Jagorčevina

Jagorčevina (lat. Primula vulgaris) je cvetna biljka koja obuhvata više od 2.500 vrsta višegodišnjih i jednogodišnjih zeljastih biljaka i žbunova. Među ovim biljkama su mužika, ciklama, protivak i vodeno pero, između ostalih. Primule su među prvima koje cvetaju, a njihovo latinsko ime odnosi se na reč primus, što znači "prvi". Poznata je i kao jaglac i primula.

Postoji najmanje 500 vrsta jagorčevine, sa skoro neograničenim brojem hibrida i sorti. Jagorčevina se obično koristi za označavanje kultivisanih sorti biljke, koje dele sličan izgled - delimično rozete tamnozelenog lišća sa šarenim cvetovima. Jednostavna je za uzgajanje i cvetovi joj idu od žute do tamnoružičaste.

Jaglac je zeljasta cvetnica, koja se pojavljuje rano u proleće. Njegovi cvetovi izbijaju iz poleglog lišća - lisne rozete. Ova biljka ima kratke, razgranate korene, ali su dovoljno jaki da prežive oštre zime. Listovi su ravni, tamnozeleni, naborani, na poleđini gusto dlakavi. Cvetovi su smešteni na dlakavim stabljikama i trubastog su oblika. Imaju pet latica, koje su najčešće žute, mada postoje varijante u roze i tamnijoj boji.

Prvi cvetovi cvetaju u februaru i mogu trajati do maja. Plod je okrugla, smeđa kapsula u kojoj se nalaze smeđe semenke. Raste do 1.200 m nadmorske visine, i otporna je na teže klimatske uslove. U prirodi je ugrožena zbog ljudskog faktora, pa je zaštićena biljka, čije je branje zabranjeno. Uobičajena je u severnoj Africi ili Aziji. Raste na sunčanim livadama i rubovima šuma.

Vrste jagorčevine

U svetu je poznato oko 500 vrsta jagorčevina, a kod nas se može naći desetak. U prirodi se nalazi nekoliko vrsta jagorčevine i one se razlikuju po veličini i obliku. Poslednjih godina se pojavljuju nove sorte i hibridi, zbog sve veće popularnosti ove biljke, koji se razlikuju pre svega po boji cveta. U daljem tekstu predstavljamo vrste koje se najčešće mogu naći u prirodi.

Rana jagorčevina

Rana jagorčevina se može naći širom severne hemisfere i prvi je vesnik proleća. Veoma je izdržljiva i otporna na klimatske promene. Često se gaji u baštama zbog jednostavnog izgleda, dok je u prirodi zaštićena i zabranjeno je njeno branje. Naziva se još i jastučasta jagorčevina, jer raste u grupama koje podsećaju na jastučiće.

Prolećna jagorčevina

Ova vrsta se može naći širom naše zemlje, ali i u svim delovima Evrope. Retko se sreće u prirodi, ali postoje mnogi hibridi ove vrste. Ima žute cvetove, koji su skupljeni u cvasti u kojoj se može naći i do desetak cvetova. Cvetna drška je dugačka i na njenom kraju se nalazi okrugla cvast.

Visoka jagorčevina

Ova vrsta sreće se u prirodi, širom naše zemlje, kao i u Evropi. Izgledom podseća na prolećnu jagorčevinu, ali cveta kasnije. Cvetne drške su dugačke, na kraju svake nalazi se grozdasta cvast, u kojoj može biti 10 - 30 cvetova.

Planinska jagorčevina

Ova vrsta jagorčevine je ugrožena i njeno branje je zabranjeno. Može se naći na planinama, gde joj uslovi najbolje odgovaraju. Prilagođen je ekstremnim uslovima, što se odražava na njen izgled. Cvetovi su sitniji, na dugačkoj cvetnoj drški, cvetaju od marta i tamnožute su boje. Listovi su sitniji i deblji, razvijaju dlačice kao zaštitu od hladnoće i suše.

Sobna jagorčevina

Sobna jagorčevina se uzgaja kao ukrasna biljka u kućama ili poslovnim prostorima. Danas postoji mnogo varijeteta različitih boja, najčešća je žuta, ali može biti i ružičasta, crvena, ljubičasta. Ima prijatan miris. Neki varijeteti su višebojni, naročito su česti oni koji imaju tamniji krug bliže središtu cveta. Najčešće se gaji kao jednogodišnja biljka.

Jagorčevina žeravac

Ova vrsta vodi poreklo iz Kine. Cveta tokom cele godine, a gaji se kao jednogodišnja biljka. Postoji u različitim bojama, ali uglavnom je ljubičasta ili ružičasta. Cvasti su na dugačkim cvetnim drškama. Ukrasna je biljka, gaji se u kućama i ima veoma prijatan i intenzivan miris.

Uzgoj jagorčevine

Najviše im odgovara da se sade na velikim padinama u blizini drveća, jer dobro uspevaju u delimičnoj senci. Različite vrste jagorčevine mogu da prežive u širokom opsegu izlaganja suncu, ali moraju se češće zalivati da bi se održala vlaga i niža temperatura. Važno je kupiti sadnice dok cvetaju kako bi dobili željenu boju i oblik.

Jagorčevina ne zahteva mnogo pažnje nakon što se posadi. Od ključne je važnosti da se adekvatno navodnjavaju, posebno tokom proleća. Tokom najtoplijih letnjih sati, mora im se dati malo hlada. Jagorčevina se može gajiti kao granična ili saksijska biljka u formalnim ili nepravilnim redovima za sadnju. Moguće je uzgajati samostalno ili u kombinaciji sa drugim biljkama koje cvetaju u proleće oko vodene površine, ili na travnjaku.

Jagorčevina je ugrožena i zakonom zaštićena biljka, koja se u prirodi ne sme brati, i zbog toga su se razvili mnogi varijeteti za kućno gajenje.

Plodored

Jagorčevina je samonikla biljka koja se svake godine pojavljuje, uvek na istom mestu. Uspeva u gustoj sadnji, iako izgleda kao cvetna biljka. Jagorčevina ne zahteva pravilan raspored uzgoja jer se busen nepredvidivo širi i svake godine raste, tako da se uvek može gajiti kao prekrivač zemljišta. Jagorčevina se pojavljuje na istom mestu svake godine u proleće i uvek je tamo kada se uspostavi.

Visibabe, zumbuli i narcisi su pogodni saputnici. Pogodan je za gajenje ispod listopadnog drveća ili žbunja jer joj pružaju zaštitu od direktne sunčeve svetlosti, dok zadržavaju vlagu. Prisustvo rđe je problem kada se uzgaja u blizini karanfila, geranijuma i zečjih ušiju, jer su oni podložni napadu ove bolesti.

Zalivanje

Jagorčevinu je moguće gajiti kao pokrivač tokom cele godine, ali počinje vegetaciju u proleće kada često još uvek ima snega. Zbog svoje sposobnosti da se dobro nosi sa vlagom, nije potrebno mnogo zalivati tokom sezone cvetanja. U ostatku godine voda joj nije potrebna, ali u slučaju duže suše treba joj davati veću količinu vode na svaka dva dana. Pošto je njeno korenje plitko i kratko, nije u stanju da zadrži vlagu, zato se nanosi malč da zadrži vlagu oko sebe. Za zalivanje joj najviše odgovaraju ustajala voda i kišnica.

Đubrenje

Pre sadnje jagorčevine najbolje je đubriti zemljište kompostom ili drugim organskim đubrivima i kompostom tokom jesenje pripreme zemljišta. Od oktobra do početka cvetanja jagorčevine u rano proleće, biljku treba đubriti mineralnim đubrivima koja sadrže azot. Biljka se najuspešnije može uzgajati ako se đubrivo rastvori u vodi i biljka navodnjava.

Razmnožavanje

Jagorčevina se uzgaja iz semena ili korenskih reznica. Pošto se u prirodi ova biljka razmnožava semenom, to je najčešća tehnika. Deljenje ili korenske reznice su efikasne metode razmnožavanja, kao i deljenja. Nakon cvetanja, biljka se iščupa iz korena, a mlade jednogodišnje biljke se odvajaju i ponovo sade na drugom mestu. Pošto proizvodi debele slojeve korena, to je i najlakši način za razmnožavanje.

Presađivanje

Jagorčevina može veoma brzo da preraste površinu, pa se mora premestiti u veći prostor ako ih tamo ima previše. Isti princip važi i za jagorčevinu u saksiji. Njeno korenje je dovoljno razvijeno nakon dve godine pa se može premestiti u zemlju ili bar u veću posudu. Moguće je da jagorčevina ne cveta u proleće ako se nema dovoljno prostora za rast.

Podmlađivanje

Nakon cvetanja, potrebno je ukloniti precvetale cvetne drške i stare delove biljke. Na ovaj način biljka se podmlađuje i naredne godine stvara krupne cvetne busenove.

Zemljište

Jagorčevina preferira blago kisela do neutralna tla sa dobrom drenažom, ali bogatim i vlažnim okruženjem. Može da preživi na peskovitijim i manje prozračnim zemljištima, ali su ona sa rahlijim sastavom optimalna za njen rast. Proplanci i šume su tamo gde najbolje uspeva, ali neke vrste preferiraju planinski teren.

Klima

Jagorčevina je izdržljiva biljka koja je u stanju da podnese surovije vremenske uslove i hladnije periode. Za rast preferira dobro osvetljena područja, ali raste i u zasjenjenim područjima, pa se često gaji ispod listopadnog drveća. Cveta relativno rano u maju, tokom vegetativne faze zahteva dovoljno vode u zemljištu da ne bi došlo do isušivanja.

Pošto je sobna jagorčevina toliko popularna, ne bi je trebalo saditi na otvorenom nakon nicanja. Treba je držati u zatvorenom prostoru na sobnoj ili nešto nižoj temperaturi, dalje od direktne sunčeve svetlosti i izvora toplote.

Sadnja jagorčevine

Biljke jagorčevine se retko uzgajaju u rasadnicima, jer uglavnom rastu u prirodi. Ipak, novi hibridi i varijacije su je od skora učinili popularnom kućnom biljkom. Pored bašte na otvorenom, jagorčevina se može uzgajati i u zatvorenom prostoru.

Vreme sadnje

Da bi se zasadile biljke jagorčevine, temperatura zemljišta na kojoj se koren prima, mora biti najmanje 7 - 10°C. Pored toga, malč treba postaviti preko zemljišta, kako bi se sprečilo smrzavanje korena.

Sadnja semena

Vrlo je jednostavno uzgajati jagorčevinu iz semena. Seme se može kupiti u prodavnici ili ubrano ostaviti da sazri, ali ako se posadi odmah nakon ubiranja, može imati manji procenat klijavosti. U jesen, seme se seje u plitke posude sa kompostom. Kompost treba održavati vlažnim, ali ne preterivati sa zalivanjem.

Možete ga skloniti u zatvoreno do mraza i zatim izneti napolje da seme oseti prvi mraz, ali ga kasnije ponovo unesite u zatvoreni prostor. Klija na nižoj temperaturi i stavlja se na otvoreno kada se zagreje i temperatura je u plusu. U proleće se može saditi na željeno mesto, na otvorenom ili u tsaksije, udaljenost bi trebala biti 15 - 30 cm.

Sadnja sadnica

Za početak gajenja jagorčevine najjednostavniji način je sadnja sadnica. Osim što su otporne na teške klimatske uslove i imaju već razvijeno korenje, najbolje se može napraviti raspored sadnje u bašti, jer će biljke opstati preko zime. Sadnice se sade u jesen u rastresito i kompostno zemljište. Pripremljeno zemljište se može đubriti nedelju dana pre sadnje.

Da bi se osiguralo da se koren dobro razvije i biljka procveta sledećeg proleća, mora se prekriti agrotekstilom pre prvog mraza, a okolno zemljište mora biti prekriveno malčom. U narednim godinama, sadnica se mora redovno zalivati, kako bi plitki korenov sistem dobio dovoljno vlage.

Uzgoj u bašti

Jagorčevina se često uzgaja u baštama. Najviše mu odgovaraju snežne zime. Prija mu sadnja u seni drveća gde se može razviti u prizemni pokrivač, a uzgaja se i kao cvetni busen, na travnjacima. Posebno je atraktivan na polusenovitim lokacijama.

Divno se razvija ako se pravilno neguje. Cveta u proleće, do maja. Ne raste na obali zbog slabog podnošenja dužih perioda suše i slane. Međutim, on se neprestano širi i umnožava, što dovodi do toga da raste kao višegodišnja biljka u severnim delovima.

Uzgoj u stakleniku

Jagorčevina se veoma retko gaji u stakleniku, a i tada su to retki sobni hibridi, koji se uzgajaju da bi se dalje prodavali. Uzgajanje u stakleniku je korisno tokom zime jer sneg može prouzrokovati truljenje lišća. Biljka iz staklenika je spremna za sadnju ranije u proleće i ranije cveta, što je još jedna prednost.

Kada se uzgaja u stakleniku, stare listove treba eliminisati i redovno zalivati. Navodnjavanje kap po kap je poželjno, kako se ne bi kvasili listovi, već da bi voda išla direktno do korena.

Uzgoj u saksiji

Saksije sa jagorčevinom se mogu držati napolju, kao i u zatvorenom prostoru. Na dno dubljih saksija stavljaju se kamenčići kako bi se obezbedila dobra drenaža. Preferira vlažno i teško zemljište, pa ga treba uneti u zatvoren prostor tokom hladne zime, ako nije pod snegom. Zalivanje zemlje oko njega osigurava da listovi ne upiju previše vode. Zalivati ih treba jednom nedeljno ili kada se supstrat osuši.

Prihranjuje se dodavanjem mineralnog đubriva u vodu za zalivanje. Jagorčevinu treba čuvati na zasenčenom mestu dalje od izvora toplote, u slučaju da se uzgajaju u saksijama u zatvorenom.

Održavanje i nega

Jagorčevina ne zahteva posebne mere nege jer je prilagodljiva sredini u kojoj raste. Postoji nekoliko stvari koje bi ipak trebalo imati na umu, kako bismo dobili što lepše i zdravije biljke.

Faza mirovanja

Važno je obezbediti dovoljno hladovine i vlage tokom prolećnih i letnjih meseci u zemlji u kojoj raste jagorčevina, kako bi posle cvetanja prešla u fazu mirovanja. U jesen, okolno zemljište je dobro prekriti lišćem ili malčom, kako bi se očuvala vlaga i sprečilo izmrzavanje. Najbolje za biljku je ako prezimi pod snežnim pokrivačem.

Održavanje zasada

Minimalno održavanje koje zahteva jagorčevina čini je odličnim izborom za gajenje na livadi ili travnjaku. Ne smetaju mu okolno bilje i korov, a dobro podnosi košenje. Previše nisko košenje može ipak oštetiti biljku, pa čak je i uništiti, tako da bi ipak trebalo održavati srednju visinu košenja.

Proređivanje

Jagorčevina raste stalnim širenjem i deobom, pa se s vremena na vreme mora proređivati. Pre perioda mirovanja, u maju, oblik biljke je već uspostavljen, pa se uklanjaju slabiji busenovi, a ostavljaju veći, na razmaku od 10 cm. Uklonjeni buseni mogu se preneti na drugo mesto i zasaditi.

Berba

Važno je ubrati samo cvet bez oštećivanja korena i uzimanje koliko je dovoljno za ličnu upotrebu. Ukloliko se bere zbog svojih lekovitih svojstava, važno je to činiti na čistim, nenaseljenim područjima. Jagorčevina je zakonom zaštićena, ugrožena vrsta, pa se iz korena može čupati samo u sopstvenoj bašti. Cvet i koren se mogu sušiti za sopstvenu upotrebu, tako što se ostave na jakom suncu oko nedelju dana, stalno ih okrećući, dok se ne osuše.

Skladištenje

Osušena jagorčevina koja se koristi za čaj, čuva se u staklenoj tegli ili papirnoj kesi.

Bolesti

Jaglac je veoma otporna biljka, kako na surove klimatske uslove, tako i na većinu bolesti koje napadaju druge biljke. Ipak, nije otporan na sve bolesti i u nastavku možete pročitati koje su to bolesti jagorčevine i kako se boriti protiv njih.

Rđa korena

Rđa korena je tipična bolest koja se može preneti između različitih vrsta. Počinje u korenu, tako da se bolest ne može rano otkriti. Kada lišće istruli, biljka se obično ne može spasiti. Da biste sprečili nastanak bolesti, stavite ga u zdravo tlo dalje od drugih vrsta koje su podložne napadu korenove rđe. Previše vode ili loša drenaža takođe mogu izazvati rđu.

Siva plesan

Siva plesni se javlja na lišću jagorčevine, kada je vreme veoma toplo i vlažno u proleće, što rezultira sivim slojem na listovima. Bolest neće ugroziti celu biljku, ali listovi se mogu uvijati kao rezultat sloja plesni na njima. Da biste sprečili sivu plesan, posejte zdrave sadnice ili tretirano seme, ili primenite fungicide, ako se bolest već pojavila.

Gljivične bolesti

Gljivične bolesti mogu izazvati pojedinačnu trulež i sušenje biljke u bilo kojoj fazi života. Tokom cvetanja, gljivična oboljenja se najlakše uočavaju, jer izazivaju odumiranje cvetova. Za suzbijanje bolesti mogu se koristiti fungicidi, ali najčešće je to kratkotrajan problem, tako da ne predstavlja značajnu opasnost za ceo zasad.

Štetočine

Jagorčevina je podložna napadu štetočina, jer je često jedina raspoloživa biljka u rano proleće, dok je još prisutan snežni pokrivač. Štetočine koje napadaju jagorčevinu nisu retkost u baštama, u daljem tekstu možete pročitati o najpoznatijima.

Gusenice

Uklanjanje gusenica na udaljeno područje je najbolji pristup kontroli gusenica. Možda neće izazvati značajnu štetu ako ih nema u velikim količinama, ali mogu oštetiti listove i cvetove koji postaju tako manje otporni na razne bolesti. Naročito su ugroženi mladi izdanci biljaka.

Puževi

U leto i ranije u godini na biljci se pojavljuju puževi. Oni jedu lišće i mogu ostaviti tragove ugriza, ali mogu izazvati mnogo ozbiljniji problem. Sluz koju ostavljaju za sobom može poslužiti kao plodno tlo za razvoj bakterija, od kojih se biljka može ozbiljno razboleti. Za lečenje ovog problema, puževe treba tretirati hemijskim sredstvima, ali takva biljka više nije za konzumaciju. Zamke za pivo ili palenta, koji ih privlače i ubijaju, prirodne su alternative.

Ptice

Ptice ne napadaju direktno biljku, ali u proleće se na cvetovima jagorčevine sakupljaju insekti kojima se ptice hrane. U pokušaju da ulove insekte, ptice često oštećuju biljke kljunom i ukoliko ih ima mnogo, šteta može biti ozbiljna. Biljke se od ptica štite mrežama.

Crveni pauk

Crveni pauk je sićušni jarkocrveni pauk, koji najviše napada sobnu jagorčevinu. Teško se uočava, prisustvo se uglavnom utvrđuje pojavom malih mreža na stabljici i smežuranog lišća. Brzo se razmnožava, i može izazvati sušenje biljke. Uništava se korišćenjem insekticida.

Upotreba jagorčevine

Jagorčevina je prvi prolećni cvet i ukras u baštama i na livadama, pre pojave ostalog cveća. Osim estetske vrednosti, takođe se koristi i u kuhinji, kao i u narodnoj medicini.

Kuhinja

Ako želite da uključite cvetove jagorčevine kao jestivi ukras ili kao komponentu sveže salate, prvo ih morate skuvati. Da biste pripremili cvetove peršuna za kuvanje, odvojite latice i ostavite centralne latice jezgre i latice oko prašnika. Nakon što operete i blanširate cvetove, možete ih dodati u supe, variva ili čak voćne salate. Mogu se dodati i kao jestivi ukrasi. Ako pravite voćnu pitu, možete dodati latice u fil za pitu. Međutim, ako pravite supu ili varivo, trebalo bi da dodate latice u vodu pre kuvanja.

Možete ih dodati u svoju hranu takve kakve jesu ili ih možete iseckati i dodati u hranu. Listovi jagorčevine su u velikim količinama otrovni za ljude, ali su korisni za sluzokožu i reproduktivni sistem. Ako ste trudni ili dojite, trebalo bi da izbegavate da konzumirate lišće jagorčevine.

Zdravlje

Jagorčevina se dugo koristi u narodnoj medicini. Posebno je popularna tokom proleća, a najčešće se koriste bledožuti varijeteti. Međutim, nisu sve vrste su lekovite. List i cvet se koriste sveži ili osušeni. List i cvet se koriste u spravljanju sirupa protiv kašlja jer prirodno razblažuju i izbacuju sluz. Takođe se može koristiti za lečenje nesanice ili anksioznosti zajedno sa drugim biljkama. Za čišćenje bubrega od njega se pravi čaj i konzumira. Ako se redovno konzumira, koren se može koristiti za lečenje reume i gihta.

Zanimljivosti

Lekoviti kvaliteti jagorčevine su bili nepoznati pre srednjeg veka, tako da ne postoje zapisi iz tog doba. Prve reference o njemu pojavljuju se u 15. veku, ali se u nordijskim mitovima pominje ranije kao cvet koji su brali patuljci.

Nakon što je u srednjem veku otkriven blagotvoran uticaj ove biljke nakon moždanog udara i paralize koju izaziva, jagorčevina je postala važan prolećni usev. Kasnije se pojavila u širokom spektru medicinskih tekstova kao biljka za lečenje mnogih bolesti i zbog toga je dobila značaj kao važna prolećna kultura.

Jagorčevina je, zbog svoje otpornosti i ranog cvetanja, simbol budnosti i vitalnosti, zbog čega se često koristi prilikom izrade ukrasa za Uskrs. Takođe je, kao prvi prolećni cvet, predstavljala simbol prve ljubavi. Ranije su joj pripisivane magične moći. Zbog svog oblika i vedrih boja, smatralo se da donosi sunce i poboljšava mentalno zdravlje.

Foto: Capri23auto / Pixabay