zri i bere se polovinom jula.
Novosadska 6 (NS-6) - oblik plodova je okruglast i blago spljošten, narandžaste boje sa crvenilom na osunčanoj strani. Veličina ploda varira od srednje krupnog do krupnog i bere se polovinom jula.
Novosadska rodna - nastala je osamdesetih godina prošlog veka prirodnim putem. Plodovi su veoma krupni i mogu težiti oko 80g, što je skoro dvostruko krupnie od težine prosecnog ploda kajsije. Plod je svetlo narandžaste boje sa crvenilom koje je prisutno na osunčanoj strani. Bere se u drugoj polovini jula i pogodna je kako za proizvodnju rakije, tako i za svežu upotrebu zbog lakog odvajanja koštice od mesa i prijatne arome.
Novosadska kasnocvetna - spade u sorte srednjekrupnog ploda koji su okrugloasto jajastog oblika, svetlo narandžaste boje sa blagim crvenilom. Cveta kasnije, kako joj i ime kaže, i za branje je spremna krajem jula.
Roksana - ima krupne plodove narandžaste boje sa crvenim nijansama. Obično se koristi u svežem obliku jer se koštica lako odvaja. Berba se odvija krajem jula i početkom avgusta, a prednost ove sorte je što je delimično otporna na šarku.
Mađarska najbolja - vodi poreklo iz Mađaske i karakterističnog je narandžastog ploda, srednje veličine, sa crvenilom na spoljašnjoj strani. Meso je sočno i neobičnog kiselo-slatkog ukusa. Ova sorta se pokazala kao veoma otporna na parazite. Cveta malo kasnije, a plodovi su za berbu spremni polovinom jula.
Mađarska rana - sorta veoma krupnog ploda koji ima okruglo-jajast oblik. Cveta malo kasnije i time uspeva da izbegne prolećne mrazeve, ali teže podnosi letnje suše. Period zrenja je početak jula.
Dačija - vodi poreklo iz Rumunije čiji plodovi variraju od srednje krupnih do krupnih, te su pogodne za transport. Koštica se dobro odvaja od mesa i vreme branja je polovina jula meseca.
Čačansko zlato - ova sorta kajsije zri u drugoj polovini juna i karakterisitičnog je spoljašnjeg izgleda- plod je srednje veličine, narandžaste boje sa crvenim tačkicama.
Čačanska pljosnata - Plod ove sorte je srednje krupan i pljosnat, po čemu j i dobila ime. Spoljašnji deo je naranžaste boje i sa osunčane strane blago prekriveni crvenilom. Ukus je slatko kiseo i veoma sočan i aromatičan. Korite se u svežem obliku ili za sušenje. Relativno su oporne na mrazeve jer zru krajem jula.
Ambrozija - preteča velikog broja sorti kajsija jer je dosta korišćenja u pravljenju novih sorti. Potiče iz Italije i njeni plodovi su srednje veličine. Spada u kasnije sorte jer je za berbu spremna u drugoj polovini jula.
Nju Džersi - sorta kajsije čiji plodovi sazrevaju krajem juna i početkom jula i veoma su krupni, zbog čega se preporučuje da berba bude u fazi tehnološke, a ne fiziološke zrelosti jer u suprotnom može doći do opadanja plodova sa stable. Ova sorta ima izuzetnu rodnost, ali je zbog ranog zrenja osetljiva na mrazeve. Karakteristično za ovu sortu je da plodovi usled velikog roda i opterećenja grana dosta otpadaju pred samo sazrevanje.
Aurora - je sorta koja ima srednje krupan plod i koska se veoma lako odvaja od mesa. Osnovna boja je narandžasta koja može biti prekrivena nijansama crvene. Ova sorta je malo osetljivija na mraz jer cveta srednje rano. Vreme branja je početkom jula.
Segedinski mamut - ovu sortu karakterišu veoma krupni plodovi prijatne arome i punog ukusa. Period zrenja je jul mesec.
Ananas - sorta kajsija karakteristične arome koja podseća na ananas, po kojoj je i dobila ime. Plodovi su srednje veličine i za branje spremni u prvoj polovini jula.
Bargenon - plodovi ove sorte su okrugli do blago izduženi i sazrevaju krajem jula meseca. Odlični su za upotrebu u svežem stanju, ali se koriste i za sušenje.
Polumela - je sorta koja čije poreklo seže iz Italije. Poznata je po krupnim plodovima u kojima se može uživati početkom jula.
Kečkemetska ruža - vodi poreklo iz Mađarske i spade u najkasnije sorte jer je period zrenja druga polovina jula. Plod je srednjekrupan, mlo pljosnat i obično ima dve asimetrične polovine. Spoljašnjost plodova ove sorte je čvrsta, te su pogodne za transport.
Zaklopačka ruža - ova sorta je poznata pod nazivom i Begaljička ruža. Za branje je spremna početkom jula i zbog mekoće ploda zahteva malo brižljivije čuvanje.
Neke od ređih sorta kajsije su:
Aleksandar - jedna je od starijih sorti kajsije. Plodovi imaju izuzetno pun ukus i koštica se veoma lako odvaja. U plodovima ove sorte kajsije možete uživati početkom juna.
Biljana - spade u novije sorte kajsije i njeni plodovi su okruglog do blago izduženog oblika. Period sazrevanja je polovina jula.
Septembarska kajsija - naziv je dobila po vremenu zrenja koje biva polovinom septembra. Plodovi ove sorte su srednje veličine.
Crna kajsija - izgledom podseća na šljivu, ima aromu kajsije, a ukus je mešavima veoma slatkog i blago nakiselog. Zri u prvoj polovini avgusta.
Bela kajsija - jedna je od novijih sorti i specifične je svetlo žuto zelene boje. Vreme zrenja je obično početkom avgusta.
Sadnja kajsija
Pre sadnje kajsije treba znati da je ona biljka koja voli slabo alkalno i umereno vlažno zemljište i da su za sadnju najbolja mesta na kojima je zaklonjena od olujnih vetrova. Ukoliko sadite kajsiju u dvorištu, potrudite se da sa severa bude zaklonjena zidom ili nekim većim drvetom, a sa juga joj obezbedite što više sunca koje joj pomaže da razvije bogat i kvalitetan plod i zaštiti se od bolesti.
Zemljište za zasad kajsije treba da bude dobro drenirano i omogući ravnomerno rasprostiranje korena dubinski i bočno.
Vreme sadnje
Sadnja kajsija bi se trebala obaviti u jesen kako bi se što bolje iskoristile rezerve zimske vlage i omogućilo što bolje ukorenjavanje sadnice. Time se ujedno izbegavaju rani prolećni mrazevi koji su pogubni po mladice.
Stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta savetuju da se sadnja voćnjaka isplanira u 3 faze, tj. dok se jedan deo voćnjaka krči, da drugi deo bude u fazi podizanja, a treći deo da intenzivno rađa.
Kajsija počinje da rađa između treće i pete godine nakon sadnje. Prosečan prinos po drvetu je od 40 do 60kg ploda, a kako je otporna na mnoge bolesti i štetočine i nije mnogo zahtevna za održavanje, uloženo se brzo vrati.
Odabir podloge za sadnju
Podloga za kalemljenje kajsije najčešće je šljiva Džanarika, ređe kajsija i breskva. U novije vreme je sve prisutnije kalemljenje "na posrednik" koje ima sledeću strukturu: Džanarika + šljiva + kajsija na visini od 70 cm, gde je Džanarika podloga na koju se nakalemi šljiva kao posrednik. Najbolje sorte šsljiva koje možete odabrati za posrednike su Belošljiva, Stenlej, Crni trn i Čačanska lepotica.
Sadnja iz semena
Prilikom odabira semena kajsije treba koristiti matična stabla koja su dobre rodnosti, vitalna i bujna, otporna na sušu i mraz. Period zrenja matičnog stabla sa koga se uzima seme trebao bi da bude što kasniji da bi seme imalo bolju klijavost.
Da bi seme isklijalo, mora da prođe proces stratifikovanja ili jarovljenja, što podrazumeva izlaganje semena temperaturama između 2 i 7°C uz prisustvo kiseonika od 80 do 110 dana. Najbolje je seme izložiti na polju, u sanducima u kojima se nalaze slojevi semena između kojih su slojevi rečnog peska debljine oko 4cm. Kako bi zaštitili seme od poljskih miševa, poželjno je staviti mrežicu preko semena. Koštice Džanarike se, na ovaj našin, jarove početkom decembra.
Seme se sadi u proleće kada se zemlja malo prosuši od kiša. Pre sadnje treba iskopati leje dubine 4-5 cm, između kojih je rastojanje od 80 do 100 cm, a u lejama redove sa međusobnim rastojanjem od nekih 20-30 cm. Setva se obavlja sejalicom ili ručno, pri čemu je za setvu 1ha dovoljno između 400 i 500 kg semena.
Sadnja sadnice
Ukoliko se odlučite za sadnju kajsija iz sadnice, veoma je važno da odaberete kvalitetne sadnice i od proverenog i sertifikovanog rasadnika, jer su dobre sadnice preduslov za dobar voćnjak.
Ukoliko želite da formirate zasad kajsije, treba znati da je optimalan razmak između sadnica 5-8 m između redova i 5-7 m u svakom redu.
Nakon kopanja dubokih rupa i stavljanja sadnica u njih, sadnice kajsije treba prekriti sa dosta trulih organskih materija, a na koren sadnice staviti sloj rastresite zemlje i dobro je ugaziti. Posađenoj sadnici treba dodati stajskog đubriva i zaliti je sa najmanje 25 litara vode.
Tlo
Predviđeno zemljište za sadnju kajsija bi po minerološkom sastavu trebalo da sadrži mešavinu sitnog i krupnog peska koja bi trebalo da čini 60-65% zemljišta, dok glina i prah trebali da čine ostalih 40-35% ukupnog zemljišta. Zemljište bi trebalo da se sastoji od najmanje 2-3% humusa, između 15 i 20mg fosfora i više od 22mg kalijuma na 100 mg zemljišta.
Temperatura
Kajsija je drvo koje tokom zime možete izdržati temperature i do -25°C uz pretpljeno minimalno oštećenje. Međutim, ukoliko se temperatura spusti na -18°C u vreme ekološkog zimskog mirovanja, može doći do velikog oštećenja korena i same biljke.
Prvih desetak toplih dana nakon perioda zimskog mirovanja mogu u voćki da izazovu kretanje sokova koje nikako ne bi valjalo da zadesi zahladjenje jer tada može doći do smrzavanja soka u voćki ili smrzavanje samog stabla. Kajsija je jedna od prvih voćki koje cvetaju jer joj je za cvetanje dovoljna temperatura preko 7°C.
Temperature koje su izmedju -1°C i -5°C mogu da prouzrokuju izmrzavanje cveta kajsije i dovedu do gubitka celog potencijalnog roda. Najkvalitetniji plodovi dolaze sa područja u kojima je u junu prosečna dnevna temperatura 19°C, a u julu 20°C.
Uzgoj kajsija
Jedan od agroekoloških uslova za gajenje kajsije koji treba ispoštovati je nadmorska visina na kojoj se sade sadnice i koja ne sme biti niža od 150 m. Optimalna nadmorska visina je imedju 250 i 350 m. U prilog ovome govori mraz iz 2012. godine koji je sadnicama u ravnici naneo ogromnu štetu, dok su sadnice na nadmorskoj visini iznad 150 m imale minimalna oštećenja.
Prilikom sadnje, u zasadu treba imati najmanje četiri sorte kajsije, najbolje kombinaciju ranocvetnih i kasnocvetnih. Jedan od najbitnijih momenata u uzgoju kajsije je prepoznati optimalan trenutak berbe i vreme branja plodova koji će se koristiti u svežem stanju. Ukoliko se zakasni sa branjem, plodovi budu prezreli, veoma mekani i gotovo ih je nemoguće transportovati.
S druge strane, prevremeno ubrani plodovi nisu odgovarajućeg kvaliteta ni ukusom, ni izgledom. Njihovo meso nema pun ukus kao zreli plodovi, a spoljašnjost im je pkrekrivena smežuranom pokožicom nedovoljne obojenosti.
Slaganje kultura
Ukoliko je planirano zemljište za sadnju kajsija bilo pod nekom drugom voćkom, morate ga iskrčiti i dobro ukloniti sve biljne ostatke sa površine zemlje i iz zemljišta jer se kajsija ne slaže sa drugim drvenastim kulturama. Kako bi imali zdrav i visokorodan voćnjak, ovaj proces pripreme zemljišta bi trebali odraditi minimum dve godine pre sadnje kajsija.
Zalivanje
Za kajsiju se smatra da je veoma otporna na sušu, ali najveću potrebu za vodom voćke imaju u periodu od završetka cvetanja, pa do poslednje faze zrenja plodova. Najkritičniji periodi, kada je kajsiji neophodno obezbediti vodu su period cvetanja, porasta lišća i formiranja mladica. Potrebe voćke za vodom zavise od mnogih faktora: Vrste i sorte, podloge na kojoj je sadnica zasadjena, starost i rodnost voćke, količina minerala u zemljištu i meteorološki činioci.
Područja u kojima količina padavina tokom vegetacionog perioda voćaka ne prelazi 600 mm ne zadovoljavaju potrebe korena i biljke za vodom, što rezultira slabijim porastom biljke, slabijem cvetanju i dosta slabijim rodom. Praksa je pokazala da je kajsije najbolje zalivati sistemom kap po kap ili mini raspršivačima.
Prihrana
Prihrana predstavlja zadovoljenje potrebe biljke za hranljivim materijama usled povećanja veličine i težine ploda, i ujedno poboljšava ukus ploda i količinu šećera u njemu. Prihranu treba obaviti u periodu od kraja marta do sredine aprila , nakon što biljka otvori lisne pupoljke i uspori rast prvih mladica.
U ovom periodu, kajsiji treba obezbediti dovoljne količine azota, kalijuma i fosfora što se postiže primenom kompleksnih đubriva koji biljci obezbeđuju sve potrebne hranljive i mineralne materije. Za vreme leta i sušnih perioda, biljkama je neophodna veća količina azota, zbog čega se biljke navodnjavaju.
Da bi se postigao što bolji efekat, azot bi trebao da bude u amonijačnom ili stabilizovanom obliku, jer se time postiže veliki porast i zdrav rod naredne godine.
Razmnožavanje
Kajsije se, prema načinu razmnožavanja, dele na generativne (iz semena) i one razmnožene pomoću vegetativne podloge (ukorenjenim izdancima- sadnicama). Razmnožavanje kajsije može se izvesti dvema tehnikama.
Pločasto okuliranje kajsija koje se izvodi tako što se sa rodnog drveta koje je podloga odlomi bujna grančica koja se očisti od lišća i zaseče 2 cm iznad pupoljka. Drugi rez se zaseče odozgo nadole ka prvom, pritom vodeći računa da se ne ošteti pupoljak. Zatim treba sa podloge odseći mali deo kore i u njego staviti pločast pupoljak, pa sve čvrsto obaviti providnom folijom kako bi se spojili. Kada pupoljak počne da bubri, pažljivo skinite foliju, a sledeće zime podlogu zasecite do pupoljka kako bi se podstakao rast i bujanje.
Razmnožavanje okuliranjem sa T zarezom
Princip razmnožavanja je gotovo isti kao kod pločastog okuliranja, osim što se ovde prave dva zareza u obliku slova T, što omogućava lakše podizanje kore i umetanje pupoljka. Da bi ovaj način kalemljenja uspeo, neophodno je da glatko zasečete koru i podlogu zalivate dve nedelje pre T-okuliranja.
Održavanje i nega
Održavanje zasada je kao i kod većine voćnih vrsta. Neophodno je ukloniti sve korove primenom herbicida kako bi zemljište zadržalo više hrane za samo voće. Osim za hranu, održavanjem zemljišta omogućavamo povoljniju cirkulaciju vazduha, sprečavamo da korovi troše znatne količine vode za sopstveni razvoj i umanjujemo rizik od bolesti. Veoma je preporučljivo zatravljivanje između redova koje je potrebno tokom vegetacije kositi i malčirati 6 - 8 puta.
Održavanje zasada
Pošto je i održavanje zasada kao kod većine voćnih vrsta, pri odabiru načina održavanja najbitnije je obratiti pažnju na zemljište.
Jedan od najčešćih načina održavanja zemljišta u našim voćnjacima jeste takozvani "Jalovi ugar", odnosno redovno održavanje zemljišta. Redovnom obradom zemljišta sprečavamo razvoj drugih biljaka i uništavamo korov, ali i samu strukturu zemlje. Vremenom voćnjak postaje nepristupačan zbog rastresitosti zemljišta, ukoliko su česte kiše ovo dodatno otežava pristup voćnjaku.
Takođe, tokom vremena smanjujemo plodnost zemljišta jer uništavamo svu floru i faonu koja zemljište čini plodnim. Međutim, ovaj problem možemo rešiti već pomenutim zatravljivanjem, ali i đubrenjem veštačkim đubrivima. Potrebno je đubriti tri puta godišnje. Prva trećina ukupne količine đubriva se baca na jesen. Druga trećina u proleće pre vegetacije i poslednja trećina tokom vegetacije.
Nakon svakog razbacivanja đubriva potrebno ga je zatanjirati. Vrstu đubriva je takođe najbolje prilagoditi samom zemljištu.
Rezidba i oblikovanje
Kajsiju je potrebno orezivati tri puta godišnje. Prvi put se to radi pred cvetanje, drugi put početkom maja, i treći put krajem jula i početkom avgusta. Redovnim orezivanjem smanjujemo rizik od apoleksije (prevremeno sušenje stabla). Potrebno je napomenuti da se prilikom druge rezidbe skraćuju mladari (viši od 30 cm) na mladim voćkama. Ukoliko je stablo u potpunosti formirano onda se mladari otklanjaju. Poslednje orezivanje se obično vrši mesec dana nakon berbe kako bi omogućili što bolju prozračnost. Takođe je preporučena primena sredstava na bazi fungicida.
Berba i sušenje
Kajsija sazreva tek nakon 3 - 4 godine od formiranja zasada. Tokom berbe oštećene plodove treba odmah odvajati. Takođe, ukoliko beremo potpuno zrelo voće onda ga moramo odmah plasirati jer nemamo vremena za dugoročno čuvanje. Ukoliko plodovi moraju da se transportuju na duže relacije potrebno je berbu izvršiti nedelju dana pre tehnološke zrelosti.
Poznato je da plodove kajsije možemo sušiti. Za tehnologiju sušenja potreban nam je plod ekstra klase kako bi kajsija zadržala što više hranjivih materija i vitamina. Najbolji oblik sušenja jeste sušenje celog ploda isečenog po uzdužnoj osi. Pre samog sušenja voće je potrebno pripremiti što uključuje pranje, ljuštenje, sečenje i tretiranje sumpor dioksidom. Nakon pripreme vrši se sušenje, te se posle sušenja primenjuje askorbinska kiselina koja deluje kao antioksidans.
Najstariji i najekonomičniji način sušenje jeste sušenje na suncu. Ovaj način daje najbolje rezultate što se tiče kvaliteta jer je ovo minimalna temperatura potrebna za sušenje koja omogućava da plod zadrži sočnost. Veliki nedostatak je potreba za velikom površinom i velikom radnom snagom. Ovako osušeni plod se bolje plasira na tržište jer je sam proces prirodnog sušenja mnogo duži od fabričkog. Takođe se sušenjem smanjuje težina i veličina ploda što olakšava skladištenje.
Skladištenje
Prilikom berbe, plodove delimo u tri klase: ekstra, prva i druga. Pod ekstra klasom ubrajaju se svi plodovi koji dobro izgledaju, ujednačeni su i njihov je prečnik minimalno 4 cm. Kajsije ekstra kvaliteta se pakuju u plitke gajbe kako se plodovi ne bi međusobno dodirivali. Plodovi prve klase imaju slična obeležja, ali je prečnik ploda minimalno 3 cm. Druga klasa je znatno nižeg kvaliteta i prečnik ploda je minimalno 2,5 cm.
Bolesti
Ukoliko se mere zaštite ne sprovode kako treba može doći do raznih šteta među kojima su i najčešće bolesti kajsije: apoleksija, monilija, pegavost (rupičavost), rak-rane grana koštičavih voćaka (Xanthomonas arboricola pv. pruni), kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans), i druge.
Apoleksija
Pod terminom "apoleksija" označava se iznenadno sušenje stabala kajsije. Shodno uzroku, tako i simptomi apoleksije mogu da budu različiti. Sušenje se najčešće javlja kod stabala starosti između 6 i 16 godina. Ovo je najveći problem koji kajsija ima i do dan danas ovaj problem nije rešen. Mere prevencije podrazumevaju gajenje kajsije samo na izuzetno plodnom zemljištu shodno zahtevima kajsije, sa povoljnim klimatskim uslovima uz redovno održavanje, navodnjavanje, kao i preduzimanje svih već pomenutih mera opreza.
Monilija
Monilija (moniloza) pripada carstvu fungi i spada u veoma štetna oboljenja svih koštunjavih voća i uzrokuje maksimalno propadanje cvetova i grančica. Uočava se na listovima, grančicama i cvetovima. Možemo da razlikujemo dva oblika monilioze: monilijalne opekotine i sivkasto grlo. Najčešće listovi postaju sivi, gnjile, suše se i otpadaju. Plodovi su takođe podložni napadu u vreme zrenja zbog čega je preporučljivo tretirati stabla preporučenim sistematičnim i kontaktnim pesticidima.
Rupičavost
Rupičavost se primećuje tako što se simptomi bolesti javljaju na lišću, plodovima i mladarima. Na lišću se uočavaju sitne okrugle, crvenkaste pege, oivičene hlorotičnim oreolom. U okviru tih pega tkivo izumire, suši se i ispada, zbog čega lišće postaje rupičasto. Osnovna mera zaštite je uklanjanje suvih mladara i grana. Plavo prskanje preparatima na bazi bakra se vrši tokom jeseni (kad lišće opadne) i bakrom i uljem pred kraj zime (pred bubrenje pupoljaka) daje dobre rezultate u suzbijanju ove bolesti.
Kovrdžavost lista
Taphrina deformans koja je uzrok kovrdžavosti lista se razvija na skoro svim delovima kajsije: lišću, mladarima, cvetu i plodu. Simptomi se obično javljaju do nedelju dana nakon infekcije i uključuju gubitak hlorofila, pa samim tim listovi postaju zelenožuti, a u nekim sortama možemo videti crvenkasto-ljubičastu boju. Nakon toga tkivo se deformiše i zadebljava, otud i naziv - kovrdžavost. Ova bolest prouzrokuje dalje sušenje i propadanje stabla. Kao mera zaštite preporučuje se jedan tretman prkanjem u proleće, u vreme bubrenja pupoljaka, i, po potrebi, još jedan tretman u jesen, u vreme opadanja lišća.
Rak rane
Uobičajene simptome rak rane - grana koštunjavog voća uočavamo na listovima u obliku pega sa nepravilnim ivicama. Na početku su providne, a kasnije se razvijaju u nekrotične mrlje, suše se i ponekad otpadaju. Na plodovima možemo primetiti karakteristične nekrotične površine, blago udubljene, sa pukotinama u centralnom delu i vodenastim prstenom koji može biti jako uočljiv na nezrelom plodu. Mere za sprečavanje širenja ove bolesti su karantinskog tipa. Kako bi sprečili širenja štetnog organizma koristimo zdrav materijal za umnožavanje, obraćamo pažnju prilikom rezidbe i naravno preventivna prskanja preparatima na bazi bakra, kao i dobar odabir sorti.
Štetočine
Zaštita koštunavog voća od raznih štetočina značajna je još u početnim fazama razvoja stabla. Najčešće štetočine u našim voćnjacima su: Lisne i štitaste vaši (Breskvin smotavac npr.) Dudovac, Majski gundelj, Breskvin smotavac, i drugi.
Lisne vaši
Postoji više vrsta lisnih vaši koje se često javljaju i na koštičavom voću. One mogu naneti značajne štete ako se na vreme ne primete i ne primene adekvatne mere zaštite. Lisne vaši nanose štetu tako što se list deformiše, plodovi zaostaju u porastu, a mogu biti i deformisani. Indirektne štete nastaju lučenjem takozvane „medne rose", na koju se naseljavaju razne gljive koje remete proces fotosinteze i normalno funkcionisanje stabla. Suzbijanje lisnih vaši pesticidima treba započeti još u periodu mirovanja vegetacije ili na samom početku vegetacije.
Iako malih dimenzija, štitaste vaši mogu izazvati ogromne štete. Oštećenja se manifestuju sušenjem grana, a pri jačem napadu može doći i do sušenja celog stabla. Zaraženi plodovi su neupotrebljivi. Ove vaši imaju poseban štit, ispod kojih se nalaze vaš, otud i naziv.
Breskvin smotavac
Jedan od članova štetne porodice štitastih vaši. Kako mu ime kaže, pored breskve napada i kajsiju. Prvi simptomi se vide na mladarima u vidu sušenja i uvenuća. Kasnije se na plodovima uočavaju larve sledećih generacija. Prelazak gusenice u lutku dešava se obično rano u proleće, u zavisnosti od temperature. Zaštita podrazumeva sistematsko i kontaktno prskanje pesticidima.
Dudovac
Dok je u fazi gusenice, hrani lišćem u toj meri da može izazvati golobrst. Suzbijanje se može vršiti ručnim uklanjanjem gnezda. Preporučuje se upotreba insekticida na bazi Bacillus thurigiensis.
Majski gundelj
Poznatiji kao majska buba ili jednostavno gundelj. Odrasla forma ovog insekta oštećuje biljku tako što jede nadzemne delove biljke, najviše lišće. Preventivna mera jeste uništavanje majskog gundelja mehaničkom obradom zemljišta. Takođe je preporučljivo da se koren sadnice voćke pre polaganja u zemlju potopi u neki insekticid.
Upotreba kajsija
Zimnica
Kulinarstvo
Svima nama je poznat džem od kajsije, kompot, ili sok, ali, osim ploda, možemo konzumirati i samo seme kajsije (košpicu) koje se ne razlikuje puno od drugog koštunjavog voća. Postoji mnogo načina na koje se seme kajsije koristi u ishrani. Koštice kajsije koja se gaji u centralnoj Aziji i širom Mediteranasu obično mnogo slađe od naših, te mogu zameniti i badem!
Ulje od ovih koštica je takođe veoma povoljno za naše zdravlje jer sadrži vitamin A koji je pogodan za sve tipove kože, čineći je nežnijom i elastičnijom. Ulje se može takođe koristiti i u ishrani, možete ga koristiti kao dodatak jelima ili uz salatu. Takođe, zbog svojih lubrikantnih osobina odlično je za pravljenje ulja za masažu, kao i za lipstik, balzam za usne.
Plodovi se takođe mogu osušiti i preraditi u rakiju visokog kvaliteta.
Medicina
Osim punog ukusa, košpice kajsije su bogate zdravim mastima, vlaknima i gvožđem. Međutim, ukoliko su košpice gorke, kao što nekad jesu, onda to znači da treba ograničiti unos takvih košpica jer su obično one bogatije vitaminom B12 koji je veoma važan u borbi protiv raka.
Vitamin B12 je prvi put korišćen za lečenje raka još davne 1951. jer se smatra da ovaj vitamin ubija ćelije tumora. Koštice kajsije se takođe koriste u kineskoj medicini za lečenje bronhitisa, astme i drugih respiratornih oboljenja.
Zanimljivosti
Kajsija je takođe poznata pod imenom "marelica". To je kontinentalna koštunava voćka koja pripada rodu Prunus familje Rosaceae.
Centar njenog nastanka je teško definisati ali se veruje da potiče iz srednje Azije ili severoistočne Kine, blizu ruske granice. Vremenom uzgojene sorte su se raširile čitavom planetom a najbolje uspeva u oblastima sa blagom mediteranskom klimom.
Poreklo vrste je veoma sporno, dugo se uzgajala u Jermeniji ali su semenke kasnije često oktrivale da su ih gajili i Garni čija istorija traje već više od 6.000 godina!
De Povderle je tvrdio u 18. veku da je "Ovo drvo dobilo svoje ime po Jermeniji, provinciji Azije, gde je njegovo prirodno stanište i odakle je doneto u Evropu…"
Za postanak kajsije u Grčkoj zadužan je Aleksandar Veliki, a kasnije i general Lukul koji je uvezao mnoga stabla.
Englezi su je kasnije donosili u svoje kolonije i tako još više proširili prostranstva ovog drveta.
Kajsija nije rodom iz Jermenije iako njeno ime sugeriše tako, Prunus armeniaca. u Jermeniju je stigla tek nekih 3.000 godina nakon njenog "rođenja", odakle su je Rimljani, oko 70. veka pre nove ere, proširili po Evropi.
Jedna kajsija ekstra klase sadrži manje od 70 kalorija i samo 3g vlakana. Znajte, ukoliko se desi da sledeći put jedete kajsiju tokom avgusta, jedete ih tokom svetskoh meseca kajsija.
Izvori:
- Irving J. Lerner M.D. - Laetrile: A lesson in cancer quackery:. A Cancer Journal for Clinicians doi:10.3322/canjclin.31.2.91; 1981;31(2):91‐5. (mart/april 1981.)
- Lv, J., Xiong, W., Lei, T., Wang, H., Sun, M., Hao, E., Wang, Z., Huang, X., Deng, S., Deng, J., & Wang, Y. - Amygdalin ameliorates the progression of atherosclerosis in LDL receptor‑deficient mice. Molecular medicine reports, 16(6), 8171–8179. https://doi.org/10.3892/mmr.2017.7609 (2017.)
Foto: 1010888 / Pixabay
Ostavite odgovor