Špargla (lat. Asparagus officinalis) poznata kao i šparoga ili vilina metlica je višegodišnja zeljasta biljka koja se šiom sveta koristi kao prolećno povrće. Ime joj potiče od grčke reči asparagus, što u prevodu znači izdanak. Pripada porodici šparglovki (Asparagaceae). U Evropu doneta pre nove ere, a poreklo vuče iz Azije. Prema istorijskim izvorima, Stari Grci i Egipćani su koristili šparglu, kako u kuhinji, tako i u medicini zbog njenih lekovitih svojstava.
Ovo povrće obezbeđuje organizmu magnezijum, bakar, folnu kiselinu kao i vitamin E, a bogata je kalijumom koji poboljšava probavu i pomaže u čišćenju bubrega i mokraćnih kanala. Za potrebe ishrane se koriste mladi izdanci koji se beru u rano proleće, dok stariji izdanci sadrže previše celuloze, pa postaju drvenasti i teško svarljivi. Na tržištu se mogu naći dva tipa špargle pitoma špargla ili divlja.
Kod nekih osoba špargla izaziva alergijske reakcije poput upale kože, kijanja i gušenja koje podseća na astmu, a to je proizvod intolerancije tih osoba na sokove špargle. Mladi izdanci špargle se u kulinarstvu smatraju specijalitetom i mogu se upotrebljavati sirovi ili u različitim kuvanim jelima i salatama. Sladunjavog su mirisa, bogati mineralima (kalijum, fosfor, kalcijum, sumpor i magnezijum) i veoma su niskokalorični. Koriste se u dijetama jer su bogati dijetskim vlaknima, a takođe su dobar izvor proteina.
Vrste špargle
Postoje dva osnovna tipa špargle divlja ili pitoma od kojih je izvedeno preko sto vrsta špargli širom sveta. Međutim osnovna razlika je da li je špargla bela ili zelena, kao i to da li je muška ili ženska.
Pitoma ili kultivisana špargla
Pitoma ili kultivisana špargla duže traje i njen životni vek je 15 - 20 godina. Prepoznatljiva je zbog brzog rasta i pri temperaturama od oko 20°C može porasti i do 7 cm dnevno. Postoje bela i zelena špargla, koje se razlikuju jedino u metodi uzgoja. Takođe je razlika u boji izdanaka, naime kod jedne su izdanci bele, a kod druge zelene boje. Uzgajaju se muške i ženske biljke, što zapravo znači da muške biljke ne troše energiju na proizvodnju semena, pa shodno tome daju veće prinose. Postoje zasadi na kojima je zasađena samo muška ili samo ženska šprargla, kao i mešoviti zasadi.
Divlja ili samonikla špargla
Divlja ili samonikla, još se naziva i oštrolisna špargla je zastupljenija na području Mediterana. Životni vek samonikle špargle je kraći od kultivisane, ali ima veću vrednost lipida, proteina, vitamina C i fenola.
Zelena špargla
Zelena špargla je dosta rasprostranjenija od bele špargle, jer zahteva manje radne snage prilikom uzgoja. Ono što se može navesti kao nedostatak zelene špargle je povećana osetljivost na bolesti i štetočine, manji prinos i kasniji početak berbe. Zelena špargla daje manje prinose zbog manjeg prečnika izdanaka u poređenju sa belom šparglom. Ove nedostatke zelena špargla kompenzuje duplo većim sadržajem vitamina i boljom aromom, što se ogleda u intenzitetu mirisa i ukusa. Takođe sadrži hlorofil. Zelenu šparglu nije potrebno ljuštiti prilikom kuvanja. Bolje se razvija na lakšim zemljištima jer špargla razvija veliki korenov sistem. Ne pogoduju joj teška zemljišta, kao ni zemljišta čija je pH vrednost veća od pH5.
Bela špargla
Bela špargla svoj izgled duguje nedostatku sunčave svetlosti prilikom uzgoja. Naime, bela špargla se uzgaja tako što se biljka prekrije debljim slojem zemlje, pa izdanci nisu izloženi sunčevoj svetlosti. Na sve većem broju zasada prilikom uzgoja bele špargle se koriste crne polietilenske folije, pri čemu se folija ne zateže preko reda kako bi se izdanci neometano razvijali. Daje veće prinose od zelene špargle i nešto ranije sazreva. Prilikom kuvanja belu šparglu je potrebno oljuštiti. Takođe, kao i zelena, bela špargla zahteva lakše zemljište. Nešto je otpornija na bolesti i štetočine od zelene, ali takođe zahteva dosta obrade u smislu plevljenja i zaštite.
Uzgoj špargle
Špargla je višegodišnja biljna kultura koja se sadi iz sadnica koje se proizvode iz semena u lejama. Špargla je jako zahtevna i popularna povrtarska kultura. Velika je potražnja za šparglom od strane hotela i industrije supa i začina, tako da postoji dosta dobro tržište za ovu kulturu, kao i mogućnost izvoza na zapadnoevropsko tržište.
Plodored
Sadnja špargle je vežba strpljenja. Novopostavljenom zasadu treba oko tri godine da uspostavi korenje i postane potpuno plodan - ali kao višegodišnje povrće, kada jednom zaista počne da raste, špargla se na istom mestu može gajiti decenijama.
Sadnja u pratnji je odličan način upravljanja ovom dugoročnom investicijom. Noćne vrste, poput paradajza i patlidžana odlični su saputnici špargli. Biljke paradajza bogate su solaninom, za koji je poznato da odbija bube koje napadaju špargline nežne izdanke i lišće. Zatim bosiljak i peršun, koji ne samo da privlače oprašivače na sve obližnje biljke saputnice, već odvraćaju i insekte koji napadaju špargle. Takođe će se dobro ponašati i korijander, gavez i mirođija koje posebno dobro odbijaju grinje i lisne vaši.
Od cvetnih vrsta, najbolje će se uz špargle slagati članovi porodice Aster, poput nevena i nasturtiuma. Ove jarke, aromatične cvetnice su moćni prirodni repelenti protiv insekata i zaštitiće dugogodišnje useve.
Takođe je bitno istaknuti i biljne kulture koje ne treba saditi pored špargli, a to su alijumi poput praziluka, belog luka i crnog luka koji deluju tako da zaustavljaju rast špargle. To ne znači da morate da birate između njih, samo posadite bilo koji alijum na dobroj udaljenosti od gredica špargli i biće sve u redu.
Špargle, s druge strane, zaustavljaju rast krompira kada dele isti prostor. Neke sorte krompira, baš kao i korenski sistem špargle, rastu duboko unutar tla i uvođenje direktne konkurencije gde će se dve biljke boriti za prostor pod zemljom nije dobra ideja.
Zalivanje
Pre postavljanja sadnica špargle u pripremljeno zemljište, potrebno je postaviti sistem za navodnjavanje. Ovo je u našem podneblju neophodno zbog mogućnosti suša. Špargla ne podnosi hlor, pa je poželjno izbegavati zalivanje vodom iz vodovoda.
Đubrenje
Pre tretiranja zemljišta đubrivom potrebno je uraditi analize kako bi se utvrdila vrsta zemljišta i odredio najbolji način tretiranja. Đubrenje mineralnim đubivima je raspoređeno na pet godina i u zavisnosti od tipa zemljišta kreće se oko 70 kg / ha azota, 40 - 70 kg / ha fosfora i oko 150 - 180 kg / ha kalijuma. Preporučljivo je tretiranje organskim đubrivom svake tri godine, a optimalna količina stajskog đubriva je 50 - 100 t / ha.
Razmnožavanje
Razmnožavanje špargle se obavlja iz semena. Naime, seme špargle se sadi u lejama, a nakon određenog vremenskog perioda se presadjuje na otvoreno. Na taj način se formira višegodišnji zasad.
Zemljište
Za uzgoj špargle najbolja je lakša zemlja koja ima bolji odnos vode i vazduha. Bela špargla bolje uspeva u peskovitom zemljištu koje se đubri organskim đubrivima, dok zelena špargla bolje uspeva u srednje teškim zemljištima. Potrebno je da zemljište bude neutralno ili blago kiselo pH5.
Klima
Seme špargle jako sporo klija. Minimalna temperatura za klijanje semena špargle je 15°C. Najbolje klija na temperaturama od 20°C do 25°C. Za razvoj i dobar rast špargle dobre su temperature od 12°C do 26°C.
Sadnja špargle
Špargla se gajila gotovo na isti način od starog Rima pa do polovine 20. veka. Ova višegodišnja biljka je jako otporna i ne postoji način mašinske obrade. Kod uzgoja ove biljne kulture sve se svodi na fizički rad. Špargla je jako tražena, pa se smatra za jednu od najunosnijh povrtarskih kultura. Kada se jednom formira zasad špargle, isti se može koristiti 15 - 20 godina.
Vreme sadnje
Šparglu je najbolje saditi od polovine meseca marta do polovine meseca aprila. Seje u redove sa razmakom od oko 20 cm. Semenke špargle u tim redovima treba postavljati na dubinu od 4 cm, a prosečan broj zrna u jednom metru reda je oko 25 zrna.
Priprema za sadnju
Pre sadnje špargle potrebno je izvršiti određene pripreme zemljišta. Pre same sadnje na zemljište se izvlači veća količina stajskog đubriva, negde oko 150 t/ha. Zemljište se obrađuje tako što se duboko izore, na dubinu od 60 cm do 80 cm tako da se đubrivo lepo rasporedi preko čitavog oranja. Ukoliko se špargla sadi na manjoj parceli, ili bašti domaćinstava najbolji način obrade zemljišta je riljanje. Ovakav način obrade zemljišta se primenjuje na zasadima vinograda. Takođe, pre sadnje, zbog meteoroloških uslova na području naše zemlje, potrebno je postaviti sistem za navodnjavanje. Sve ove pripreme, osim postavljanja sistema za navodnjavanje, je potrebno obaviti pre zime, kako bi se sa početkom proleća pristupilo sađenju.
Sadnja iz semena
Sadnja špargle se obavlja sa gotovim sadnicama, koje se u lejama proizvode iz semena. Naime, plod špargle je okrugla bobica sa nekoliko semenki. Obzirom da seme špargle klija na visokim temperaturam, tačnije na oko 25°C, četvrtog dana će proklijati oko 30% semenki, dok će ostalih 70% posto proklijati petog dana.
Pre setve seme špargle treba staviti u toplu vodu. Temperatura vode bi trebalo da je oko 30°C, a kvašenje treba da traje oko pet dana, sa svakodnevnom zamenom vode. Nakon ovog postupka seme se postavlja na čistu, vlažnu hartiju. Kada seme počne da klija potrebno ga je posaditi u već pripremljene leje.
Sadnja se odvija u toku meseca marta i aprila tako što se u lejama seme seje u redove sa razmakom od oko 20 cm. Semenke špargle u tim redovima treba postavljati na dubinu od 4 cm, a prosečan broj zrna u jednom metru reda je oko 25 zrna. Tako posejano seme se prekriva zemljištem debljine oko 1 cm.
Nakon toga se zemljište utaba i dobro zalije. Kada špargla nikne, treba sačekati nekoliko nedelja i onda ga prorediti, kako bi se sadnice nalazile na oko 10 cm jedna od druge. Prilikom proizvodnje sadnica potrebno je zasad redovno pleviti, zalivati i okopavati, a mlade sadnice prihranjivati. Pre mrazeva leje sa šparglom treba pokriti stajnjakom, kako bi opstale sadnice.
Sadnja sadnice
Proizvedene sadnice špargle se postavljaju na stalno mesto u proleće, odnosno u toku meseca maja i aprila. Potrebno je formirati redove, odnosno rovove dubine i širine od oko 30 cm. Ovako pripremljene rovove treba do pola napuniti stajskim đubrivom ili kompostom. Sadnice se u rovovima, odnosno redu, postavljaju na udaljenost od oko 1 m. Redovi treba da budu udaljeni, takođe oko 1 m. Pre postavljanja sadnice špargle, potrebno je skratiti žile, tako da ne budu duže od 20 cm. Sadnica se postavlja u red tako da žile odu u širinu i tako postavljenu zatrpati mešavinom zemlje i zgorelog stajskog đubriva.
Uzgoj na otvorenom
Špargla se većinom i uzgaja na otvorenom, ali se proizvodnja sadnica obavalja iz semena u lejama. Nakon što biljka u lejama nikne, sadnice biljke se presađuju na otvoreno u baštu. Obično se radi u proleće u rovove širine i dubine oko 30 cm koje ste prethodno napunili kompostom ili stajskim đubrivom.
Uzgoj u plasteniku
Plastenici su pogodni za proizvodnju sadnica špargle iz semena. Naime, leje su minijaturni plastenici, koji se koriste za proizvodnju sadnica špargle, a koriste se samo za poticanje germinacije biljke. Seju se semenke u male čašice namenjene uzgoju, a posle nicanja sadnice biljaka se sade na otvoreno u baštu.
Održavanje i nega
Špargla je poljoprivredna kultura koja zahteva dosta fizičkog rada. Ne postoji mogućnost mašinskog branja, a obrada zemljišta na zasadima špargle je ručno okopavanje i plevljenje. Takođe je potrebno navodnjavanje zasada špargle u zavisnosti od temperature u vlažnosti zemljišta na kome je zasad.
Faza mirovanja
U blagim klimama šparglama nije potrebna posebna zimska nega i priprema za mirovanje, dok je u hladnijim predelima faza mirovanja tokom zime za šparglu neophodna. Priprema gredica špargle za zimu štitiće korenje od hladnoće i podstaćiće biljke da miruju, omogućavajući biljci da se odmori pre sledeće faze rasta na proleće.
Odžavanje zasada
Tokom letnjeg perioda zasad špargle je potrebno redovno okopavati i pleviti, kako bi se zaštitio od korova. U jesenjem period se odseku stabla do zemlje. Kada se uklone odsečeni delovi potreno je biljku zagrnuti zemljom u debljini od oko 20 cm i tako formirati humke. Posle berbe je potrebno dobro nađubriti zasad između redova, odgurnuti zemlju kojom je zagrnuta i pomešati je sa đubrivom. Biljka preko leta ostaje odkrivena, ali se na jesen zagrne zemljištem koje je zbog pomenutog postupka bogatije. Takođe potrebno je navodnjavati zasad špargle ukoliko postoji potreba za time, odnosno ako dođe do dužih sušnih perioda.
Proređivanje
Proređivanje špargli se ne vrši ukoliko ne narastu velike i guste i na taj način ometaju dalji rast ostalih biljaka. Dugoročno, biljke će rasti bolje ako su pravilno raspoređene tako da im se pruži dovoljno prostora za rast, a imajte na umu da zrele biljke šparoge mogu biti ogromne. Proredite ih na proleće kada možete da ih presadite, posebno višak.
Berba
Druge godine u aprilu iz podzemnog dela biljke počeće da se pojavljuju izdanci u vidu pupoljaka. Oni su uočljivi jer zemlja kojom je zagrnuta špargla puca. Ipsod napukle zemlje nalazi se izdanak. Zemlja se pažljivo odgrće sve do korena i šipka pupoljka se odseca nožem. Prilikom ove radnje potrebno je biti pažljiv kako se ne bi oštetili mladi izdanci. Kada se odseku zreli, odnosno najkrupniji izdanici, zemlja se zagrne preko biljke i ponovo se formira humka.
Ovaj postupak treba obavljati predveče ili u ranim jutarnjim časovima. Izdanci su obično dugački između 15 i 25 cm. Četvrte i pete godine špargla je najjača i daje dosta izdanaka. Berba tada traje oko 40 dana. Berba izdanaka špargle obično traje od aprila pa do sredine juna meseca.
Skladištenje
Izdanci špargle su veoma osetljivi posle berbe, pa je potrebno odmah ih pokriti vlažnom tkaninom. Bela špargla se potapa u hladnu vodu da joj se smanji temperatura. Nakon toga sledi pranje pod jakim mlazom vode. Špargla se nakon toga sortira po dužini i slaže u snopove koji se pakuju u PE foliju. Bela špargla se može skladištiti do petnaest dana na temperaturi od 1°C i relativnoj vlažnosti vazduha od oko 95%
Zelenu šparglu ne treba prati, već se odmah sortira po debljini i dužini i vezuje u snopove. Špargla se konzumira odmah nakon ubiranja, a ukoliko se vrši transport do nekog tržišta potrebno je imati hladnjače.
Bolesti
Kako bi se špargla zaštitila od bolesti potrebno je zasaditi zdavu rasadu. Zasad se postavlja na sveže i hranjljivo tle i održava se zalivanjem, kao i primenom đubriva. Najčešće bolesti špargle su fuzarijske koje prouzrokuju uvenuće.
Fuzarijske bolesti
Ova bolest najčešće napada šparglu, a urzočnik je gljiva koja u toku najtoplijeg dela dana dovodi do toga da biljka uvene. Kada se primeti da biljka žuti i počinje da vene potrebno je pažljivo otkopati i izvaditi ih. Nakon toga zaražene biljke treba spaliti kako se ne bi širila bolest.
Štetočine
Iako šparglu napadaju mnoge štetočine, najčešće štetočine koje možemo da vidimo na našem području su crveni paukovi i špargline zlatice. Ako želite da sprečite napade štetočina, zasadite začinsko bilje koje je prirodni repelent i pogledajte savete u odeljku Plodored, ostale dve najčešće štetočine ćete morati tretirati insekticidima. U nastavku saznajte kako.
Crveni paukovi
Crveni paukovi su jako mali i veoma teško ih je uočiti golim okom. Uočavaju se u vidu crvenih ili zelenkastih tačkica na lišću i stablu biljke. Oštećenja prouzrokuju odrasli insekti ubodima. Napadnute biljke se tretiraju sapunicom, alkoholom ili duvanom.
Šparglina zlatica
Šparglina zlatica se ogleda u tome što biljka izgubi lišće jer odrasle jedinke i larve jedu spoljnu koru sa stabla i listove. Usled toga dolazi do sušenja stabla. Odrasle jedinke su crne i imaju šest žutih mrlja na krilima. Zemljište je potrebno tretirati odgovarajućim insekticidom kako bi se biljke zaštitile od špargline zlatice.
Upotreba špargle
Za ishranu se koriste mladi izdanci špargle, koji se beru u toku proleća dok su još sočni. Izdanci špargle se mogu koristiti sirovi, kuvani kao varivo ili za pripremu različitih salata. Postoji mogućnost konzervisanja izdanaka špargle. Špargla je bogata mineralima kalijuma, sumpora, fosofora, kalcijuma i magnezijuma. Sadrži vitamin C, karotin i vitamin B. Takođe se koristi i kao lekovito bilje.
Kulinarstvo
Mladi izdanci se konzumiraju sveži, pečeni, kuvani, pripremljeni na roštilju ili pari. Mogu se pripremati položeni u duboku posudu gde se kuvaju u slanoj ključaloj vodi oko 5 minuta, gde se odmah nakon toga preliju hladnom vodom što zaustavlja kuvanje, a špargla ovim postupkom zadržava svežu boju. Vrhovi se mogu konzumirati sveži ili u salati. Najbolji dodatak špargli je maslac, a odlična je i pečena u rerni sa sirom. Može se servirati topla ili hladna. U kuhinjama mnogih naroda špargla se smatra specijalitetom.
Medicina
Špargla se od davnina koristi u narodnoj medicini. Neka istraživanja pokazuju da špargla sadrži proteine, minerale i ugljene hidrate koji su važni za mušku potenciju. Pored toga špargla pozitivno deluje na taj način što spušta krvni pritisak, usporava srčane frekvencije, prečišćuje krv, poboljšava funkcionisanje bubrega, jača kontrakcije srca, poboljšava funkionisanje jetre, a takođe konzumacija špargle poizvodi umirujući efekat kod konzumenta. Takđe konzumiranje špargle pozitivno deluje na probavu.
Istorija
Zbog izuzetnog ukusa i lekovitih svojstava špargla se upotrebljava više hiljada godina. U Evropu je doneta pre nove ere, a poreklo vuče iz Azije. Prema istorijskim izvorime Stari Grci i Egipćani su koristili šparglu, kako u kuhinji, tako i u medicini, zbog njenih lekovitih svojstava. Rimski pisac Katon je u svojim spisima zabeležio detaljan način uzgoja špargle, a takođe su je u svojim spisima pominjali Julije Cezar i Dioklecijan. Iz Južne Evrope špargla se proširila širom kontinenta. Gajena je na dvorovima i u manastirskim baštama. Tokom istorije uvek je smatrana za povrće visokog standarda. Špargla je popularizovana u XVIII veku od strane luje XIV, kada je i dobila naziv "kraljevsko povrće"
Zanimljivosti
Špargla se na velikim površinama gaji u oko 60 zemalja u svetu, a navedeno je moguće jer je ova biljna vrsta lako prilagodljiva svim vremenskim uslovima. Glavni proizvođači špargle u Evropi su Španija i Nemačka. Grčka je, pod uticajem Nemačke u toku devedesetih godina prošlog veka, obradila oko 9.000 ha ove biljne kulture. Neki finansijski proračuni su da je profit oko 15.000 € / ha.
Ova biljna kultura nije lako obradiva, odnosno ne postoji način mašinske obrade špargle. U 2010. godini ukupna površina na kojoj se proizvodila špargla je bila oko 216.000 ha. Sa te površine je proizvedeno oko 1.300.000 t špargle, što je u proseku preko 6 tona po hektaru. Najveći proizvođač špargle na svetu je Kina, sa preko 6.000.000 t. Iza Kine se nalazi Peru. Zbog svog načina uzgoja i cene, tržište špargle je izuzetno veliko i postoji ogroman potencijal za sve proizvođače koji su zainteresovani za porizvodnju ove biljne kulture.
Foto: Couleur / Pixabay
Ostavite odgovor