Ananas

Ananas (lat. Ananas comosus) potiče iz Južne Amerike, ali se uzgoj proširio na tropska područja širom sveta. Klasifikovan je kao južno ili suptropsko voće kao što su marakuja, nar, avokado, banana, urma, guava, kivi, kokos, mango, papaja.

Gaji se zbog svojih mesnatih plodova koji se konzumiraju u konzervi, sušenom i svežem obliku. Na našim prostorima ananas se gaji kao ukrasna biljka, najčešće sorta Variegatus, čiji su listovi obrubljeni belom bojom, ali plodovi nisu jestivi. Proizvodnja voća za potrošnju najveća je u jugoistočnoj Aziji.

Pripada porodici Bromeliaceae čije vrste imaju karakterističan epifitski rast, ali za razliku od njih, ananas raste u zemlji. Visina biljke je 1 - 1,5 m, a stablo ananasa je okruženo dugim listovima visine 30 - 100 cm. Ima uske i cilindrične plodove čija boja varira od zelene do žute.

Vrste ananasa

Postoje dve vrste:

Divlji plodovi - daju seme i imaju veoma zašiljene vrhove na listovima

Plodovi za gajenje - ne daju seme, imaju glatke listove i manje plodove. Vegetacijski period traje 18 meseci, prve godine se biljka razvija, a ostalih 6 meseci cveta i sazreva plod.

Vrsta Pineapple comosus ima nekoliko podvrsta, ali samo Pineapple comosus var. comosus gaji se za potrošnju i konzumaciju. U okviru ove podvrste postoje sorte koje se razlikuju po fiziološkim i morfološkim osobinama.

Prema klasifikaciji međunarodne trgovine voćem, postoji pet glavnih klasa u okviru kojih postoje različite sorte ananasa. Glavne klase su:

Smut kajen - gaji se na Havajima i Hondurasu, Kubi, Južnoj Africi i Meksiku. Ima kratku stabljiku i teži 1,5 - 3 kg

Španski ananas - ima karakterističnu crvenkastu boju i uglavnom se gaji u Portoriku. Ispod kože ima meso bledožute do bele boje, mirisno i sa izraženim vlaknima

Kraljevski ananas - ima zelenkastu koru i žuto meso. Rozeta ima male, bodljikave listove na vrhovima i nije teži od 1,5 kg.

Abaki ili Abakaci - izuzetno sočni i slatki plodovi, najviše se gaji u Meksiku i Venecueli. Meso nema vlaknastu strukturu i težina ploda varira 1 - 2,7 kg.

Pernambuko - brazilskog porekla, tražen zbog svojih slatkih plodova. Ima slatko i sočno meso i ne podnosi dugotrajno skladištenje.

Pored vrste Pineapple comosus var. comosus, postoje i druge vrste ananasa, od kojih neke daju čak i jestive plodove, ali slabijeg kvaliteta, pa se koriste u proizvodnji vlakana, bezalkoholnih pića, a gaje se i kao ukrasno bilje.

Ananas comosus var. ananasima - podvrsta divljeg ananasa koja se najviše gaji u Venecueli, Brazilu i Paragvaju. Biljka je specifična po patuljastim plodovima koji se zbog veoma slatkog ukusa gaje za konzumaciju, ali se zbog svoje dekorativnosti gaje i kao ukrasna biljka.

Ananas comosus var. erectifolius - poreklom iz Južne Amerike, gde se najviše gaji. Ova podvrsta nema ekonomski značaj jer plodovi imaju čisto dekorativnu namenu, pa se gaje u baštama i enterijerima.

Ananas comosus var. parguazensis - divlje populacije rastu u Kolumbiji, Venecueli, severnom Brazilu i Gvajani. Specifična je po bledim, mekim listovima i jako razvijenoj rozeti, a gaji se kao ukrasna biljka.

Ananas comosus var. brakteatus - ima karakteristične jarko crvene plodove, zbog čega se ova podvrsta gaji u dekorativne svrhe. Listovi su dugački oko 1 m, a po ivicama su trnovi. U bašti se mogu koristiti kao živa ograda ili u cvetnim lejama, dok se zasađene u teglama mogu gajiti i u zatvorenom prostoru.

Sadnja ananasa

Temperatura

Od sadnje do pojave intenzivnog rasta listova, ananas treba držati u delimičnoj senci da ne bi oštetio mlade listove. Zatim postepeno počinje da se izlaže direktnoj sunčevoj svetlosti. U kasnu zimu i rano proleće, biljci je potrebno nekoliko sati direktnog svetla da bi podstakao razvoj ploda. Minimalna temperatura za uzgoj je 10°C, a godišnji optimum se kreće od 18 do 29°C.

Vlažnost

Ananas treba zalivati otprilike jednom nedeljno, kada se zemlja potpuno osuši. Ako se gaji u saksijama, najbolje je natopiti ceo lonac. Tokom zime, zalivanje je potrebno svake dve nedelje. Ako se gaji u zatvorenom prostoru, potrebno je obezbediti dovoljnu vlažnost vazduha tako da se listovi povremeno prskaju vodom, posebno tokom letnjih meseci.

Zemljište

Uspešna kultivacija zahteva prozračno zemljište sa dobrom drenažom i bogato hranljivim materijama. Oko biljke se preporuča stavljanje zrelih jabuka koje oslobađaju etilen koji podstiče cvetanje. Optimalna temperatura tla je 21 - 32°C.

Priprema zemljišta za sadnju

Pre sadnje je potrebno zemljište obogatiti velikom količinom hranljivih materija, najbolje đubrivima i humusom, kako bi se postigao visok kvalitet plodova. Zemlja se ne sme zbijati tokom sadnje.

Plodored

U našim klimatskim uslovima ananas se najčešće gaji kao sobna biljka radi lakše kontrole klimatskih uslova. Pošto zahteva vlažnost, može se kombinovati u prostoriji sa vrstama koje imaju slične zahteve, kao što su bromelije, aloja vera, gardenija, difenbahija, paprati i sl.

Kako se sadi ananas

Tokom sadnje ananasa u bašti potrebno je imati optimalne uslove jer hladne zime mogu da budu štetne za biljku. Ukoliko spoljni uslovi nisu optimalni, ananas uspeva kao sobna biljka, iako ima manji broj sitnijih plodova. Biljku je potrebno prvo ojačati, nakon čega je potrebno prvo presađivanje nakon tri meseca, a drugo presađivanje se radi posle godinu dana. Ananas cveta između 10 i 20 meseci nakon sadnje. Plodovi se pojavljuju u proleće, što dovodi do propadanja biljke, ali u isto vreme postoje 2 - 3 izdanka koji se mogu presaditi kada listovi potpuno uvenu, što se dešava posle dve godine.

Sadnja semena

Ananas ima veoma sitno seme, veličine samo 3 - 4 mm, pa je potrebna dobra priprema da bi se omogućilo klijanje, što ovaj način gajenja čini nešto složenijim od uzgoja iz rasada. Pre sadnje, seme treba staviti na vlažnu podlogu na 18 - 24 časa i staviti u toplu prostoriju. Posle bubrenja, sade se u saksije koje sadrže mešavinu treseta i peska, na dubinu od 1 do 2 cm. Početak klijanja zavisi od sobne temperature. Ako se saksije drže na sobnoj temperaturi, klijanje traje 4 - 6 nedelja, a ako je temperatura 30 - 32°C, klice se mogu pojaviti nakon 3 nedelje.

Sadnja sadnica

Sadnja sadnica ananasa je najsigurniji i najlakši način da ih uzgajate. Nakon dobijanja korena iz vršnih izdanaka, odnosno rozeta, ananas se tokom proleća sadi na pripremljenu podlogu. U plantažnom uzgoju u komercijalne svrhe, ananas se sadi tako da se nakon razvoja ploda ispod njega razvijaju sadnice koje se odvajaju od matične biljke i presađuju na novu proizvodnu parcelu. Optimalna sadnja je 1 sadnica po m2. U nekim krajevima izuzetno pogodne klime za gajenje, ananas se gaji sadnjom, što je dugotrajan proces jer se prvi plodovi rađaju tek posle 3 godine.

Uzgoj ananasa

Za uspešan uzgoj ananasa potrebno je adekvatno đubrenje i zalivanje ili navodnjavanje. Pored toga, potrebno je osigurati povoljnu strukturu zemljišta.

Razmnožavanje

Ananas se razmnožava vegetativno, sa vrhovima izdanaka koji se uklanjaju kada biljka dostigne 35% visine odrasle biljke. Postoje dva načina vegetativnog razmnožavanja:

• Metod 1 - odsecite vrh ananasa i stavite ga u činiju sa vodom, a posle nekog vremena na sunčanom mestu će se razviti koreni.
• Metod 2 - potrebno je iseći rozetu u blizini ploda i ukloniti donje listove do unutrašnjih, dugačkih listova, koji se zatim stavljaju u vodu dok se ne pojave koreni.

Oba metoda su efikasna, a nakon dobijanja korena (za oko 2 nedelje), biljka se sadi u veliku saksiju, najbolje tokom proleća.

Uzgajanje na plantažama

Za svetsko tržište, ananas se uzgaja na tropskim plantažama širom sveta, najviše u Aziji, južnim Sjedinjenim Državama, Južnoj Africi i Australiji. Odabiru se sorte krupnih plodova sa ranim sazrevanjem, a uz pomoć intenzivne tehnologije u zemlju se polažu reznice dužine oko 20 cm, na rastojanju od 1,5 do 2 m između dve biljke.

Uzgajanje u stakleniku

Ananas se u Evropi gaji u plastenicima od 17. veka, a danas je uzgoj olakšan primenom savremene tehnologije kao što su navodnjavanje, prihranjivanje i dodatno osvetljenje od 6 - 8 h, i u ovim uslovima plodovi ne zaostaju mnogo za kvalitet gajenog voća na plantažama. Optimalna temperatura u stakleniku mora da bude 23 - 30°C, jer u suprotnom postoji mogućnost usporavanja rasta i pojave bolesti i štetočina. Tokom pripreme zemljišta potrebno je pomešati baštensku zemlju, humus, perlit, treset i seckani ćumur, a može se gajiti i na kiselom zemljištu, pH 4 - 5.

Uzgajanje u saksiji

Nakon razvoja korena, ananas se sadi u saksiju i stavlja rahla zemlja, odnosno tokom sadnje ne treba jako pritiskati zemlju da bi koren imao dovoljno vazduha za razvoj. Preporučljivo je staviti kamenje na dno saksije da bi se obezbedila dobra drenaža, a potrebno je i obilno đubrenje zemljišta.

Održavanje i nega

Tokom uzgoja ananasa u saksijama, biljke treba pripremiti za zimu uklanjanjem suvog lišća. Biljke koje se sade leti treba presaditi u proleće u veću saksiju u kojoj stoji godinu i po dana nakon čega će dati plodove. Neophodno je redovno uklanjati višak izdanaka i suve listove ili plodove.

Zalivanje

Za optimalan rast u saksiji potrebno je zalivanje jednom nedeljno tokom letnjih meseci, a važno je da se tokom sledećeg zalivanja zemlja osuši. Saksija se uranja u vodu, nakon čega se mora ostaviti da se iscedi. Tokom hladnog perioda godine, dovoljno je zalivati biljku jednom u 2 nedelje.

Kod uzgoja u stakleniku preporučuje se navodnjavanje, a temperatura vode ne bi trebalo da bude hladnija od temperature vazduha. Neophodno je obratiti pažnju na obroke za navodnjavanje da bi se izbegla stagnacija vode u zemljištu, što bi izazvalo trulež ili buđ korena.

Đubrenje

Na početku razvoja ananas se prihranjuje svake dve nedelje tečnim đubrivom sa istim odnosom NPK (duplo manja koncentracija nego za druge saksijske biljke). U zimskim mesecima prihranjivanje je potrebno jednom mesečno, dok se posle đubri samo dva puta godišnje (februar i jul).

Berba ananasa

Posle formiranja ploda, potrebno je 3 - 6 meseci da sazre, u zavisnosti od sorte. Početak sazrevanja ploda može se primetiti kada se boja ploda promeni od zelene do žute. Zreli plodovi se mogu prepoznati i po slatkom mirisu. Berba počinje kada najmanje 2/3 ploda požuti, a ako se bere ranije, treba da se ostavi na sobnoj temperaturi da sazre.

Skladištenje

Posle berbe, ananas mora da bude potpuno zreo da bi se mogao čuvati u frižideru, inače će se plod oštetiti i izgubiti kvalitet. Temperatura skladištenja treba da bude 7 - 8°C, a voće treba da se spremi u frižider da bi se odložilo truljenje. Na ovaj način plodovi mogu da se čuvaju do 10 dana bez gubitka kvaliteta. Na sobnoj temperaturi može da se čuva 2 - 3 dana, a ako se iseče na komade može da se čuva u frižideru do 6 meseci.

Sušenje ananasa

Plodovi ananasa se mogu sušiti na nekoliko načina: u rerni, u dehidratoru i na suncu.

Sušenje u rerni

Pre sušenja, ananas se iseče na kockice i ravnomerno poređa na papir za pečenje. Rerna se zagreva na 65°C, a kockice ananasa treba da se suše 24 - 36 sati. Temperatura ne bi trebalo da bude viša od 75°C jer će se samo površinski deo osušiti, dok će unutrašnjost ostati vlažna, što nije dobro za skladištenje. Takođe, potrebno je pratiti vreme sušenja da se ne bi dugo zadržavali u rerni, što bi rezultiralo tvrdim plodovima.

Sušenje u dehidratoru

Dehidrator je najsigurniji način sušenja. Plodovi se režu na tanke kriške koje se ravnomerno poređaju po tepsijama dehidratora, tako da se što manje dodiruju. U proseku, sušenje traje 35 - 37 sati, na temperaturi 57 - 60°C.

Sušenje na suncu

Kriške ananasa stavljaju se na 2 - 3 sloja čiste gaze, a jedan sloj se prekriva da bi se zaštitile od insekata. Potrebno ih je staviti na sunce, a tokom noći uneti na suvo mesto da ne bi pokupilo vlagu. Ovaj metod sušenja traje oko 4 dana ako je temperatura 30°C. U prvim nedeljama nakon sušenja potrebno je proveriti plodove da bi se eventualno uklonili oni na kojima se pojavila buđ.

Bolesti i štetočine

Usled neadekvatnih uslova gajenja nastaju razne bolesti i oštećenja biljke. Pored bolesti, oštećenja na ananasu mogu izazvati štetočine koje se uglavnom javljaju kada je vlažnost vazduha preniska.

Najčešće bolesti su: sušenje listova i trulež.

Sušenje listova

Pri niskoj vlažnosti i visokim temperaturama listovi se suše. Biljku je neophodno premestiti na hladnije mesto i poprskati lišće vodom.

Trulež

Obično počinje na dnu ploda, što je znak prekomerne vlage u zemljištu, zastoja vode i preniske temperature vazduha. Biljku treba premestiti na toplije mesto sa više svetla i ostaviti da se zemlja osuši pre ponovnog zalivanja.

Veliki problem u uzgoju ananasa su štetočine koje, ako se ne otkriju na vreme, mogu da izazovu veliku štetu. Najčešće su: vunaste vaši, voćne mušice i grinje.

Vunaste vaši

Vunaste vaši (lat. Pseudococcidae) izgledaju kao grudve vune, po čemu su i dobile ime, a štete nanose sisanjem biljnog soka. Posledice napada su sušenje zaraženih delova biljke, a pri jakom napadu cela biljka može da propadne. Zbog lučenja voštanog premaza moguć je i razvoj gljivičnih oboljenja. Najčešće se javljaju u uslovima niske vlažnosti. Preporučljive su preventivne mere zaštite jer ih je veoma teško suzbiti zbog voštanog premaza i uvlačenja u skrivene delove biljke. U slučaju slabog napada, potrebno ih je ručno ukloniti pincetom, polivanjem toplom vodom ili vatom natopljenom alkoholom, nakon čega je potrebno biljku isprati vodom. U slučaju intenzivnijeg napada preporučuju se eko preparati: kalijum sapun, duvan ili insekticid od belog luka.

Voćne mušice

Voćne mušice (lat. Ceratitis capitata) su odrasle jedinke koje polažu jaja unutar ploda u kojima se razvijaju larve i hrane se njime tokom svog razvoja. To izaziva depigmentaciju, neravnomerno sazrevanje ploda, fermentaciju i njegovu razgradnju. Napad voćnih mušica preventivno se može sprečiti postavljanjem mamaca u vidu obrnutog levka u koji se stavlja zrelo voće koje ih mami svojim mirisom.

Grinje

Grinje (lat. Dolichotetranichus floridanus) oštećuju listove i plodove u vidu velikih tamnih mrlja koje izazivaju nekrozu i propadanje. Posebno su štetne za mlade biljke koje ne razvijaju plodove, a ako i daju, zakržljale su i neupotrebljive. Da bi se sprečio napad, neophodno je proveriti biljke u fazama sadnje, izgled cvetova i neposredno pre berbe, da bi se blagovremeno primenili akaricidi, odnosno sredstva za suzbijanje štetnih grinja.

Upotreba ananasa

Ananas se gaji zbog sočnih i hranljivih plodova koji se najčešće konzumiraju sveži. Ima visok sadržaj vitamina A, B i C, mangana, bakra, kalijuma, antioksidanata i enzima, među kojima se ističe bromelin.

Iako se najčešće jede svež i konzervisan, ananas može da bude i odličan dodatak nekim slanim jelima, pa se tako sok od ananasa može koristiti u marinadama gde njegovi enzimi omekšavaju meso.

Najčešće se koristi u azijskoj kuhinji gde se kombinuje u raznim slatko-kiselo-ljutim kombinacijama sa svinjetinom ili piletinom. Koristi se u raznim voćnim salatama, ali i u kombinaciji sa lukom, svežim krastavcima, nanom, ljutim papričicama, a može da bude i jedan od sastojaka pice ili hamburgera.

Tokom pripreme poslastica i krema sa želatinom potrebno je koristiti ananas iz konzerve jer se kuvanjem eliminiše bromelin koji sprečava želiranje.

Lekovitost ananasa

Ananas se široko koristi za ublažavanje zdravstvenih tegoba. Posebno je važan bromelin koji se nalazi u svežem ananasu, a koji pomaže u razgradnji proteina i stimuliše varenje. Pored toga, ima antiinflamatorna svojstva i smatra se da pomaže u ublažavanju bolova kod ljudi sa artritisom, a pokazalo se da bromelain poboljšava funkciju belih krvnih zrnaca.

Zbog visokog sadržaja vitamina i minerala, konzumacija ananasa jača imuni sistem i čisti kožu.

Foto: 272447 / Pixabay