Paprat

Paprat je ime za posebnu grupu biljaka, koja se sastoji od više od 10.000 biljaka. Od mahovina se razlikuju po tome što imaju koren, stablo i listove. Nemaju cvet, niti proizvode seme kao prave biljke, nego se razmnožavaju sporama. Prave paprati (lat. Polzpodiopsida), odnosno papratnice, jedan su red papratnjača, koje predstavljaju zeljaste višegodišnje biljke sa izduženim listovima. Podvrste su dobile nazive po svom izgledu i karakteristikama.

Razlikuje se od pravih biljaka po tome što nema sve organe, po čemu se lako prepoznaje, bilo kom rodu da pripada. Koren paprati se nastavlja na izdanak, koji može biti drvenast i iz koga rastu listovi. Mesnat je i najčešće visine do 30 cm. List je prvo zatvoren i podseća na puževu kućicu, a kasnije se širi u perasti list, koji može biti dug i do 70 cm. Lisna drška je uglavnom žuta ili prekrivena smeđim ljuskama.

Listovi su kod većine dvostruko perasto deljeni, mogu biti i trostruko deljeni ili imati celovitu lisku. Prema vrhu se sužavaju, a naličje im je tamne boje. Na naličju lista se nalaze spore, koje služe za razmnožavanje paprati, koje se dešava od jula do avgusta.

Paprat spada u najstarije biljne vrste na Zemlji i veoma je široko rasprostranjena. Većina raste u tropskim krajevima, gde im odgovaraju uslovi, pa su se razvile raznolike forme, ali se mogu pronaći u šumama u svim krajevima sveta. Predstavljaju velik i složen biljni razred i sastoje se od nekoliko desetina hiljada različitih vrsta, pa je teško precizno odrediti područje na kom uspevaju. Malo ih ima u oblastima koja su cele godine pod snegom, a najviše ih se može naći u tropskim i suptropskim oblastima.

Vrste paprati

Rod papratnjača sastoji se od približno 10.000 vrsta paprati, koje se dele u mnogobrojne razrede, a neke predstavljaju žive fosile, jer postoje na zemlji hiljadama godina. Osnovna podela paprati je u sedam redova, kako bi se olakšala sistematizacija. Redovi se dele na manje familije, a svaka familija se sastoji od nekoliko stotina vrsta. U daljem tekstu možete pročitati osobine najznačajnijih redova paprati, kao i opis najpoznatijih paprati: muške paprati, ženske paprati, orlove i smeđe paprati.

Red Cyatheales

Za ovaj red paprati karakteristični su drvenasti izdanci koji podsećaju na stablo drveta. Najviše ih ima u tropskim oblastima, gde Im odgovaraju uslovi pa mogu izrasti i nekoliko metara u visinu.

Red Gleicheniales

Ovom rodu pripadaju papratnice koje uglavnom rastu na Novom Zelandu i u Australiji. Srednje su visine, najčešće puzavog stabla i sa potpuno razdvojenim listovima.

Rod Hymenophyllaceae

Ovaj rod se sreće širom Evrope, i ima karakteristične listove koji liče na jelenske rogove. Nosi naziv i tankolistovka, jer površina lista podseća na tanku kožu.

Rod Osmundales

Ovaj rod nosi naziv i pujanikovke, kod nas se najčešće pronalaze u močvarnim nizijskim područjima i močvarnim šumama.

Rod Polypodiales

Ovaj rod paprati se naziva i osladolike, imaju tamnozeleno glatko lišće koje veoma podseća na pravu biljku. Veoma su rasprostranjen rod paprati. Obuhvata najpoznatije i najčešće vrste.

Rod Salviniales

Ovaj rod je dobio naziv po listopadnoj višegodišnjoj biljci nepačka. Ovo je vodena paprat i podseća na list lokvanja.

Rod Schizaeales

Ovaj rod se najčešće sreće na području tropskih kišnih šuma, vrste koje mu pripadaju su neke od najneobičnijih.

Velika paprat

Velika paprat se često sreće širom naše zemlje, ali i čitave Evrope i Severne Amerike. Raste na močvarnim područjima, iako može da opstane i u vlažnim šumama. Razvijen je veliki broj hibrida, koji se gaje kao ukrasne biljke.

Muška paprat

Muška paprat je najrasprostranjenija i najčešća paprat na severnoj hemisferi, lako se prilagođava različitim uslovima, pa se sreće i u nizijama, i na visinama od 2.000 m. Veoma je razgranata i adaptira se na različitim vrstama zemljišta i u različitim klimatskim uslovima. Razvijen je i velik broj hibrida, koji se koriste za ukras. Odgovaraju joj vlažna i tamna staništa, ali se često sreće u većini listopadnih šuma u našoj zemlji.

Ženska paprat

Ova paprat se naziva još i šumska bujad i veoma je česta kod nas. Raste u nizijama, ali se može sresti i u brdovitim predelima. Nižeg je rasta, veoma česta i lako se prilagođava području koje naseli. Razmnožava se pomoću vetra i zbog toga je tako široko rasprostranjena.

Smeđa stela

Ova višegodišnja zeljasta vrsta paprati je veoma retka i u prirodi zaštićena. Kod nas se može sresti na visinama do 1.500 m. Često se gaji kao ukrasna biljka u baštama. Odgovara joj senka i polusenka, kao i ostalim papratima, sa dosta vlage. Gaji se zbog svoje otpornosti na bolesti i štetočine, i brzog rasta. Kod starijih biljaka, listovi postaju smeđi i tvrdi, po čemu je i dobila ime.

Orlovska bujad

Ova vrsta paprati je kod nas najrasprostranjenija i najotpornija. Ime je dobila po tome što se lako prilagođava i buja u bilo kakvim uslovima. Među prvim je biljkama koje se pojavljuju nakon šumskih požara. Raste veoma bujno, pa se ponekad otme kontroli i postaje korov koji se teško uništava. Otporna je na većinu štetočina i bolesti i ima veliki značaj u komercijalnoj upotrebi.

Uzgoj paprati

Gajenje paprati može biti jednostavan, ali i komplikovan proces. Pre nego što je počnemo gajiti, bitno je proučiti uslove u kojima će rasti, pa na osnovu toga odabrati vrstu. Gaji se mnogo vrsta paprati, ali najčešće orlovska bujad i muška paprat, koje imaju mnogo hibrida i odgovaraju za gajenje u privatnim baštama. U daljem tekstu donosimo nekoliko saveta za što uspešnije gajenje paprati.

Plodored

Paprati treba obezbediti slobodno zemljište, jer je višegodišnja biljka. Uglavnom se gaji ispod drveća, jer se lako prilagođava uslovima sredine i drugim biljkama, a potrebno im je vlažno i zasenčeno mestom, gde će popuniti slobodan prostor. Dobro uspevaju i ispod zimzelenog drveća, kao što su jela, bor, čempres, smreka i ariš.

Ako se gaji u baštama, dobro ih je gajiti u blizini biljaka koje imaju slične zahteve, kao što su hoste, kaladijum ili asilba. Dobro se slažu i sa azalejama, a može ih se kombinovati sa potočnicama.

Paprat dobro uspeva i uz vodene površine, kao što su jezerca ili vodene bašte. Paprat uglavnom voli vlažno zemljište, pa su dobre za sadnju u blizini biljaka kojima takođe odgovara vlaga, kao što su bambus, aloe vera, ukrasna trava, difenbahija i sanseverija.

Zalivanje

Paprati odgovaraju izuzetno vlažna staništa, pa joj se mora obezbediti dovoljna količina vode za uspešno gajenje. Ako se gaji na otvorenom, potrebno je zaštititi je od direktnog sunca, kako ne bi došlo do prevelikog isparavanja i sušenja zemljišta. Treba je zalivati svakoga dana, najbolje kišnicom, ali tako da zemlja bude vlažna, bez prevelikog zadržavanja vode.

Kada se gaji u zatvorenom prostoru, treba je prskati kako bi se održala vlažnost vazduha u prostoriji. Zaliva se jednom nedeljno, tako što se cela saksija potopi u vodu na desetak minuta. Nakon toga se višak vode ocedi i ostavi se na tacni, da bi se suvišna voda potpuno iscurila.

Đubrenje

Kada raste u prirodi, bira staništa sa visokim sadržajem humusa u zemljištu i podstiče razgrađivanje organske materije. Kada se gaji u zatvorenom, nije joj potrebna velika količina đubriva. Može se dodati mineralno đubrivo tokom zalivanja, najviše jednom mesečno, u proleće.

Razmnožavanje

Paprat se razmnožava sporama i to je razlikuje od ostalih biljaka. Sa donje strane listova nalaze se protalijumi koji sadrže spore. Na njima se nalaze ženski i muški polni organi, pa oplodnjom dolazi do stvaranja nove biljke. Ovakav način razmnožavanja odvija se bez ljudskog uticaja, uz pomoć životinja ili vetra. Vrste koje se gaje u kućama uglavnom je moguće razmnožavati deljenjem izdanaka koji izrastaju uz matičnu biljku.

Presađivanje

Paprati veoma brzo rastu, pa ih je kod gajenja u saksijama potrebno povremeno presaditi u veće saksije. Ako se gaje u zatvorenom prostoru, presađivanje se vrši na svake dve godine, ili kada koren počne da se pomalja iz saksije. Kako se često gaji kombinovano sa drugim biljkama, presađuje se kada joj ponestane prostora za rast.

Zemljište

Paprat nema velike zahteve u pogledu zemljišta. Najviše mu odgovaraju vlažna zemljišta, bogata humusom, ali može rasti i na močvarnim ili kiselim zemljištima. Za dobar rast, odabira se duboko, humusno i plodno zemljište, kome se može dodati peska. Može se uzgajati i na veoma kiselim i siromašnim zemljištima, ali tada treba računati na smanjen porast biljke.

Klima

Paprat je izuzetno otporna biljka na razne klimatske uslove, neke vrste opstaju u svim područjima, osim pustinje i Antarktika. Kako bi biljka što bolje rasla, treba joj obezbediti odgovarajuću klimu. U najvećoj meri, paprat je biljka kontinentalne klime, sa umerenim i vlažnim zimama. Ne podnosi jako niske temperature, i tokom zime gubi lišće. Najviše joj odgovara polusenka, gde je zaštićena od direktnog vetra i jakog sunca. Ne podnosi duge periode suše. Kada se gaji u zatvorenom prostoru, otporna je na premeštanje. Dobro uspeva u kupatilima, jer joj odgovara veća vlažnost vazduha.

Sadnja paprati

Paprat se za sadnju najčešće kupuje kao odrasla biljka, ali bi ipak trebalo imati na umu neke savete prilikom sadnje, kako bi biljka bila zdrava i bujna. Uglavnom se lako prilagođavaju novim uslovima gajenja i otporna je, bar što se tiče onih hibrida koji se gaje u baštama, pa u nastavku možete pročitati neke opšte preporuke za sadnju.

Vreme sadnje

Najbolje je kada se paprat sadi rano u proleće, jer tada ima dovoljno vremena da se adaptira na novu sredinu. Sadi se uglavnom u aprilu i maju. Ako se sadi u bašti, treba voditi računa da to bude kada prođe opasnost od mrazeva, koji je mogu oštetiti.

Sadnja sadnica

Paprat se u prirodi razmnožava sporama, a gajena paprat sadnjom sadnica. Važno je izabrati sadnicu koja ima dobro razvijen korenov sistem i tretirana je, kako bi se što pre ukorenila. Prilikom sadnje mora se voditi računa da se ne ošteti korenov sistem, jer to može uticati na smanjenje porasta biljke. Nakon sadnje se dobro zalije i tokom prvih nekoliko nedelja potrebno je češće zalivati i voditi računa o biljci, dok se ne primi.

Uzgoj u bašti

Paprat se često sadi u baštama, a kako je veoma otporna i ima bujno lišće, najviše se sadi ispod drveća, kako bi se prikrili neugledni delovi bašte. Odgovara joj senka i vlažno zemljište, pa je najbolje posaditi je na severnoj strani, a dobro uspeva i uz zidove. Može da podnese mesta koja su gušće obrasla, i na kojima ima više vlage. Ako je u suvljem delu bašte, važno je redovno je zalivati, ili joj obezbediti sistem navodnjavanja, prskalicama ili kap po kap.

Uzgoj u stakleniku

Gajenje u stakleničkim uslovima je optimalno za dobijanje bujne i zdrave paprati. U zatvorenom prostoru može se održavati optimalan nivo vlažnosti. Minimalna temperatura zimi bi trebala biti 10°C, a leti se može otvarati staklenik, kako bi se provetrio. Paprati odgovara mesto sa dosta indirektne svetlosti, ukoliko je previše svetlo potrebno je obezbediti senku. Sistem za navodnjavanje je najbolji kap po kap, jer održava optimalnu vlažnost, kako zemlje, tako i vazduha. Može se gajiti uz druge biljke, ili u odvojenim saksijama.

Uzgoj u saksijama

Paprat ne zahteva posebne uslove za rast, pa se lako gaji u saksijama. Dubina saksije bi trebala biti najmanje 40 cm. Na dno se sipaju kamenčići, kako bi se obezbedila drenaža. Zatim se puni rastresitom zemljom sa dosta humusa, a sadnica se sadi zajedno sa zemljom u kojoj je bila, kako bi se što manje oštetio koren. Kada se gaji u zatvorenom prostoru, potrebno je da bude na mirnom mestu, bez promaje i udaljenom od izvora toplote. Odgovara joj iznošenje na otvoreno u toplijim mesecima, ali treba voditi računa da se ne iznese prerano, zbog mrazeva, kao i da se izbegava direktno sunce.

Održavanje i njega

Paprat je izuzetno zahvalna za gajenje i ne traži mnogo nege. Nega se uglavnom svodi na redovno zalivanje. U nastavku možete pronaći nekoliko saveta, kako bi gajenje paprati bilo što uspešnije i neželjeni faktori svedeni na minimum.

Faza mirovanja

Faza mirovanja traje tokom zime i u tom periodu biljka traži manju količinu vode i hranljivih materija. Neke vrste paprati su otporne na niske temperature i mraz, dok druge lako stradaju od mraza. Kućne vrste paprati su najčešće hibridi koji loše podnose hladnoću, pa ih je potebno uneti u zatvoren prostor pre prvih mrazeva.

Održavanje zasada

Kada se gaji u zatvorenom prostoru, paprat ne traži mnogo nege. Potrebno je povremeno proveriti u kakvom je stanju list, ako je jako mek, treba mu je više vode. Ako počinje da truli, ima previše vode i potrebno je smanjiti zalivanje. Paprat koja se gaji na otvorenom, pogotovo ako su u pitanju mlade sadnice, može biti zagušena travom, pa je potrebno redovno je kositi i održavati.

Proređivanje

Paprat se lako širi, zbog čega se može pretvoriti u invazivnu biljku koju je teško držati pod kontrolom i može da uguši ostale biljke. Povremeno je treba proređivati čupanjem, naročito mladih izdanaka, jer se tako omogućava cirkulacija vazduha oko biljke i sprečava preterani rast, koji bi ugrozio i druge vrste.

Orezivanje

Paprat loše podnosi rezanje, pa bi trebalo izbegavati njeno orezivanje i oblikovanje. Jedino što treba je uklanjati požutelo ili uvelo lišće.

Berba

Paprat se bere u više navrata, što zavisi od njene upotrebe. Kod berbe za konzumiranje, beru se mladi savijeni izdanci u proleće, jer stariji mogu biti štetne. Ako će se koristiti za izradu predmeta, može se brati u bilo kojoj fazi. Suši se na vazduhu, na osunčanom mestu i potrebno je okretati svakoga dana, da ne bi došlo do truljenja.

Skladištenje

Paprat koja će se koristiti za konzumaciju mora biti sveža, može se čuvati u frižideru najviše tri dana. Suva paprat se može upotrebljavati više godina.

Bolesti

Paprat je biljka koja je otporna, kako na uslove staništa, tako i na bolesti, pa se retko dešava da je u prirodi napadne neka bolest. Gajeni hibridi su nešto osetljiviji na bolesti, pa u nastavku donosimo osnovne bolesti paprati i njihove simptome.

Antraknoza

Ovo je gljivična bolest, koju izaziva više vrsta gljivica. Najčešće je lokalizovana i neće ugroziti čitavu biljku. Prvo se pojavljuju smeđe fleke na listovima, koje se šire i mogu zahvatiti celu površinu lista. Ako se ne primeti na vreme, može zahvatiti preveliki deo biljke i ugroziti njen rast. Zaraženi deo se uklanja čim se primete prvi znaci, a ostatak biljke se pojačano neguje.

Pegavost lista

Pegavost lista je gljivična bolest koja se prenosi sa jedne biljne vrste na drugu. Prvi znaci bolesti su tačkice na listovima, koje se šire i izazivaju velike probleme estetske prirode. Ponekad se meša sa žućenjem i opadanjem listova usled prejakog direktnog sunca. Preventivno se tretira fungicidima, a kod obolelih biljaka se uklanjaju zahvaćeni listovi.

Trulež korena

Paprat je biljka kojoj odgovara visoka vlažnost, ali nisu sve vrste otporne na močvarne uslove. Predugo zadržavanje vode može izazvati trulež korena, koja za posledicu ima truljenje i odumiranje cele biljke. Prvi znak ove bolesti je klonulost biljke, pa treba proveriti u kakvom je stanju koren. Preventivne mere uključuju pravilno zalivanje i dobru drenažu zemljišta.

Štetočine

Paprat napadaju malobrojne štetočine, ali one mogu izazvati štetu narušavajući izgled biljke. U nastavku donosimo najčešće štetočine paprati i mere borbe protiv njih.

Crveni pauk

Ovo je sićušni pauk jarko crvene boje i veoma je česta štetočina biljaka koje se gaje u zatvorenom prostoru. Isisava sokove mladih biljaka i polaže larve koje se takođe hrane sokovima, ali izazivaju i fizička oštećenja biljke, pa je mogu ozbiljno ugroziti. Kod većih napada, može doći do sušenja biljke. Borba protiv ove štetočine vrši se insekticidima.

Puževi

Puževi predstavljaju ozbiljne štetočine paprati koja se gaji na otvorenom prostoru. Najviše ugrožavaju mlade sadnice. Hrane se mladim izdancima, koji postaju podložniji bolestima i usporava im se rast. Borba protiv puževa može se vršiti hemijskim sredstvima, ako se biljka gaji samo kao ukras, ili ručnim sakupljanjem, zamkama od piva, posipanjem peska oko biljaka i slično.

Štitaste vaši

Štitaste vaši su česta štetočina biljaka, pa napadaju i paprat. Javljaju se na biljkama koje se gaje i na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Isisavaju sokove biljaka i dovode do deformacije dela biljke koji napadnu. Protiv štitastih vaši se može boriti insekticidima, ili prskanjem sapunicom.

Upotreba paprati

Paprat je veoma izdržljiva biljka sa dosta potencijala, pa su ljudi tokom istorije naučili kako da je koriste. Lako se pronalazi i ubire, ali je važno znati za koju tačno svrhu, kako ne bi došlo do neželjenih posledica. U daljem tekstu možete pročitati kako se paprat najčešće koristi.

Kuhinja

Za ishranu se koriste mladi izdanci u fazi dok su jos uvijeni. Kada se razviju, postaju tvrdi i žilavi i sadrže otrovne materije, pa se ne mogu koristiti za ishranu. Mladi, sveže ubrani izdanci mogu da se kuvaju. U Japanu, gde su naročito popularni, pripremaju ih i prženjem ili ukiseljavanjem. U ishrani se moraju koristiti umereno, kako ne bi došlo do neželjenih dejstava. Osim izdanaka, u ishrani se koristi i koren, koji se bere tokom jula i avgusta. Sadrži veliku količinu skroba i melje se u skrobno brašno.

Privreda

Paprat je česta biljka na pašnjacima i livadama, pa treba voditi računa da stoka ne jede mlade izdanke paprati, jer mogu izazvati stomačne tegobe i slepoću. Uglavnom ne dolazi do smrtnog ishoda, ali ako pojedu veću kolićinu, mleko može dobiti gorak ukus. Paprat se u industrijske svrhe koristi u suvom stanju, služi za punjenje jastuka i za izradu ležajeva za stoku. Može se koristiti i kao materijal za malčiranje, i kao organsko đubrivo. Njen miris tera stenice i vaši. Pepeo paprati je naročito značajan, jer se može koristiti kao organsko đubrivo za mnoge kulture.

Zdravlje

Veruje se da korišćenje jastuka i ležajeva sa punjenjem od paprati može pomoći kod gihta, reume i grčeva u mišićima. Neke vrste paprati koriste se za lečenje problema respiratornog sistema i menstrualnih tegoba. Pre bilo kakve upotrebe važno je biti siguran koja vrsta je u pitanju i posavetovati se sa doktorom.

Zanimljivosti

Starost paprati procenjuje se na oko 360 miliona godina pre nove ere, što potvrđuju brojni fosili iz tog perioda. Kroz istoriju doživela je neke promene, ali i danas postoje živi fosili na kojima se može videti izgled kakav je biljka imala pre milion godina. Jedna je od najšire rasprostranjenih biljaka na svetu, zbog svoje otpornosti i lakog razmnožavanja.

Paprat je imala veliki značaj u mnogim kulturama i za nju se vezuju brojni običaji i legende. Predstavlja nacionalnu biljku Novog Zelanda i motiv paprati tamo služi za ukrašavanje. Pripisivana su joj magična svojstva. U staroslovenskim legendama se govori o tome da za vreme letnje dugodnevice paprat cveta i da će onaj ko vidi cvet imati sreće čitave godine.

Foto: Michael Gaida / Pixabay