Lavanda (lat. Lavandula), rod biljaka iz porodice Lamiceae. Poreklo vuče iz stare Grčke i Rima, pre više od 2.500 godina, naziv potiče od latinske reči lavare, što znači prati, čistiti.
Po nekim izvorima, potiče iz Španjolske, uglavnom se spominje Evropa, sunčana kamenita područja Sredozemlja, mada se za pradomovinu pominje i Persija, današnji Iran i južna Francuska. Lavanda je kraljica eteričnih ulja i ta titula je zaslužena, jer ima neverovatno širok raspon primene.
Lavanda je zimzelena mirisna polugrmovita biljka, koja se uzgaja kao ukrasna biljka u baštama i parkovima. Raste kao grm do 60 cm visine i oko metar širine. Postoje jednogodišnje i višegodišnje vrste, travolike vrste i grmovi. Cvetovi su ljubičaste boje, cveta dva puta godišnje.
Lavanda se nekad uzgajala samo u primorskim i južnom krajevima, danas se sve više uzgaja u kontinentalnim predelima, sve više čak i plantažno. Može se saditi u baštama, parkovima, saksijama.
Mediteranska biljka lavanda uzgaja se i u Srbiji. Na tridesetak kilometara od Niša nalazi se jedna od najvećih plantaža lavande na Balkanu.
Sorte lavande
Najpoznatije su četiri vrste lavandi koje se najviše uzgajaju, iako postoji oko 49 priznatih vrsta lavande:
- prava lavanda (Lavandula officinalis, sinonimi: Lavanda vera, lavada angustifolia)
- širokolisna lavanda (Lavanda spicsa, sinonim: Lavanda latifolia)
- španjolska lavanda (Lavanda stoechas, čita se "stehas")
- lavandini (Lavandula x hybrida)
Prava lavanda
Stanište prave lavande je u južnoj Francuskoj, u brdima Provanse, na nadmorskoj visini čak do 1500 m. Raste u obliku sitnog grma viskog 40-60 cm i prečnika 80-120 cm. Listovi su uski, nasuprotni i sivozelenkasti. Grane su jednostavne (ne granaju se). Prava i širokolisna lavada više su na ceni kod aromaterapeuta zbog drugačijeg sastava eteričnog ulja. Može se sejati i klonirati. Predstavlja izvornu vrstu lavande prenesenu iz prirode, čijim ukrštanjem su nastale druge podvrste i hibridi.
Zovu je i fina lavanda, a posebna grupa ove sorte zove se engleska lavanda i mnogo se koristi u hortikulturi. Daje količinski manje eteričnog ulja, slađeg i blažeg mirisa, ali je traženija u aromaterapiji i parfemskoj industriji, pa ulje ima i znatno višu cenu. Ova sorta cveta nešto ranije od drugih, od sredine maja do kraja juna. Suvi cvet se koristi i u kulinarstvi i u kozmetici. Uspeva na plitkim, krševitim i siromašnim zemljištima. Pravu lavandu nalazimo i do 1.700 m nadmorske visine, i može podneti vrlo niske temperature (do -25°C). Miris prave lavande je slatkast i ugodan.
Širokolisna lavanda
Širokolisna lavanda je jak aromatičan grm, koji naraste do 80 cm u visinu. Listovi su uvek zeleni, dužine oko 6 cm i široki oko 8mm. Cvetovi su svetlo ljubičasti, biljka cveta od juna do septembra u zavisnosti od vremena. Raste bliže moru, robusnija je i samoniklo raste uz obalu Sredozemnog mora, a najviše je ima u Španiji i Francuskoj.
Španjolska lavanda
Poznata je još iz Starog veka, na tržištu je sve prisutnija španjolska lavanda, različitih sorti i izrazito atraktivnog cveta. Kompaktna i izdržljiva rađa tamnoplave cvetove. Takođe nazvana francuska lavanda, lisnata lavanda, leptirasta lavanda cveta od polovine proleća do kasnog leta. Cvetanje se uobičajeno dešava početkom maja (u područjim sa blagim letima i zimama), sa drugim talasom cvetanja u junu, te završnim cvetanjem u kasno leto ili jesen. Idealana mesta za uzgoj su sunčana mesta, sa suvim, peskovitim, dobro dreniranim zemljištem. Izvanredna ja za masovnu sadnju na plantažama.
Španjolska lavanda je trajna biljka iz porodice usnača. Stabljike su uspravne, razgranate, grmolikog rasta, visoke 30-100 cm. Prirodno rasprostranjena u jugozapadnim zemljama Mediterana, unešena je u Australiju, gde se smatra invazivnom biljkom. Podnosi i -29°C.
Lavandini
Realnost govori da se domaći lavandin često zamjenjuje s pravom lavandom i pripisuju mu se mnoge indikacije koje nema. Najčešći su u našim područjima, obimom su veći i postoje u nekolilo varijeteta i kultivara. Odomaćeni su nazivi Lavandula Hybrida i Lavandula Budrovka. Bitno je znati da su oni nastali ukrštanjem Lavande latifolia (širokolisna lavanda) i Lavande angustifolia (prave lavande). Zato taj lavandin i raste u našim krajevima, jer mu odgovara naša klima, dok prava lavanda raste na velikim nadmorskim visinama.
Prava lavanda daje male količine eteričnog ulja, za razliku od lavandina koji daje tri puta više. Zbog toga se i sadi lavandin, zbog veće koristi od biljke. Lavanda i lavandin se razlikuju i u izgledu, ali i u delovanju, jer imaju različit hemijski sastav. Miris lavandina je puno teži i jači od mirisa prave lavande. Lavandini imaju nižu cijenu od prave lavande, pa se pogrešno smatra da imaju slabije delovanje. Delovanje je drugačije zbog različitog hemijskog sastava.
Cvetanje počinje u julu i traje do kraja avgusta, kada obično traje i žetva. Lavandin nije osetljiv na tip zemljišta i dobro podnosi sušu. Jedino što traži je mnogo sunca.
Sadnja lavande
Lavanda je vrlo atraktivna i omiljena ukrasna biljka, koja se sadi u jesen, tokom oktobra ili u proleće. Životni vek joj je i do trideset godina, koren joj je drvenast, račva se i prodire duboko u tlo.
Lavanda voli visoku temperaturu i mnogo sunca i svetlosti tokom cele vegetacije. Pogoduju joj topli tereni, zaklonjeni od vetra. Ako vegetacija počne rano, hibridnu lavandu može uništiti mraz.
Prava lavanda se najčešće razmnožava sadnicama dobivenim od semena, ali se razmožava i vegetativno, zelenim sadnicama i klonovima, dok se hibridna lavanda razmnožava samo vegetativno, jer je seme sterilno.
Vreme sadnje
Lavanda se može saditi u jesen ili na proleće, ali zbog klimatskih uslova i povoljnije cene sadnica najbolje vreme sadnje lavande je u proleće.
Za jesenje vreme sadnje lavande u kontinentalnim područjima, važno je obezbediti jače i veće sadnice lavande koje će moći prezimiti. Što je biljka veća, ima i veću cenu, a sadnice lavande za proletnju sadnju imaju i do 30% nižu cenu u odnosu na one namenjene za sadnju u jesen.
Lavanda se može do 15 godina saditi na istom zemljištu.
Odabir podloge za sadnju
Za proletnju sadnju, zemljište je potrebno pripremiti u jesen prethodne godine. Priprema sadnje za prolećno vreme sadnje lavande obuhvata duboko oranje i dodavanje đubriva bez hlora, a u proleće se može dodati oko 200 kg/ha KAN-a. Prava lavanda nema neke posebne zahteve kad je u pitanju zemljište, pa tako raste i na siromašnom, plitkom zemljištu i na kršu.
Hibridna lavanda daje manji prinos na manje kvalitetnoj podlozi. Obe vrste ne podnose peskovita, hladna ili slabo osunčana mesta. Može se saditi kao samostalni grm, u grupama ili kao ukrasna ograda.
Uzgoj u bašti
Sadnice lavande kao i odrasle biljke trebaju otvoreni osunčani položaj. Ne vole senovita mesta. Nema velikih zahteva u pogledu kvaliteta zemljišta.
Sadnice je najbolje saditi krajem maja. Treba iskopati zemlju na dubini od 20 cm, dodati kompost ili treset. Kako raste lavanda, treba se redovno pleviti korov, posebno u prvoj godini.
Uzgoj u stakleniku
Za uspešno ukorenjene reznice najbolje odgovara uzgoj u stakleniku. To može biti hladni staklenik ilki balkon, tako da nema mraza. Temperatura bi trebala biti od 5 do 10 stepeni iznad nule.
Uzgoj u teglama
Sadnice lavande mogu se uzgajati u teglama ili žardinjerama vrlo uspešno, ako imate dobar osunčani položaj sa barem osam sati sunca. Potrebno je češće zalevanje, dobra drenaža i prihrana. Zbog jakog korenja i mogućeg smrzavanja zimi , lavandu treba saditi u zaista velike tegle, u koje treba staviti na dno par centimetara drenažnog materijala.
Za tegle je bolje saditi manje sorte prave lavande (Dwarft Blue ili Hidcote Blue), pošto mogu duže trajati u teglama. Lavandini i veće sorte mogu ostati u tegli 3 godine, zbog bržeg i bujnijeg rasta. Najbolje je zalevati ih po zemlji.
Dobra zašita za zimu je i sadnja u dve tegle. Teglu sa posađenom lavandom treba staviti u veću ukrasnu teglu. Tako se dobije izolacija koja štiti korenje od niskih temperatura zimi, kao i visokih leti. Tokom ekstremnih hladnoća teglu možemo uneti u zaštićeni, ali ne grejani prostor.
Zemljište
Prava lavanda nije zahtevna u pogledu zemljišta, uspeva na plitkom, siromašnom zemljištu, pa i na kršu. Hibridna je zahtevnija i najbolje uspeva na dubokim i plodnim zemljištima. Ne podnosi kisela i vlažna, nepropusna zemljišta.
Lavanda se može do 15 godina saditi na istom zemljištu. Odgovaraju joj topla mesta zaštićena od vetra, ali kada je u fazi mirovanja, može podneti temperature i do -20°C. Treba izbegavati sadnju u blizini drveća ili većih grmova.
Sadnja iz semena
Pravilo je da se sadnice lavande dobijaju iz njenog semena, te da se one zasađuju u pripremljene plantaže, radi bržeg rasta i boljeg prinosa. Sejanje lavande je skuplje i rizičnije, jer ona nema u spoljnim uslovima negu i faktore koje ima u rasadnicima. Uzgoj lavande iz semana je dugotrajan proces.U toploj klimi semenke se mogu posejati pre zime (proći će prirodna stratifikacija i proleće će proći). U prvoj godini, biljka će povećati masu korena, a cvetanje će doći sledeće sezone. Seme lavande klijavo je 3-4 godine. Posejano seme klija vrlo dugo, do dva meseca.
Sadnja sadnice
Pri presadnji kupljene biljke treba iskopati rupu koja savršeno pristaje korenima, raširiti korene i utapkati zemljište. Mora imato dovoljno vazduha oko sebe. Takođe, možete saditi reznice koje su dobro negovane kroz vegetaciju. Dužina reznica bi trebala biti oko 15 cm. Idealna temperatura za ukorenjivanje reznica je od 20 do 25°C. Potrebno je reznice redovno orošavati.
Optimalna pH vrednost zemlje za uzgajanje lavande se kreće između 6,5 i 7,5 Ph. Ako je zemljište kiselo može se popraviti dodavanjem kreča, komposta i pepela. Površina za sadnu lavande mora biti potpuno izložena suncu. Pogodni su i brežuljkasti tereni koji odgovaraju vinogradima.
Klima
Lavanda dobro podnosi sušu i niske temperature. Za nagomilavanje eteričnog ulja zahteva visoke temperature. Iako je Mediteran prirodno stanište, lavanda se može uzgajati svugde.
Prava lavanda raste i na velikim nadmorskim visinama, tako da i primorska i kontinentalna klima odgovaraju za uzgoj lavande.
Stanište prave lavande je u južnoj Francuskoj, gde raste u brdima. U 18. Veku je iz Francuske došla na Hvar te se tako raširila i na ovim prostorima, pa se smatra domaćom biljkom.
Uzgoj lavande
Pošto je lavanda vrlo dekorativna i nezahtevna biljka, vrlo medonosna i zastupljena u kozmetici i farmakologiji, sve više se uzgaja na našem području. Jednostavna za uzgoj i održavanje postaje alternativa neki drugim biljnim vrstama.
Slaganje kultura
Pošto i sama voli sunce, lavanda je kompatibilna sa sebi sličnim biljkama. U baštama se dobro slaže sa ružama ili albicijom. Ne vole senovita mesta i neće dobro rasti ispod drveta ili u neposrednoj blizini većeg grma. Dobro se slaže i sa trajnicama i s cvetnicama jačih boja zbog kontrasta.
Zalevanje
Lavanda traži redovno, ali ne i obilno zalevanje. Čeće se zaleva lavanda u teglama.
Đubrenje
Za đubrenje lavande najbolje dejstvo je pokazao stajnjak koji se upotrebljava pred osnovnu obradu (30-50t/ha). Lavanda povoljno reaguje na mineralna zemljišta u kojima preovladava fosfor. Azotna đubriva se koriste za prihranjivanje zasada. Najbolji efekat se postiže pri kombinovanom đubrenju organskim i mineralnim đubrivima.
Razmnožavanje
Lavanda se razmnožava na dva načina: generativno-direktno setvom semena i vegetativno - deljenjem starijih zasada, reznicama, preko rasada. Razmnožavanje preko rasada je mnogo pouzdanije. Može se saditi u jesen ili u proleće. Primanje sadnica zasađenih u jesen (oktobar, novembar) je bolje. Sadnice posađene u proleće slabije se primaju i biljke ne cvetaju u prvoj godini.
Hibridna lavanda se razmnožava samo vegetativno, jer je seme sterilno.
Održavanje i nega
Nega zasada podrazumeva okopavanje, kultiviranje, prihranjivanje. Takođe, osnovna nega sastoji se i u obrezivanju biljaka. Korov treba suzbiti pre početka vegetacije.
Održavanje zasada
Održavanje nasada lavande uključuje i redovnu međurednu kultivaciju ako se lavanda sadi plantažno.
Rezidba
Prve godine, sadnice treba porezati na visinu 8-10 cm kako bi se oblikovao gusto zbijen žbun. Narednih godina, lavandu treba šišati dva puta godišnje. Nakon svake cvatnje porežu se sve cvetne stapke sa delom lišća. Drugo orezivanje vrši se najesen ili u proleće pred vegetaciju, tako da se ostavi 5-10 cm zelenih izboja. Pravilo pri orezivanju je da se ne dira u staro drvo, inače neće više puštati mladice.
Bez redovitog orezivanja lavanda prerano ostari i svake godine raste sve neuglednija.
Berba
Lavanda cveta u različito vreme tokom vegetacije. Žetva počinje od kraja proleća sve do leta, pa i kasnije. Vreme žetve zavisi od krajnjeg proizvodu. Lavanda za prodaju u svežem stanju ili sušena, bere se kada se otvore prva jedan-dva cveta na stabljici.
Lavanda se može brati na različite načine. Oni koji lavandu uzgajaju u bašti ili na malim poljoprivrednim površinama cvetne stabljike obično režu i beru ručno. Idealan alat je zakrivljena, nazubljena oštrica s ručkom, srp, kosjer. Veliki komercijalni proizvođači lavande koriste modernu mehanizaciju za žetvu cveta lavande. Veliki kombajni ulaze u cvetajuća polja lavande gdje režu stabljike, koje se odmah odvoze na preradu u destileriju. To je isplativo za uzgajivače, jer mogu brzo požeti cvetove i osušiti ih dok je sadržaj ulja na vrhuncu.
Najbolji pokazatelj početka berbe cveta (za proizvodnju ulja) je kada prestane let pčela oko cvetova lavande. To znači da su se cvetovi zatvorili i da je vreme cvatnje završilo. Vrlo bitan podatak za pridržavati se je taj da nekoliko dana pre same berbe ne pada kiša. Kiša uzrokuje nakupljanje vlage u biljci, što ima za posledicu lošiju kvalitetu ulja.
Ukoliko je uzgajate, možete sami veoma lako osušiti cvetove lavande. Treba ih ubrati odmah nakon otvaranja pupoljaka i u što kraćem roku nakon branja. Spojite peteljke u malene svežnjeve i to sa cvetom na dolje i ostavite da se suše na vazduhu.
Skladištenje
Lavandu je potrebno sušiti u hladu, u prirodnim uslovima. Cvatovi su obešeni ili položeni. Nakon potpunog sušenja, cveće se skuplja i pakira u dobro zatvorene posude. Suva lavanda ima izraženu pikantnu, ugodnu aromu.
Sirovine moraju biti zaštićene od vlage. Bolje je ne skladištiti u platnenim vrećicama, jer brzo isparava eterično ulje. Skladištenje je dopušteno najviše 2 godine.
Bolesti i štetočine
U literaturi kod nas se često može pročitati da je lavanda otporna na bolesti i štetnike, što nije točno. Oni koji uzgajaju lavandu odmah su se suočili i s pojavom bolesti, od kojih su, prema zapažanjima, najčešće sledeće: pegavost lišća (Septoria lavandulae) i trulež korena (Phytophthora nicotianae var. parasitica)
Pegavost lišća lavande
Na lišću lavande se tokom cele vegetacije od početka proleća pa sve do kraja leta javljaju okruglaste pege, sivo-bijele boje, okružene prstenom ljubičaste boje. Pege u slučaju jače zaraze zahvataju veću površinu lista i mogu uzrokovati sušenje ili nekrozu lišća. Bolest prezimljuje na otpalom i starom lišću lavande i izvor je širenja zaraze u idućoj vegetaciji. Uspešno se suzbija fungicidima.
Trulež korena lavande
Ovo je najvažnija, ali i najopasnija bolest lavande. Raširena je svugde gde se uzgaja lavanda, bilo kao aromatična biljka, bilo dekorativna ili ukrasna vrsta. Bolest se uočava simptomima uvenuća biljaka za vreme najtoplijih letnjih dana, a zatim i njihovim sušenjem, koje se javlja zbog truleži i propadanja korena. Bolest se osobito širi u rasadnicima lavande.
Pseudogljiva, uzročnik bolesti, živi u tlu ili supstratima za uzgoj i tako biljku zarazi preko korena, pa se glavni simptomi najbolje i najsigurnije prepoznaju na preseku korena, i to u vidu posmeđenja ili truleži. Suzbijanje se provodi samo preventivno tretiranjem korijena fungicidima
Sušenje stabljike lavande
Tipični simptomi ove bolesti uočavaju se na stabljikama u vidu smeđe-sivih do crnih pega, a zbog jačeg napada bolesti stabljike počinju venuti i sušiti se. Na napadnutim delovima stabljike primjećuju se crna plodna tijela ili piknidi gljive u kojima se stvaraju spore koje šire zarazu. Bolest se u nekim područjima uzgoja lavande u svetu navodi kao najznačajnija i najčešća. Uzročnik ove
bolesti navodi se još i pod nazivom Phoma lavandulae. Suzbijanje se provodi preventivno, i to iznošenjem zaraženih biljaka iz nasada i tretiranjem nekim fungicidima na bazi strobulurina.
Štetočine
Biljka je retko izložena štetočinama. Aroma biljke štiti je od štetočina. Moguća je takva smetnja kao peni - oni polažu svoje larve, prekrivajući se supstancom sličnom peni. Ne uzrokuje štetu, već pokvari dekorativni efekt. Samo isperite mlazom vode.
Upotreba lavande
Osušen cvet lavande podjednako je mirisan kao i svež i može se koristiti u mirisnim kesicama za osveženje ormara i spas od moljaca. Osim cveta, i sitno naseckani sveži ili sušeni listići lavande se mogu koristiti kao začin u nekim jelima, ili kao čaj. Eterično ulje i cvet lavande našli su svoju primenu u industriji parfema, alkoholnih pića, prehrani, kulinarstvu i medicini.
U kulinarstvu lavandom se začinjava pečeno meso i riba (može i mladim listićima), interesantna je kao aroma za sladoled. Poznati su šećer i sirće aromatizirani lavandom, keksi s cvetom lavande te mnoge druge kombinacije.
Lavanda pripada porodici aromatičnih biljaka kao što su origano, timijan, menta, i može se upotrebljavati u ishrani kao i navedene srodne biljke. U ishrani se koristi lavandin list i cvet, u svežem ili suvom obliku, i to kao: dodatak salatama, supama, jelima, džemovima. U teglu meda stavite struk lavande i dobićete aromatičan lavandin med. Od lavandinog lista kuva se lekovit čaj.
Kada se upotrebljava u umerenim količinama, lavanda lekovito deluje na organizam.
Lavandino ulje koristi se za masažu, ali i u aromaterapiji (lečenju pomoću mirisa). Čaj od lavande preporučuje se za lečenje nesanice, manjih stomačnih tegoba, depresije i nervne napetosti.
Ustanovljeno je da ulje potiče epitelizaciju i brže zaceljivanje rana od opekotina (odmah namazati). U odnosu na ostala eterična ulja, ovo ulje se sme direktno nanositi na kožu bez bojazni od alergijskih reakcija.
Takođe, može ublažiti glavobolje i migrene, blago sniziti pritisak (oprez kod osoba niskog pritiska). Ulje lavande dobar je antiseptik (zamena za jod i alkohol), ublažava svrabež nakon uboda insekata koje ujedno i rasteruje. Interesantno, insektima je miris lavande nepodnošljiv. Ukoliko u cvetnjaku posadite ruže pronađite mesto i za koji busen lavande. Time ćete pupove ruža zaštiti od uši. Vlasnici eko vinograda lozu prskaju hidrolatom lavande.
Zanimljivosti
Egipćani su koristili lavandu za mumifikaciju i kao parfem. Zapravo, kada je grobnica kralja Tuta otvorena 1923. godine, rečeno je da se osetio lagan miris lavande (nakon 3000 godina).
Rimljani su koristili ulje lavande za kupanje, kuvanje i pročišćavanje vazduha. I u Bibliji, ulje lavande spada među aromate koji se koriste za pomazanje i lečenje.
U razdoblju stare Grčke i Rima, lavanda je dodavana vodi za kupanje. I danas se dodavanje lavande vodi za kupanje preporučuje osobama koje pate od nervnih obolenja ili nesanice.
U stara vremena, lavanda je upotrebljavana kao sredstvo za dezinfekciju, posebno u bolnicama. Rimljani su upotrebljavali lavandu da dodaju miris opranom rublju i tkaninama. Čak i danas, mnogi koriste platnene vrećice sa sušenom lavandom za osvežavanje prostorija i ostava, posebno onih u kojima se lako javlja vlaga i razvija buđ.
Iz istorije je poznato da su na dvoru nekih francuskih kraljeva dušeci za spavanje bili napunjeni lavandom, jer njen miris olakšava san, ali i rasteruje insekte.
Foto: Heidelbergerin / Pixabay
Ostavite odgovor