Đurđevak

Đurđevak (lat. Convallaria) je mali rod višegodišnjih cvetnica iz porodice Ruscaceae, kojima je zajedničko to što se razmnožavaju rizomom. Cveta u proleće i rano u leto i veoma je mirisna biljka.

Ruscaceae su prilično velika i raznorodna porodica, uglavnom monokotiledonih biljaka, kao što su špargla, agava, juka i mnoge druge cvetnice. Rod đurđevaka nije velik, ali je rasprostranjen u velikom delu sveta.

Latinski naziv je đurđevku dao Karl Lino, a potiče od reči koja na našem jeziku znači dolina. Kod nas se, zbog oblika cvetova, naziva i zvončić, u nekim krajevima ga zovu i šmarnica, đurđica, đurđevak.

Đurđevak u prirodi raste po rubovima šuma i na livadama, a čest je u baštama zbog svog mirisa. Zeljasta je i višegodišna biljka. Brzo se širi, zahvaljujući podzemnom stablu - rizomu. Koren đurđevka je razgranat, beo i iznad zemlje prelazi u beli izdanak. Stablo koje iz njega izbija je uspravno, mesnato i zeleno. Listovi su duguljasti, šiljasti i glatki, tamnozelene boje. Lisna drška je dugačka, najčešće sa po 1 - 3 liske.

Cvetnu stabljiku prekrivaju sitni, beli zvončići, veoma prijatnog i intenzivnog mirisa, zajedno sa šiljastim, svetlozelenim lišćem. Nakon cvetanja, pretvaraju se u crvene bobice koje nose seme, zbog čega đurđevak izgleda lepo i kada precveta.

Đurđevak cveta uglavnom u maju, ali cvetovi se mogu naći od aprila do juna. Zvonasti su i 5 - 8 cvetića čine grozdastu cvast na cvetnoj drški. Okrenuti su na jednu stranu i slatkastog su mirisa. Crvene bobice se formiraju nakon cvetanja, u svakoj se može naći 2 - 6 semenki i mogu biti velike do 2 cm. Na biljci ostaju do kasne jeseni.

Đurđevak je danas široko rasprostranjen u Evropi, delovima Azije i Severnoj Americi. Prolećna je biljka i jedan od prvih vesnika proleća. Deo je folklora mnogih naroda širom sveta, pojavljuje se kao motiv na slikama i u pripovetkama. U baštama se gaji zbog svog prijatnog mirisa, brzog širenja i lakog gajenja, što ga čini dobrim pokrivačem zemljišta.

Vrste đurđevka

Postoje tri osnovne vrste đurđevka, od kojih su tokom godina stvorene mnoge podvrste i hibridi, sa raznolikim i sve lepšim cvetovima. U daljem tekstu, saznaćete karakteristike osnovnih vrsta, kao i najpoznatijih hibrida stvorenih od njih.

Convallaria keiskei

Ova vrsta ima zvonaste bele cvetove i ne razlikuje se od običnog đurđevka. Ono što ih odvaja su klimatski uslovi u kojima uspevaju. Convallaria je karakteristična za umereni pojas Azije, zbog čega se naziva azijskim đurđevkom. Smatra se autohtonom biljkom Japana i Kine.

Convallaria majalis

Ova vrsta je poznata kao obični đurđevak. Popularna je zbog prijatnog mirisa koji se pojavljuju u proleće i gaji se u mnogim delovima Evrope i Severnoj Americi. Lako se širi deljenjem rizoma, pa se koristi kao pokrivač zemljišta.

Convallaria pseudomajalis

Ova vrsta je samonikla i sreće se u prirodi na obodima šuma i livadama. Veoma je slična običnom đurđevku, ali ima manje cvetove i uopšte je manjeg habitusa. Naziva se i divlji đurđevak.

Speirantha convallarioides

Ova vrsta ima slične listove kao obični đurđevak, ali su joj cvetovi zvezdastog oblika i veoma se razlikuju od cvetova đurđevka. Iako je cvast grozdasta, kao i kod đurđevka, cvetovi nisu postavljeni na jednoj strani.

Convallaria majalis var. Rosea

Ovaj varijetet je veoma sličan običnom đurđevku, po izgledu i uslovima uspevanja. Jedino po čemu ga je moguće prepoznati su bledoružičasti cvetovi.

Convallaria majalis - Albostriata

Ovaj hibrid đurđevka je među najpopularnijima. Listovi su mu tamni, sa žutim linijama, a cvetovi prljavobeli. Pogodan je za bašte, jer se ne širi tako brzo kao obični đurđevak. Prijatnog je mirisa, a u listove prelazi postepeno.

Convallaria majalis - Hardwick Hall

Ovaj hibrid je veoma popularan za sadnju u cvetnim lejama. Cvetovi su kod njega veći nego kod običnog đurđevka, ali imaju jednako prijatan miris.Koriste se za izradu cvetnih aranžmana. Listovi mogu biti od svetlo do tamnozelene boje, ponekad su žuti na rubovima.

Convallaria majalis - Vic Pawlowski's Gold

Ovaj hibrid je nešto veći od običnog đurđevka. Cvetovi su bež boje, kod nekih varijeteta imaju žut rub. Isve ih karakteriše veoma jak miris. Liske su tamne, sa svetlim bež ili belim linijama, dekorativne.

Uzgoj đurđevka

Đurđevak se odavno gaji u baštama, kao vesnik proleća. Često se sreće u zabačenim delovima bašti, zbog malih zahteva u pogledu nege. Ipak, sa pojavom novih varijeteta, polako se probija do delova gde može pokazati svoju punu lepotu.

Đurđevak je nezahtevna biljka, koja se veoma lako gaji i veoma dugo traje. Odgovara mu veća vlažnost zemljišta i polusenka, ali je vrlo prilagodljiv, pa opstaje i u punoj senci. Miris đurđevka je jedan od karakterističnih znakova da je proleće stiglo.

Kao i špargle, širi se svojim podzemnim stablom i može stvoriti veoma velike kolonije. Širenje đurđevka može biti problem u baštama, jer se teško kontroliše, ako se biljka ne gaji na ograničenom prostoru.

Plodored

Đurđevak je veoma prilagodljiv i može rasti uz mnoge biljke. Najviše mu odgovaraju drugi prolećni cvetovi, kao što su narcis i zumbul. Često služi za pokrivanje zemljišta ispod drveća i grmlja, kako listopadnog, tako i zimzelenog. Nije zahtevan po pitanju plodoreda i može rasti na terenima na kojima druge biljke ne uspevaju lako.

Zalivanje

Đurđevak po pravilu zahteva dosta vlage, ali koliko će se zalivati zavisi od mesta na kome raste. Na senovitim mestima nije ga potrebno često zalivati, jer zemljište ima zalihe vlage dovoljne za cvetanje. Ako se gaji na sunčanijem terenu, potrebno ga je češće zalivati. Zaliva se po potrebi, 2 - 3 puta nedeljno, uveče, najbolje kišnicom, ako je dostupna. Potrebno je voditi računa o drenaži zemljišta, da ne bi došlo do zadržavanja vode i trulenja biljaka.

Đubrenje

Đurđevak je biljka koja ne traži naročitu prihranu. Odgovara mu rast na kompostnim zemljištima, pa se kod jesenje pripreme zemljišta primenjuju organska đubriva. Mineralna đubriva bi trebalo izbegavati, jer mogu prouzrokovati preteran rast listova, što dovodi do izostanka cvetanja. Tokom vegetacije može se prekriti zemljište malčem, od koga će razgradnjom i mešanjem sa zemljom nastati kompost.

Razmnožavanje

U prirodi, a i u baštama, đurđevak se sam razmnožava rizomima. Ukoliko to želimo sami izvesti, najbolje je da to uradimo u jesen, tokom oktobra. Biljka se vadi iz zemlje sa korenom, deli se na više malih biljaka, koje se zatim sade odvojene jedna od druge. Tokom vegetacije ove biljke će se širiti i formirati nove kolonije. Moguće je đurđevak uzgojiti i iz semena, ali se to u praksi retko primenjuje, jer seme ima malu klijavost i izdanak dugo raste.

Presađivanje

Đurđevak je biljka koja se lako i brzo širi i zbog toga je potrebno često je presađivati. Presađivanje se obavlja na kraju vegetacije, u jesen. Mogu se odvojiti pojedinačne biljke, ili nekoliko njih i preneti na drugo mesto. Pokrivaju se rastresitom zemljom, sa dosta hranljivih materija. Potrebno im je obezbediti slične uslove kakve su imale pre presađivanja.

Podmlađivanje

Kako se đurđevak neprestano razmnožava i širi, biljka počinje trošiti svu energiju na lisnu masu i prestaje da cveta. Dešava se da u zasadu đurđevka ostane samo lišće, bez ijednog cveta. Da se ovo ne bi događalo, zasad se podmlađuje na svake 2 - 3 godine. U jesen se čupaju najstarije biljke i ostavljaju mladi izdanci koji će sledeće sezone cvetati.

Zemljište

Đurđevak uspeva na vlažnim zemljištima, bogatim organskom materijom, ali i dobro dreniranima. Odgovara mu kiselije zemljište, ali nije isključiv po tom pitanju. Kako u prirodi raste po obodima šuma, odgovaraju mu i zemljišta slična šumskim, sa dosta raspadnute organske materije. Može se posaditi nakon bilo koje biljke.

Klima

Đurđevak je biljka pretežno umerenog klimatskog pojasa, iako može da podnese i niže temperature. Odgovara mu polusenka, bez direktnih udara vetra. Dobro uspeva ispod stabala, koja ih zaklanjaju, ili uz zid, na osenčenom delu. Najviše mu prija kontinentalna klima, sa umerenim temperaturama i snežnim zimama, jer prezimljava ispod snežnog pokrivača. Ne uspeva u predelima sa dugim sušnim periodima.

Sadnja đurđevka

Sađenje đurđevka je veoma jednostavno. Može se dobiti čitav zasad iz jedne jedine biljke iščupane u šumi, ili iz nečije bašte. Postoje ipak neke specifičnosti o kojima bi trebalo voditi računa.

Vreme sadnje

Zbog velike potrebe za vlagom, najbolje uspeva ako se posadi kasnije u jesen. Na taj način ima dovoljno vlage do cvetanja. Đurđevak posađen u proleće može da uvene na visokim letnjim temperaturama, i tako oslabljen ne preživi zimu.

Izbor podloge za sadnju

Đurđevak se ukršta sa drugim vrstama koje imaju slične osobine, da bi se dobili cvetovi ili listovi drugih boja. Najčešće se ovaj efekat postiže ubacivanjem virusa koji izazivaju promenu boje. Ovo je komplikovan i osetljiv postupak, pa se izvodi u kontrolisanim uslovima, kod odgajivača.

Sadnja iz semena

Uzgajanje đurđevka iz semena je veoma redak način dobijanja novih biljaka. Biraju se potpuno zrele bobice i iz njih se uzima seme. Zrelo seme je smeđe boje. Bobice i semenke su veoma otrovne i ne bi se smele dodirivati golim rukama. Seme se može staviti u toplu vodu na nekoliko sati, da bi se ubrzalo klijanje. Setva se obavlja u proleće, u rastresitu zemlju. Ovako pripremljeno seme proklija relativno brzo. Uprkos tome, đurđevak uzgajan iz semena se veoma sporo razvija i do cvetanja dolazi tek posle nekoliko godina.

Sadnja iz sadnice

Najbolji način za dobijanje novih biljaka je sadnja sadnica sa formiranim korenom. U jesen se obavlja deljenje biljaka i sadnja u rastresitu zemlju. Da bi se zaštitile od mraza, sadnice se pokrivaju suvim lišćem ili drugom organskom materijom.

Uzgoj u bašti

Đurđevak je biljka pogodna za prekrivanje neuglednih delova bašte. Brzo se širi, pa je prilikom sadnje potrebno imati to u vidu i praviti veći razmak između biljaka, koji će one brzo popuniti. Odgovara joj vlažno zemljište i polusenka, dobro uspeva na zapadnoj ili istočnoj strani bašte. Nije osetljiva biljka na niske temperature, pa rano cveta i jedan je od vesnika proleća.

Kako u prirodi sama niče i brzo se širi, ako dođe do preteranog neželjenog širenja u bašti, suvišne biljke se čupaju. Da bi se dobili cvetovi sa dugačkim drškama, pogodni za aranžmane, okida se suvišno lišće sa biljaka.

Uzgoj u saksijama

Gajenje đurđevka u saksijama nije naročito popularno, jer nije isplativo, ali je dobar način za kontrolu širenja biljaka. Mogu se gajiti na senovitim mestima na balkonima. U saksije se sade tokom jeseni. Uzima se rizom sa razvijenim korenovim sistemom i prekriva rastresitom zemljom, dok se izdanak ostavlja iznad površine. Saksija se može uneti preko zime u zatvoreni prostor, ili staviti na zaklonjeno mesto i prekriti.

Zemlja se mora održavati vlažnom, ali saksija mora imati i dobru drenažu, da ne bi došlo do zadržavanja vode i propadanja biljaka. Kako se đurđevak neprestano razmnožava, da bi se osiguralo dovoljno vazduha i sprečio preterani rast, povremeno se proređuje čupanjem starijih biljaka.

Održavanje i nega

Kako je đurđevak samonikla biljka koja se koristi za pokrivanje zemljišta, održavanje i nega su jednostavni. U daljem tekstu sledi nekoliko saveta kako ga negovati na pravilan način.

Faza mirovanja

U fazu mirovanja đurđevak ulazi krajem jeseni, kada mu dozreva plod. Izuzetno se to može dogoditi i ranije, ako je bio izložen direktnom suncu i veoma toplom vremenu tokom leta. Ulaskom u fazu mirovanja, lišće se suši, žuti i otpada samo od sebe. Ukoliko suvo lišće ostane na biljci, potrebno ga je odseći, kako bi ga u proleće zamenilo novo. Ako su zime slabije, lišće može preživeti na biljci.

Faza mirovanja se završava početkom marta, kada biljka tera nove listove i priprema se za cvetanje. U fazi mirovanja potrebno joj je manje vode, a zasad se prekriva organskom materijom, koja se kasnije razlaže i meša sa zemljom, stvarajući kompost.

Održavanje zasada

Đurđevak ne zahteva posebne mere nege održavanja zasada. Kod mladih biljaka, dok su još retke, potrebno je uništavati ručno korov. Kasnije, kada se biljke rašire, one same guše korov i nije im potrebna dodatna nega. Đurđevak ne podnosi dobro zbijena zemljišta, pa je korisno povremeno okopavanje, ili bušenje rupa u zemljištu.

Proređivanje

Proređivanje je najbolje izvesti u jesen. Biljke se vade zajedno sa korenom i rizomima i dele na nove biljke, koje se mogu presaditi na odgovarajućem razmaku. Na ovaj način se izbegava prevelika gustina biljaka, koja može dovesti do razvoja bolesti i skraćenja cvetnih drški.

Berba

Ukoliko se đurđevak bere zbog lekovitih svojstava, bere se cela biljka, uz obavezno nošenje rukavica, jer je veoma otrovan. Berba se obavlja u maju. Biljke se suše na suncu, uz često okretanje i osušene ostavljaju u staklenim teglama, dobro zatvorene.

Najčešće se bere samo cvet, tokom maja meseca. Svež cvet se koristi za cvetne aranžmane, i bukete. Takođe se od njega izrađuje etarsko u  ulje, koje se upotrebljava u kozmetičkoj industriji i za izradu parfema.

Bolesti

Uprkos svojim malim zahtevima u pogledu nege, đurđevak je ipak osetljiv na neke bolesti. One mogu ugroziti estetsku vrednost biljaka, dok druge mogu uništiti čitave zasade đurđevka. Sledi opis najpoznatijih bolesti koje napadaju đurđevak.

Truljenje korena

Truljenje korena je gljivična bolest. Javlja se na težim zemljištima, koja slabo propuštaju vodu, pa dolazi do razvoja gljivica. Prepoznaje se po karakterističnom mirisu na trulež, ili po promenjenoj boji korena ako ga malo otkopamo. Preventivno, sadi se na dobro dreniranim terenima, ili u saksijama sa dobrom drenažom.

Bela plesan

Ova bolest se pojavljuje na donjim delovima stabljike, tik iznad zemlje. Može izazvati pucanje stabla i sušenje cele biljke, pa je veoma opasna. Brzo se širi i javlja se uglavnom u proleće. Lako se uočava po pucanju stabla bez vidljivog uzroka. Zaražene biljke se odstranjuju, a ostatak zasada tretira fungicidima. Preventivno, biraju se zdrave sadnice i održava optimalna gustina biljaka.

Pegavost lista

Pegavost lista je gljivična bolest koja se pojavljuje kada je vreme u proleće toplo i vlažno. Veoma lako se širi sa jednog lista na drugi i za kratko vreme može zahvatiti ceo zasad đurđevka. Prepoznaje se po žutim tačkama, koje se šire i suše i tako oštećuju list. Kao mere preventive potrebno je voditi računa da biljke ne budu pregusto zasađene, kako se ne bi zadržavala suvišna vlaga. Zaražene biljke se uništavaju čim se primete prvi znakovi bolesti, a ostatak biljaka se tretira fungicidima.

Rđa

Prvi znaci ove gljivične bolesti su slični pegavosti lišća - javljaju se žute pege, ali one kasnije prelaze u tamnocrvenu boju rđe, po čemu se bolest prepoznaje. Ova bolest je veoma česta i lako se širi, pa je potrebno zaustaviti njeno širenje što ranije, kako ne bi uništila ceo zasad. Kada se pojavi, tretira se fungicidima, a zaražene biljke se odstranjuju. Preventivno, održava se optimalna gustina zasada, proređivanjem.

Štetočine

Đurđevak je otrovna biljka, pa samim tim ima veoma malo štetočina koje je napadaju. Sisari je ne diraju, ali postoje neke druge životinje koje mogu uništiti zasade đurđevka.

Puževi

Puževi često napadaju biljke sa krupnijim lišćem u baštama. Đurđevak je pri samoj površini zemlje, pa predstavlja pogodnu metu za puževe. Oni prave rupe na listovima, čime ih slabe i čine podložnima raznim bolestima. Protiv puževa se možemo boriti na prirodan način, posipanjem kamenčića ili usitnjenih ljuski jaja oko biljaka, klopkama od piva, ili korišćenjem hemijskih sredstava za uništavanje puževa.

Crveni pauk

Ovo je veoma mali pauk, izrazito crvene boje, koji voli da se sakriva među gustim listovima. Njegovo prisustvo otkrivaju tanane mreže koje plete. Javlja se veoma često po baštama i lako prelazi na druge biljke. Isisava sokove biljaka i može izazvati sušenje listova. Borba protiv crvenog pauka izvodi se detaljnim prskanjem biljaka insekticidima.

Gusenice

Gusenice su najopasnija štetočina koja napada đurđevak, jer u vreme njegovog dospevanja nema mnogo biljaka kojima se one hrane. Mogu pojesti cele listove i uništiti cele zasade đurđevka. Za borbu protiv gusenica mogu se koristiti insekticidi, ali oni neselektivno ubijaju i ostale insekte. Na prirodan način, uništavaju se naseljavanjem osa, koje se hrane gusenicama, ili ručnim sakupljanjem.

Upotreba đurđevka

Đurđevak je biljka veoma primamljivog mirisa, ali ne smemo dopustiti da nas ovo zavara. Svi delovi biljke su veoma otrovni i ne preporučuje se dodirivanje biljaka bez nošenja zaštitnih rukavica. Usled kontakta kože sa biljkom, može se javiti crvenilo i svrab. Ako otrov dodje do digestivnog trakta, izaziva dijareju povraćanje i u nekim slučajevima dolazi do smrtnog ishoda. Plod đurđevka su primamljive jarkocrvene bobice, koje mogu navesti decu ili životinje da ih stave u usta i progutaju. Da bi se ovo sprečilo, trebalo bi odstraniti bobice sa biljke jos dok su zelene, jer svakako nemaju značajnijeg udela u razmnožavanju biljaka.

Kozmetika

Đurđevak je zbog svog jedinstvenog mirisa mnogo korištena biljka u kozmetičkoj industriji. Od eteričnog ulja đurđevka izrađuju se parfemi, čak i neki poznatih svetskih marki Chanel i Dior. Osim parfema, koristi se i u izradi raznih krema.

Zdravlje

Đurđevak je veoma otrovna biljka, ali se već dugo koristi u narodnoj medicini. Koristi se za spravljanje čajeva, koji smanjuju krvni pritisak, povoljno utiču na rad bubrega i imaju diuretički efekat. Aktivna materija koju sadrži naziva se konvalozid. Konzumirati se mora veoma oprezno, pod nadzorom stručnog lica, jer je veoma otrovna i lako se predozirati. Količine koje se koriste su veoma male, u kratkom vremenskom periodu, uz apsolutno izbegavanje korištenja bobica.

Ukrašavanje

Đurđevak je kroz istoriju korišten kao simbol, naročito prilikom venčanja. Često se koristio za izradu venčanih buketa - bidermajera, jer je simbolizovao čistoću i bogatstvo neveste. Ovaj običaj je više puta doživljavao svoju renesansu i buket od đurđevka na svom venčanju nosila je i Kejt Midlton kao i Grejs Keli, decenijama ranije. U buketima se koristi samostalno, ili zajedno sa drugim cvećem. U Francuskoj je, zbog vremena cvetanja, postao simbol Praznika rada.

Zanimljivosti

Đurđevak je bio poznat u dalekoj prošlosti, navodno još u doba Kleopatre, koja ga je koristila zbog mirisa. U narodu je bila poznata jos 1000 g. pre nove ere, ali se u naučnoj nomenklaturi pojavljuje tek u 15. i 16. veku. Prvo je korištena kao lek, ali kako je veoma otrovna biljka, zadržalo se uglavnom njeno korištenje u kozmetičkoj i industriji parfema. Značajan je stanovnik bašti u raznim delovima sveta, ali je najpopularnija u Engleskoj i Francuskoj.

Đurđevak se pominje i u Bibliji, u kojoj se po predanju suze Bogorodice ispod krsta pretvaraju u đurđevak. Povezana je i sa praznikom Svetog Đorđa - Đurđevdanom, kada počinje da cveta. Postoji verovanje da su se prilikom borbe Svetog Đorđa sa aždajom, kapi krvi pretvarale u đurđevak.

Đurđevak zauzima značajno mesto u kulturi mnogih evropskih naroda. Bio je službeni cvet nekadašnje Jugoslavije, dok je danas nacionalni cvet Finske. Smatra se cvetom koji donosi sreću.

Foto: Bolanu Teslaru Andrei / Pixabay