Albicija

Albicija (lat. Albizia julibrissin) nosi naziv još i drvo svile ili svileni bagrem. Pripada porodici mahunarki (Fabaceae) i veoma brzo raste. Vodi poreklo iz Severozapadne Azije, a danas se može sresti u svim delovima sveta, mada je najviše ima u Severnoj Americi i Japanu. Zbog svojih raskošnih cvetova, nazivaju je i persijsko drvo svile. Prvobitna staništa bila su joj u šumama i na obalama reka Severozapadne Azije.

Biljka je listopadna, sa krošnjom koja je široka do 8 m i ravna, a stablo može dostići visinu od 6 m, prosečan godišnji porast je 20 - 50 cm. Najbolje uspeva na sunčanim terenima i u polusenci. Listovi su perasti, preko noći se skupljaju, mogu dostići dužinu od 50 cm. Cvetovi su ružičaste boje, nalaze se u grupama na kraju grane, a cvetanje je tokom leta, uglavnom od maja do jula.

Stablo je osetljivo i jači vetrovi, kao i snežni nanosi ga mogu oštetiti. Plod je plosnata mahuna koja je veoma dekorativna. Mahuna je duga 15 cm i zrelost dostiže tokom avgusta. Biljka se pre sadnje na stalno mesto, gaji u saksijama i ne treba je presađivati pre nego što napuni godinu dana. Može se razmnožiti i putem semena, ali na ovaj način je potrebno da prođe 3 godine do presađivanja u baštu. Pre sadnje se neko vreme drži u saksiji na sunčanom mestu. Može da raste na različitim tipovima zemljišta, ali najbolje uspeva na alkalnim i siromašnijim zemljištima.

Vrste albicija

Stablo albicije može da doživi 10 - 20 godina, dok u svom prirodnom staništu mogu da žive i do 45 godina. Najčešće odumire tako što uvene. Korenov sistem je plitak, pa se često dešava da pravi probleme podižući betonske staze, ako se nalazi i blizini. Bez obzira na to, veoma često se gaji kao ukrasna biljka i obuhvata oko 160 vrsta, od kojih su najpoznatije Albizia amara, Albizia adianthifolia, Albizia chinensis, Albizia canescens, Albizia inundata, Albizia ferruginea i Albizia saman.

Albizia adianthifolia

Ova vrsta nosi naziv još i ravna kruna, a najčešće se sreće u niskim šumama i na ivicama šuma u Južnoj Africi. Može narasti i do 40 m. Biljka se sadi zaštita zemljišta od erozije, a kora koja je hrapava i crvenkaste boje služi često u gradnji brodova. Takođe se često sadi na plantažama kakaovca i čaja, jer ima veliku krošnju koja pravi hlad. Cvetovi su beli i karakteristični, a cvetaju u različitim periodima godine. U Južnoj Africi cveta od septembra do novembra.

Albizia amara

Ovo je tropska vrsta koja se najviše sreće u Indiji i Istočnoj Africi. Drvo je listopadno i može narasti do visine od 6 - 13 m. Koristi se u industriji, zbog svoje tvrdoće, za izradu nameštaja i poljoprivrednih alatki. Odgovara joj dobro drenirano zemljište, a dobro podnosi i sušu. Ne opstaje u senci i potrebno mu je mnogo sunca. Cvetovi su beli i grupisani u grozdaste cvasti. Listove odbacuje tokom 2 - 3 meseca. Takođe se sadi na plantažama zbog velike krošnje, kako bi pravila hladovinu.

Albizia canescens

Nosi naziv i Belmont siris, a najrasprostranjenija je u Severnoj Australiji. Stablo je visine 2 - 10 m, ima bele cvetove koji su grupisani u grozdaste cvasti, a cveta u januaru i februaru. Period između gubitka listova i formiranja novih je veoma kratak, pa se biljka može smatrati i listopadnom i zimzelenom. Najviše joj odgovara peskovito zemljište.

Albizia chinensis

Ova vrsta vodi poreklo iz tropskih delova Indije i ne podnosi niske temperature. Cveta u zavisnosti od klime, na jugoistoku Azije od juna do septembra, a u severnoj Indiji u martu i aprilu. Najčešće se razmnožava pputem semena, pa joj je potrebno vlažno zemljište sa dobrom drenažom.

Albizia ferruginea

Ova vrsta daje visoka stabla, 45 - 50 m, prečnika i do 1 m. Najčešće se sreće u mešovitim šumama. Listove odbacuje kada prođe kišna sezona, a koren stvara kvržice koje vezuju azot. Kora stabla je žućkaste boje, a cvetovi mogu biti od bele do žute boje. Plodovi koji se formiraju, raspadaju se pre nego što opadnu sa drveta. Najbolji način za razmnožavanje je putem korenovih reznica. Za 5 godina sadnica naraste oko 5 m.

Albizia inundata

Ovo listopadno drvo se često sadi zbog pošumljavanja. Raste brzo i ima retku krošnju. Vuče poreklo iz Južne Amerike i može narasti do 20 m u visinu. Uglavnom se sreće u aluvijalnim oblastima ili u šumama pored reka. Nije naročito izdržljiva vrsta. Može se razmnožavati i putem semena koje se seje čim sazri, jer brzo formira trvrdu opnu koja ga može sprečiti da proklija. Klija veoma brzo, već za 1 - 2 nedelje. Potrebno mu je obezbediti sunčano mesto u rasadniku, do sadnje na stalno mesto.

Albizia saman

Ova biljka nosi naziv i kišno drvo. Tropska je vrsta i vuče poreklo iz Južne Azije. Može dostići visinu od 50 - 80 m. Listovi su dvostruki, po kišnom vremenu se savijaju i prave veoma dobru senku. Cvetovi su skupljeni u cvasti i sitni, privlače pčele. Da bi se gajila ova vrsta, potrebno je dosta prostora, pa se često gaji u parkovima. Odgovaraju mu sunčani tereni i dobro drenirano zemljište. Uglavnom propada usled uvenuća.

Uzgoj albicije

Albicija se gaji kao ukrasna biljka, najčešće se sadi u baštama ili parkovima gde će imati dovoljno mesta da rastu i zazvijaju se. Ima raskošne cvetove koji su najčešće ružičasti, mada neke vrste imaju i bele cvetove. Najčešće se sadi u proleće, kada prođe opasnost od mrazeva, na dobro dreniranim zemljištima. Biljku je potrebno održavati, jer pri dnu stabla često niču izdanci koji ometaju rast biljke. Biljku je najbolje orezivati nakon faze cvetanja. Uglavnom se gaji iz semena, a sadnice se posle 1 - 2 godine sade na stalno mesto.

Plodored

Albicija je lagana vrsta za održavanje i može uspevati na različitim tipovima zemljišta, ali ju je potrebno redovno zalivati da ne bi došlo do uvenuća. Da bi zemljište uspelo da zadrži vlažnost, dodaje mu se organska materija, kao što je humus, treset ili pokošena trava. Ovo se obavlja obično u proleće.

Najviše joj odgovara da se posadi između drugog drveća. Najbolje komšije su joj ruža, lavanda, ehinacea, ruska žalfija, lawsonov pačempres i kalifornijski jorgovan.

Zalivanje

Albicija nije zahtevna biljka za gajenje, nije osetljiva, ali joj je tokom vegetacije potrebno redovno zalivanje da ne bi došlo do sušenja. Kompatibilne biljke se sade oko nje, da se ne bi previše hodalo u blizini stabla, jer ima plitak koren koji bi se mogao ugroziti, a i da se očuva vlažnost zemljišta kako bi se biljka što bolje razvijala. U sušnim periodima godine, biljku treba dobro zaliti jednom nedeljno.

Đubrenje

Da bi se podstaklo cvetanje i postigao što lepši izgled, albicija se prihranjuje đubrivom za cveće ili grmlje u tri navrata, s proleća, tokom formiranja mahuna i krajem avgusta ili početkom septembra.

Pri prvom đubrenju u proleće, koristi se đubrivo sa azotom. Drugo đubrenje se vrši kombinovanim mineralnim đubrivima - kalijum humat, nitroammofoska. Treće đubrenje koje ujedno sprečava da se biljka smrzne, vrši se kalijum fosfornim đubrivima. Nakon ovog đubrenja, na zemljište se nanosi humus. Može se koristiti i tečno đubrivo iz kućne radinosti koje se dobija fermentisanjem korovskih biljaka iz bašte.

Razmnožavanje

Albicija je biljka koja se jednostavno održava, a jednostavno se i razmnožava. Najčešće se razmnožava reznicama, mada je moguće i razmnožavanje putem semena. Najbolje vreme za sadnju biljke je u kasno proleće. Reznice treba odseći na dužinu 10 - 15 cm i očistiti. Reznica se tretira rastvorom hormona za ukorenjavanje, a zatim se sadi u zemlju pomešanu sa tresetom i peskom, u odnosu 3:2:1. Ovako posađena reznica se drži na temperaturi od oko 16°C. Kada se razvije koren, nakon 3 - 4 nedelje, biljka se prihranjuje složenim đubrivom.

Presađivanje

Biljka se presađuje na otvoreno, kada dostigne određenu visinu i razvije korenov sistem. Mesto mora biti takvo da se po njemu ne hoda često, jer albicija ne podnosi gaženje zemlje oko nje. Da bi se podstakao rast, održava se vlaga u zemljištu tako što se sade kompatibilne biljke u podnožju albicije ili oko nje.

Presađivanje se može obavljati samo u proleće. Iskopa se rupa, na čije dno se postavlja sloj za drenažu. Veličina rupe mora biti odgovarajuća za korenov sistem. Potrebno je napuniti istom vrstom zemljišta u kakvom je biljka do tada rasla.

Podmlađivanje

Kako bi biljka što duže bila zelena i cvetala, potrebna joj je redovna nega. Orezivanje albicije se obavlja u jesen ili zimu, u fazi mirovanja, ali se suve grane odstranjuju u bilo kom periodu godine. Za podmlađivanje je najbolje odseći vrh stabla, kako bi se dobio ravan oblik, a grane se režu tako da na svakoj ostane 5 - 6 pupoljaka. Ovako se podstiče rast biljke i smanjuje opasnost od pojave bolesti i štetočina koje je mogu ugroziti i skratiti joj vek.

Zemljište

Albiciji najviše odgovara blago kiselo zemljište. Mada se adaptirala na razne tipove zemljišta, najbolja pH vrednost zemljišta je 4,6 - 6. Zemljište mora imati dobru drenažu, a neke vrste dobro uspevaju i u uslovima suše. Zemljište je potrebno na pravilan način obrađivati, tako da se prekrije slojem organskog đubriva koje će štititi korenov sistem i pomoći u zadržavanju vode u zemljištu.

Klima

Albicija je biljka poreklom iz tropskih predela, ali najbolje uspeva u uslovima umerene klime. Najčešće se sreće u oblastima sa mediteranskom klimom. Potrebno joj je dosta sunca, da bi razvila zdrave listove i koru i bogato cvetala, pa se zato ne sadi u senci. Optimalna temperatura za rast je 26°C, a zimi može da podnese temperature do -10°C.

Sadnja albicije

Biljka za sadnju bi prvo trebala da se gaji u saksiji dok ne razvije korenje, da bi što bolje rasla posle sadnje. Zemljište je nakon sadnje preporučljivo prekriti humusom da bi se sprečilo isušivanje. Albicija prilično brzo raste, a nakon 30 godina kreće period starenja biljke.

Vreme sadnje

Albiciju je najbolje saditi u proleće ili jesen, a idealna temperatura za sadnju je 17 - 18°C. Zemljište treba dobro pripremiti i iskopati rupu koja će biti dovoljno velika za korenov sistem. Nakon sadnje je treba redovno zalivati, a prvi cvetovi se mogu očekivati tek za godinu do dve. U zavisnosti od vrste, albicija cveta od juna do septembra, a listovi se zadržavaju na biljci sve do zime.

Sadnja iz semena

Najlakši način za sadnju albicije je putem semena. Pre nego što se presadi, mlada biljka mora dostići odgovarajuću visinu. Seme se pre sadnje potapa u vrućoj vodi na 24 sata da bi nabubrilo. Seme se sakuplja preko zime, a setva se obavlja u proleće.

Pre setve u saksiju, seme se osuši, a zatim stavlja u saksiju napunjenu kompostom pomešanim sa perlitom u odnosu 1:1. Nakon toga je dobro prekriti posudu plastičnom folijom da bi se stvorili uslovi kao u stakleniku - visoka vlažnost i temperatura. Klijanje zavisi od vrste i uslova i može trajati nekoliko dana ili nekoliko meseci.

Sadnja sadnice

Pri sadnji sadnice, treba obezbediti iste uslove koji su potrebni kod presađivanja. Sadnica bi trebala biti stara bar godinu dana. Korenov sistem je plitak, do 60 cm, ali se šiti u površinskom sloju, pa je potrebno obezbediti veliku rupu. Treba da bude udaljena 3 - 6 m od građevina ili trotoara, da ih koren ne bi oštetio. Kada se posadi, površinski sloj zemljišta oko biljke se prekriva slojem organskog đubriva, najčešće humusa.

Uzgoj u bašti

Albicija je često gajena biljka u baštama, zbog svojih lepih cvetova i listova koji su usmereni na dole i daju krošnji izgled kišobrana. Najčešće se sadi sama da bi lepota krošnje došla do izražaja. Ispod krošnje ili u blizini se mogu posaditi manje žbunaste biljke. Najviše joj odgovara osunčano mesto, dok senku loše podnosi. Dnevno joj je potrebno najmanje 6 sati sunca, pa se po tome i bira mesto za sadnju. Često se sreće u parkovima ili u drvoredima na ulicama.

Uzgoj u stakleniku

Albicija se u stakleniku gaji samo dok je u fazi klijanja i kada se biljka priprema za presađivanje na stalno mesto. Osim toga, gajenje u stakleniku na duže nije često za ovu biljku.

Uzgoj u saksijama

U saksijama se biljke gaje samo dok se pripremaju za presađivanje na stalno mesto. Trajno gajenje u saksiji se praktikuje samo kod bonsai primeraka. Za njih je potrebno obezbediti konstantnu temperaturu od 20 - 25°C.

Biljka treba da bude na suncu samo ujutro i popodne, jer ako boravi tokom celog dana, može doći do oštećenja i isušivanja biljke, što dovodi do odbacivanja listova i cvetova i uvenuća biljke. Zaliva se odstajalom vodom, a u proleće i leto zahteva češće zalivanje i prihranjivanje na svake dve nedelje.

Presađuje se svakog proleća u novu zemlju. Iskopa se rupa u koju se stavi treset pomešan sa peskom, u odnosu 1:1, a služi za bolju drenažu.

Biljke koje imaju do tri godine, ne moraju se seliti u veće saksije, može im se samo promeniti supstrat i vratiti u one u kojima su bile. Biljke koje imaju više od 3 godine se presađuju u veće saksije da bi se korenov sistem mogao raširiti, a biljka dobila dovoljno kiseonika.

Održavanje i nega

Albicija je biljka kojoj nije potrebna naročita nega. Potrebno je redovno je zalivati, naročito kada je sveže presađena, a prihranjuje se jednom u godinu dana. Mogu se i orezivati suve grane, čime joj se produžuje vek i period cvetanja i na taj način biljka sporije propada. Suve grane se odstranjuju u rano proleće, pre nego što biljka procveta. Ako je neophodno, može se orezivati u bilo koje doba godine.

Održavanje zasada

Da bi biljka bolje rasla, potrebno je redovno odstranjivanje suvih grana. Albicija najviše propada usled uvenuća do koga dolazi zbog preteranog zalivanja koje izaziva truljenje korena ili suprotno - zbog premalo zalivanja koje izaziva sušenje biljke. U hladnom periodu godine, zemljište oko biljke se štiti slojem humusa, da bi se sačuvala vlažnost.

Proređivanje

U vreme kada se odstranjuju suve grane, može se istovremeno i proređivati biljka. Na taj način joj se usporava rast. Sa vrha biljke se uklanjaju suvišni izdanci, kao i sa stabla. Potrebno je ukloniti i mlade izdanke koje rastu u podnožju stabla. Po nekim ekspertima, prilikom proređivanja, treba ukloniti i grane sa precvetalim cvetovima.

Berba

Biljka za plod ima mahune koje su dekorativne, ali se retko beru. Cvetovi se beru u komercijalne svrhe, za izradu kozmetičkih proizvoda, a koriste se i u medicini.

Skladištenje

Albicija može dobro podneti niske temperature do -10°C, pa joj nije potrebna dodatna zaštita. Skladišti se seme, kao i biljka u celosti. Seme sadrži čvrste omotače koji su nepropusni i mogu provesti više godina u fazi mirovanja. Istraživanjima je utvrđeno da je u otvorenim skladištima klijavost semena nakon pet godina oko 90%, a 33% nakon čak 50 godina.

Priprema za sledeću sezonu

Odstranjivanjem osušenih grana, omogućava se biljci da lepše cveta naredne sezone. Krošnja se oblikuje tako da listovi dobiju dovoljno vazduha i budu tamniji i duguljasti. Biljka se nakon oblikovanja i orezivanja prihranjuje, da bi se obezbedio pravilan rast. Ove mere se izvode jednom godišnje.

Bolesti

Albicija je biljka koja nije osetljiva na napad bolesti, a uglavnom ugiba zbog nepravilne nege - previše ili premalo zalivanja i nedovoljno svetlosti. Fuzarijumsko uvenuće je bolest koja izaziva veliku smrtnost kod albicije.

Fauzarijumsko uvenuće (lat. Fusarium wilt) je bolest koju izazivaju gljivice i za albiciju je smrtonosna, jer izaziva začepljenje kanala koji provode vodu u stablu. Na taj način onemogućava dospevanje vode i hranljivih materija do organa biljke i izaziva njeno uvenuće. U ranoj fazi bolesti se pojavljuju smeđe pege ispod kore stabla ili korena. U kasnijim fazama, listovi poprimaju žutu boju opadaju pre vremena. U zadnjoj fazi zahvata koru stabla, a prepoznaje se po penastoj tečnosti na njenoj površini. U roku od mesec dana, biljka odumire.

Štetočine

Bolest fuzarijum biljku uništava bez mogućnosti lečenja, ali se štetočine koje je napadaju mogu suzbijati pravovremeno. Napada je mali broj štetočina, među kojima su najčešći paukove grinje i mrežni crvi.

Mrežni crvi

Mrežni crv (lat. Homadaula anisocentra) je štetočina koja se hrani listovima albicije. Mreže se u početku nalaze na vrhovima listova, a biljka koja je jako zaražena izgleda kao spaljena. Ako napad ove štetočine još nije uzeo maha, mogu se tretirati insekticidima. U krajnjem slučaju se odstranjuju zaražene grane.

Paukove grinje

Ova štetočina takođe napada listove biljke. Hrane se biljnim sokovima i na listovima ostavljaju tragove u vidu žutih tačkica. Pojavljuju se u većem broju sa porastom temperatura. Isisavanjem sokova iz biljaka, izazivaju njeno sušenje koje je glavni razlog propadanja albicije. Kako bi se sprečio napad ove štetočine i umanjio njihov broj ako do invazije dođe, biljka se tretira insekticidima koji se prskaju sa donje strane listova na zaraženim granama.

Upotreba albicije

Albicija nailazi na sve veću primenu u kozmetici i u medicini i njeni pozitivni uticaji se još uvek otkrivaju. Naročito se ispituju cvetovi i kora stabla.

Kuhinja

U kulinarstvu se albicija koristi samo za pripremanje čaja. Ima intenzivan ukus, pa se čaju dodaju med ili šećer kako bi ukus bio prihvatljiviji. Dnevno ne bi trebalo koristiti više od 9 - 15 g ovog čaja.

Kozmetika

U kozmetici se albicija najviše koristi u proizvodima na bazi ulja. Neki delovi biljke sadrže esencijalna ulja, minerale i aminokiseline koji lekovito deluju na organizam. Imaju antioksidativna svojstva, ublažavaju pigmentacije i usporavaju starenje ćelija kože.

Zdravlje

Albicija se koristi širom sveta u različite svrhe, mada ne postoji dovoljno dokaza o njenom sigurnom korištenju. U kineskoj tradicionalnoj medicini cvetovi ove biljke se nazivaju huan hua, a kora he huan pi, a sama biljka nosi naziv i biljka sreće i koristi se za ublažavanje depresije, nesanice i stresa.

Zanimljivosti

Ovo drvo je poznato po svojim karakterističnim ružičastim cvetovima. Poreklo vodi iz oblasti sa tropskom klimom, ali se vremenom adaptirao različitim uslovima, pa se može sresti u svim delovima sveta. Može uspevati na različitim tipovima zemljišta, pa ga je jednostavno održavati.

Vodi poreklo iz Azije, a čitav rod je naziv dobio po Filippu Degli Albizziju koji ga je sredinom 18. veka preneo u Evropu. U Ameriku je prvi put biljka stigla 1745. godine i tamo je bila poznata kao biljka koja privlači kolibrije.

Osim u dekorativne svrhe, biljka se koristi i u industriji nameštaja, njena kora se koristi za proizvodnju boja. Između ostalog, ovo drvo se sadi i zbog pročišćavanja zemljišta. Poznato je i po svom nazivu uspavano drvo. Prašnici cvetova su ponekad duži od latica i privlače oprašivače - pčele, kolibrije i leptire.

Albicija se naziva i mimoza zbog sličnosti njenih listova sa listovima mimoze (lat. Acacia dealbata) koja se najčešće sreće u Evropi. Njeno korištenje u lekovite svrhe prvi put je pomenuto u spisima koji potiču iz 2. veka.

Foto: Alex / Pixabay