Potočnica

Potočnica (lat. Myosotis) je biljka koja raste samoniklo u prirodi i pripada porodici porečnica (Boraginaceae). U narodu nosi nazive i spomenak, nezaboravak i plavomilje. Porečnica je jedina porodica u redu Boraginales, a poznatiji predstavnik je lekovita biljka plućnjak. Bukvalni prevod naziva Myosotis je "mišje uho" koji je dobila zbog oblika svojih listova.

Potočnica je dvogodišnja biljka, najčešće su joj cvetovi plave boje, mada postoje i one sa belim i svetloružičastim cvetovima. Sreće su u listopadnim i mešovitim, a retko i u zimzelenim šumama. Najviše joj odgovaraju hladnija mesta u polusenci i vlažna, a zemljište treba da bude sveže sa dobrom drenažom.

Potočnica vodi poreklo iz Evrope, a naziv spomenak ili nezaboravak potiče iz srednjevekovnih legendi o vitezovima koji su ih poklanjali odabranicama da ih ne bi zaboravile. Danas se može naći širom Evrope, u Aziji i Istočnoj Africi. Familija ima 2.000 vrsta, a kod nas je poznato oko 10. Najčešće se gaji kao dekorativna biljka, a ima i lekovita svojstva.

Vrste potočnica

Postoji oko 150 poznatih vrsta, a kod nas se sreće desetak - planinska potočnica, šarana potočnica, poljska ili livadska potočnica, ledinasta potočnica, malocvetna potočnica, močvarna potočnica, kruta potočnica, čekinjasta potočnica, šumska potočnica i uskolisna potočnica.

Planinska potočnica

Planinska potočnica (lat. Myosotis alpestiris) se naziva i alpski nezaboravak. Višegodišnja je zeljasta biljka iz familije Porečnica. Ova biljka je simbol okruga Westmorland u UK, kao i države Aljaska u SAD. Širom Aljaske raste na stenovitim terenima, u planinama i cveta u leto. Može se sresti i u Himalajima, na visini 3.000 - 4.300 m n.v. Prirodna staništa ove vrste su planinske oblasti sa padinama prekrivenim šumama i vlažnim travnatim livadama.

Planinska potočnica je veoma otporna grmovita biljka. Listovi su duguljasti, sivozelene boje, a cvetovi azurno plavi, skupljeni u cvasti i mirisni. Najčešće se gaji kao jednogodišnja ili dvogodišnja biljka. Sadi se u septembru, oktobru ili na proleće, u zemljište koje može da obezbedi dovoljno vlage i sadrži odgovarajuću količinu organskih hranljivih materija.

Šumska potočnica

Šumska potočnica (lat. Myositis sylvatica) je vrsta koja raste širom Evrope, u Aziji i Istočnoj Africi. Stari naziv za ovu vrstu je kratkovieke ili malovieke. Dvogodišnja je vrsta koja može dostići visinu od 30 cm, ima sitne plave cvetove, ali ponekad mogu biti beli ili ružičasti. Stablo je uspravno, razgranato i obraslo dlačicama. Najviše raste u listopadnim i mešovitim šumama, a retko u zimzelenim. Odgovaraju joj sveža zemljišta sa dobrom drenažom. Setva se obavlja u junu ili julu.

Uzgoj potočnice

Potočnica se među biljkama ističe plavom bojom svojih cvetova. Po spoljašnjosti može da se zameni sa veronikom. Sadnja i gajenje ove biljke su veoma jednostavni. Odgovaraju joj zemljišta sa dobrom drenažom, vlažna i mesta na kojima nema mnogo sunca. Raste u prirodi kao samonikla, ali se može gajiti i u bašti, kao i u saksijama na terasama i balkonima.

Plodored

Potočnica je biljka kojoj najviše odgovara mesto na ivicama cvetnih leja, a dobro se kombinuje sa mnogim biljkama. Najviše joj odgovara mesto između lukovica narcisa i lala koji cvetaju rano u proleće. Prvo cvetaju lukovice, a zatim potočnica, ali u jednom kratkom periodu su svi u cvetu, što predstavlja veoma lep prizor. Mogu se saditi i u blizini ruža da bi prekrile trnovita stabla ruža. Cvetovi ruža su na vrhovima stabljika, a ispod njih će cvetati potočnica. Ako se gaji u senci, dobro se slaže sa hostama i papratima.

Zalivanje

Potočnici najviše odgovaraju mesta u senci koja se minimalno zalivaju, ali ako u zemljištu ima dovoljno vlage, mogu da uspevaju i na sunčanim mestima. Zalivanje je po potrebi, a zaliva se biljka pri dnu. Odgovara joj da se jednom nedeljno obilnije zaliva. Previše zalivanja može izazvati truljenje korena. Dobra drenaža zemljišta sprečava da se ovo dogodi. Ako u fazi cvetanja dođe do nedostatka vode, cvetanje kraće traje.

Đubrenje

Potočnice treba oprezno đubriti, jer na zemljištu sa previše hranljivih materija brzo raste, ali cveta slabo. Mlada biljka se prehranjuje nekoliko nedelja nakon što se posadi, kombinovanim mineralnim đubrivima. U jesen se primenjuju organska đubriva. U proleće se zemljištu može dodati malo treseta ili humusa.

Razmnožavanje

Potočnica može da se razmnožava putem semena, sadnica, reznica ili pomoću deljenja grma. Najčešće se uzgaja iz semena. Setva se obavlja u maju i junu u bašti ili u saksije sa plodnim supstratom. Nakon toga se zaliva raspršivačem, a sadnice niču nakon 5 - 6 dana. Potrebno ih je povremeno zaliti i redovno uništavati korove.

Sadnice se gaje dok ne dostignu visinu od 4 - 5 cm. Zatim se sade na stalni mesto na otvorenom, a razmak između njih bi trebao biti 15 - 20 cm. Sadnju na otvoreno je najbolje obaviti krajem avgusta. Nakon sadnje, biljke se dobro zaliju.

Reznice se seku na komade dužine 4 - 5 cm i treba ih što pre posaditi na stalno mesto i prekriti odsečenom plastičnom flašom ili staklenom posudom. Najbolje vreme za presađivanje je proleće.

Presađivanje

Potočnica se presađuje tako što se grm podeli i može se izvoditi tokom cele vegetativne sezone, čak i u fazi cvetanja. Brzo se ukorenjuje, jer ima vlaknast korenov sistem, pa ju je lako presađivati.

Zemljište

Da bi se potočnica uspešno gajila, mora se posaditi na pravilan način. Najviše joj odgovaraju rastresita, vlažna zemljišta, sa umerenom količinom hranljivih materija. Zemljišta treba da budu sa dobrom drenažom, poželjno u polusenci. Ako je zemljište na kome se sadi veoma bogato, razvija bujnu vegetativnu masu, ali daje malo cvetova.

Klima

Potočnica se u prirodi sreće širom Evrope, Azije i Istočne Afrike. Odatle je prenešena u Severnu Ameriku i Australiju. U baštama se uzgaja u skoro čitavom svetu. Raste u listopadnim i mešovitim, a ređe u zimzelenim šumama. Odgovaraju joj vlažna mesta u polusenci.

Sadnja potočnice

Sadnja potočnice je veoma jednostavna, jer se lako ukorenjuje na bilo kom terenu koji je u senci. Cvetovi se pojavljuju tokom maja, a postoje sorte koje daju cvetove do kasno u jesen. Osnovna pravila pri gajenju potočnice su da zasad ne sme biti pregust i da joj škodi previše zalivanja i đubrenja. Biljka je otporna na prolećni mraz, a ako je izložena direktnom suncu, period cvetanja će se skratiti za 20 dana. Razmnožava se pomoću semena, reznica sadnica i deljenjem biljke.

Vreme sadnje

Potočnicu koja se sadi iz semena je najbolje posejati u maju ili junu. Na ovakav način dobijena biljka će procvetati naredne godine. Sadnja sadnica se obavlja krajem avgusta.

Sadnja pomoću reznica se obavlja kada je grm dobro razvijen. Stabljika se stavlja u vodu u kojoj će pustiti korenove, a nakon toga se posadi u zemlju. Deljenjem grma se mogu presađivati čak i u fazi cvetanja.

Sadnja semena

Sadnja pomoću semena se najčešće primenjuje kod potočnice. Seme se potapa u slanu vodu, odstrane se semenke koje plutaju, jer one neće proklijati, a ostatak semena se suši. Seme se seje po površini vlažne, zbijene zemlje i posipa zemljom ili peskom. Zemljište se održava vlažnim prskalicama, a biljke niču nakon 5 - 6 dana. Krajem avgusta i početkom septembra, biljke daju gust žbun sa listovima. Tada se sade na stalno mesto, sa razmakom od 15 - 25 cm i obilno zaliju.

Sadnja sadnica

Sadnice se gaje dok ne narastu do visine od 4 - 5 cm. Zatim se biljke sade na stalno mesto, a između njih se pravi razmak od 15 - 20 cm. Mlade sadnice je na otvoreno najbolje saditi krajem avgusta. Potočnica je biljka koja je veoma otporna na presađivanje, pa se nakon premeštanja na otvoreno prime skoro sve biljke. Nakon sadnje se biljke moraju dobro zaliti. Ovako posađene biljke potočnice cvetaju narednog proleća.

Sadnja reznica

Za uzimanje reznica se biraju dobro razvijeni grmovi, sa kojih se odsecaju delovi dužine 4 - 5 cm. Nakon toga se sade na stalno mesto na otvorenom, kako bi se što pre ukorenile, a mogu se staviti u vodu, u kojoj će razviti korenčiće, pa zatim saditi u zemlju. Da bi se ubrzao postupak, biljke se mogu prekriti staklenom posudom ili odrezanom plastičnom bocom. Ako se sadnja obavi u proleće, procvetaće iste godine, ali neće dati mnogo cvetova.

Deljenje grma

Presađivanje biljaka ovom metodom se može obaviti tokom čitave godine, pa i u fazi cvetanja. Biljka se lako ukorenjava, jer ima vlaknaste korenčiće. Biljka se sa korenom vadi iz zemljišta, odvaja se od grma, zemlja se otrese sa korena i može se presaditi na novo mesto.

Uzgoj u bašti

Ako se potočnica gaji u bašti, najbolje je za nju izabrati polusenku. Na otvorenom se najčešće dobija iz semena, jer seme ima veliku klijavost. Ako se poseje u julu, naredne godine će već cvetati.

Da bi se potočnica uspešno gajila u bašti, treba dobro pripremiti zemljište. Zemljište bi trebalo biti lako, sa dobrom drenažom, rastresito i hranljivo. Ne odgovaraju joj previše hranljiva zemljišta, jer u takvim uslovima razvija bujan vegetativni deo, ali slabo cveta.

Ako se pravilno neguje, sadnice niču za oko 2 nedelje od setve. Sadnice se proređuju na minimalno 5 cm razmaka, a iščupane sadnice se mogu posaditi na drugom mestu.

Uzgoj u stakleniku

Ako se potočnica gaji da bi cvetala u zimu i proleće, kada je prisutan deficit cvetova, gaji se u staklenicima. Setva se obavlja krajem maja ili početkom juna u hladan staklenik koji je uvek u senci. Kada biljčice niknu, presađuju se u veće posude i vraćaju u staklenik da bi se što bolje ukorenile.

U julu i avgustu se biljke iznose na otvoreno, u senku i redovno zalivaju. U oktobru se unose u staklenik koji se greje i ostavljaju na temperaturi od 3 - 5°C, a kada se pojave prvi cvetovi, temperatura treba da bude 12°C i biljkama je potrebno češće zalivanje. Ako se gaji u stakleniku, potočnica cveta od januara do marta.

Uzgoj u saksijama

Ovaj lepi plavi cvet se može gajiti i u saksijama, setvom semena ili presađivanjem sadnica. U jesen se stavljaju na tamno mesto, kao što je podrum, gde temperature neće biti niže od 0°C. U februaru se mogu premestiti na prozorsku dasku, a prvi cvetovi se javljaju već u martu.

Održavanje i nega

Potočnica ne zahteva posebne mere održavanja, važno je samo da se pridržava osnovnih pravila da bi se dobile zdrave i lepe biljke. Najvažnije je biljku zalivati pod koren i gajiti je na zemljištu koje ima dobru drenažu. Ako je prevelika vlažnost, dolazi do uvenuća i truljenja. Ako je zemljište suvo, biljka dobija bledu boju.

Faza mirovanja

Potočnica miruje u zimskom periodu, a može da izdrži temperature do 0°C. Ako temperature padnu ispod nule, potrebno je biljku premestiti u zatvoreno (kuću, podrum, plastenik) da bi se zaštitila od oštećenja, iako u principu podnosi mrazeve. Može se vratiti na otvoreno kada prođe opasnost od jačih mrazeva i tada ponovo započinje vegetaciju.

Održavanje zasada

Potočnica se u zasadima gaji kod komercijalne proizvodnje. U održavanje zasada spada redovno proređivanje. Ako je sadnja previše gusta, biljka se neće dovoljno kvalitetno razviti i biće podložna raznim bolestima. Mora se voditi računa i da se pravilno zaliva, zemljište ne sme biti ni previše vlažno, ni suvo.

Proređivanje

Potočnica, ako joj je obezbeđena pravilna nega, niče oko 2 nedelje nakon setve. Kada se pojave sadnice, treba ih prorediti, najbolje na razmak od oko 5 cm. Sadnice koje se iščupaju u postupku proređivanja, mogu se saditi na drugom mestu.

Kod već formiranih grmova, na kraju sezone će se seme rasuti i iz njega će izrasti nove biljke. Biljke treba proređivati, jer ako raste pregusto, potočnica će imati manje cvetova i oni će imati svetliju boju.

Orezivanje

Potočnica se uglavnom ne orezuje. Odstranjuju se jedino delovi biljke koji su se osušili.

Berba

Spomenak je lekovita biljka, pa se berba i sušenje često obavljaju u te svrhe. Hibridi i sorte nisu pogodni za upotrebu u lekovite svrhe, za šta se najviše koriste šumske i poljske vrste. Potočnica je i ukrasna biljka koja se bere u fazi cvetanja i koristi se kao dekoracija u kućama, u buketima, zajedno sa drugim vrstama cveća.

Skladištenje

Tokom cvetanja se ubiraju sirovine za proizvodnju lekovitih sredstava. Za te svrhe se koriste listovi, cvetovi i stabljike. Biljke se suše u prostoriji sa dobrim protokom vazduha, bez promaje i u hladu. Nakon što se osuše, usitnjavaju se i tako se mogu čuvati u papirnim vrećicama, staklenim ili keramičkim posudama i do godinu dana.

Priprema za sledeću sezonu

Potočnica je osetljiva na jake mrazeve, pa je potrebno preko zime unositi u zaštićen prostor i tako priprema za narednu sezonu. Biljka se najčešće vadi iz zemljišta u kome je rasla, presađuje u saksije i stavlja na mesto na kome su temperature više od 0°C. Takođe se može tokom zime pokriti opalim listovima ili tresetom, kako ne bi došlo do smrzavanja.

Bolesti

Ako se biljka potočnice ne neguje na pravilan način, može postati osetljiva na bolesti, iako je inače dosta otporna biljka. Najčešće bolesti koje ugrožavaju potočnicu su pepelnica i trulež.

Trulež korena

Smeđa trulež korena se javlja ako se biljka previše zaliva, a zemljište nema dobru drenažu. Znaci bolesti su smeđa boja stabljike i opadanje cvetova. Kada se ova bolest pojavi, potrebno je biljku presaditi na drugo mesto. Takođe se mogu i orezivati ugrožene reznice. Preventivno se zemljište redovno usitnjava, pravilno se zaliva, bez preterivanja i ne dozvoljava se da zasad bude previše gust, tako što se redovno proređuje.

Pepelnica

Ako su biljke pregusto posađene, može doći do pojave pepelnice. Ova bolest se manifestuje kao beli sloj na listovima biljaka. Borba protiv pepelnice se izvodi tretiranjem fungicidima.

Štetočine

Biljke potočnice koje se pravilno gaje i neguju nisu osetljive na napade štetočina. Korisno je biljke pregledati s vremena na vreme da bi se pravovremeno uočila eventualna pojava štetočina. Štetočine koje ugrožavaju potočnicu su lisne vaši koje se najčešće nakupljaju sa donje strane listova. Borba protiv lisnih vaši se izvodi tretiranjem karbofosom, 2 g na 10 m2.

Upotreba potočnice

Potočnica se najčešće koristi kao ukrasna biljka, ali i u lekovite svrhe. Latice cvetova su bogate antocijanima koji im daju plavu boju. Antocijani su u najvećoj meri zaslužni za lekovito dejstvo biljke - ima protivupalno dejstvo, smanjuje znojenje, zaustavlja krvarenje i pomaže uklanjanju sluzi iz pluća.

Dekoracija

U baštama se uglavnom gaje sorte potočnice koje su nastale od šumskih, močvarnih i alpskih vrsta i koriste se kao ukrasne biljke. Imaju brojne cvetiće koji su mnogima privlačni, pa se koriste za dekoraciju u buketima, stonim ukrasima, u baštama, na balkonima. Najčešće su plave sorte, ali postoje i bele i svetloružičaste. Za rezano cveće se koriste sorte sa krupnijim cvetovima, a glavna upotreba potočnice je sadnja u cvetnim lejama ili ukrasnim saksijama.

Zdravlje

Potočnica sadrži lekovite materije antocijane, flavonoide, saponine, linolnu kiselinu, kalijum i neke druge elemente u tragovima. Potočnica nosi naziv i "febrilna biljka" jer se upotrebljava za ublažavanje jakih napada kašlja. Postoje verovanja da potočnica pomaže kod ujeda zmija i škorpija. U narodnoj medicini se pretežno upotrebljava poljska potočnica.

Zanimljivosti

Postoji više izvora koji govore o poreklu potočnice, od Severne Evrope do Švajcarskih Alpa. Danas se može sresti skoro na svim kontinentima - u Evropi, Aziji, Severnoj i Južnoj Americi i Australiji. Najviše joj odgovaraju oblasti u kojima je vlažna klima.

U prirodi se plava potočnica sreće na livadama, na obalama potoka i reka. Najpopularniji nazivi za ovu biljku koji se koriste u svetu su spomenak, nezaboravak i ne zaboravi me.

Postoji legenda po kojoj je Flora, boginja biljnog sveta, previdela mali plavi cvet i nije mu dala ime. Zbog toga se cvetić uplašio i tiho govorio "Ne zaboravi me". Flora ga je čula i dala mu ime "ne zaboravi me". Zbog toga se veruje da biljka potočnica ima moći da vrati izgubljena sećanja.

Foto: Teodor / Pixabay