Timijan

Timijan (lat. Thymus vulgaris), timas ili vrtni timijan potiče iz porodice usnatica (lat. Lamiaceae) koja je dosta slična majčinoj dušici zbog čega se često naziva pitoma majčina dušica. U porodicu usnatica još spadaju: lavanda, žalfija, bosiljak, ruzmarin, matičnjak i majčina dušica.

Dobio je ime od grčke reči  thymos koja u prevodu znači tamjan. Sličnost između tamjana i timijana ogleda se u njihovom specifičnom mirisu. Poreklom, timijan potiče sa Mediterana i to pre svega iz Španije i Francuske, a potom  Grčke i Portugala. Postepeno se proširio i na ostatak Evrope, ali i na Ameriku.

Timijan predstavlja višegodišnju žbunastu biljku koja ima uspravan žbun. Stabljika timijana može da naraste i do 50 cm. Ova biljka razvija vretenast koren koji ima razgranati sistem žilica. Stabljika timijana je u donjem delu drvenasta dok se u gornjem delu formiraju zelena grane koje su prekrivene dlačicama. Listovi su male veličine, raspoređeni su jedan naspram drugog i imaju duguljasti oblik.

Cvetovi su sitni i formiraju se u pazuhu lista i imaju belo ružičastu boju. Čašica i krunica su prekrivene žlezdama koje luče eterično ulje. Seme je sitno veličine 0,5 - 1 mm i najviše klija u periodu između druge i treće godine. Ako se prilikom sađenja obezbede povoljni uslovi može se očekivati da timijan proklija za dve ili tri nedelje. Rast ove biljke je u početku veoma spor da bi nakon druge godine, početkom proleća, timijan bio u svojoj punoj vegetaciji. Cvetanje timijana dešava se u periodu između maja i septembra meseca i zahteva košenje više puta tokom tog perioda. Problem kod semena ove biljke je u njegovom osipanju što predstavlja problem ukoliko se biljka gaji zbog semena.

Timijan spada u kategoriju zaštićenih biljnih vrsta. Pre svega raste u blizini obala Sredozemnog mora, na mestima koja su kamenita, suva i osunčana. Ova biljka se najviše uzgaja zbog njenih lekovitih svojstva, ali isto tako često se sadi u bašti zbog dekoracije.

Vrste timijana

Postoji čak 50 različitih vrsta timijana koje se prvenstveno razlikuju po svojim aromama i ukusima. Neke vrste ove biljke rastu uspravno dok druge imaju tendenciju intenzivnog širenja pa se zato sade duž šetališta ili tik uz kamene zidove. U nastavku teksta biće navedeni neki od najčešćih izbora timijana za sadnju.

Limunski timijan

Kako i sam naziv kaže (lat. Thymus x citriodorus) u pitanju je vrsta timijana koju karakteriše jak miris limuna. Limunski timijan je niskog, ali uspravnog rasta. Raspoznaje se po listovima koji imaju zlatnu i srebrnu boju. Listove bi najbolje bilo upotrebljavati dok su još uvek sveži. Ulje dobijeno od ove vrste timijana je odlična zaštita od komaraca. Sam uzgoj ove vrste nije problematičan jer ona nema preteranih problema sa bolestima i štetočina pa je to razlog njegovog čestog uzgajanja.

Vuneni timijan

U pitanju je sorta timijana (lat. Thymus pseudolanuginosus) koja je dobila naziv po tome što listovi ove vrste imaju sivkaste dlačice koje mu daju mekan i baršunast izgled. Niskog je rasta i najbolje ga je uzgajati u kamenim vrtovima. Problem prilikom uzgoja ove vrste timijana jeste što je izuzetno podložan za razvoj baštenskog grinja i lisnih vaši.

Puzajući timijan

U pitanju je vrsta veoma niskog rasta od samo 2 ili 3 cm, sa blago dlakavim zimzelenim listovima. Puzajući timijan (lat. Thymus serpyllum) je izuzetno privlačan za pčele pre svega zbog njegovog polena. Polen ove vrste timijana doprinosi boljem ukusu pčelinjeg meda.

Divlji timijan

Poljski timijan (lat. Thymus serpyllum) je vrsta timijana takođe niskog rasta i to do 5 cm. Ova biljka može biti uspravnog ili puzajućeg oblika u zavisnosti o kojoj je sorti reč. Listovi poljskog timijana imaju različite boje pre svega zelenu i zlatnu. Cvetovi imaju karakterističnu boju koja poprima nijanse između crvene i ljubičaste. Može se uzgajati na različitim mestima poput pašnjaka, litica, livada, kamenim zidinama itd.

Elfin timijan

Elfin timijan (lat. Thymus serpyllum 'Elfin') je veoma interesantna vrsta timijana. Može da naraste 2,5 - 5 cm. Ima puzajući izgled koji u potpunosti prekriva tlo. Njegovo lišće je je mirisno i zeleno, cvetovi su ljubičasti i imaju oblik zvezdica. Najbolje uspeva u kamenjarima ili u prostorima između betonskih ploča ili cigala.

Sadnja timijana

Timijan se može saditi uz upotrebu semena ili sadnica. Koji god način sadnje da se bira pre svega je bitno voditi računa o vremenu i načinu sadnje. Uslovi koji najviše pogoduju razvoju timijana su suvo zemljište, sunčevi zraci i toplija temperatura.

Vreme sadnje

Prilikom sadnje važno je izvršiti pripremu zemljišta kroz njegovu obradu i to još tokom jeseni i zime. Proces sađenja treba da se otpočne u martu kako bi biljka imala dovoljno vremena za razvoj. Cvetanje timijana dešava se u periodu od maja do septembra meseca i zahteva redovno košenje.

Sadnja semena

Prvi način na koji se timijan može saditi je korišćenjem semena. Pre samog sađenja potrebno je da se zemlja dobro preore još u toku zime. Na proleće, još jednom treba izvršiti blagu obradu zemljišta kako se ne bi narušila vlažnost zemlje nakupljena tokom jeseni i zime. Minimalna dubina zemljišta na kojoj se sadi timijan treba da iznosi 12 cm. Takođe, zemljište bi trebalo da bude fino i rastresito. Sadnja semena vrši se na dubini od 0,5 cm i poželjno je koristiti sejalice koje su namenjene sitnijim tipovima semena. Prilikom sadnje treba održavati razmak među sadnicama i to tako da se za 1 g semena po m2 obezbedi razmak do 30 cm.

Sadnja sadnice

Drugi način sadnje timijana jeste putem sadnica. Ukoliko se sadnja semena obavi ranije tokom proleća, najbolje u martu, to znači da će sadnice biti spremne za presađivanje u oktobru. Sadnice mogu ostati na svojim prvobitnim mestima i u toku zime pa se tek na proleće presaditi na željeno mesto. Maksimalan broj sadnica koji se može zasaditi na jednom te istom mestu je 3 jer su one visoke i nežne.  Na jedan hektar potrebno je zasaditi 0,6 kg semena da bi se dobilo između 160.000 i 240.000 sadnica. Prilikom sadnje sadnica potrebno je održavati razmak između njih i to 50 - 70 cm a razmak između redova treba biti 15 - 25 cm.

Uzgoj u saksijama

Timijan se može uzgajati i u saksijama bilo da je reč o semenu ili sadnici. Prilikom sadnje u saksiji, potrebno je voditi računa da je saksija odgovarajuće veličine kako bi biljka mogla uspešno da se razvija. Izbor podloge takođe mora da bude adekvatan da bi se biljka dobro primila. Potrebno je staviti kamenčiće na dno saksije pa tek onda dodati zemlju. Saksiju bi trebalo staviti na mesto koje ima dovoljno svetlosti u toku većeg dela dana jer će tako timijan brže rasti. Kada biljka dovoljno naraste može se presaditi negde na otvoreno.

Uzgoj u plasteniku

Timijan se na vrlo jednostavan način može uzgajati i u plasteniku. Tom prilikom treba voditi računa da u plasteniku ima dovoljno svetlosti jer se ova biljka tako uspešnije razvija. Sa druge strane, pažnju treba posvetiti i prostoru koji se ostavlja između sadnica jer će im veći prostor omogućiti veći dotok vazduha potrebnog listovima. Temperatura u plasteniku koja se smatra napogodnijom za uzgoj timijana je između 15 i 21°C. Prilikom uzgoja timijana u plasteniku preporučljivo je koristiti organski malč jer se njime obezbeđuje dovoljna količina hranljivih materija za biljku kao i zaštita od mraza. Organski malč se dobija kao kombinacija lišća, domaćeg komposta i životinjskog đubriva.

Zemljište

Najpogodnije tlo za uzgajanje timijana jeste crnica koja ima dobru strukturu a pritom je bogata različitim  hranljivim materijama. Odgovara mu zemljište čija se pH vrednost kreće u intervalu 6 - 8. Ukoliko je zemljište siromašno prinos timijana će izostati. Vlažna zemljišta koja nemaju dovoljno sunčeve svetlosti ili koja su hladna neće pogodovati uzgajanju timijana jer će na takvim mestima on istruleti.

Klima

Rast i razvoj timijana je izuzetno zavistan od spoljne temperature. Najidealnija temperatura pri uzgoju timijana je oko 20 °C. Pogoduju mu topla područja koja su osunčana tokom većeg dela godine. Timijan može izdržati i periode suša dok će mu niske temperature bez snega  samo naškoditi i to pre svega ako raste na rastresitom tlu.

Uzgoj timijana

Uzgajanje ove biljne kulture je veoma jednostavno i ne zahteva preveliku angažovanost zato se i preporučuje takozvanim "početnicima". Ono što je ipak potrebno ispratiti da bi biljka dala zadovoljavajuće prinose jeste način đubrenja, zalivanja, plodored i razmnožavanja.

Plodored

S obzirom da je timijan višegodišnja biljka on ne ulazi u takozvani redovni plodored. Tek posle tri ili četiri godine može se gajiti na istom mestu gde je bio i ranije. Ukoliko se sadi u bašti dobro se slaže sa kupusom, paradajzom, patlidžanom, brokolijem i jagodama.

Sa druge strane, prilikom uzgajanja u saksiji najbolje bi bilo da mu se u blizini nalazi ruzmarin jer i jedna i druga vrsta biljke imaju slične potrebe kada je reč o zalivanju, a takođe obe imaju velike zahteve po pitanju sunčeve svetlosti.

Zalivanje

Prilikom zalivanje timijana treba obratiti pažnju kada i na koji način se ono vrši. U početku, dok timijan još ne nikne, potrebno je da se održava konstantna vlažnost zemljišta. Kada biljka nikne zalivanje treba prilagoditi stanju biljke kao i vremenskim uslovima. Duboko zalivanje timijanu će biti potrebno samo kada se zemlja u potpunosti osuši.

Đubrenje

Da bi timijan dao adekvatne prinose i kvalitetno eterično ulje neophodno je da proces đubrenje bude pravilno organizovan. Još u toku jeseni, pre početka oranja zemlje, zemljište treba obogatiti sa 40 kg/ha azota, ali i sa 60 do 80 kg/ha fosfora i kalijuma. U periodu proleća, pre početka sadnje, zemljištu treba dodati jednu trećinu od 40 kg/ha azota. Nakon obavljanja prve kosidbe takođe treba dodati istu količinu azota. Posle toga svake naredne godine đubrenje timijana treba obaviti na jesen ili u rano proleće i to sa ukupno 30 - 50 kg/ha azota, kalijuma i fosfora.

Razmnožavanje

Postoje dva načina za razmnožavanje timijana. Prvi način podrazumeva generativno razmnožavanje i to putem  sadnje semena. Drugi način jeste vegetativan i on podrazumeva deljenje starih žbunova. Ovakav način uzgajanja se smatra manje ekonomičnim pa je prvi način češći.

S obzirom da je timijan trogodišnja biljka koja vremenom postaje drvenasta, a listovi imaju sve slabiji miris, preporučljivo ga je s vremena na vreme zameniti. Potrebno je uzeti reznice timijana i posaditi ih u saksije, u zatvorenom prostoru, kako bi se biljka što bolje primila. Reznice bi trebalo da budu 7 cm dužine i odrezane sa samog vrha stabljike. Da bi se pospešio razvoj biljke treba joj dodavati hormon za rast korena a potom je posaditi u sterilni pesak i vermikulit koji predstavlja mineralni supstrat. Za otprilike 6 nedelja doći će do formiranja korena.

Održavanje i nega

S obzirom da je u pitanju biljka niskog rasta koja nema stabljiku dovoljne čvrstine i gustine da bi se mogla boriti sa korovom, neophodno je adekvatno obrađivati zemlju da bi se uspešno suzbio  korov. Ukoliko je u pitanju višegodišnji  korov koji je istrajan, neophodno je obaviti međurednu obradu kako bi se razbio površinski sloj zemlje a  samim tim obezbedio vazduh zemljištu na kojem se nalazi timijan. Međurednu obradu je preporučljivo obaviti posle đubrenja u toku jeseni.

Održavanje zasada

Održavanje timijana pre svega se odnosi na košenje. Košenje i berba timijana su dva povezana procesa. Zbog dužeg razdoblja između sazrevanje i cvetanja neophodno je košenje obaviti nekoliko puta. Kada se pokose nadzemni delovi timijana tada se on i ubire.

Tokom prve godine uzgajanja potrebno je jedanput pokositi timijan dok je u drugoj godini to potrebno uraditi dva puta.

Proces kosidbe može se obaviti ručno ili uz primenu adekvatnih mašina. Neophodno je da visina reza bude na 7 - 10 cm iznad zemlje. Period godine koji se smatra najpogodnijim za kosidbu ja svakako kada je biljka u fazi cvetanja jer  tada ima najviše aktivnih materija. Prinos u prvoj godini je manji i iznosi 6 t/ha dok se u narednim godinama  povećava i može dostići i 10 t/ha.

Berba

Berba timijana je povezana sa njegovom kosidbom. Preporučljivo je da se timijan bere u periodu pred cvetanja i to tako da se odsecaju njegovi vrhovi u dužini od 5 - 6 cm. Ovaj proces bi najbolje bilo obaviti tokom jutra jer su nakon sušenja rose esencijalna ulja timijana najbogatija. Samim tim obezbediće se najbolji ukus timijana kao i njegova veća učinkovitost. U toku jedne sezone mogu se obaviti minimum dve berbe, ali i više njih. Nakon odsecanja vrhova biljke ostaju drvenasti i čvrsti delovi i to dužine od najmanje 5 cm čime se biljci obezbeđuje mogućnost za dalji rast.

Sušenje

Kod sušenja timijana mogu se sušiti njegove grančice ili sami listovi. Grančice je neophodno ostaviti da vise na toplom, prozračnom i tamnom mestu. Da bi se osušili listovi ove biljke neophodno ih je jednostavno rasporediti na poslužavnik. Kada se završi proces sušenja timijan  treba  staviti u posude koje će biti hermetički zatvorene.

Čuvanje

Postoje različite metode čuvanja timijana u zavisnosti na kakav se način želi upotrebljavati. Ukoliko postoji potreba za svežim timijanom onda se on može umotati u najlon foliju i staviti u frižider. Ovako čuvani timijan može se upotrebljavati u roku od maksimum dve nedelje. Da bi se ovaj rok produžio timijan se može i zamrznuti. Mnogo češći način čuvanja ove biljke jeste u posudama i to nakon njegovog sušenja. Osušeni timijan zadržava kvalitetan ukus čak dve godine.

Bolesti

Timijan je podložan različitim vrstama bolesti ali i štetočinama. Usled njegove veće izloženosti napadima bolesti i štetočina trebalo bi primeniti adekvatne mere zaštite. Kod bolesti su najčešće gljivične i to truljenje korena ili siva buđ. Razvoju ovih bolesti pogoduje pre svega vlažno vreme. Ukoliko se na vreme prepoznaju ove bolesti mogu se sprečiti i to uz adekvatnu primenu fungicida.

Siva trulež

Siva trulež nastaje kao posledica postojanja gljivičnog oboljenja kojem pogoduje pre svega kišno i vlažno vreme. U pitanju je bolest koja se pojavljuje rano, u toku proleća, a same biljke mogu propasti u veoma kratkom periodu. Siva trulež  se smatra uzročnikom epilepsije kod biljaka. U toku leta i jeseni ukoliko se adekvatno ne tretira može zahvatiti skoro celu biljku. Ova bolest predstavlja opasnost po mnoge žbunaste biljke kao što su bosiljak, tikvice, ruže, jagode, luk, pa čak i cveće na vinovoj lozi.

Usled postojanja ove bolesti javljaju se određene promene na biljci. Pre svega na listovima počinju da se pojavljuju mrlje natopljene vodom. Ove mrlje u početku su bele boje da bi kasnije poprimile sivu a na kraju i smeđu boju. Postepeno se bolest širi i na kraju prekriva ceo list. Pored listova ova bolest može zahvatiti i ostale nadzemne delove timijana.

Da bi se sprečio nastanak ove bolesti neophodno je voditi računa o higijeni biljke. To znači da je iz okruženja timijana neophodno ukloniti sve biljke koje su odumrle a koje imaju znak ove bolesti. Takođe, treba obezbediti adekvatan dotok sunčevih zraka do biljke. U preventivne svrhe mogu se koristiti ekološki preparati koji dovode do uvećanja i zadebljanja ćelijskihi zidova i samim tim sprečavaju razvoj bolesti u biljnom tkivu. Ukoliko je u pitanju jači  intenzitet  bolesti svi oštećeni delovi biljke treba da se uklone, a ostatak biljke treba tretirati jačim fungicidima.

Trulež korena

Razvoju ove bolesti doprinosi velika vlažnost ali i visoke temperature. S obzirom da je u pitanju bolest koja pre svega napada koren ugrožen je opstanak biljke. Prisutnost ove bolesti spoznaje se na osnovu simptoma koji se javljaju u vidu micelije koja predstavlja belu mrežu nastalu od gljiva. Da bi se ova bolest suzbila potrebno je biljku tretirati adekvatnim fungicidima.

Štetočine

Postoje dve vrste sitnih insekata sa kojima se timijan najčešće suočava. U pitanju su lisne vaši i baštensko grinje koje potiče od pauka. Ukoliko se na vreme prepoznaju, ove štetočine mogu se adekvatno i uspešno ukloniti sa biljke.

Lisne vaši

U pitanju je insekt veličine do 4 mm koji se među sobom razlikuje po boji, obliku i veličini. Osnovna sličnost različitih vrsta ovog insekta jeste njihov usni mehanizam koji je namenjen bockanju i sisanju. Lisne vaši se hrane sokovima biljke i to na njenim listovima tako što ih buše. Kao posledica njihovog delovanja dolazi do formiranje lepljivih izlučevina koje su u osnovi medna rosa koju ispuštaju  lisne vaši. Ovakva medna rosa je pogodna za razvoj mnogih drugih gljivica.

Osim ove izlučevine na listu kao efekat lisnih vaši još se može javiti i kovrdžanje listova, potom sušenje a na kraju i propadanje same biljke. Ukoliko su ove štetočine prisutne na određenom broju listova one se mogu i mehanički ukloniti i to tako što se svi napadnuti listovi odrežu. Na samom početku, kada biljka nije previše oštećena, može se prskati sapunicom. Ova sapunica se dobija tako što se voda meša sa rastvorom kalijumovog sapuna.

Paukovo grinje

U pitanju je vrsta sitnog insekta koji su jedva vidljivi. Pogoduju im velike vrućine i suvo vreme. Jako se brzo razmnožavaju i to u roku od samo mesec dana, što dovodi do brzog sušenja listova i njihovog opadanja na kraju. Ove štetočine se prepoznaju po tankoj mrežici koja se spaja na biljci ukoliko je u pitanju veći napad.

Ukoliko se primete tačkice na listovima i pauci na njihovoj zadnjoj strani pravo je vreme da se biljka tretira odgovarajućim hemijskim preparatima. Te preparete treba prskati u toku ranih jutarnjih ili večernjih časova.

Upotreba timijana

U pitanju je biljka malog rasta ali intenzivnog mirisa i ukusa. Od davnina se upotrebljava u pripremi različitih jela  ali i u medicini zbog svojih lekoviti dejstva.

Kuhinja

U kuhinji, timijan se može koristiti kao osušen ili svež poput žalfije i origana. U koliko je timijan svež on se može koristiti sa stabljikom ili bez nje. Prilikom kuvanja svi listovi ove biljke će otpasti, pa se na taj način stabljike uklanjaju pre nego se jelo servira. Čest je sastojak prilikom pripreme različitih mediteranskih jela u kombinaciji sa maslinama i vinom. Zbog svog specifičnog ukusa koristi se kao dodatak paradajzu, jajima, supama, pasulju, krompiru i mesu. Karakteriše ga zemljani ukus sa notama nane i limuna dok neke druge vrste timijana imaju i blago cvetni ukus. S obzirom da ima lekoviti učinak, kada je reč o bronhitisu ili kašlju, preporučuje se upotreba čaja od timijana. Čaj se priprema tako što se grančica ove biljke prelije vrućom vodom i ostavi da odstoji.

Zdravlje

Timijan je izuzetno prisutan u medicini zbog svojih lekovitih svojstava. Pre svega bogat je različitim vitaminima poput magnezijuma, kalijuma, cinka, fosfora ali i vitamina A, B, C, D. Eterična ulja timijana koja se posebno izdvajaju su linalol, geraniol, tujenol-4, p-cimen i hemotip timol. Može se upotrebljavati za različite namene ali se najčešće koristi u slučaju anemičnosti, groznice ili problema probavnog trakta.

Ženama se preporučuje njegova upotreba jer umanjuje grčeve i bolove tokom menstrualnog ciklusa. Pored toga ublažava stomačne tegobe i probleme sa želucem.

Koristan je za ublažavanje nesanice, anksioznosti, stresa, nemira ili glavobolje. U slučaju rana ili opekotina na koži može se koristiti u vidu obloga kao dezinfekciono sredstvo. Timijan ima višestruka dejstva i to kao antiseptik, tonik, antiparazit, relaksant, antireumatik, baketricid, insekticid i prirodni konzervans.

Zanimljivosti

Timijan je u istoriji poznat od davnina. Pre svega je korišćen kao protivotrov, gde su ga najčešće je koristili rimski carevi pre samog obroka kao jedan vid zaštite. U periodima kuge imao je značajno mesto kao odbrambeno sredstvo. Kako bi se borili protiv kuge ljudi su pripremali različite napitke od timijana. Tada su ljudi u timijanu pronalazili pomoć jer su verovali u njegove lekovite moći. U periodu rata vojnici su grančice timijana međusobno razmenjivali kao znak poštovanja. Timijan se smatrao simbolom hrabrosti u bitkama i bio je konstantni pratitelj vojnika.

Još pre nekoliko hiljada godina Rimljani i Grci su palili timijan kao način pročišćenja svojih domova i hramova. Na taj način su smatrali da će uspeti da privuku duh hrabrosti u svoj dom.

Foto: Hans Braxmeier / Pixabay