Brusnica (lat. Oxycoccus) je podrod roda Vaccinum, koji zajedno sa vrstama Vaccinium erythrocarpum, Vaccinium macrocarpon, Vaccinium microcarpum pripada porodici vresova (Ericaceae). Ovu grupu čine patuljaste, žbunaste i zimzelene biljke, sa dugim i gipkim granama (15 - 30 cm), koje se javljaju u močvarnim oblastima severne hemisfere. Evropska brusnica potiče iz Norveške i ostalih predela severne Evrope, gde klima omogućava dovoljno vlažna i tresetna područja sa velikom količinom vode, koja odgovaraju uzgoju brusnice.
Kada su u pitanju fizičke odlike brusnice, korenov sistem im je prilično dugačak, dok su listovi duguljasti, tamnozelene boje i dužine od 3 - 15 mm, sa veoma kratkim peteljkama. S obzirom da brusnica uspeva u močvarnim predelima, donji delovi listova su obloženi voskom koji sprečava da močvarne vode zaguše pore lista. Cvetovi brusnice su roze do bledo ljubičaste boje, sa dugim drškama (do 5 cm), te imaju po osam prašnika i jedan tučak. Cvetovi brusnice obično cvetaju u periodu od maja do juna, mada mogu i ranije ukoliko klimatski uslovi to dozvoljavaju.
Plod brusnice je crvena bobica okruglog ili elipsastog oblika. Krupnije bobice koje se javljaju u močvarnim oblastima mogu imati i prečnik do 16 mm. Latinsko ime oxycoccos dolazi od grčkih reči za kiselo i bobica, što već samo po sebi ukazuje na ukus ploda brusnice, koji danas ima široku upotrebu kako u ishrani, tako i u farmaceutskoj industriji. U SAD je neizostavan deo tradicionalnog obroka za Božić i Dan zahvalnosti.
Sorte brusnice
Iako postoje mnoge različite vrste brusnice, najznačajnije sorte su evropska brusnica (vaccinium vitis-idea) i američka brusnica (vaccinium macrocarpon).
Evropska brusnica
Evropska brusnica (Vaccinium vitis-idea) se razlikuje od američke brusnice po tome što je žbunasta biljka, za razliku od američke koja je puzavica. Žbun može biti visok i širok do 40 cm, pa se iz tog razloga najčešće sadi u redovima. Još jedna razlika u odnosu na američku brusnicu je to da je plod manji, dok su ostale karakteristike uglavnom iste kod obe vrste. Plod je veoma hranljiv sa mnoštvom bio-aktivnih materija koje doprinose zaštiti organizma, pa se zato list osim u ishrani, koristi i u industriji lekova.
Američka brusnica
Američka brusnica (Vaccinium macrocarpon) je žbunasta puzavica, koja sa svojim izdancima prekriva čitavu površinu na kojoj raste. Naziva se američka brusnica jer je poreklom iz Severne Amerike, ali se danas uzgaja u čitavom svetu. U neke od sorti koje se uzgajaju spadaju Red Star, Stevens, Hamilton, Ben Lear, Crimson Queen, kao i McFarlin, Pilgrim i Howes koje se najčešće uzgajaju na našim područjima. Plod je kiselog ukusa.
Sadnja brusnice
Pre nego što se brusnica zasadi, neophodno je na odgovarajući način pripremiti zemljište. Za to je potrebna kisela reakcija supstrata, koji se priprema od treseta ili borovih iglica, sa reakcijom pH 7. Što se tiče đubriva, pogodno je mineralno ili kompleksno sporo otapajuće đubrivo, uz pomoć kog se postiže duži hranljivi period biljke. Pred sadnju se takođe frezama i tanjiračama priprema zemljište i kopaju jamice koje se pune sa smešom od odgovarajućeg supstrata.
Vreme sadnje
Dok je najbolje vreme sadnje brusnice pre nego što izdanci počnu da rastu, što je u proleće, moguća je i sadnja u jesen ukoliko novi izdanci dobro odrvene i sazre. Biljka počinje da cveta u aprilu ili maju, a plodovi se formiraju tokom leta, u junu, julu, nekada i u avgustu. Najbitniji je da se obezbedi dovoljno vreme za vegetativni period, koji je kod brusnice od 110 do 150 dana, bez dana u kojima se javlja mraz.
Sadnja iz semena
Kada je u pitanju uzgoj brusnice direktno iz semena, ovakav uzgoj se uglavnom ne preporučuje zbog toga što je težak i dugotrajan proces. S druge strane nije izvesno da će se brusnica primiti i izrasti u snažnu biljku. U slučaju da se ipak sadi iz semena, neophodno je da je korenov sistem raspoređen odmah ispod površine zemlje.
Sadnja sadnice
Za sadnju sadnica su najbolje kontejnerske sadnice, ali se koriste često i klasično proizvedene sadnice sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Veličina jama u koje se sadnice sade se meri prema razvijenosti korena, a najčešće su duboke od 20 do 25 cm. Sadnice se raspoređuju u redove, a zatim se biljke sade u razmacima od 30 do 40 cm ukoliko je razmak između svakog reda od 80 do 90 cm, dok ako je razmak između redova 100 cm, onda se sade između 25 cm. Između svakog od redova se kosi i malčira iglicama bora, piljevinom ili kiselim tresetom.
Uzgoj u bašti
Brusnica se gaji uspešno na otvorenom prostoru, na močvarnom tlu, ali je moguće saditi je i na suvom zemljištu uz dovoljno visok nivo podzemnih voda tokom sušnijih, letnjih meseci. Najrasprostranjeniji sistem uzgoja je gajenje na gredicama u jednorednom ili dvorednom sistemu. Ako je u pitanju jednoredni sistem, onda se gredice postavljaju na rastojanju od 60 do 90 cm da bi se ostavilo dovoljno prostora za kretanje i primenu mehanizacije, a biljke se sade na rastojanju od 25 do 30 cm. S druge strane, u dvorednom sistemu, biljke se sade sa razmakom u redu od 20 do 30 cm, dok se gredice se postavljaju na rastojanju od 40 do 60 cm.
Brusnice se uzgajaju i u baštama, gde se sadnja obavlja najčešće u obliku kvadrata, dimenzija 30×30 cm ili 40×40 cm. Rastojanje na kojem se sade zavisi od načina održavanja zemljišta i bujnosti sorte.
Uzgoj u stakleniku
Brusnica se može uzgajati i u staklenicima ili plastenicima. U ovim uslovima se izvodi oživljavanje reznica u periodu od 35 do 40 dana, nakon čega se gaje na otvorenom polju.
Uzgoj u saksijama
Brusnica se takođe gaji u različitim posudama u stanovima, najčešće kao ukrasna biljka koja se može držati na terasi. Kada se presađuje iz sadnice u teglu u kojoj će se držati, neophodno je da ta tegla bude dvostruko veća od tegle u kojoj je kupljena brusnica. Pre nego što se posadi u nju, humus ili kompost se stavljaju do pola tegle, zajedno sa šakom kore drveta. Neophodno je obezbediti biljci dovoljno svetlosti i vode, te je redovno zalivati, naročito tokom letnjih meseci. S druge strane, brusnica dobro podnosi zimski period.
Tlo
Zemljište koje odgovara brusnici je po pravilu hladnije, kiselo (pH 4,0 - 5,5) u vlažnim predelima gde je velika količina padavina. Ukoliko je pH vrednost zemljišta viša od toga, neophodno je dodati kiseli supstrat pri sadnji i zatim prihranjivati biljku amonijum sulfatom. Kada je u pitanju evropska brusnica, za nju je pogodno plodno humusno, lako, peskovito i polupeskovito zemljište.
Temperatura
Brusnica najbolje uspeva na područjima koja odlikuje hladnija i vlažna klima, te je veoma otporna na hladnije vremenske uslove i mraz (do -40°C). Biljci odgovaraju sunčana mesta, sa optimalnom temperaturom od 16 do 27°C. Na našim podnebljima se uzgaja na sve do 1.500 m nadmorske visine.
Uzgoj brusnice
Brusnica se najviše gaji u hladnijim podnebljima severne hemisfere, a proizvodnja je naročito rasprostranjena u SAD i Kanadi, kao i u severnim delovima Evrope, dok se takođe uzgajaju u Holandiji, Čileu i južnoj Argentini. U Kanadi je 95% proizvodnje brusnice koncentrisano u dolini reke Frejzer u pokrajini Britanska Kolumbija.
Slaganje kultura
Kada su u pitanju kulture koje je pogodno saditi uz brusnicu, ne postoje određene kulture koje je povoljno ili pak nepovoljno saditi uz brusnicu ili pre nje. Brusnica se uglavnom sadi samostalno zbog specifičnosti koje se tiču branja, a i zbog toga što joj odgovara kiselo tlo, ali može i da se sadi uz bobičasto voće poput borovnice, cveće poput azeleja i rodondendrona.
Zalivanje
Brusnica je biljka kojoj odgovara vlažno vreme i potrebno joj je dosta zalivanja tokom uzgoja. Ukoliko je voda koja je dostupna uzgajivačima isuviše karbonatna, koristi se i kišnica za zalivanje. Navodnjavanje se primenjuje tokom čitavog leta u prvoj godini rasta biljke, a najpogodniji način za navodnjavanje je sistemom kap po kap, ili površinskim prskalicama.
Đubrenje
Za uzgoj brusnice nije potrebno upotrebljavati prevelike doze đubriva, jer prevelika količina može uticati na smanjenje prinosa, te čak i dovesti do uvenuća biljke. Tokom prve godine rasta biljke, koriste se bio ili organska đubriva, a za ubrzan rast mladih izdanaka je naročito korisno upotrebljavati azotna đubriva. Koriste se i đubriva kisele reakcije, te đubriva koja su bogata fosforom i kalijumom, naročito u drugoj i trećoj godini. Izbegavaju se đubriva koja sadrže hloride jer oštećuju biljke, kao i mineralna đubriva.
Razmnožavanje
Brusnica se razmnožava vegetativno, odnosno podzemnim izdancima koji se šire i razvijaju puzave grančice iznad zemlje. Nakon što se izdanak primi u zemlji, moguće ga je odvojiti od glavne biljke i posaditi na drugom mestu. Drugi način razmnožavanja je moguć i putem sitnih semenki koje se nalaze unutar bobica brusnice i koje ptice raznose preko izmeta. Jedna biljka obično godišnje rodi i nekoliko stotina plodova.
Održavanje i nega
Za uspešno uzgajanje brusnice neophodno je biljci pružiti odgovarajuću negu, dovoljnu količinu svetlosti i vode. Naročito je bitno i obezbediti dovoljno prostora za biljku čije grane mogu biti dugačke do pola metra.
Održavanje zasada
Kada je u pitanju održavanje zasada, naročito je važno da se brusnica zaštiti od razvoja korova, kao i eventualnih oštećenja tokom zimskog perioda. Biljka se štiti od korova okopavanjem, plevljenjem, a između redova sadnica se kosi i malčira piljevinom, kiselim tresetom ili iglicama bora. Moguće je uklanjati korove i ručno. Borove iglice se takođe koriste i da se biljke zaštite od ostalih vrsta oštećenja, a sneg koji se zadržava na površni biljke takođe pruža određenu vrstu zaštite.
Rezidba i oblikovanje
Što se tiče obrezivanja brusnice, obično se ne primenjuje u prvih pet godina nakon sadnje. Nakon toga se grančice koje se poslednje formiraju na biljci, odnosno novi izdanci, skraćuju i do 5 cm. S druge strane, proređivanje se primenjuje nakon dve godine, tako što se suve ili stare grane potpuno obrezuju, a one koje ne daju dovoljno prinosa se skraćuju tako da nisu duže od četvrtine visine žbuna. Takođe, dve do tri godine nakon sadnje se površina leje na zasađenoj parceli pokriva i na taj način nema potrebe za okopavanjem.
Berba brusnice
Plodovi brusnice sazrevaju u jesen, ili kasno leto, kada su spremni za berbu. Ukoliko je u pitanju uzgoj na otvorenom, uzgajivači vrše berbu plavljenjem polja na sledeći način. Pre plavljenja se nekoliko bobica ispusti iz ruke, da bi se proverilo da li odskače od tla. Neophodno je da su plodovi dovoljno zreli, odnosno kada poprime svetlo crvenu ili tamno crvenu boju, jer u slučaju da nisu dobro sazreli, bobice mogu ostati gorke. Zatim se poplavi celo polje, a nakon toga se pomoću mašina protresaju biljke kako bi zrele bobice isplivale na površinu. Plod brusnice u sebi sadrži četiri mehurića koja su ispunjena vazduhom, i zahvaljujući tome one isplivavaju na površinu. Nakon toga se sakupljaju i razvrstavaju po potrebi. Moguće je takođe i brusnicu ručnu brati sa posebnim grabljicama za bobice, poput onih što se koriste i za ostale bobičaste vrste kao što je borovnica. Brusnice u potpunosti sazrevaju takođe i tokom skladištenja, prilikom rashlađivanja.
Skladištenje
Nakon što se uberu, brusnice se čiste i čuvaju za tržište u periodu od tri do pet nedelja, rashlađujući se na temperaturi od 0 do 7°C. Ukoliko dođe do prezrevanja određenih bobica brusnice, te plodove je potrebno što pre prodati ili pak preraditi sušenjem. Da bi se čuvale više meseci, brusnice je neophodno duboko zamrznuti da bi se očuvale.
Bolesti
Brusnica je prilično otporna biljka, tako da nije neophodno koristiti veće količine pesticida za odbranu od raznih bolesti koje obično napadaju bobičasto voće kao što su brusnica i borovnica. Iako ne zahteva posebnu vrstu nege tokom uzgoja, ipak postoje određene bolesti kojima je biljka podložna. Najčešća bolest koja napada brusnicu je gljivično oboljenje (Phytophthora cinnamomi), dok može biti podložna bolestima poput raka stabljike i antrakoza plodova.
Trulež korena
Trulež korena (Phytophthora cinnamomi). simptomi ove bolesti su veoma slični uginuću biljke. Bolest je izazvana gljivom Phytopthora koja izaziva truljenje korena. Raspoznaje se po listovima koji poprimaju smeđu ili čak i crnu boju, dok se javljaju i svetlocrvene pege. Za suzbijanje se koriste različite vrste pesticida.
Rak stabljike
Rak stabljike (Botryosphaeria corticis). U pitanju je još jedno gljivično oboljenje, koje se prepoznaje po specifičnim ranama na stabljici. Kao posledica, stabljika se suši i odumire. Kao i u slučaju sa truljenjem korena, moguće je koristiti pesticide i fungicide da bi suzbila.
Antrakoza plodova
Ova bolest napada mnoge biljke, a ispoljava se u vidu udubljenih pega. Zbog toga što utiče na propadanje plodova, može se suzbiti prskanjem hemijskim preparatima.
Štetočine
Brusnica je takođe relativno otporna i na razne vrste štetočina, te nije neophodna preterana upotreba sredstava za zaštitu. Ipak, određene štetočine mogu napasti biljku brusnice, kao što su lisne vaši ili grinje, a naročito čest je voćni crv. Radi prevencije od napada štetočina, koriste se različiti insekticidi kojima se biljka tretira u skladu sa preporukama stručnjaka.
Lisna vaš
Štetočina koja napada razne sorte biljaka, uključujući i brusnicu, obično se održavajući na korovima. Sitni su insekti, najčešće zelene boje, a mogu biti krilati, kao i beskrilni. Lisne vaši koje imaju krila predstavljaju veću opasnost za brusnicu, jer mogu da prelaze sa jedne biljke na drugu. Ukoliko lisne vaši napadnu brusnicu, uglavnom dolazi do kovrdžanja vrhova mladih listova, a zatim se mladi izdanci i listovi suše i otpadaju. Lisne vaši takođe napadaju korenje, cvetove i pupoljke. Protiv lisnih vaši koriste se pesticidi. U slučaju organske proizvodnje, ne koriste se pesticidi, već je neophodno uništavati korove koji se razvijaju, a mogu se postaviti i žute, lepljive ploče koje privlače vaši.
Voćni crv
Neretko se javlja kod brusnica, kao i kod drugih voćnih vrsta i može biti poguban za biljku. Gusenice polažu jaja na stalcima s brusnicama, te je potrebno nadgledati biljke i redovno proveravati da li se javljaju. Da bi se brusnica zaštitila od gusenica, koriste se radne vrste insekticida kao što je spinosad.
Upotreba brusnice
Što se tiče nutritivne vrednosti brusnice, sveža bobica daje 46 kilokalorija na 100 grama ploda. Kada je u pitanju hemijska vrednosti brusnice, ona sadrži u najvećem procentu vodu (87%), a zatim i ugljene hidrate (12%), dok ostatak predstavljaju belančevine i masti (1%). Brusnica sadrži i mnoštvo minerala, kao što su fosfor, kalcijum, mangan, kalijum i gvožđe. S druge strane, količine natrijuma u brusnici su veoma oskudne i ne sadrži holesterol. Takođe sadrži i vitamin C u velikim količinama.
Zimnica
Kulinarstvo
U ishrani se brusnica koristi kao sveže ili sušeno voće, sok, sirup, vino, čaj ili džem. Oko 95% brusnica se prerađuje i koristi za pravljenje soka i džema od brusnice, kako se najčešće konzumira u ishrani.
Brusnica je uprkos popularnom mišljenju kiselo, a ne slatko voće. Ljudi obično misle da je slatka zato što su samo probali sušenu brusnicu, kupljenu u prodavnici, koja zaista i jeste slatka, jer je prethodno potopljena u prirodni voćni šećer, odnosno fruktozu. Dakle, sveže bobice brusnice su tvrde, kisele, ali i gorke. Kako bi se ublažio ovakav izražen ukus, koriste se sokovi drugog voća koji se mešaju sa brusnicom.
Sa brusnicama se takođe može praviti i džem ili kompot. Džem brusnice se naziva nekad i sos od brusnice i predstavlja u Americi neizostavan deo obroka koji se jede za Dan zahvalnosti u SAD, kao i za vreme Božića. Džem od brusnice je naročito popularan uz pečenu ćurku. Brusnica se retko koristi da doda kiselost u jelima kao što su određene supe ili čorbe.
Sveže brusnice se mogu zamrzavati i tako čuvati do devet meseci. Tako zamrznute se mogu koristiti direktno u raznim receptima, bez potrebe za odmrzavanjem.
Medicina
S obzirom da je brusnica veoma bogata antioksidansima kao što su selen, vitamini A, C, E, kvercetol i antocijanin, preporučuje se u ishrani, jer je veoma korisna za zdravlje. Antocijanin, jedan od najzastupljenijih antioksidansa i brusnici daje njenu jarkocrvenu boju. Antioksidansi, kojima brusnica obiluje, čuvaju ćelije od oksidativnog stresa, kao i pogubnog delovanja slobodnih radikala, koji nastaju kao posledica raznih spoljašnjih uticaja i povećavaju šanse za nastajanje mnogih oboljenja.
Brusnica takođe smanjuje rizik oboljenja krvnih sudova, tako što snižava povišene vrednosti LDL holesterola, a povećava nivoe HDL holesterola koji koristi telu, a utiče povoljno i na krvni pritsak. Čaj od brusnice ima blagotvoran uticaj na probleme urinarnog trakta, dok se sok od brusnice smatra kao efikasan lek protiv heliko bakterije, ešerihije i gljivice kandide, te smanjuje rizik od njihovog ponovog pojavljivanja.
Brusnica je veoma dobar prirodni antibiotik, koji takođe ima dobar uticaj na organe varenja, dobar je laksativ, normalizuje digestivni trakt. Takođe može i da ublaži simptome prehlade i kašlja.
Zanimljivosti
Evropska brusnica je poreklom iz severne Evrope (Norveške), gde je klima veoma pogodna za uzgoj.
Američka brusnica sa druge strane je naravno poreklom iz SAD, gde je danas veoma rasprostranjena proizvodnja. Američki domorci su koristili plodove brusnice u ishrani, a kasnije su to činili i prvi evropski doseljenici. 1663. godine se pojavljuje i recept za džem od brusnice.
Prvu zvaničnu farmu brusnica je osnovao Henri Hol u Severnoj Americi, 1816. godine. Pet godina nakon toga su počele i prve isporuke američke brusnice ka Evropi.
Brusnica ima veliku ulogu u Severnoj Americi i predstavlja jednu od tri autohtone voćne vrste na tom kontinentu zajedno sa borovnicom i "Konkord" sortom grožđa.
Evropski doseljenici koji su naseljavali Novu Englesku su u 17. veku ovu biljku zvali i "medveđim bobicama", jer je brusnica bila omiljena hrana medvedima.
Sveža brusnica, za razliku od džema i soka brusnice, se preporučuje za izbeljivanje zuba i za sprečavanje različitih oboljenja desnih.
Sok od brusnice je i jedan od glavnih sastojaka popularnog koktela Kosmopoliten.
Foto: Wikimedia Commons
Ostavite odgovor