Ciklama

Ciklama (lat. Cyclamen) je rod sa 23 vrste cvetnih biljaka iz porodice jagorčevina (lat. Primulaceae) kojoj pripadaju mužika, rebratica, metiljka i jagorčevina. Radi se o najtraženijoj zimskoj cvatućoj vrsti koja se gaji u saksijama, a koja je poreklom sa sredozemnog područja, Male Azije i ostrva Kipar i Rodos.

Ciklama je višegodišnja biljka čija je podzemna stabljika u obliku krtola, a može da naraste i do 12 cm u visinu dok su joj listovi dugački 2 - 10 cm i široki 2 - 7 cm. U sredini cveta je, u većini slučajeva, prošarana bledom srebrnom oznakom koja podseća na potkovu i uglavnom su rascepljeni na jednom delu i okruglog oblika dok neke vrste imaju listove u obliku srca.

Cvetovi ciklame obično se sastoje od 4 ili 5 latica i cvetaju u širokoj paleti boja - od ružičaste, bele, ljubičaste i crvene, pa sve do kombinacija u dve boje, dok neke latice mogu da imaju i kovrdžave ivice.

Ciklame obično rastu u suvim šumama, ali i na mestima gde su barem delimično zaštićene od jake sunčeve svetlosti. Toleriranje hladnoće zavisi o samoj vrsti ciklame, a među najotpornije spada Cyclamen hederifolium koja može da izdrži i temperature od -15°C pa čak i više kad je prekrivena snegom. Ostale vrste nisu toliko otporne na hladnoću i mnoge su ugrožene klimatskim promenama.

Vrste ciklama

Mnogi od nas poznaju ciklame kao šarmantnu cvetajuću biljku koja ulepšava dom tokom sumornih zimskih meseci. Ono što možda ne shvatamo je da je ciklama zapravo poreklom iz Sredozemlja i okolnih područja. U kućnoj bašti ciklama se često gaji u šumovitom okruženju, mada mnoge vrste ciklama uspevaju i na alpskim livadama. Tipična ciklama (lat. Cyclamen persicum) samo je jedna od mnogih vrsta biljaka ciklame. U stvari, unutar roda postoji više od 20 vrsta, a mi ih delimo na jesenske vrste i prolećne/letne vrste.

Ciklame koje rastu u jesen:

• Afrička ciklama (lat. Cyclamen africanum)
• Cilicijska ciklama (lat. Cyclamen cilicium)
• Kolhidska ciklama (lat. Cyclamen colchicum)
• Ciparska ciklama (lat. Cyclamen cyprium)
• Grčka ciklama (lat. Cyclamen graecum)
• Čudnovata ciklama (lat. Cyclamen mirabile)
• Napuljska ciklama (lat. Cyclamen hederifolium)
• Rohlfsova ciklama (lat. Cyclamen rohlfsianum)
• Divlja ciklama (lat. Cyclamen purpurascens)
• Afrička ciklama (lat. Cyclamen africanum)

Raste na području Tunisa i sjevernog Alžira, u pukotinama stena i šikarama. Slična je Napuljskoj ciklami, s kojom se najčešće ukršta, ali za razliku od nje, manje je otporna na hladne zime i mrazeve. Može da naraste i do 15 cm u visinu, a listovi su joj veliki (do 10 cm) u prečniku. Cvetovi su bledo do tamno ružičaste boje i sastavljeni od 5 latica. Cveta u septembru i novembru.

Cilicijska ciklama

Cilicijska ciklama (lat. Cyclamen cilicium) je dobila po drevnom regionu Cilicia, koji se nalazi u oblasti jugoistočne Turske. Raste u četinarskim šumama na nadmorskoj visini od 700 - 2000 m u oblasti Taurusa na jugu Turske, najčešće između stena i šljunka. Zeleni listovi su u obliku srca do ovalnog oblika, a često prošarani srebrnom bojom. Dugi su 1,5 - 5 cm. Cvetovi rastu u jesen, između septembra i novembra, i imaju 5 cvetova i 5 latica. Mirisni su i svetlo ružičaste su boje.

Kolhidska ciklama

Kolhidska ciklama (lat. Cyclamen colchicum) raste u šumovitim predelima na krečnjačkim stenama, među korenjem drveća i u pukotinama stena na nadmorskoj visini između 300 i 800 m. Nalazi se isključivo u provinciji Adžara u Džordžiji, oko 1.900 km udaljenom od svog bliskog rođaka, Šumske ciklame.

Kiparska ciklama

Kiparska ciklama (lat. Cyclamen cyprium) nalazi se u šumovitim i planinskim predelima Kipra na nadmorskoj visini od 300 - 1.200 m. Takođe je i nacionalni cvet te zemlje. Na Kipru takođe obitavaju i grčka i perzijska ciklama, ali joj nisu endemi.

Grčka ciklama

Grčka ciklama (lat. Cyclamen graecum) raste na različitim staništima na nadmorskoj visini do 1.200 m. Najčešće ju možemo naći u južnoj Grčkoj, Peleponezu, egipatskim ostrvima, južnim obalama Turske i severnom Kipru. Najčešće se nalazi na kamenitim predelima. Listovi su zanimljivi zbog različitih dezena i najupečatljiviji su od svih vrsta ove biljke. Osnovna boja površine lista je tamno zelena, ali obojena je u različitim nijansama srebrne do zelene boje, a kombinacija je zaista bezbroj. Listovi su obično u obliku srca i na ivicama su nazubljeni. Cvetovi rastu u jesen, boja im je bela ili bledo roza. Imaju pet latica, a dno svake je tamnije boje.

Čudnovata ciklama

Čudnovatu ciklamu (lat. Cyclamen mirabile) možemo naći na jugozapadu Turske. Obitava u borovim šumama (lat. Pinus brutia) i makiji tog predela na nadmorskoj visini između 400 i 1.600 m. Listovi su zaobljeni, gotovo u obliku srca. Gornja, zelena površina ima srebrne dezene, a donja je crvenkasto-ružičasta. Veoma često su jednako široke i dugačke, ali i šire nego duže. Ivice su joj malo nazubljene. Cvetovi su mirisni, a boja im je bela do ružičasta. Svaka latica duga je 15 - 23 mm i široka 4,5 - 7 mm. Na dnu latica nalazi se tamno ružičasti deo s blago nazubljeni ivicama.

Napuljska ciklama

Napuljska ciklama (lat. Cyclamen hederifolium) obitava uz šumovite, grmaste i kamenite predele u mediteranskom regionu na nadmorskoj visini do 1.300 m. Naseljava jugoistočnu Francusku, Korziku, Sardiniju, Siciliju, Hrvatsku, BiH, Srbiju, Albaniju, Bugarsku, Grčku i zapadnu Tursku. Obično može da naraste 15 - 20 cm. Listovi su joj različiti po obliku i boji, pomalo podsećajući na mlado lišće bršljana. Cvetovi rastu od kraja leta do jeseni i imaju 5 latica. Dugi su 2 - 3 cm, boja im je ružičasta, ljubičasta ili bela. Na dnu svake latice nalazi se po jedan tamno ružičasti presek u obliku slova V, ali ponekad su cvetovi potpuno bele boje.

Rohlfsova ciklama

Rohlfsova ciklama (lat. Cyclamen rohlfsianum) nalazi se na relativno malom području na severoistoku Libije, između Bengazija i Darnaha u regiji Cirenaika, na visinama do 450 mu oblasti makije, na crvenoj zemlji, često pod raznim grmljem. Listovi se pojavljuju u kasno leto i imaju oblik bubrega. Gornja površina lista je jarko zelena, ponekad sa srebrnom šarom, dok je donja površina ljubičasta ili crvenkasta. Duge su 3,5 - 11,5 cm i široke 4,5 - 15,5 cm. Cvetovi imaju slatku aromu, a javljaju se kada i listovi, ponekad neposredno pre njih. Ima 5 latica ovalnog oblika, dugačkih 1,1 - 2,6 cm, svetlo roze boje.

Divlja ciklama

Divlja ciklama (lat. Cyclamen purpurascens) raste širom Evrope: u istočnoj Francuskoj, Švajcarskoj, severnoj Italiji, južnoj Nemačkoj, Austriji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Poljskoj, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj i Bugarskoj. Staništa su većinom listopadne i mešovite šume, posebno bukve, na nadmorskoj visini između 250 i 1.300 m. Ova vrsta je višegodišnja zeljasta biljka koja naraste u visinu 5 - 15 cm. Listovi su joj u obliku bubrega ili srca, sa pretežno srebrnim ili belim uzorcima na gornjoj površini. Mirisni cvetovi su ružičaste boje i rastu između juna i septembra. Sačinjene su od pet latica, a na dnu svake je deo tamno roze boje.

Ciklame koje rastu u proleće i leto:

• Alpska ciklama (lat. Cilclamen alpinum)
• Balearska ciklama (lat. Cyclamen balearicum)
• Zimska ciklama (lat. Cyclamen caucasicum ili Cyclamen coum)
• Elegantna ciklama (lat. Cyclamen elegans)
• Libanonska ciklama (lat. Cyclamen libatoticum)
• Perzijska ciklama (lat. Cilclamen persicum)
• Pseudiberska ciklama (lat. Cyclamen pseudibericum)
• Primorska ciklama (lat. Cyclamen repandum)

Alpska ciklama

Alpska ciklama (lat. Cilclamen alpinum) je vrsta biljke ciklame koja se nalazi u šumovitim predelima od 350 - 1.500 metara nadmorske visine u oblasti jugozapadne Turske, severozapadno od Antalije. Listovi su joj ovalni do okrugli i zelene su boje. U gornjem delu su često ukrašene srebrnkastom bojom, a u donjem delu su crvenkasto-ljubičaste boje. Cvetovi imaju pet latica koje su obično ružičaste do tamno ljubičaste boje, mada postoje i neke bele latice.

Balearska ciklama

Balearska ciklama (lat. Cyclamen balearicum) rasprostranjena je na Balearima i u izolovanim predelima Francuske, od Pirineja do doline Rone. Njena najčešća staništa su ona na kojima raste hrast oštrika, hrast crnika i šimšir, na nadmorskoj visini do 1.443 m. Manja je zeljasta biljka čija stabljika naraste 10 - 25 centimetara. Cvetovi joj rastu u proleće, sa pet belih latica koje su postavljene prema nazad. Veoma su mirisne. Listovi su plavkastozelene boje i blago su isprepleteni srebrnom bojom. Donja strana listova je bordo.

Zimska ciklama

Zimska ciklama (lat. Cyclamen caucasicum ili Cyclamen coum) je vrsta ciklame koja obitava na području od južne Evrope do istočne Male Azije. To je je jednogodišnja biljka čija je stabljika visoka 7 - 8 cm. Listovi mogu da budu u obliku izduženog srca ili bubrega. Rastu na jesen i ostaju na stabljici do kasnog proleća. Cvetovi rastu u periodu od decembra do marta i dugački su oko 2 cm. Mogu biti različitih boja, najčešće beli, ružičasti ili karmin-crveni, a pojedine i lepo miriši.

Elegantna ciklama

Elegantna ciklama (lat. Cyclamen elegans) obitava uz predele Alborza u severnom Iranu i jugoistoku Azerbejdžana. Živi u šumama ispod 500 m nadmorske visine, gde raste u mahovi ili nižim granama drveća. Najsličnija joj je zimska ciklama i mnogi kultivari ju smatraju njenom podvrstom, mada još uvek ima duže latice i listove od nje. Listovi su takođe više nazubljeni, ponekad prošarani srebrnom bojom. Cvetovi su obično ružičasti ili ljubičasti.

Libanonska ciklama

Libanonska ciklama (lat. Cyclamen libatoticum) nalazi se uz malo planinsko područje u Libanonu severoistočno od Bejruta na nadmorskoj visini od 750 - 1.400 m. Otkrivena je 1895. godine na istom predelu. Posle ovog otkrića, u prirodi je viđen tek 1961. godine i do te godine se smatralo da će izumreti. Ovo je malena zeljasta biljka koja cveta od septembra do aprila. Cvetovi su u početku gotovo beli, a kasnije postaju bledo roze boje. Na dnu svake latice nalaze se malene ružičasto-crvene fleke. Peteljke su obično ovalnog oblika, dužine 16 - 25 mm i širine 9 - 13 mm. Listovi su u obliku srca, boja im je sivkastozelena, a dugi su 4 - 8 cm i široke 4 -7,5 cm.

Perzijska ciklama

Perzijska ciklama (lat. Cilclamen persicum) nalazi se na stenovitim brdima, grmljastim i šumovitim predelima na visinama do 1.200 m. Može se pronaći u južnoj i centralnoj Turskoj, sve do Izraela i Jordana. Raste i u Alžiru i Tunisu, i na grčkim ostrvima Rodos, Karpatos i Krit. Listovi ove biljke su u obliku srca, obično dugački oko 14 cm. Zelene su boje i na gornjoj površini imaju svetlije fleke. Cvetovi rastu od zime do proleća, izuzev jedne vrste u blizini Jerihona, koja cveta u jesen. Svaki cvet ima pet malih režnja i pet latica dugačkih 20 - 37 mm, širine 10 - 18 mm. Obično su bele do bledo roze boje, a na dnu svake latice se nalazi mala tamno ružičasta fleka.

Pseudiberska ciklama

Pseudiberska ciklama (lat. Cyclamen pseudibericum) nalazi se u planinskim lancima Nur i Aladaglar na jugu Turske, na nadmorskoj visini od 500 do 1.500 m. Ovo je jedna od najatraktivnijih vrsta ciklame. Ružičasti cvetovi rastu između marta i maja. Mirisnije su od zimske ciklame, na koju ova biljka podseća. Svaka latica je dugačka 18 - 25 mm i široka 8 - 11 mm. Listovi su približno u obliku srca, sa srebrnim ili belim šarom u obliku koplja. Takođe, listovi su širi nego duži, dugi 2,3 - 7,8 cm, a široki 2 - 8,2 cm.

Primorska ciklama

Primorska ciklama (lat. Cyclamen repandum) nalazi se širom Sredozemlja na visinama do 1.200 m. Latinski izraz repandum znači "savijen prema naprijed" ili "okrenut prema gore". Raste kao višegodišnja biljka. Stabljika obično doseže visinu između 10 i 20 cm. Koren je krtolastog oblika prečnika 2 - 6 cm. Tamnozeleni listovi su u obliku srca i na ivicama blago nazubljeni. Dugi su 4 - 9 cm. Cvetovi rastu u periodu između marta i maja. Boja im je karmin-crvena, ružičasta ili bela, nemaju miris, a sastoje se od pet dugih latica dugačkih 15 - 25 mm. Ukupni prečnik cveta je oko 3 cm. Plod je u obliku popucale čahure koji se sastoji od puno semenki.

Uzgoj ciklame

Ako se odlučite da gajite ciklame u vlastitom domu, treba da znate da ne podnose pregrejane prostorije sa suvim vazduhom i u takvim im uslovima cvetovi i listovi brzo izblede i uvenu. Ovaj cvet traži dosta svetlosti i ne sme da bude direktno izložen sunčanim zracima. Savršeno mesto za gajenje ciklama je severni ili istočni položaj, terasa, hodnik u vašem domu ili prozor koji daje mnogo svetlosti. Kao što smo već pomenuli, ciklama je zimska cvetajuća vrsta koja se gaji u saksijama, a ako je dobro negujete, cvetaće vam sve do meseca marta.

Plodored

Iako postoje vrste ciklama koje obično rastu kao jednogodišnje biljke, ciklame su većinom višegodišnje, pa im je potrebno osigurati dobro planirano mesto za rast i potencijalno širenje. Može se gajiti do 3 godine na istom mestu za uzgoj rasada. Odlično se slaže sa proletnicama poput nevena, visibaba, cica maca, zvončića, psećeg zuba, ljubičice, različka i jagorčevine. Međutim, raspored zavisi i od vrste, pa ako se gaji kao jesenja biljka može da se kombinuje sa hortenzijom.

Dobro podnosi kisela zemljišta, pa mu je pogodan prostor ispod svakog stabla, a preporučuje se da ga sadite pored biljaka iz porodice lukovica kao što su mladi luk, beli luk i crni luk, jer će na kraju ugušiti manje krtole ciklame.

Pošto je ciklama često na udaru štetočina, preporuča se sadnja žalfije, pelina, lavande ili nane, koje će poslužiti kao prirodni repelenti, dok će protiv crvenog pauka pomoći limunska trava, kamilica, ruzmarin, majčina dušica i majoran.

Zalivanje

Za zalivanje se preporučuje postojana voda sobne temperature. Mora se voditi računa da tokom zalivanja podloge voda ne dođe u kontakt sa lišćem i cvetovima. Takođe treba voditi računa o količini vode u podlozi, jer je korenu potreban vazduh, jer prekomerna vlaga može dovesti do odumiranja korena. Zalivanje se preporučuje dva puta nedeljno.

Đubrenje

Generalno, preporučuje se celovito đubrivo za biljke ciklame (10-10-10 ili 20-20-20), svake 3 - 4 nedelje. Biljkama sa žutim listovimatakođe mogu koristiti i klasična đubriva za kućne biljke s dodatkom gvožđa. Da bi pospešili i produžili cvjetanje , na početku zime hranite biljke ciklame đubrivom s visokim sadržajem fosfora (4-20-4), do početka razvijanja cvetova. Ciklame vole blago kiselo tlo pa im tako može koristiti i prihranjivanje kiselim đubrivom jednom godišnje. Previše đubriva može prouzrokovati bujno lišće, ali ne i mnogo cvetanja.

Tokom perioda cvatnje, potrebe za đubrivom su najveće. U jesen ili u ranu zimu prihranjujte s malo dušika svaku drugu nedelju dok se ne pojave cvetovi. Nakon što procveta, biljke ciklame potrebno je hraniti samo svake 3 - 4 nedelje dobro izbalansiranim đubrivom za biljke. U aprilu, kada biljka počinje da spava, prestanite đubriti ciklame.

Razmnožavanje

Ciklama se razmnožava semenom, a biljke od kojih se uzima seme ne smeju imati više od 15 cvetova jer se smatra da je seme sitnije i lošijeg kvaliteta.

Kad želite naučiti kako razmnožavati ciklame, setite se da postoji najmanje 20 različitih vrsta ove biljke. Sve su poreklom iz mediteranske regiona i zahtevaju blage temperature da bi vam uspele. Načini razmnožavanja koji dobro djeluju za jednu vrstu mogu biti problematični za drugu. Dve najčešće vrste su tipična ciklama i cvećarska ciklama. Prva se lako razmnožava gajenjem semena ili deljenjem krtola. Cvećarsku ciklamu je teže razmnožavati jer zahteva više znanja i strpljenja.

Ako želite znati kako razmnožavati ciklame, evo informacija o razmnožavanju semena ciklama.

Razmnožavanje biljaka ciklame semenom uključuje namakanje semena i njihovo stavljanje u zemlju. Generalno, semenje ciklame trebali biste namočiti u vodi najviše 24 sata pre nego što ih stavite u tlo. Ako seme ciklame želite da posadite direktno napolju, uradite to na proleće. Sačekajte da se tlo zagreje na 7 - 15°C, a procvetaće vam već sledećeg proleća. Alternativno, kad razmnožujete biljke ciklame semenom, možete započeti i u saksijama tokom zime. Ovo vam može omogućiti cvetanje već prve godine.

Razmnožavanje semena ciklame može biti sporo za cvećarske ciklame, ali to je jedina metoda koju koriste profesionalni uzgajivači. Samo napred i pokušajte, ali imajte puno strpljenja.

Ne pokušavajte da sečete korenje stabljike ili lišće biljke ciklame. Kada razmnožujete biljke ciklame, želite koristiti natečeni podzemni koren zvan krtol. Ciklame se razmnožavaju putem ovog krtola. Možete biljku razmnožavati tako što ćete u jesen izvaditi krtol iz tla i podeliti ga. Ponovno posadite komade ispod 5 cm tla da bi podstaknuli rast korenja pre dolaska zime. Dodavanje sloja malča štiti podeljene krtole od hladnog vremena i smrzavanja.

Zemljište

Ciklama zahteva blago alkalno tlo. Ciklama najbolje uspeva na blago kiselom i neutralnom tlu. Zemljište je važno za njihov brz i zdrav rast. Različita tla mogu odgovarati različitim vrstama ciklame. Treset, glina, kompost, pesak i soda mogu se koristiti kao podloga. U zemljište se može dodati više uglja, peska i suve mahovine.

Klima

Ciklama najbolje odgovara klimi sa nižom temperaturom, 10 - 15°C. Najbolje uspeva u prostorijama koje se ne greju. Neke vrste mogu podneti temperature do 5°C. Takođe ne podnosi vlagu u vazduhu i potreban mu je izvor svetlosti.

Sadnja ciklame

Od svih sorti ciklama samo se Cyclamen persicum sadi u saksije, dok se sve ostale vrste ciklama mogu saditi i u saksijama i bašti.

Vreme sadnje

U zavisnosti od vrste, većina ciklama raste tokom jeseni ili proleća. Seme ciklame najbolje je sejati u martu i aprilu ili u avgustu i septembru. Treba napraviti dovoljan razmak da bi se koren razvio.

Sadnja iz semena

Seme je zasađeno na rastojanju od 5 cm da bi se koren mogao razviti. Potrebno je prekriti slojem zemlje barem 0,5 cm na temperaturi od 18 - 20°C. Potrebne su im dve nedelje da obezbede potpunu tamu. Moraju biti osvetljeni mesec dana nakon izbijanja.

Sadnja sadnica

Sadnice se sade u avgustu i aprilu i ne treba ih izlagati izvorima toplote. Vazduh takođe treba da bude vlažan, i ne smete obezbdediti previše sunca da se ne bi isušile.

Uzgoj na otvorenom

U ciklamama možemo uživati i izvan svog doma. Ciklama ulepšava baštu svojim upečatljivim hrpama srebrno belog cveća i lišća u obliku srca koja se pojavljuju u jesen i traju sve dok se biljka ne uspava u kasno proleće. Žarko ružičasti cvetovi pojavljuju se u kasnu zimu i rano proleće. Dostupne su i jesensko-cvatne sorte.

Uzgoj lukovice ciklama na otvorenom je jednostavan sve dok sledite nekoliko opštih smernica. Ciklame u bašti je teško razmnožavati iz semena, ali možete saditi lukovice ili krtole u kasno leto ili ranu jesen.

Sadnice krtola posadite odmah ispod površine tla. Ostavite razmak 15 - 25,5 cm između svakog krtola. Za razliku od cvećarske ciklame koja raste na otvorenom samo u toplim klimama, druge vrste ciklama dobro tolerišu hladnu klimu i hladne zime. Međutim, ova biljka koja voli hladnu klimu ne opstaje tamo gde su leta vruća i suha.

Ciklama raste na gotovo bilo kojoj vrsti tvrdog, dobro dreniranog tla. Ukopajte nekoliko centimetara malča, komposta ili druge organske materije u tlo pre sadnje, posebno ako je vaše tlo na bazi gline ili peska.

Nega ciklama u bašti je jednostavna, a biljkama je potrebno minimalno održavanje da bi izgledale najbolje. Zalevajte biljku redovito tokom proleća i leta, ali nemojte preterivati s vodom jer će krtoli istruniti u prevlažnom tlu. U jesen uklonite suvišne listove i ostatke biljke. Iako lagani sloj malča ili lišća štiti korenje od zimske hladnoće, previše gusta posađenost sprečava biljke da dobiju svetlost.

Krtole podelite u kasno leto, ali ne dirajte stare, dobro utvrđene, velike krtole koji mogu da daju stotine cvetova svake godine. Jedan zdrav krtol ponekad može da živi i po nekoliko generacija.

Uzgoj u plasteniku

Krajem septembra unesite ih u plastenik gde temperatura ostaje između 10 i 12°C. Održavajte kompost vlažnim, po potrebi ga dobro namočite i ne prskajte svakodnevno. Loša drenaža brzo kvari biljke. Kada uklanjate obojene listove i uvele cvetove, izvucite stabljike u blizini sijalica, u suprotnom može doći do propadanja. Posle cvetanja potrebno je mnogo manje vlage, ali nije važno osušiti školjke.

Uzgoj u saksijama

Ciklame vole laku i rastresitu zemlju koja se sastoji od šumskog zemljišta i treseta. Pored vlažnog tla, ciklama voli i vlažan vazduh i orošavanje lišća.

Seme ciklame se sije u martu ili aprilu i to na razmak od par cm da bi koren mogao lepo da se razvije, a seme treba da bude pokriveno slojem zemlje otprilike 0,5 cm.

Za klijanje, u prve tri nedelje, ciklama zahteva tamu pa se saksije u koje se poseje stavljaju u tamnu komoru (tamna mesta) ili ih se treba pokriti crnom folijom. U optimalnim uslovima će nići za mesec dana, a odmah posle nicanja treba posude premestiti na svetlo mesto gde je temperatura 12 - 15°C. Nikle stabljike treba vlažiti 2 - 3 puta nedeljno, a prvo presađivanje radi se 10 - 12 nedelja posle setve, dok se drugo treba napraviti šest nedelja posle prvog presađivanja.

Nakon sijanja semena, drugo presađivanje u veće saksije treba uraditi u maju ili junu dok se treće presađivanje radi u mesecu avgustu ili septembru. Ono što morate da imate na umu je da pazite da se krtol nalazi otprilike 1/3 iznad tla (zemlje) jer ako ga posejete dublje imaće manji broj listova.

Od setve do cvetanja cveta potrebno je da prođe 17 - 18 meseci, a dužina cvetanja jedne ciklame je oko 2 meseca. U poslednjih nekoliko godina gaji se i kao rezani cvet, a ciklame koje odsečete i stavite u vodu mogu vam trajati i do 10-ak dana.

Održavanje i nega

Za vreme cvetanja potrebno ju je prihranjivati jednom nedeljno, ukloniti ocvale cvetove i pažljivo zalivati jednom u dve nedelje. Najbolji način za zalivanje ciklama je da ih ujutro uronite u veću posudu s vodom i ostavite otprilike 10-ak minuta, a zatim da ju izvadite i pustite da višak vode oteče, jer ciklama ne podnosi mokro korenje.

Imajte na umu da u proleće prestaje da razvija nove cvetove, što znači da cela biljka prestaje s rastom. Tada je potrebno da joj obezbedite period mirovanja, smanjite zalivanje i čekate da joj se osuši svo lišće. Kad prođe vreme u kojem postoji opasnost od mraza, otprilike u maju (ovisno o vremenskim uslovima), ciklamu možete izneti u baštu ili na balkon. Nemojte je zalivati do jula, a kad krene da razvija novo lišće, vreme je da krenete sa presađivanjem.

Budući da se radi o krtolastoj biljki nemojte da zaboravite da pola njenog krtola pri sijanju mora da ostane iznad supstrata. Nakon što ju presadite treba ju čuvati na svežem i svetlom mestu i redovno zalivati. Napolju je možete držati do prvog mraza, nakon čega ju je potrebno skloniti u prostoriju koja se ne greje.

Faza mirovanja

Ciklame su mediteranske biljke i one slede tipični životni ciklus za biljke iz tog regiona. Zime su blage, a leta suva. Biljke uče da opstanu cvetanjem zimi ili u rano proleće i uspavljivanjem leti kad nema vlage.

Uz pravilnu negu, uspavane biljke ciklame ponovno će se pojaviti na jesen. Dok se odmaraju, ciklama treba suvo tlo i slabo osvetljenje. Hladne temperature podstiču obilje cvetanja tokom sledećeg ciklusa. Prestanite zalievati biljku kad dođe period spavanja. Ako koristite mešavinu za prihranu na bazi treseta, sada je vreme da uspete malu količinu vode u tlo da bi ju sačuvali da se potpuno ne osuši.

Vlaga može da prouzrokuje truljenje korena, zato budite štedljivi s vodom, vlažeći samo površinu tla. Kad u jesen počne da pokazuje znakova života premestite biljku na svetlije mesto i temeljito zalivajte dodajući celovito tekuće gnojivo za cvetnice prema uputama u pakiranju.

Držite na hladnom mestu da podstaknete cvetanje, pri čemu dnevne temperature ne smeju biti više od 18°C, a noćne temperature oko 10°C.

Presađivanje

Ciklame bi, po pravilu, trebalo presađivati svake dve godine. Međutim, u zavisnosti od vaše biljke i njene saksije, možda ćete ju moći presaditi kasnije ili ranije, pre nego napuni saksiju korenjem. Prilikom presađivanja ciklame, najbolje je sačekati njihov period "spavanja", a ciklame, za razliku od drugih biljaka, spavaju leti, a cvetaju u hladnim zimskim uslovima. To znači da je presađivanje ciklame najbolje obaviti u letno vrijeme.

Kad presađujete, odaberite saksiju čiji je promer otprilike 10 cm veći od stare. Ispunite dio saksije s novom zemljom.

Podignite krtol ciklame iz stare saksije i očistite što više stare zemlje, ali nemojte ga vlažiti ili ispirati. Postavite krtol u novu saksiju tako da njegov vrh bude oko centimetar ispod ivice saksije/lonca. Pokrijte ga na pola sa zemljom. Stavite svoje presađene ciklame negde u senu i ostavite da spavaju ostatak leta. Kad dođe jesen, počnite je zalivati. Ovo bi trebalo da podstakne novi rast.

Za održavanje plantaža potrebno je pokupiti sve suvo lišće, korov i okolne biljke koje mogu donijeti razne bolesti. Potrebno je održavati razmak između biljaka kako bi se koren lakše razvijao. Ako je plantaža previše gusta, biljke treba presaditi.

Proređivanje

Pre mirovanja biljke potrebno je presaditi ciklamu kako ne bi ometali razvoj korena. Biljke se ručno beru iz korena i presađuju u drugu saksiju ili mesto.

Sušenje

Tokom berbe, ciklamu je najbolje osušiti, a sušenje se preporučuje dok potpuno ne procveta kako ne bi izgubilo boju. Može se sušiti na vazduhu, u mikrotalasnoj pećnici, ali i presovanjem.

Skladištenje

Da ne bi izgubili oblik i boju, ciklame treba čuvati na senovitom mestu. Takođe se može čuvati u frižideru spremanjem krtola u papirne kese.

Bolesti

Pre nego što pomislite da nešto nije u redu s vašom biljkom, setite se da lišće na zdravoj biljci ciklame požuti i opada leti. To je potpuno normalno - biljka se upravo priprema za spavanje. Nakon letnog mirovanja, lišće se razmnožava. Bolesti unutar ciklama inficiraju biljku tokom zimskog perioda rasta. Za mnoge od ovih bolesti ne postoji lek, a najbolji način delovanja je odbacivanje pre nego što se bolest proširi na druge biljke.

Biljke ciklame nisu skupe, a teško ih je vratiti u procvat nakon prvog cvetanja. Iz tih razloga, mnogi ljudi jednostavno zamene svoje biljke kada nastanu problemi. Ako se odlučite pokušati brinuti o bolesnim biljkama ciklame, držite ih izolovane.

Imajte na umu da je oštećene biljke ciklame koje su napadnute štetočinama i bolestima najbolje cele uništiti, a kod manjih oštećenja korena, biljke trebate da izvadite i presadite u prosejanu zemlju.

Kad je reč o bolestima, gajenju ciklama najčešće štete: fusarium okisporum, siva plesan, gljive i virusi.

Fusarium okisporum

Do zaraze može da dođe već u ranoj fazi razvitka biljke. Lišće požuti i uvene, a kod starijih biljaka, jedan ili više listova požuti i osuši se, a koren postane izrazito beo. Kod zaraženih ciklama je tipično da se na prerezu krtola vide smećkasto-crveni krugovi ili zadebljana žila smeđe boje.

Za hemijsko suzbijanje ove bolesti, kao ni za njeno lečenje nema dovoljno delotvornih preparata, a kao preventivna mera preporučuje se gajenje otpornih kultivara.

Siva plesan (botritis)

Druga bolest koja je uobičajena, a koja se javlja kod ciklama je siva plesan (botritis). Ona napada sve organe biljke, a na listovima se pojavljuje siva opna koje uzrokuje da tkivo brzo postane meko i trulo. Na cvetovima se mogu pojaviti okrugle smeđe pege koje nakon nekog perioda postane tamno i uzrokuje da tkivo na tim mestima istrune.

Kao preventivna mera preporučuje se držanje ili setva ciklama na razmacima od nekoliko centimetara radi bolje provetrenosti i da bi se sprečila kondenzacija vode na delovima biljke. Zaštita se sprovodi jednim od botriticida protiv te bolesti.

Možda ćete moći da spasete ciklame ako ju bolest i uhvati. Stavite ju na izolovano mesto i upalite ventilator da biste poboljšali cirkulaciju. Bolest je zarazna, pa pažljivo pratite i one biljke koje su mogle biti izložene.

Gljive

Još jedna bolest koja zna zadesiti ciklame je antraknoza koju uzrokuju gljive Glomerella cingulata i Colletotrichum gloeosporoides. Glomerella cingulata uzrokuje da biljka zaostane u rastu nakon što izrastu mlade cvetne i lisne peteljke, a Colletotrichum gloeosporoides uzrokuje da se razviju okrugle smeđe pege po listovima i laticama.

Virusi

Virusi uzrokuju niz simptoma, uključujući pogrešno oblikovanje, deformisano lišće i cveće i nenormalne obrasce u boji poput prugastog i prstenastog mesta. Ako sumnjate da je vaša biljka zaražena virusom, odmah je odbacite.

Štetočine

Kad je reč o štetočinama, ciklamu najčešće napadaju: crv, crni kornjaš i grinje.

Crv

Crv najveću štetu uzrokuje pravilnim griženjem krtola čime dovodi do uvenuća biljke. Kad se prekasno uvidi, biljka se ne može spaseti.

Crni kornjaš

Crni kornjaš, za razliku od običnog crva, radi nepravilne ugrize na ivicama lišća čime izaziva mnogo manje štete. Lakše je uočiti i sprečiti uvenuće biljke.

Grinje

Grinje žive između lišća pupoljaka i hrane se tako da sišu sok iz biljke. Primetićete simptome na vrhu lišća koji će da potamne i krenu da pucaju. Cvetni pupoljci će se slabo razvijati, stabljike da se uviju, a latice bez boje i naborane. Rešavanje problema grinja danas je otežano zbog nedostatka insekticida i akaricida koje smo nekad koristili za njihovo uspešno lečenje i suzbijanje.

Upotreba ciklame

Budući da je ciklama otrovna, retko se koristi za kuvanje, no postoje načini i delovi koje možete koristiti. Takođe, od davnina se koristi kao narodni lek za mnoga oboljenja, a njeni mirisi zaslužni su za često korišćenje u parfumskoj industriji.

Kuhinja

U kuvanju ciklama se najviše koristi u obliku čaja dobijenog uz pomoć osušenih latica. Takođe se latice ciklame jedu širom sveta zbog svog nežnog ukusa. Krtol ciklame sadrži toksični saponin ciklamin koji može izazvati dijareju, povraćanje, mučninu, vrtoglavicu i pobačaje. Da bi bio jestiv, krtol mora da bude termički obrađen i uglavnom se koristi kao hrana divljim svinjama. Konzumacija lišća može dovesti do zastoja disanja, srčanih poremećaja i smrti.

Zdravlje

Divlja ciklama poseduje lekovita dejstva, ali treba da znate da je i toksična i da je kao lek mogu pripremati samo dobro upućeni lekari i travari. U narodnoj medicini se najčešće koristi kao suvi prašak za čišćenje creva, lečenje starih rana, čireva i polipa u nosu, za smirivanje teskobe, napetosti i menstrualnih bolova te za lečenje jakih glavobolja.

Otrovni deo ciklama je krtol s malim korenom, a simptomi otrovanja su proliv, mučnina, povraćanje, grčevi u stomaku, a opasan je i za trudnice. Ako se desi da konzumišete veće količine krtola, može doći do zastoja u disanju. Krtol ciklame izaziva neprijatan i jak nadražaj pa je nakon što dirate i presađujete biljku potrebno da dobro operete ruke.

Saksije treba da držate vani izvan domašaja dece, a otrovne su i za životinje. Kod životinja koje progutaju lišće ciklame može dovesti do pojačanog povraćanja, proliva i slinjenja, a ako progutaju veće količine krtola, može izazvati i epileptičke napadaje i poremećaj u radu srca.

Kozmetika

Ciklama se koristi u parfumerijskoj industriji zbog svog slatkog mirisa. Parfemi s aromom ciklame imaju posebnu nježnost i profinjenost u mirisu.

Zanimljivosti

Ciklama je u starom Rimu bila poznata čak i kao ukras. U vreme Hipokrata, ciklama se koristila za lečenje sinusitisa, reumatitisa, u kozmetici i otrovnim ugrizima. Verovalo se da će žena lako roditi ako nosi ciklamu kao ukras. Ciklama se čak naziva i svinjskim hlebom zbog rizoma koje mogu da jedu samo svinje.

Ciklama je nacionalni cvet Kipra i Izraela. Prema starim verovanjima, ciklama je cvet iskrenosti, ljubavi i sreće. Smatra se da izglađuje nesporazume, poravnava račune i da na mesta na kojima raste štiti od zla.

U mnogim oblastima se beru u divljini i prodaju, što ugrožava određene sorte, pa udruženja za očuvanje biljaka edukuju lokalne ljude da se njihova berba treba da odvija na način da ih se održi. To uključuje i sadnju semenki za buduće biljke.

Foto: Pixabay