Božićna zvezda (lat. Euphorbia pulcherrima) je tradicionalna božićna ukrasna biljka. Svoju popularnost i simboliku je stekla zbog kontrasta zelenog i crvenog lišća. Predstavlja jednu od najpopularnijih biljaka iz porodice mlečika i roda mlečnice koja obuhvata više od 2.000 različitih biljaka iz Meksika, Južne Amerike i Afrike.
Najčešće su to biljke slične kaktusima, a koje se razlikuju po mlečnom soku kojeg kaktus nema, a po kome su i dobile ime. Božićna zvezda se još naziva i poinzecija, dok je latinsko ime je dobila po grčkom lekaru Euforbiju, koji je sa njenim sokovima lečio numidijskog kralja Judu.
Božićna zvezda je listopadni grm. U divljini može da naraste i do 5 m, ali u uzgoju se koriste vrste koje mogu da narastu najviše do 50 cm. Koren je razgranat i čvrsto drži biljku u zemlji. Stabljika je zelene boje i uspravna je, ali nakon dve godine odrveni. Krupni šiljasti listovi su tamnozelene boje zarezani, sa po nekoliko zubaca (šiljaka) sa strane.
Cvetovi božićne zvezde imaju oblik cvata na krajevima grana, dok su okolni piperci veličine lista i poprimaju drugu boju, pa deluju kao cvet. Piperci (brakteje) su najčešće crvene boje, a mogu biti krem ili ljubičasti.
Božićna zvezda raste u Centralnoj Americi, ali je zbog svoga komercijalnog značaja i simbolike rasprostranjena širom sveta.
Vrste božićne zvezde
Božićna zvezda kakvu poznajemo danas i koja se vrlo dobro prilagođava gajenju u zatvorenom prostoru, prošloga veka nije bila poznata. Za njen razvoj zaslužan je Paul Ecke. Prethodne vrste su bile veoma osetljive na promenu klime, toliko da bi im svo lišće otpalo nakon što bi se uneli u zatvoreni prostor. Danas, razvojem hibridnih vrsta, postoje vrste koje se razlikuju po izdržljivosti i po boji listova.
Euphorbia Barbara Ecke Supreme
Ovo je jedna od najpoznatijih i najrasprostranjenijih vrsta božićne zvezde. Svoju popularnost dobila je zahvaljujući jarko crvenoj boji listova. Predstavlja jednu od prvih hibridnih vrsta koja se uzgaja za masovnu prodaju, a takođe je i prilagođena većim klimatskim temperaturama i promenama. Može da naraste do 40 cm, pa je pogodna i za uzgoj u zatvorenim prostorijama.
Euphorbia Classic White
Na osnovu imena zaključujemo da je ova vrsta bele boje, a prepoznatljiva je kao božićni ukras. Cvetovi (brakteje) su joj veliki i ravnih ivica, a listovi tamno zelene boje. Cveta dugo i ne odbacuju nove cvetove u boji.
Euphorbia Autumn Leaves
Listovi ove vrste su veoma slični sa jesenjim lišćem te je na osnovu toga i dobila naziv.
Boje listova se prelivaju iz narandžaste do svetlocrvene boje. Najčešće se koristi kao jesenji ukras u domovima.
Euphorbia Hera Red
Ova vrsta je takođe veoma pogodna za uzgajanje u zatvorenom prostoru, a svoju prepoznatljivost i popularnost zaslužuje vatreno crvenim listovima. Može da naraste do 70 cm pa je pogodna i za veće i visoke tegle (saksije). Stabljika joj je veoma jaka i vrlo retko može da pukne i pod teretom višestrukih listova. Njeno cvetanje traje od oktobra do kraja decembra.
Euphorbia Glory Pink
Jedna od najnovijih i najpoželjnijih vrsta je upravo ova, jer dolazi u atraktivnim belim i rozim bojama. Kao vrsta je vrlo osetljiva i na nižim temperaturama joj opada lišće. Uz pravilno održavanje može da opstane godinama, a boja joj dugo ne bledi.
Euphorbia Jinglebell Rock
Kombinacija tamnozelenog lišća i crvene i žute boje na cvetovima čini ovu vrstu izuzetno popularnom tokom božićnih praznika. Jedna je i od najprodavanijih vrsta, a predstavlja i izuzetno dekorativnu biljku.
Euphorbia Eckespoint Plum Pudding
Ova vrsta se najčešće gaji kao minijaturna vrsta i veoma je važna jer je prva koja ima ljubičaste listove. Upravo zbog svoje retkosti teško se uzgaja, te se preporučuje samo iskusnijim uzgajivačima.
Uzgoj božićne zvezde
Pravilnim gajenjem, božićnu zvezdu ne moramo imati samo tokom božićnih praznika. Ispravnim postupcima i negom, njeno trajanje se može produžiti i za nekoliko godina.
Plodored
Najbolji način da se božićna zvezda razvije i ostvari svoj puni potencijal jeste da ju gajimo u saksiji i to kao samostalnu biljku. Ona može da toleriše i rast sa drugih biljaka, ali ju najčešće gajimo kao samostalnu višegodišnju biljku u saksiji ili u bašti.
Ukoliko želimo da ju posadimo i uz druge baštenske biljke preporuka je da se posadi uz kalanhoe, ciklame ili hrizanteme. To su biljke koje imaju slične potrebe za održavanjem i najčešće cvetaju u vreme Božića, te najviše prijaju božićnoj zvezdi.
Zalivanje
Najveću potrebu za vodom, božićna zvezda ima na samom početku svoga razvoja, dok je još mlada biljka. Kada biljka razvije svoje listove ta potreba za vodom se smanjuje.
Takođe i njezina potreba za vodom varira tokom godine, kao i kod svake kućne biljke pa se sa proverom vlažnosti zemlje može utvrditi i količina potrebne vode za polivanje. Ako je zemlja u saksiji jako vlažna, preporučuje se da se sačeka najmanje 7 dana do sledećeg zalivanja. Kada se površinski sloj zemlje od 5 cm dobro osuši, vodu je potrebno dodavati postepeno. Preporuke je da se koristi voda koja je ostojala, dok samu biljku možemo zalivati na dva načina.
Prvi, predstavlja obično zalivanje kantom po samoj površini zemlje, a drugi je potapanje cele saksije u vodu na 10 min i zatim ostavljanje da se višak vode ocedi minimum 10 minuta.
Đubrenje
Preporuka za đubrenje božićne zvezde jeste da se koristi tečno đubrivo za ukrasno bilje, koje se dodaje u vodu tokom zalivanja. Prihranu treba započeti u februaru mesecu, kada biljka izgubi većinu svojih cvetova. Tokom leta, preporučuje se češća prihranjivanje biljke, posebno ako se iznosi napolje u baštu ili ju presađujete. U ostalim periodima dovoljno je prihranjivati jednom u 30 dana. Za prihranu je dobro da se koristite azotna i kalijumova đubriva, a zatim se nastavlja obilno zalivanje.
Razmnožavanje
Božićna zvezda se razmnožava i presađuje u proleće i to sa reznicama (rasadom). Postupak je takav da se od prvobitne biljke uzimaju bočni, jednogodišnji izdanci sa kojih se uklanjaju svi krupniji listovi i posađuju u mešavinu tresetne zemlje i peska. Ukoliko želimo da ubrzamo rast korenja može se koristiti fitohormon.
Dok traje ukorenjivanje biljke, neophodno je redovno zalivanje i čuvanje na tamnom mestu. Nakon perioda ukorenjivanja koji obično traje dve do tri nedelje biljka je spremna za presađivanje.
Presađivanje
Kako bi se što uspešnije razvila neophodno je posebno paziti na razvoj korena. Božićna zvezda raste polako i nije joj potrebno stalno presađivanje. Kada koren počne da prelazi rupice na saksiji, potebno ju je presaditi u barem 5 cm veću saksiju. Tokom juna meseca biljka se presađuje i vadi se cela, zajedno sa korenom. Sa korena je potrebno ukloniti višak zemlje tako da se koren i zemlja oko njega dobro razrahli. Presađuje se dalje u mešavinu tresetnog zemljišta za cveće i nakon toga dobro ju zalivajte.
Podmlađivanje
U rano proleće, nakon perioda mirovanja, božićnu zvezdu iznosimo napolje u baštu gde se započinje sa daljim procesom vegetacije. Kako bi joj uspešno vratili žbunasti i bujni izgled potrebno je da se seče na visinu od 10 cm iznad zemlje i iznesete napolje. Redovno zalivanje i đubrenje neophodno je nastaviti jer na taj način podstičete dalji rast biljke.
Zemljište
Dobro drenirana i prozračna zemljišta su omiljena za božićnu zvezdu. Preporuka je mešavina gline i humusnog zemljišta sa dodatkom peska koji joj obezbežuje prozračnost. Božićna zvezda voli da boravi u kiselim zemljištima, pa joj odgovara ph 5 - 6 pH. Takođe, važno joj je da zemljište bude propusno i da ne zadržava vodu. U suprotnom može da dovede do truljenja korena.
Klima
S obzirom da da je božićna zvezda biljka iz tropskih krajeva veoma je osetljiva na hladnću.
Prostorija u kojoj boravi treba da bude dobro provetrena sa temperaturom između 10 - 16°C. Maksimalna temperatura tokom dana može da bude 20°C, a noću niža.
Vazduh je potrebno održavati vlažnim te se ne preporučuje boravak u blizini veštačkog grejanja. Takođe, poželjno je izbegavanje prskanja (fajtanja) listova. Tanjirić na kojem se nalazi saksija može da sadrži kamanje na koje se postepeno dodaje voda, koja polako vlaži biljku. Božićna zvezda je biljka koja voli tamnija i senovita mesta dok se direktno izlaganje sunčevoj svetlosti treba izbegavati. Veoma jako sunce može da izazove i opekotine po listovima.
Sadnja božićne zvezde
Postoje mnogi saveti za sadnju božićne zvezde. Kako bi mogli da ju imamo duži vremenski period, a ne samo za vreme božićnih praznika i na taj način postane višegodišnja ukrasna biljka potrebno je poštovati sledeće savete.
Vreme sadnje
Da bi se biljka lepo razvila i procvetala do decembra, maj mesec je najbolji period za sadnju božićne zvezde. Potrebno je sačekati da spoljašnja temperature bude iznad 12°C i držati biljku u zatvorenom prostoru.
Kalemljenje
Kalemljenje božićne zvezde je izuzetno važna tehnika jer na taj način može da se postigne raznovrsnot i željeni oblik biljke. Da bi se sprečilo širenje grana kalemi se na drugu sliču vrstu koja je niža. Da bi se postigle različite boje i veći broj cvetova na biljci koristi se Fitoplazma.
Za podlogu je najbolje izabrati biljku koja je slabijeg rasta i menjati joj boje po želji.
Kalemljenje biljke se vrši u proleće tako što se u rez ubacuje jednogodišnji pupoljak kojem je potrebna zaštita. Preporučuje se posebna zaštita zgloba (spoja) kako ne bi popucao pod težinom.
Sadnja iz semena
Vrlo retko se vrši direktno sadnja iz semena, ali je i na taj način moguće uzgojiti biljku. Nakon cvetanja sakuplja se veoma sitno seme koje se nalazi na samom kraju stabljike. Da bi dostigli bolju klijavost radi se hladna stratifikacija, što se čini tako da se seme drži 2 - 3 meseca u frižideru. U proleće seme se sadi u tresetnu zemlju, do dubine 1 cm i pokriva se slojem vlažne i rastresite zemlje. Gornji sloj zemlje je nophodno održavati vlažnim.
Za 3 - 4 nedelje dolazi do klijanja biljke, a može se posaditi i više semenja kako bi se kasnije vršilo presađivanje.
Sadnja sadnice
Sadnja rasada predstavlja najčešći vid gajenja božićne zvezde i komercijalno je najznačajnija. Kada se koren dovoljno razvije vrši se presađivanje sadnica. Preporuka je da se biljka uzgaja u posebnom rasadu te ju odatle dalje prodavati. Da bi se mlada sadnica razvila u bogatu biljku neophodno je vršiti redovito đubrenje i polivanje.
Uzgoj u bašti
Na našim prostorima ovaj vid gajenja nije uobičajen. Uglavnom se gaji kao jednogodišnja biljka koja cveta u jesen. Ako temperature padne ispod 10°C sadnja na otvorenom nije moguća. Isto tako, zbog velike količine soli u vazduhu uzgoj na obali mora nije moguć.
Uzgoj u stakleniku
Gajenje u staklenim baštama predstavlja najčešću opciju gajenja božićne zvezde i omogućava nam prelepe cvetove za Božić. Staklene bašte zahtevaju obezebeđivanje dobrih i kvalitetnih uslova kako bi sadnice opstale. Staklenik je potrebno redovno provetravati i održavati konstantnu temperaturu između 12 i 16°C .
Takođe, redovno zalivanje je veoma važno za biljku, a to možemo ubrzati navodnjavanjem kap po kap ili prskanjem biljaka. Biljkama je potrebno dovoljno dnevne svetlosti, ali ih treba čuvati od direktnog izlaganja suncu. Ukoliko svetlost prolazi kroz najlon ili staklo može ošteti biljku i ostaviti opekotine na listovima.
Uzgoj u saksiji
Najbolji način da uzgojite božićnu zvezdu, jeste da ju uzgajate kao sobnu biljku u saksiji.
Nakon kupovine biljke ili posle Božića, biljku je potrebno ostaviti na mesto sa kojega se neće pomerati. Osetljiva je na direktno veštačko zagrevanje i promaju pa ju je neophodno zaštititi od ovakvog izlaganja. Pored propusne zemljišne mešavine, potrebno je izabrati odgovarajuću posudu sa vodopropusnosti kako se višak vode ne bi zadržavao u blizini korena.
Iako biljka voli dnevnu svetlost, najbolje joj je obezbediti indirektni dolazak svetlosti.
Međutim, tama podstiče biljku na cvetanje, pa je tokom oktobra potrebno da je pokrijete sa tamnom plahtom ili krpom i tako ostavite najmanje 14 sati dnevno. Na taj način cvetanje biljke je osigurano na vreme.
Održavanje i nega
Uz malo truda i nege, božićna zvezda može da raste godinama. Nakon božićnih praznika, razvijenu biljku nije preporučljivo bacati već uz navedene savete možete ju imate sledećih nekoliko godina.
Faza mirovanja
Biljka se stavlja u fazu mirovanja kako bi joj se omogućilo ponovno cvetanje. Nakon što joj cvetovi opadnu biljka se stavlja na hladnije mesto i smanjuje se zalivanje. Neophodno je da supstrat bude suv i dodavati samo onoliko vode koliko je dovoljno da se zaštiti od propadanja.
Poznato je da je božićna zvezda biljka kratkih dana te je početkom oktobra potrebno sprovoditi zatamnjenjenja koja podstiču cvetanje za Božić. Biljka se pokriva tamnom krpom od podneva do jutra sledećeg dana ili najmanje 14 sati. Da bi ostvarili najbolje rezultate postupak se ponavlja najmanje 8 nedelja.
Održavanje zasada
Kako bi sadnice božićne zvezde uspešno održavali i obezbedili im pravilan rast i razvoj, neophodno je da se zemljiše provetrava i redovo sakupljamo suvo lišće i korov. Provetravanje zemljišta vrši se okopavanjem ili redovnim presađivanjem u sveže zemljište, kako bi uspešno obezbedili dalji rast biljke. Uklanjanjem korova sklanjaju se sve prepreke za razvoj korena, kao i suvo lišće koje dalje može da prenese bolesti na biljku.
Proređivanje
Ukoliko je biljka suviše gusto zasađena potrebno ju je prorediti. Minimalno rastojanje koje se preporučuje je od 30 cm između biljaka i najmanje 50 cm između redova. Biljke se proređuju ručno tako što se presađuju dalje u posebne saksije ili na neko drugo odgovrajuće mesto.
Orezivanje
Da bi se regulisala visina i oblik biljke, moguće je orezivanje i oblikovanje. Dvogodišnje grane se u proleće orezuju na 15 cm i oblikuju po želji ili potrebi. Osim što će podstaći mlade grane da rastu održaće žbunasti oblik biljke i smanjiti mogućnost prevelikog razmaka između grana.
Priprema za sledeću sezonu
Da bi božićnu zvezdu pripremili za sledeću sezonu cvetanja, pored zatamnjenja, potrebno je i obustaviti prehranjivanje (đubrenje) nakon cvetanja i nastaviti u proleće. Takođe je na vreme potrebno orezati mlade izdanke kako bi se sprečio rast novih grana i ostavilo dovoljno energije i prostora za cvetanje.
Bolesti
Božićna zvezda je sobna biljka, ali nije otporna na bolesti.
Spaljivanje lišća
Spaljivanje lišća je najčešća bolest božićne zvezde, a nastaje usled loših uslova uzgajanja ili ukoliko se ne koristi sredstvo protiv gljivica (fungicid). Veoma je važno da se održavaju optimalni uslovi kako bi biljka sačuvala svoje listove. Takođe, neki od simptoma mogu biti žute mrlje koje se pojavljuju ukoliko se biljka previše izlaže suncu.
Ako je u pitanju bakterijska bolest, lako će se širiti pri visokoj vlažnosti ili tokom prskanja listova. Da bi se smanjilo dalje širenje, biljku treba ukloniti iz blizine drugih biljaka i tretirati je sredstvima protiv gljivica.
Trulež korena
Ovu bolest uzrokuje nekoliko vrsta bakterija, od kojih je najpoznatija rđa. Takođe loše zemljište i stajaća voda dovode do truljenja korena. Ukoliko je reč samo o uslovima gajenja, potrebno je biljci obezbediti dobro tretirano i zdravo zemljište te joj smanjiti kontakt sa vodom. Međutim ako je u pitanju bakterijska infekcija, potrebno je promeniti celo zemljište i staviti novo zdravo zemljište. Trulež korena dovodi do sušenja cele biljke, što može dovesti do potpunog izumiranja. Jedan od prvih znakova koji se javlja je smrad u području korena te se bolest mora hitno sanirati.
Pepelnica
Posebna vrsta bakterija izaziva pepelnicu božićne zvezde. Prepoznaje se po specifičnim sivim pegama koji se javljaju na listovima koji estetski oštećuju biljku i izazivaju opadanje listova. Javlja se i širi tokom toplog i vlažnog vremena, što predstavlja problem leti u plastenicima. Može se suzbiti sredstvima, ali je važno da se koristite i zdrave biljke. Nakon svake sadnje vrši se dezinfekcija zemljišta.
Kraste božićne zvezde
Ovo je bolest koja je karakteristična samo za božićnu zvezdu i stvara veoma veliki estetski problem. Na lišću i stabljici biljke pojavljuju se ljubičaste mrlje koje se šire i suše te na taj način podsećaju na kraste. Formiraju ih gljivice koje se šire za vreme vlažnog perioda. Iako ne nanose previše štete biljci oni oslabljuju stabljiku koja pod teretom može da se slomi. Odmah nakon prvih simptoma, zaraženu biljku treba ukloniti iz blizine drugih biljaka i tretirati je sredstvima protiv gljivica (fungicidima).
Štetočine
Iako je božićna zvezda poznata kao sobna biljka, može biti napadnuta od strane nekih štetočina koje prouzrokuju oštećenja.
Zelene gusenice
Zelene gusenice ne ugrožavaju biljku ali se hrane zelenim listovima i na taj način smanjuju površinu koja je potrebna za fotosintezu. Posebno su aktivne u proleće i samo dve takve gusenice mogu tokom noći pojesti i do 6 listova. Zbog velike količine hrane koju traže, veoma su pogubne za mlade biljke, jer ogoljene se biljke vrlo brzo suše i ugibaju. Gusenica se rešavamo ručnim sakupljanjem ili upotrebom insekticida.
Crveni pauk
Crveni pauk je malen insekt koji živi između listova i stabla, a hrani se sokom iz biljke. Iako je malen insekt, veći broj paukova može da izazove veliku štetu. Prepoznaćete ga tako što listovi kreću da se uvrću i stvaraju svilenkastu mreže uz stabljiku. Upotrebom insekticida rešavamo se crvenog pauka.
Upotreba božićne zvezde
U samom početku smatralo se da je božićna zvezda otrovna, međutim vrlo brzo taj zaključak se pokazao kao netačan. Konzumacija ove biljke ima posledice na ljude i životinje u vidu dijareje ili stomačnih smetnji. Međutim, biljka sadrži beli sok koji je veoma bogat lateksom i može da izazove crvenilo i iritaciju kože ako se dođe u direktan kontakt sa njim. Iz tog razloga tokom obrezivanja preporučuje se korišćenje zaštitinih rukavica.
Danas, božićna zvezda se jedino koristi kao ukras u vreme božićnih praznika prvenstveno zbog boje svojih listova i cvetova koje inače predstavljaju i glavne boje Božića. Može da se koristi isečena u aranžmane ili samo u saksiji. Odlična je i kao prečišćivač vazduha pa je dobro da se koristi i u prostorijama u kojima se dugo boravi.
Zanimljivosti
Stari Indijanski narodi, koji su živeli na području Meksika koristili su božićnu zvezdu za pravljenje crvene boje ili su koristili njen sok kao lek protiv groznice. Tokom 17 veka zahvaljujući francuskim kolonistima donesena je u Evropu. Kasnije je božićna zvezda proširila sve do Severne Amerike, gde je počela i da se uzgaja. Veliku popularnost doživljava kada je pronađen hibrid koji je otporan na kućne uslove.
Danas predstavlja najpopularniju božićnu biljku i njena proizvodnja je zastupljena širom sveta.
Božićna zvezda pored svoje lepote predstavlja i simbol nekoliko civilizacija. Kod Indijanca smatrana je svetom biljkom i korištena je u ritualnim ceremonijama, posebno za pravljenje crvene boje. Takođe, za njih je ujedno i predstavljala i simbol čistoće.
Prema jednoj meksičkoj legendi, astečka boginja se zaljubila u običnog čoveka te takva ljubav nije bila moguća. Od bolova srce joj je puklo te je iz njega kapala krv po lišću koje je poprimilo jarkocrvenu boju.
Božićna zvezda predstavlja znak vernosti i odanosti pa se poklanja i mladim parovima.
U hrišćanstvu, božićna zvezda je povezana sa Vitlejemskom zvezdom, koja je pastirima pokazivala put do mesta gde je Isus rođen. Iz tog razloga se najčešće koristi za dekoraciju u vreme božićnih praznika. Pre nego što je božićna zvezda postala popularna i dostupna, domovi su se ukrašavali božićnim kaktusom.
Foto: sandid / Pixabay
Ostavite odgovor