Borovnica (lat. Vaccinium myrtillus) ili crna borovnica, borovnjača, borovinka, crna jagoda, mrča je listopadni žbun iz porodice Vresova (Ericaceae), prosečne visine od 20 - 50 cm. Rasprostranjena je u borovim, smrekovim i bukovim šumama. Cveta u maju i junu, a sazreva u avgustu, pa i u septembru. Plod je okrugla bobica, prečnika 5 - 10 mm, tamno plave boje, debele pokožice i kiselkasto-slatkog je ukusa. Sadrži organske kiseline, mineralne materije, tanin i boje.
Pogodno tlo za rast borovnice je kiselo i umereno vlažno zemljište, a na višim nadmorskim visinama je planinska crnica. Često se može sresti na mnogim planinskim masivima.
Plodovi borovnice sadrže organske kiseline, posebno limunsku i jabučnu, šećer (do 30%), vitamin C (oko 6 mg%), pirokatehinske tanine, kompleks B vitamina, karoten (oko 1 mg %), masna ulja (30%) u semenima i proteine (oko 18%) u semenima.
Listovi borovnice su pravi izvor minerala, te sadrže kalijum, natrijum, mangan, hrom, gvožđe, bakar i dr.), vitamina C, organskih kiselina, a sadrže i saponine, šećer (do 18%), tanine i dr.
Plodovi borovnice se primenjuje i u narodnoj, i u službenoj medicini. Blagotvorno utiče preventivno ili terapijski kod avitaminoze ili hipovitaminoze, kao i u lečenju neinfektivnog proliva kod dece. Važno je spomenuti i dijetetsko delovanje borovnice. Plodove borovnice je najbolje koristiti u svežem stanju ili kao sok. Osim soka od njih se mogu praviti ukusni i kvalitetni sirupi, džemovi, kompoti i dr. samo što se kuvanjem gubi vitamin C.
Takođe pripada bobičastom voću, kao i dud, jagode, maline, kupine, oskoruša, vinova loza...
Vrste borovnice
Postoje tri vrste borovnice koje, odnosno divlja niskožbunasta borovnica (Vaccinium angustifolium), koja se uzgaja u severnim delovima SAD i jugoistočnoj Kanadi, zatim borovnica
"zečje oko" (V. ashei), koja je poreklom iz Južnih delova SAD, i visokožbunasta borovnica (V. corymbosum), koja potiče iz istočnih krajeva SAD. Dosad je stvoren veliki broj hibridnih kombinacija ove tri vrste borovnice koje su naišle na dobar prijem na komercijalnom tržištu.
Postoji i raspodela sorti borovnica prema vremenu zrenja.
Rane sorte borovnica
Bluta (Bluetta)- izrazito otporna sorta, međutim, plodovi su sitni i nisu atraktivni za svežu potrošnju. Nije pogodna za mehanizovanu berbu. Podnosi temperature do -35°C.
Djuk (Duke) - najbolja rana sorta na tržištu. Tolerantan je na mrazeve do -25°C. Plodovi su dobri, ukusni, ali gube ukus, ako se kasno uberu. Pogodna je za mehanizovanu berbu.
Spartan - veoma krupni, ukusni plodovi.Otporna je na mrazeme do -25°C. Pogodna je za mehanizovanu berbu. Dosta je otporna je na monoliniju.
Erbliblu (Earlieblue) - veoma rano sazreva, daje krupne plodove, dosta blagog ukusa. Umereno otporna na pepelnicu. Lošeg je ukusa.
Sorte srednjeg vremena zrenja
Berkli (Berkley) - daje čvrste, lepe i ukusne plodove, svetlo plave boje. Pogodna jeza mehanizovanu berbu. Podnosi temperature do -25°C.
Bludžej (Bluejay) - uspravna sorta, brzo raste. Plodovi su srednje krupni, jako kvalitetni.Otporna je na neke viruse i donekle na moniliniju.
Nortland (Northland) - veoma dobro rađa. Doseže visinu do 1,25m. Plodovi su srednje krupni, mekani, tamne boje. Otporna na temperature do -35°C.
Patriot - ima krupne, čvrste plodove sa sitnom cvetnom brazdom. Plodovi su slatki. Dobru aromu imaju samo ukoliko su potpuno zreli. Žbun je niskog do srednjeg rasta, sporo raste, ali ipak daje dobar rod.
Blukrop (Bluecrop) - najrasprostranjenija sorta srednjeg vremena zrenja. Obilno rađa, plodovi su joj čvrsti, srednje krupni i dobrog ukusa. Otporna je na zimske mrazeve, osim ukoliko se gaji na područjima sa izuzetno niskim temperaturama.
Blurej (Blueray) - veoma rasprostranjena sorta, sa srednjim vremenom zrenja. Ova sorta ima krupne plodove i visok rodni potencijal, dobrog je ukusa.
Čipeva (Chippewa) - ova sorta je izuzetno otporna na zimske mrazeve. Obilno rađa, daje krupne i čvrste plodove. Dobro podnosi temperature do -35°C.
Siera (Sierra) - dobro rađa, ima čvrste i krupne plodove, tako da je pogodna za mehanizovanu berbu. Žbun je srednje veličine.
Toro - najzastupljenija sorta. Dobro podnosi temperature do -25°C.
Rubel - spada u grupu divljih selekcija. Ima sitne i čvrste plodove tamne boje poput plodova nisko žbunastih sorti. Ova sorta ima dobar ukus i srednje obilne prinose. Veoma dobro podnosi zimske mrazeve.
Kovil (Coville) - rađa veoma krupne, čvrste plodove sa srednje izrazenim oziljkom cveta. Ukus im je dobar, ali pomalo kiselkast. Odlični su za preradu.
Kolins (Collins) - plodovi su krupni, čvrsti i dobrog ukusa, ali je prinos umeren. Ne prilagođava se velikom broju tipova zemljišta. Otporna je prema zimskim temperaturama do -25°C.
Sorte kasnog vremena zrenja
Blugold (Bluegold) - daje srednje krupne plodove sa sitnim, suvim cvetnim brazdama. Njeni plodovi imaju dobru aromu i čvrstinu. Dobro podnosi temperature do -25°C.
Brigita (Brigitta) - daje krupne, čvrste plodove dobre arome i dobre trajnosti. Ovo je bujna sorta, ali može biti slabije otporna, jer rađa kasno u jesen. Višak azota u zemljištu može se negativno odraziti na njenu otpornost. Osetljiva je na plamenjaču.
Čendler (Chandler) - daje veoma krupne plodove dobrog ukusa. Za nju je tipično jako dugo vreme sazrevanja (traje duže od šest nedelja), a to pogoduje ručnoj berbi. Žbun je bujan i dostiže visinu od 1,5 - 2 m. Dobro podnosi temperature do -25°C.
Eliot (Elliott) - sorta veoma kasnog vremena zrenja. Plodovi ove borovnice su izražene trajnosti (30 - 45 dana u uslovima modifikovane atmosfere). Plodovi su krupni i čvrsti. Mogu imati opor ukus, jer poprimaju plavu boju pre sazrevanja. Obilno rađa. Dobro podnosi temperature do -25°C.
Džerzi (Jersey) - stara sorta (iz 1928), prilagođena za gajenje na različitim vrstama zemljišta. Veoma obilno rađa, a berba je mehanizovana. Međutim, plodovi su joj sitni i meki. Dobro podnosi temperature do -35°C.
Nelson - dobro rađa, a plodovi su joj čvrsti, dobrog ukusa i veoma lepo izgledaju. Berba se obavlja mehanizovano. Plodovi se mogu zadržati na žbunu i duže vreme. Dobro podnosi temperature do -25°C.
Derou (Darrow) - ima krupnije plodove, koji sazrevaju kasno. Plodovi moraju biti potpuno zreli da bi im ukus bio dobar. Žbun kod ove sorte je uspravan. Relativno je otporan na temperaturu od -15°C. Kvalitet plodova nije zadovoljavajući za komercijalnu proizvodnju.
Herbert - rodna sorta kasne sezone koja rađa veoma krupne plodove izvrsne za jelo, ali njihova nežna kožica otežava transport. Žbun je bujan i raširen, i otporan prema temperaturi od -25°C. Relativno je otporna prema moniliniji. Zbog nežne kožice, ova sorta je pogodnija za lokalna tržišta nego za izvoz.
Na našem tržištu se mogu pronaći sadnice sledećih sorti:
- Draper - daje visoke prinose, ali je manje bujna. Pogodna je za mašinsko branje, jer ima koncentrisano zrenje.
- Huron - ranostasna sorta, plodovi su sveži za tržište i dobro se čuvaju.
- Liberi (Libery) - sorta kasnijeg zrenja, boja listova joj je zeleno žuta, manje je bujna, a plodovi se lako beru.
- Aurora - sorta uspravnog uzgoja, kasnog zrenja, kvalitetna za svežu upotrebu.
- Blukrop (Bluecrop) - rana sorta, ima visoku rodnost, plodovi su joj ukusni, otporna je na niže temperature.
- Patriot - standardna sorta borovnice sa uspravnim porastom.
Sadnja borovnica
Sadnja borovnice nije komplikovana, a može se saditi u bašti ili saksijama. Prva i najbitnija stvar pre nego se odlučite za sadnju je obezbediti adekvatno tlo i ostale uslove za uspešan rast biljke.
Vreme sadnje
Najbolje je sadnju borovnice obaviti u jesen čime se postiže bolje ukorenjavanje i priprema sadnica za ranije kretanje u proleće, dakle bolji prijem i ranije plodonošenje.
Priprema za sadnju
Pre početka sadnje, zemljište je potrebno obraditi do dubine od 20 cm. Ako je zemljište vlažno, prave se jamice visine 15 - 30 cm i širine 120 cm. U svaku rupu pre početka sadnje se dodaje đubrivo, ali ne ono koje sadrži kalcijum ili kreč. To je rezlog propadanja borovnice, koja je posađena uz zidove i ograde sa kojih kreč ulazi u zemljište.
Sadnja iz semena
Sadni materijal je malo smeđe seme. U zavisnosti od vrste borovnice, oblik semena može varirati. Mogu biti ovalnog ili okruglog oblika. Sadni materijal uzima se iz zrelih plodova, a bobice se preporučuje da se odaberu najveće. Zrelu borovnicu je potrebno izmrviti u maloj posudici, do stanja kaše, a zatim detaljno oprati semenke i dati im vremena da se osuše. Jednom kada se semenke pripreme, mogu se odmah posaditi ili staviti na dalje čuvanje u papirnu kesu. Sakupljena semena borovnice mogu se čuvati 10 godina. Za uzgoj borovnica iz jemena kod kuće, možete koristiti veliki broj sorti. Ako uzmemo u obzir najpopularnije sorte, možemo izdvojiti sledeće za sadnju iz semena: kanadski nektar, plavi placer, šumsko blago,bluecrop,airlie blue, patriot i elizabeta. Sve ove sorte mogu se saditi semenkama dobijenim iz zrelih plodova borovnice.
Sadnja sadnice
Prilikom podizanja zasada, treba voditi računa o sortama. Razmak varira od 60 do 80 cm u redu, a između redova od 2,5 do 3 m. Po hektaru treba saditi oko 4,5 do 6.000 sadnica. Prve godine, ako su dvogodišnje sadnice u nabavci, dobija se oko 200 g po stablu, naredne oko 700, a pete ili šeste godine 3,5-4 kg. Količina zavisi od načina gajenja i količine unesenog hraniva. Prskanje se vrši 3 do 4 puta godišnje, uglavnom fungicidima.
Kada se biraju sadnice, posebna pažnja se posvećuje korenu, odnosno njegovoj razvijenosti. Nema potrebe preterivati sa prinosom, nego treba ići na gušću sadnju. Od 5000 sadnica sa prosečnim prinosom od oko 3 kg dobija se 15 tona.
Uzgoj u bašti
Ukoliko želite da izgajat svoju borovnicu, na primer, u bašti, potrebno da nađete osunčano mesti sa oceditom zemljom bez korova. Takođe je veoma bitno da se obezbedi dosta vlage tokom rasta biljke, pa bi zato bilo dobro da to bude mesto, gde je omogućeno navodnjavanje. Ukoliko zemlja nije ocedita, onda možete napraviti gredice. Osim gore navedenog, treba imati, naravno, u vidu da borovnica voli kiselo zemljište, pa ako zemljište nije dovoljno kiselo, treba dodati mahovinu tresetnicu u njega.
Ako se borovnica sadi direktno u zemlju, treba odrediti 3/4 m2 gde ćete iskopati rupe dubine od 30 cm za svaku biljku. Te površine je potrebno preorati, uklanjajući 1/3 do 1/2 zemlje i dodati istu količinu mahovine tresetnice, prethodno pokvašene.
Ukoliko se koriste gredice, treba da se koristi podjednaka količina mahovine tresetnice, kore dvreta, komposta ili kupovne zemlje za cveće.
Razmak između svake borovnice bi trebao da bude od 60 do 75 cm, ako hoćete da napravite živu ogradu od borovnice. Ukoliko želite da to budu posebne biljke, onda razmak mora biti 1,8m.
Ako se sade u vrstama, razmak mora biti od 2,5 do 3m.
Uzgoj u plasteniku
Radi postizanja većih cena na tržištu podižu se plastenici u kojima se borovnica gaji u kontejnerima. Plastenici moraju da budu dužine od 18-30 metara, a visine do 5 metara, i u širinu do 8 metara. Pokrivne folije sa bočnih strana plastenika služe za podizanje kada su napolju visoke dnevne temperature i da bi se obezbedilo strujanje vazduha i provetravanje, kao i u vreme izvođenja agrotehničkih mera.
Biljke treba saditi pojedinačno u saksije. Zapremina saksije treba da bude sa 20 l supstratne smeše. Supstrat mora biti kisele reakcije (ph 4,24,8). Nakon razvijanja žbuna i stupanja u punu rodnost, potrebno je izvesti presađivanje u veće saksije, prečnika do 40 cm. Od trenutka unošenja biljaka u tunel, nakon tri meseca počinje zrenje plodova.
Pomenuti kontejneri se mogu unositi i u zagrejane staklenike krajem decembra, nakon završetka biološkog mirovanja. Oprašivanje se obezbeđuje pomoću bumbara. Početak zrenja je sredinom aprila. Po završetku berbe kontejneri sa biljkama se mogu izneti da bi se prostor racionalno iskoristio za proizvodnju neke druge kulture. Ovakvi staklenici su opremljeni najmodernijim sistemima za održavanje vlažnosti, temperature i svetlosti, a sve u cilju obezbeđivanja optimalnih uslova za gajenje borovnice.
Uzgoj u saksijama
Gajenje borovnice može biti veoma profitabilno, ali samo ako se tržištu obezbedi dobar rod. A takav kvalitetan plod i visok prinos zavisi od više faktora, prvenstveno kvalitetan sadni materijal i zaštita od štetočina i padavina. Sve je to moguće prevazići samo u kontrolisanim uslovima, odnosno sadnjom borovnica u saksijama.
Preporučuje se prolećna sadnja zbog povoljnijih vremenskih uslova. Ovaj period godine idealan je za presađivanje biljke iz manje saksije u veću. Kako bi maksimalno iskoristili prostor oni preporučuju da se borovnica sadi sa razmakom između redova od 2,4 metara, i sa razmakom između saksija 60 centimetara. Ukoliko se budete pridržavali svih ovih smernica rod se može očekivati u samoj godini sadnje. To naravno neće biti neki visok prinos, ali punu rodnost već mogu da očekuju u 3. godini.
Saksija mora biti dovoljno velika, srazmerna samoj biljci. Zemlja treba da bude pripremljena kao humusni supstrat sa kiselim supstratom i malčirana, ali veoma je bitno da bude sklonjena od prevelike osunčanosti.
U slučaju visokih temperatura, saksije se previše zagrevaju, što vodi ka odumiranju dela korena, te se gubi deo vitalnosti biljke. Borovnicu možemo zalivati i preko lista i klasičnim zalivanjem korena, ali je veoma bitno da dobije dovoljno vode i da količina vlage u zemlji bude dovoljna da bi biljka mogla kvalitetno da se formira, kao i da formira kvalitetnu lisnu masu i plodove.
Zemljište
Dobro uspeva na svakom kiselom zemljištu (pH 4 - 5,2). Na krečnom zemljištu uspeva samo ako postoji dovoljno dubok sloj kiselog humusa.
U vreme vegetacije borovnica traži dosta vlage pa se leti, kada su temperature dosta visoke, a zemljište nije vlažno, mora navodnjavati. Zbog plitkog korena, te osetljivosti na sušu, nedovoljna količina vlage može dovesti do velikog oštećenja zasada. Tako, na primer, može doći do kržljavijeg rasta, slabijeg roda, u najgorem slučaju žbunovi se mogu osušiti.
Temperatura
Borovnica dobro podnosi niske zimske temperature do -20°C do -25°C. Ukoliko je pokrivena snegom, onda može izdržati i dosta niže temperature.
Odgovaraju joj topliji i osunčani položaji. Za podizanja zasada najbolja su zemljišta s blagim nagibom kako bi se odvijala stalna cirkulacija vazduha.
Uzgoj borovnica
Borovnica ima širok areal uspevanja, ali i neke specifične zahteve. Uspeva na nadmorskoj visini 300-800 m. Voli severne ekspozicije, jer je biljka koja voli vlagu. Najbolje je da tereni budu blago nagnuti. Najpogodnija su veoma humusna zemljišta, vrednosti 7-10 %, kisela 4,2-4,8, drenirana, dobro propusna, aerirana zemljišta.
Kasno cveta tako da skoro ne postoji mogućnost izmrzavanja, inače izmrzava na -3°C.
Sazreva 50-90 dana posle cvetanja zavisno od sorte.
Sistem za navodnjavanje je obavezan jer u slučaju nedostatka vlage može doći do propadanja i sušenja cele biljke pre svega zbog specifične građe korena. Zapravo koren borovnice nema korenove dlačice i pruža se u plitkom sloju 10-40 cm tako da se svaki nedostatak vlage odražava na biljku.
Pošto je veoma osetljiva na mehanička oštećenja i na grad, iz tih razloga se na gradobitnom području protivgradna mreža podrazumeva.
Za uspešno plodonošenje, redovne i dobre prinose važno je izvršiti dobar izbor parcela koje zadovoljavaju pomenute uslove i pravilno podići zasad.
Podizanju zasada pristupiti planski, najmanje godinu dana unapred izvršiti izbor preduseva koji će zemljište očistiti od korova i obogatiti hranljivim materijama. Obavezno uraditi analizu zemljišta i na osnovu preporuke obaviti meliorativno đubrenje.
Podloga za sadnju
Najbolja podloga za borovnicu su četine, odnosno prirodni uslovi u kojima ona živi. Odbačene u toku godine četine, sporim rastapanjem mogu daju kiselu reakciju zemljišta.
Veća količina četine oko biljke stvara vlažniju sredinu oko same biljke i njenog korena. To obezbeđuje mnogo kvalitetniji rast i razvoj biljke. Tokom toplijeg dela godine obavezno treba zalivati biljku borovnice, inače će doći do odbacivanja dela lista, pa čak i do izostanka plodova.
Uzgojni oblici
Za uzgoj borovnice uglavnom se koristi takav uzgojni oblik, kao što je žbun.
Rastojanje sadnje za ovaj sistem jeod 2,0 do 3,5 m između redova, a 1,0- 2,0 m unutar reda. Razmak sadnje zavisi od bujnosti sorte, plodnosti zemljišta, načina berbe (ručno ili mehanizovano). Ovim sistemom se najbolje iskoristi prirodna osobina za formiranje žbuna, a ujedno je ovo i najjeftiniji način formiranja zasada. Bez obzira da li je sadnja obavljena u jesen ili proleće, posađene sadnice se skraćuju u proleće na 3-4 pupoljka, odnosno 1-2 ako je sadnica slabo razvijena. Ako imamo više izdanaka, ostavljamo 2-3 koja prekratimo na po 1-2 pupoljka (ukupno po žbunu do 6 pupoljaka), a sve ostale izdanke potpuno izbacimo. U drugoj godini, na proleće se ostavljaju 3-4 pravilno raspoređena izdanka, a ostali se izbace iz osnove. U trećoj godini se pored dvogodišnjih izdanaka opet ostavljaju samo 3-4 prošlogodišnja izdanka, a ostale grane se izbacuju iz osnove.
Zalivanje
Kontrola vlage u zasadu je veoma bitna za dobijanje profitabilnih prinosa. Ukoliko količina padavaina tamo gde se uzgaja borovnica, nije ujednačena, dolazi do poremećaja ravnoteže optimalne količine vlage tokom čitavog vela zasada. U tim slučajevima, uzgajivači moraju ili da nadoknađuju nedostatak vode ili da uklanjaju višak. Potreba borovnice za vodom je najveća sredinom leta, u periodu rasta ploda i kada je noramlna količina padavina najniža. Padavine su obilnije u jesen, kada se koren razvija i kada je najosetljiviji na bolesti. Zato, u cilju dobijanja visokih prinosa, uzgajivači moraju konstantno da prate količine padavina i da budu spremni, ukoliko to bude potrebno, da obezbede dodatne količine vode ili da uklone višak vode.
Navodnjavanje je bitno zbog boljih prinosa, krupnijih plodova, a broj lošijih plodova je manji. Preporučuje se navodnjavanje po sistemu "kap po kap", u delovima gde su ređi prolećni mrazevi. Početi postavljati ovaj sistem treba pre sadnje. Veštačka kiša se može koristiti, kada je potrebno obezbediti zaštitu biljke od mrazeva, međutim, tada se ne treba iznenaditi ukoliko se pojave neka gljivična oboljenja.
Za zasad borovnice, koji je neke standardne veličine, potrebno je otprilike od 125 do 150 cm vode po hektaru, u toku celog perioda vegetacije. Kao i u godini podizanja zasada, i tokom čitavog početnog perioda vegetacije, zemljište treba da bude obezbeđeno sa vodom oko 50% njenog kapaciteta primanja vode.
Đubrenje
Ako je zemljište obezbeđeno fosforom koristi se formulacija NPK đubriva u odnosu 12:4:8, a ako nije, onda je odnos 10:10:10. Dodaje se 30 g po žbunu u proleće posle pupljenja i u jesen nakon berbe. Količina đubriva postepeno se povećava do 150 g po žbunu koji dostigne visinu od 2,5 m. Ne primenjuju se azotna đubriva zbog osetljivosti korena borovnice prve godine nakon sadnje. Druge se godine može dodati i UREA. Ako nastane suša, zasad se mora redovno zalivati, a navodnjavanje mladih zasada je neophodno.
Prve godine nakon sadnje uklanjaju se cvetni pupoljci. Kada biljke dostignu visinu od 1 - 1,5 m, vrši se rezdba u svrhu obnavljanja rodnih grana. Prvo se potpuno uklanjaju stare, slabe i obolele grane. S preostalih grana orezuju se grane izrasle tokom zadnje dve godine i koje je donelo rod. Novi izdanci će se pojaviti tamo gde je orezano.
Potrebno je spomenuti i folijarnu prihranu borovnice. Ona može biti u dva oblika, kao organska prihrana, odnosno tečno đubrivo za prihranu preko lista, ili kao mineralna đubriva. Dobro je znati da je biljci potrebno dodavati određena đubriva sa dozom gvožđa. Gvožđe omogućava formirnje kvalitetnije lisne mase i formiranje kvalitetnijih plodova.
Razmnožavanje
Borovnica se razmnožava se podzemnim izdancima iz korena. Pre sadnje, s korena se uklanja suvišno zemljište u kojem se sadnica nalazila u rasadniku. Sadi se tokom oktobra i novembra. Nekoliko sati pre sadnje koren se potapa u vodu. Standardni razmaci za visokožbunastu borovnicu:120 cm u redu, 3 m između redova. Borovnica se uglavnom gaji u obliku žbuna i žive ograde. U višim predelima preporučuje se da smer redova bude sa severa na jug zbog dobijana optimalne količine svetlosti, dok u nižim, toplijim i dobro osvetljenim položajima prednost se daje istočno-zapadnom smeru, kako bi se smanjilo preterano zagrevanje, te sušenje zemljišta.
Održavanje i nega
Oranje i usitnjavanje zemljišta treba vršiti blagovremeno, a sadnju obavljati u skladu sa planiranim sistemom uzgoja. Preporuka je da to budu bankovi sa međurednim rastojanjem 2,5-3 m zavisno od planiranog načina obrade, u redu 1 - 1,5 m zavisno od bujnosti sorte.
Najbolje je sadnju obaviti u jesen čime se postiže bolje ukorenjavanje i priprema sadnica za ranije kretanje u proleće, dakle bolji prijem i ranije plodonošenje. Posle sadnje obavezno obaviti zalivanje.
Biljke posađene u proleće kasnije kreću i postoji rizik od slabijeg prijema biljaka.
Nadalje je neophodno biljke dobro negovati što podrazumeva redovno okopavanje i đubrenje hranivima koja neće poremetiti PH vrednost zemljišta, kao i zalivanje i zaštitu od bolesti i štetočina. Svake 2-3 godine potrebno je zemljištu dodavati supstrat ili borove iglice radi održavanja PH vrednosti.
Održavanje zasada
Suzbijanje korova je najvažnije preventivna mera zaštite mladog zasada borovnice. Potrebno je obezbediti da prostor oko sadnice u prečniku od 0,9 m, bez korova, da se ne bi rasipale hranjive materije i vlaga. Obrada zemljišta u neposrednoj blizini biljke treba da bude plitka da se ne bi oštetio korenov sistem.
Jedna od bitnijih mera, kada je u pitanju državanje nasada, je malčiranje, koja predstavlja neophodnu meru kojom se suzbija pojava korova, uravnotežava se temperatura zemljišta, povećava se vlažnost zemljišta, održava se kiselost zemljišta i povećava se sadržaj organske materije. Kao malč, najčešće se koristi strugotina nekog mekog drveta, ali može da se koristi i iverje, kora drveta, slama, šaša i mešavina ovih materijala. Debljina malča treba da bude između 7,5 i 12,5 cm, a treba je postaviti "flat toped", da bi se povećao dovod vlage.
Rezidba
Borovnica se ne orezuje potpuno, ali se može orezivati delimično, da bismo formirali kompaktan, razgranat, sa dovoljnom količinom cvetova žbun, koji će dati plodove. Pošto borovnica sukcesivno cveta u aprilu, i do zrenja plodova doalzi sukcesivno krajem juna, tokom celog jula, a i u avgustu.
Najbolje vreme za orezivanje borovnice je rano proleće, kada se mogu primetiti izdanci koji su oštećeni zimskim mrazevima. Slabiji žbunovi zahtevaju oštriju rezidbu od bujnijih, jer se orezivanjem stimuliše vegetativni prirast. Sorte sa tendencijom širenja žbuna zahtevaju posebnu pažnju. Polegnuti izdanci se uklanjaju. Ostavljaju se oni, koji će dati dobar rod.
Izdanke treba orezati tako da mogu uspravno da rastu. Žbun treba da bude da bude dobro izložen sunčevoj svetlosti.
Prvi deo orezivanja podrazumeva odstranjivanje izdanaka koji su suvi ili oštećeni od strane insekata, zbog bolesti ili niskih temperatura, ili su prosto polomljeni. Drugi deo podrazumeva eliminisanje svih grana koje se dodiruju. Kao treće, potrebno je ukloniti zrele izdanke i one koji se prostiru u međuredni prostor. Na kraju, potrebno je odeći kratke, razgranate izdanke u središnjem delu žbuna koji su slabo izloženi sunčevoj svetlosti. Potrebno je odseći ih na mestu što bliže razgranjenju, kako bi se sprečilo truljenje zaostalog dela i širenje bolesti.
Da bi rast novih izdanaka bio konstantan neophodno je orezivanje obavljati jednom godišnje, jer je novi prirast potreban za naredne sezone. Da bi se stimulisao vegetativni prirast kod mladih žbunova dovoljno je odstraniti cvetove. Početkom treće godine, potrebno je ukloniti sve upredene ili slabo razvijene izdanke, kako bi se žbun pripremio za sezonu. Kod sadnica starosti od 3 do 8 godina potrebno je odstraniti sve izdanke u nivou neposredno iznad površine zemlje, a zadržati 2 najviša izdanka. Do osme godine, sadnica borovnice treba da ima 10 - 20 izdanaka različite starosti. Posle toga treba orezivanje treba da bude umereno, sve dok izdanci ne postignu punu veličinu.
Uopšteno govoreći, detaljno orezivanje žbuna vrši se samo zato da bi se eliminisali osušeni ili oboleli izdanci. U tom slučaju, izdanke treba odseći što bliže zemlji, kako bolest ne bi prodrla kroz deo izdanka koji je zaostao odsecanjem.
Berba
Borovnica se bere u nekoliko navrata, 3 - 7 puta u 5 - 8 dana, jer bobice ne sazrevaju istovremeno. Berba traje 6 - 8 nedelja što, naravno, zavisi o sorti i klimatskim uslovima. Peteljke se skidaju ručno ili korišćenjem specijalnih "češljeva", u hladnim jutarnjim satima. Prilikom branja treba veoma paziti da se ne oštete plodovi.
Skladištenje
Bobice borovnice se čuvaju u hladnjačama 3 - 4 nedelje. Temperatura treba da bude od 0°C - 2°C, uz relativnu vlažnost od 85 - 90%. Borovnica se pakuje u male plitke posudice. Plodovi slabo podnose transport kao i se najčešće odmah zamrzavaju i tako čuvaju u hladnim komorama do trenutka prerade ili prodaje u zamrznutom stanju.
Bolesti
MonIlinia vaccinii-corymbosi ili prosto monilia se pojavljuje u uslovima povećane vlažnosti i čestih padavina. Za suzbijanje su jako bitne sledeće preventivne mere: održavanje higijenskih uslova u voćnjaku; sakupljanje otpalih plodova sa zemlje; odsecanje svih bolesnih delovea i spaljivanje istih. Odgovarajuće fungicide koji sprečavaju ostvarenje infekcije i ispoljavanja simptoma treba koristiti po otvaranju pupoljaka.
Septoria spp
Septoria spp (albopunctata) javlja se na mlađem vršnom lišću, ali i na donjem lišću. Može izazvati opadanje lišća i plodova, prezimljava na opalom lišću ili se donosi na sadnicama. Pojavljuje se češće krajem maja, ako pada kiša.
Vodene pege na listu borovnice se pojavljuju 10-14 dana nakon infekcije, a prvi simptomi 4 nedelje nakon infekcije. Pege se šire i sve više pojavljuju sredinom i krajem juna. Jače inficirano lišće opada. Simptomi nekroze se ne pojavljuju u godini pojave bolesti. Toplo, suvo vreme u julu i avgustu može da void ka infekcijei lista i plodova borovnice. Može upropastiti prinos u junu, posebno posle kiša.
Višak azota favorizuje pojavu septorije. Ako je prethodne godine bilo opadanja listova i pojavila septorija, prvi put je potrebno izvršiti tretiranje fungicidima kada je 1-10% otvorenih cvetova.
Virusi borovnice i stolbur fitoplazma borovnice manifestuju se kao razni simptomi crvenila, kržljKod nas se, u početnim godinama, javlja kržavost žbunova borovnice. Ukoliko primetite takvo žbunje, trebate ih odmah odvojiti i spaliti. Virus ili stolbur se prenosi sadnicama. Potrebno je odmah obratiti se proizvođaču sadnica radi zamene ovih žbunova. Virusi se razvijaju u sprovodnim sudovima borovnice. Vektori su lisne vaši.
Lisna vaš borovnice
Lisna vaš borovnice (Ericaphis scammelli) je primećena 2015.godine na sorti Duke, u okolini Mladenovca u selu Šepšin, na sadnicama koje su bile uvezene iz Holandije.
Lisna vaš borovnice se hrani na borovnici. Posledica je deformacija lišća i ujedno je i vektor virusa nekroze borovnice.
Osnovna mera suzbijanja lisne vaši je prskanje odgovarajućim insekticidima za suzbijanje vaši.
Rak stabla borovnice
Rak stabla borovnice se javlja uglavnom na stablu borovnice, međutim, lako se širi i u plantaži. Od mera suzbijanja preporučuje se korišćenje zdravog sadnog materijala, preventivno koristiti fungicide, izbegavati vlažne prostore. Bitno je i izbeći kasno intezivno đubrenje borovnice.
Štetočine
Kada govorimo o štetočinama koje napadaju borovnice, potrebno je spomenuti krtice, koje u velikoj meri štete borovnici, i šumeske miševe, koji nanose štetu u malo manjoj meri od krtica. Svi oni preko podzemnih kanala utiču na odvođenje vode. Pošto su krtice zaštićene zakonom, ne smeju se ubijati ili loviti, te se mogu samo rasterivati.
Kada su u pitanju ptice, potrebno reći das u za njih plodovi borovnica atraktivni u vreme zrenja. U pitanju su uglavnom gračci i drozdovi, mada se dešava da dolaze i druge ptice kako bi se sladile plodovima borovnice. Obično doleću ujutru ili pred zalazak sunca. Kao mera zaštite, preporučuje se postavljanje mreža.
Upotreba borovnice
Zimnica
Kuhinja
Kao i ostalo voće, preporučuje se upotreba borovnica u svežem stanju, ali u umerenim količinama, tj bez prejedanja. Sveže iscijeđen sok od borovnice je takođe vrlo pogodan za zdravlje.
Preporuka je da se ne peru odmah kada ih kupite već neposredno pre konzumiranja. Čuvajte ih u zatvorenoj posudi u frižideru, ne duže od tri dana. Borovnice možete jesti sveže ili možete pripremiti sokove, smutije, džemove, kolače i sladolede ili ih dodajte u žitarice koje jedete za doručak.
Zdravlje
Borovnice su svoju slavu stekle u borbi protiv slabog vida, jer jedinstveni sastav bobice poboljšava dotok krvi u mrežnicu.
Tokom Drugog svetskog rata, borovnice i džemovi od borovnica obavezno su bili uključeni u ishranu engleskih pilota: verovalo se da bobica noću povećava oštrinu vida.
Pomaže pri Alchajmerovoj bolesti, poboljšava memoriju, stabilizuje krvni pritisak i, naravno, štiti od prehlade.
Pored toga, samo 100 grama borovnica sadrži pregršt korisnih sastojaka:
- Vitamini - askorbinska kiselina, retinol, grupe A, B, E, К i PP. Oni koji nas ne samo čine jačima i otpornijima, već i odolevaju starenju.
- Minerali - hrom, cink, sumpor, magnezijum, kalijum, kalcijum, natrijum i fosfor.
- Mnogo vlakana i samo 57 kalorija na 100 grama, što borovnice čini nezamenljivim u ishrani.
Osobe koje imaju problem sa urolitijazom i akutnim problemima pankreasa, kao i oni, koji su alergični na neke od sastojaka ove bobice, trebali bi da ograniče upotrebu ovih bobica.
Lišće borovnica sadrži velike zalihe vitamina C, povećava kiselost želuca, koristi se u borbi protiv žgak se kao protivupalno sredstvo za bolesti usne šupljine.
Žbunići borovnica su prave biljke za stvaranje meda. Tokom njihovog cvetanja od maja do juna, pčele u svaku košnicu donose po 2 kg meda dnevno. Pravi med od borovnice ima crvenkastu nijansu.
Tradicionalna medicina veruje da bobica takođe može da se izbori sa muškim problemima, pa se široko koristi za lečenje impotencije, bolesti bubrega i urogenitala koje izazivaju poremećaj erekcije.
Za to je potrebno u svakodnevnu ishranu uvesti čaj od suhih bobica i izdanaka borovnice i svako jutro popiti čašu prirodnog soka bez šećera.
Kod žena, borovnica se koristi za normalizaciju menstrualnog ciklusa, za borbu protiv stomačnih bolova i hormonalne neravnoteže preporučuje se pojesti čašu borovnica dnevno tokom sezone. Ne odustajte od bobice tokom trudnoće, jer ona savršeno smanjuje apetit i održava nivo šećera na normalnom nivou.
Velika količina gvožđa u sastavu odoleva razvoju anemije, podiže hemoglobin i kalcijum doprinosi stvaranju dobrog koštanog sistema bebe. Iz istog razloga preporučuje se uključivanje bobica u ishranu dece starije od tri godine.
Nažalost, bobica je u stanju da akumulira radioaktivne supstance, zato prilikom nabavke borovnica morate biti sigurni da je rasla u ekološki čistom području.
Zanimljivosti
Grančice borovnice, lišće, bobice imaju opšti efekat jačanja i blagotvorno deluju na sve organe i sisteme čoveka.
Ovo je jedina bobica koja se može dati bebama od navršenih sedam meseci (u obliku pire krompira).
Borovnica ima predivnu prirodnu boju za bojenje kože, prediva i tkanina.
Bobice povećavaju oštrinu vida, naročito noću, ne bez razloga tokom Drugog svetskog rata, u ishrani engleskih pilota koji su vršili noćne racije uvek je bilo borovnica (sveže, osušene ili smrznute).
Nedavno su naučnici medicine dokazali: ako pojedete samo jednu šaku zrelih bobica - začepljenje nosa odmah prolazi.
Foto: Heidelbergerin / Pixabay
Ostavite odgovor