Hrizantema

Hrizantema (lat. Chrysantemum) je jednogodišnja ili višegodišnja cvetnica iz porodice glavočika. Rod hrizantema ima otprilike 40 vrsta. Glavočike su najpoznatije i najbrojnije na našem području, pa često i vidimo neke od najpoznatijih predstavnica, kao što su bela rada, lišajevica ili krasuljak. Hrizantema je vrlo popularan cvet, a ime joj u prevodu znači zlatni cvet - chrysos antos.

Hrizantema se uzgaja najviše zbog svojih ukrasnih cvetova. Obično raste kao žbun iz glavne stabljike. Može da naraste do 1m visine i da se razgrana do 1 m širine. Listovi su mali i kopljasti, urezani i izbrazdani i smešteni su poprečno na stabljici. Na uspravnoj stabljici stoji cvet, koji je ustvari zajednički cvat manjih cvetova.

Cvetovi mogu biti različitih boja, od narandžaste, bronzane pa do žute, bele i crvene. Određene vrste mogu imati i više boja. Većina vrsta hrizantema cvetaju od sredine leta do kasne jeseni. Nakon što cvet opadne, razvija se seme unutar pupoljka.

Hrizantema vodi poreklo iz Kine, ali je danas rasprostranjena širom sveta. Najviše se sadi kao dekorativna biljka tokom jeseni zbog svoje izuzetne otpornosti na niske temperature. Važna je za odgajivače zbog svog komercijalnog značaja.

Vrste hrizantema

Tokom godina je bilo teško imenovati i klasifikovati sve biljke nalik hrizantemama, pa je 1999. postignut konačan dogovor koji je rezultirao promenom naziva Chrisanthemum indicum, koji je osnovna vrsta od koje se dobijaju sve druge vrste. Hibridi se razlikuju prema boji i obliku cveta, pa u nastavku slede podele prema izgledu cveta i najpoznatije hibride za svaku vrstu.

Hrizanteme mogu da se podele prema izgledu cveta, pa prema tome postoji nekoliko vrsta.

Uvrnute

Hrizanteme ove vrste imaju latice koje su okrenute na gore i formiraju kuglu. Cvet je veoma raskošan i dolazi u više boja. Cveta krajem leta. Chrysanthemum Primrose Chessington i Chrysanthemum Ada Evans su jedne od najpopularnijih među ovom vrstom.

Savijene

Savijene hrizanteme proizvode slične raskošne cvetove koji formiraju kugle, ali je razlika u tome što su im latice okrenute ka dole. Među ovom vrstom je poznati hibrid Chrysanthemum Amy Lauren.

Pomponaste

Pomponaste hrizanteme imaju raskošne cvetove i latice levkastog oblika. Proizvode ravnomernu kuglu.

Jednostruke

Odlika jednostrukih hrizantema su latice poređane u cvat koji jako liči na belu radu. Mogu biti raznih boja, ali je najčešća narandžasta, poput Chrysanthemum Pennine Oriel. Takođe se zovu i margarete.

Anemonaste

Anemonaste hrizanteme su takođe bujne i raskošne, a unutrašnji, konveksni deo čine latice levkastog oblika, dok su spoljašnje prave i zakrivljene.

Kašičaste

Kašičaste hrizanteme dolaze u raznim bojama jer su jedne od najpoznatijih i najpopularnijih vrsta. Latice su blago savijene i ispružene na vrhu i podsećaju na kašiku. Chrysanthemum Jalta Red u živahno crvenoj boji i Chrysanthemum Creamist Golden u jarko žutoj boji su jedne od najtraženijih hibrida.

Paučaste

Paučaste hrizanteme podsećaju na prozirne kugle i formirane su od dugih i tankih latica. Ova vrsta je ređa, ali podjednako dekorativna. Interesantno je što su im latice često zelene boje.

Osim podele hrizantema po izgledu cveta i smeru latica, mogu da se podele i po veličini cveta, pa imamo krupnocvetne, srednjecvetne i sitnocvetne. Danas su poznate i mini hrizanteme koje su nastale mešanjem raznih vrsta i visoke su otprilike 15 cm. Hrizanteme mogu da se svrstaju još i po vremenu cvetanja, pa ih delimo na rane, srednje i kasnojesenske. Rane cvetaju preko leta, srednje cvetaju na jesen a kasnojesenske nisu predviđene za gajenje na otvorenom.

Uzgoj hrizantema

Hrizantema ne traži puno, nije zahtevna i može da uspe i pod težim uslovima. U nastavku sledi par saveta kako razviti raskošan i zdrav žbun.

Plodored

Određene vrste hrizantema prirodno poseduju hemikalije koje ubijaju štetne crve i insekte, pa se zato one obično sade pored povrća kao što je paradajz, gorušica, rabarbara, slatki krompir i repa. Isto tako štiti začinsko bilje i citruse od štetnih insekata, pa ako gajite pomelo ili bosiljak, dinju i limetu, preporučeno je saditi hrizanteme kraj njih.

Ako želite ukrasiti prostor oko hrizanteme sa više boja, dobar izbor su dan-noć ili ljubičice. Nežni gerberi će se takođe uklopiti u ovaj aranžman sa svojim klasičnim bojama. Hrizantema može da se posadi i kraj karanfila kako biste imali privlačnu baštu čak i preko zime. Dekorativni kelj i kupus će svojim ljubičastim, kremastim i tamnozelenim bojama takođe lepo izgledati pored hrizanteme zasađene u saksijama.

Zalivanje

Hrizantemi najviše vode treba tokom razvijanja listova i teranja pupoljaka. Nakon toga se količina vode smanjuje. Prilikom gajenja hrizanteme je najefiksanije postaviti sistem navodnjavanja kap po kap, zato što se na taj način biljka ravnomerno zaliva i vlaži samo zemlju umesto da uvlaži i listove, što može podsticati širenje bakterijskih infekcija. Tokom suše hrizantemu treba zalivati svaka 2 - 3 dana. U hladnijim periodima može da se zaliva svakih 4 - 5 dana. Za zalivanje je preporučeno koristiti meku vodu ili kišnicu, ujutru i uveče.

Đubrenje

Pre sadnje je potrebno zemljište đubriti organskim đubrivom zato što zahtevaju dosta azota i kalijuma. Hrizanteme traže više hranljivih materija tokom rane vegetacije, što se može pružiti na nekoliko načina. Krupna đubriva mogu da se dodaju u zemljište tokom sadnje ili se mogu baciti na površinu zemlje posle sadnje. Rastvorena mineralna đubriva mogu da se dodaju u sistem za navodnjavanje ili da se poprskaju po listovima kako bi omogućili bržu razgradnju materija i time pomogli biljci.

U fazi razvoja se može đubriti na svakih 7 - 14 dana, a preporučuje se korišćenje đubriva na bazi magnezijuma, kalcijuma i azota. Đubrenje može da se vrši dok ne počnu prvi pupoljci da teraju, a posle toga se prekida u potpunosti.

Razmnožavanje

Iako se hrizanteme mogu razmnožavati putem semena, najbolje i najefikasnije se razmnožavaju mladim reznicama. Zelene reznice se uzimaju na proleće i uklanjaju se donji listovi i ostavljaju 2 - 3 gornja lista.

Biljka se stavi u mešavinu peska i humusne zemlje pa se prekrije folijom sa rupama i zalije se. Posle nekoliko nedelja pušta koren i može da se premesti na finalno mesto rasta.

Presađivanje

Kada se hrizantema posadi na predviđeno mesto, nije potrebno presađivati je, već samo ostaviti dovoljno prostora za razvijanje. Hrizantema koja se gaji u saksiji može da se presadi na jesen ili proleće kada koren počne da viri iz zemlje. Tad se presađuje u vlažan supstrat i zakopava se samo koren. Posle presađivanja biljku treba jako dobro zaliti.

Podmlađivanje

Hrizantema koja je predviđena za višegodišnji uzgoj može da se podmladi u proleće da bi zadržala željeni oblik. Grane mogu da se seku na 2 - 3 cm da bi se poboljšala bujnost i obezbedio oblik biljke.

Zemljište

Hrizanteme vole bogato zemljište sa dobrim protokom vazduha. Pre sadnje treba preorati i rastresti površinski sloj zemlje. Voli porozno, humusno zemljište koje ima dobru drenažu. Bitno je dodati pesak da biste olakšali tlo i obezbedili dovoljno vazduha.

Klima

Hrizanteme vole osunčana mesta, ali mogu uspeti i u delimičnom hladu. Može da izdrži i velike temperaturne razlike, ali ako se temperatura spusti ispod 0°C, može da se smrzne.

Biljka je kratkog veka, pa je pre cvetanja treba pokriti tamnom tkaninom da bi se iniciralo cvetanje. Tokom 3 - 4 nedelje se pokriva po 13 - 14 sati dok ne dođe do izbijanja pupoljaka.

Sadnja hrizantema

Hrizanteme se lako sade i lako ih je održavati, tako da su odlične za masovno gajenje i prodaju. Ispod su saveti kako i kad je posaditi.

Vreme sadnje

Hrizanteme je najbolje saditi na proleće da bi se koren koren pravilno razvijao i pomogao biljci da preživi zimu. Može da se posadi čim se zemlja odmrzne, od marta do juna. Naknadna sadnja u potpunosti sprečava razvoj korena i umesto toga se koncentriše na cvetanje. Hrizanteme koje se prodaju i sade na otvorenom u jesen su isključivo jednogodišnje.

Kalemljenje

Kalemljenje hrizantema je uobičajena procedura u ukrštanju i stvaranju veštačkih vrsta. Jedna vrsta hrizanteme se bira za podlogu i ukršta sa drugom da bi novonastala biljka imala najbolje karakteristike obe. Bitno je izabrati zdravu podlogu sa razvijenim korenskim sistemom na koju se kalemi pupoljak druge biljke. Rez treba zaštititi zaštitnom trakom ili voćarskim voskom.

Sadnja iz semena

Hrizanteme se retko sade iz semena jer je seme skupo i nije poznata njegova klijavost. Može se sejati krajem zime, ali temperatura treba da se održava iznad 10°C i površina treba redovno da se zaliva. Ako se odlučite za ovaj metod, najbolje je koristiti stratifikovano seme koje je barem godinu dana staro da bi se poboljšala klijavost. Ako se obezbede dobri uslovi, biljka može da klija za 2 - 3 nedelje.

Sadnja sadnice

Sadnja putem sadnice je najbolji i najefikasniji metod sadnje za masovnu proizvodnju. Prilikom sadnje, treba izabrati zdrave i tretirane sadnice koje imaju samostalno razvijene korene. Sade se u pravilne redove i zasipa zemljom do nivoa do kojeg je bila. Zemljište u koje se sade mora da bude rastresito i đubreno, a posle sadnje redovno i bogato zalivati.

Uzgoj u bašti

Višegodišnje hrizanteme mogu da se gaje na otvorenom, ali ih onda treba zasaditi u proleće. Vole sunčana mesta i zemlju sa dobrom drenažom. Kad se gaje na otvorenom, treba im obezbediti sistem za navodnjavanje ili ih redovno zalivati. Da bi se lakše rasporedile na otvorenom, postavlja se mreža za sadnju i u svako polje se posadi po jedna hrizantema. Treba ostaviti prazno polje između svakog reda.

Uzgoj u stakleniku

U našim krajevima je popularno uzgajanje hrizantema u staklenicima, bilo da je za dalje presađivanje ili za rezani cvet. Staklenici u kojima se gaje moraju se zagrejati da bi prezimljavanje bilo moguće. Pored toga, treba ih zalivati 20% više nego što bi se zalivale na otvorenom. Prilikom planiranja gajenja hrizantema, treba postaviti mreže ili zasene koje će služiti za iniciranje cvetanja. Takođe je bitno da je staklenik dobro provetren, ali pripaziti da temperatura ne padne ispod 10°C. U Septembru, staklenik mora da se greje i održava na temperaturi od otprilike 18°C, dok se pre prodaje postepeno spušta.

Uzgoj u saksijama

Hrizanteme mogu da se gaje u saksijama. Optimalna veličina saksije je 21 cm i nadalje. Neophodno je izabrati saksije sa protokom vode, a zemlja mora biti humusna i rastresita. Prihranu je najbolje davati u vidu rastvorenih mineralnih đubriva tokom zalivanja, svakih 10 - 14 dana. Podloga treba da bude vlažna, ali ne previše mokra. U jednu saksiju se sadi maksimalno jedna hrizantema. Dobro ju je podržati štapom kako bi pravilno rasla. Takođe, ne treba ih pregusto saditi, jer onda izdužuju grane.

Održavanje i nega

Održavati zasađenu hrizantemu nije teško, a može vam pomoći da zadržite ovu prelepu biljku nekoliko godina ili da barem dobijete raskošne jednogodišnje cvetove. Sledi nekoliko saveta u nastavku.

Faza mirovanja

Hrizanteme moraju da prođu kroz fazu mirovanja preko zime kako bi nastavile vegetaciju naredne godine. Hrizanteme koje se drže u saksijama moraju da se unesu u tamniju i hladniju prostoriju, na primer podrum, i dalje ih redovno zalivati. Odumrlo ili osušeno lišće ne sme da se dira do proleća. Tokom marta se temperature mogu dodatno podizati i hrizantema može postepeno da se iznosi napolje. U početku treba da se izbegava direktno sunce. Hrizanteme koje rastu na otvorenom obično gube listove, a tlo oko korena treba gusto prekriti malčom da bi se korenje zaštitilo od smrzavanja.

Održavanje sadnica

Održavanje sadnica uključuje preoravanje zemlje, čupanje korova i uklanjanje bočnih cvetnih pupoljaka. Preoravanje treba ponavljati svake godine da bi se obezbedilo dovoljno kiseonika u tlu, a to može da se uradi ručno ili mehanički. Čupanje korova se vrši tokom cele godine ili kada je najviše prisutan oko sadnice. Treba ga ukloniti da ne bi gušio biljku ili smetao u njenom razvoju. Kod nekih vrsta hrizantema se seku gornji ili bočni pupoljci na koje bi biljka potrošila previše energije. To se radi kako bi razvoj ostalih cvetova bio podjednak i da se oni ne bi oštetili otkidanjem precvalih cvetova.

Proređivanje

Proređivanje hrizantema treba obaviti prilikom setve semena kada je previše mladih biljaka na jednom mestu. Najbolje je prorediti 3 - 4 nedelje nakon setve kada im se razvije korenje. Bitno je da biljke nisu isprepletene. Dobijene sadnice se presađuju na 20 - 25 cm razdaljine. Mlade hrizanteme se ručno proređuju, a nakon uklanjanja se ponovo zasađuju u udaljeniji prostor.

Orezivanje

U slučaju hrizantema, potrebno je izvršiti pinciranje da bi se dobio bogat i ujednačen žbun. Ponekad se pojedine grane previše izduže zbog viška fosfora u zemlji ili zbog previše malog prostora za rast, pa se moraju kontrolisati pinciranjem. Posle rasta 2,5 - 4 cm, vrh hrizanteme se skraćuje 1 - 2 cm. Ako raspored dozvoljava, ovo može da se ponovi nekoliko puta do faze zamračenja.

Berba

Kada procvetaju, hrizanteme se beru za rezani cvet. Ručno se beru i seku se na određenoj visini. Listovi hrizanteme mogu da se beru za jelo i to je potrebno uraditi dok su mladi.

Skladištenje

Ako se prodaju kao rezano cveće, hrizanteme treba odlagati u vodu i na nižoj temperaturi da bi duže trajale. Vezuju se u snopove od 5 komada ili se odlažu u kutije jedna nasuprot druge da se ne oštete. Posle stajanja u vodi najmanje 2 - 3 sata, mogu se transportovati i držati na temperaturi od 5°C duže vreme.

Priprema za sledeću sezonu

Hrizanteme koje se gaje kao trajnice potrebno je spremiti za cvetanje potamnjivanjem i pinciranjem. Pored ova dva postupka, treba odstraniti sve oštećene ili obolele delove i orezati stabljike koje proširuju žbun.

Bolesti

Hrizantema može da se gaji i na zatvorenom i na otvorenom, ali ni na jedan način nije potpuno imuna na bolesti. Dalje slede bolesti koje je napadaju u oba slučaja, i kako se izboriti sa njima.

Truljenje korena

Truljenje korena je bolest koja prvobitno napada koren pa se širi na ostale delove biljke dok konačno biljka ne uvene. Kada već dođe do uvenuća, to znači da je cela biljka bolesna, pa je dobro primetiti prve simptome na vreme. Uočićete da koren trune kada poprimi crnu boju i intenzivan smrad. Razlog ove bolesti može biti previše vode u delu korena koja dugo stoji, ili bakterijska infekcija koja se na koren proširila iz zemlje. Da bi se ova bolest sprečila, treba obezbediti dobru drenažu vode i treba koristiti proverenu i tretiranu zemlju.

Bakterijske bolesti lista

Bakterijske bolesti lista mogu biti uzrokovane velikim brojem bakterija i vrlo su česte. Mogu se preneti putem kapljica kada se prska lišće i mogu lako da se prošire među biljkama. Prvi simptom je skup nepravilnih pegica na listovima koje dovode do sušenja listova ili delova biljke. Možete ih se rešiti tako što ćete momentalno nakon prvih simptoma ukloniti zaraženu biljku, a biljke blizu nje tretirati fungicidima. Najbolji način prevencije je napraviti dovoljno velik razmak između svake biljke i pravilan način navodnjavanja. Preporučeno je kap po kap.

B-virus hrizanteme

Ovo je jedna od najčešćih virusnih infekcija i može lako da se proširi. Može biti opasna po celu baštu. Izaziva propadanje biljke što može dovesti do odumiranja čitave biljke. Zaražene jedinke je potrebno momentalno odstraniti i spaliti. Korišćenje i sadnja zdravih, proverenih biljaka i korišćenje zdravog zemljišta možete sprečiti pojavu ove bolesti.

Bela rđa

Bela rđa se često pojavljuje u zasadima hrizantema. Nije opasan za generalno stanje biljke, ali ostavlja mrlje na poleđini mladih listova i može dovesti do sušenja i odumiranja, što dovodi do ogoljenja stabljike. Biljka može preventivno da se tretira malom dozom fungicida, ali za lečenje su potrebne veće doze.

Štetočine

Hrizanteme koje se gaje na otvorenom su malo otpornije na štetočine u odnosu na one koje se gaje u zatvorenom prostoru. Sledi opis najčešćih štetočina i kako se izboriti sa njima.

Gusenice

Gusenice često napadaju zasade hrizantema na otvorenim prostorima. Vrste koje mogu da nanesu štetu listovima su kukuruzni moljac i sovice. Napadaju mlado lišće i ostavljaju ugrize, što može biti opasno jer se na taj način biljka lakše zarazi bakterijama. Mogu da se istrebe insekticidima.

Biljne vaši

Biljne vaši su česta štetočina koja izlazi tokom toplijih perioda i cilja mlade biljke, čijim se sokovima hrani. Na biljci se javljaju u vidu malih, crnih grupica na gornjim delovima lista i mogu izazvati uvijanje listova. Mogu se istrebiti prskanjem insekticida ili sapunjave vode.

Tripsi

Tripsi su uobičajeni mali paraziti koji se hrane biljnim sokovima koje sišu. Hrizantemu najčešće napadaju kalifornijski tripsi i čitava bašta može biti ugrožena. Simptomi napada su uvijeni listovi ili očite osušene rane od ugriza. Osim estetske štete može i da isuši biljku. Može da se istrebi insekticidima ili mogu da ga ugroze bube koje se njime hrane, kao što je grabežljiva stenica. Isto tako, treba da se izbegava sadnja hrizanteme uz druge biljke koje su osetljive na napade tripsa, kao što su afrička ljubičica, ciklama ili gerberi. To pravilo posebno važi za gajenje u zatvorenim prostorima.

Bela mušica

Bela mušica je jedna od češćih štetočina hrizanteme čak i u zatvorenom prostoru. Ona zarazi biljku tako što ostavlja na njoj larve koje se hrane sokom biljke i ostavljaju medljiku, što privlači bakterije. Kada sišu sokove iz lista, on izbledi i nakon toga se potpuno osuši. Mogu da se odstrane upotrebom insekticida pri pojavi prvih simptoma zaraze.

Upotreba hrizantema

Na našim područjima se hrizantema najčešće gaji kao ukrasna biljka u baštama. Takođe se gaje i okrugle, mini hrizanteme koje se dalje presađuju ili prodaju.

Kuhinja

U Japanu i Kini, odakle potiče hrizantema, neretko se koristi u kuhinji. Njen cvet se obično dodaje u pirinčanu rakiju radi arome, a može da se koristi i za dekoraciju jela. Takođe, mladi jestivi listovi se koriste u sosovima ili salatama. Način pripreme je isti kao i za spanać, prvo se prokuva pa se dodaju začini. Od kuvanih latica se pravi slatki napitak, čaj od hrizanteme.

Privreda

Na našim prostorima, hrizantema je tradicionalan nadgrobni cvet po narodnom verovanju da pruža spokoj i mir dušama preminulih. Osim svoje dugotrajnosti, odlikuje se bogatim, raskošnim cvetovima čak i kada su niže temperature.

Zanimljivosti

Hrizantema vodi korene iz Kine još iz 10. veka pre nove ere. Osim njene lepote, bila je cenjena i kao eliksir života. Ubrzo je bila kultivisana i u Japanu, gde je i danas vrlo bitna biljka. U 17. veku je doneta u Evropu, gde je zbog svoje lepote bila ukrštana sa drugim biljkama i dovela do oktrivanja novih vrsta. Danas je popularna širom sveta, a konstantnim ukrštanjem se često dobijaju nove vrste. Najveća proizvodnja hrizantema je u Holandiji i Italiji.

U našim krajevima, hrizantema je najpoznatija kao nadgrobna biljka, jer se veruje da donosi mir i predstavlja simbol dugovečnosti i zahvalnosti. U SAD-u, priređuju se sajmovi na kojima predstavljaju nove vrste hrizantema i gde se porede dosadašnji razvojni uspesi. Tradicija upotrebe za ukrašavanje grobova je započela Austrija, nakon čega se proširila Evropom.

U Japanu je bila korišćena na pečatu carske porodice, a bila je sađena i u carskoj bašti gde je bila čest motiv za dekorisanje svakodnevnih objekata. Danas se festival hrizantema održava u Japanu, gde se mogu videti žive ograde od hrizantema kao i specijalna odeća i kimono od hrizantema. Takođe se pevaju pesme u čast hrizantema.

Foto: Dimitris Vetsikas / Pixabay