Maslačak

Maslačak (lat. Taraxacum officinale) je biljka koja raste širom Evrope, Afrike i Azije. Njegovo poreklo je nepoznato, ali se smatra da je biljka umereno hladne klime i deo pašnjaka. Zeljasta je biljka poznata pod latinskim imenom Taraxacum. Veruje se da njegovo ime potiče od grčke reči koja označava zapaljenje očiju. Rod maslačka pripada porodici glavočika.

Maslačak je trajna zeljasta biljka koja ima sposobnost da prezimi ispod snežnog pokrivača. Visine je 5 - 25 cm, u zavisnosti od uslova rasta. Ima tamnozelene nazubljene listove iznad kojih raste šuplja stabljika sa žutim cvetom. Glavica cveta se posle nekog vremena zatvori i osuši, a drugi put cveta seme, koje se jasno vidi. Od delikatnih padobrančića koji su povezanim semenkom sa tučkom stvara se bela kugla. Jači vetar nosi ovo seme kroz vazduh i razmnožava preko livade.

Maslačak je izuzetno izdržljiv i samoodrživ. Ovo nije kultivisana vrsta, već ona koja raste kao korov, kad se mnogobrojno seme, osim vetrom, raznese i uz pomoć nekih životinja. Ukoliko se želi gajiti za salatu, maslačak se lako uzgoji i nije zahtevan po pitanju zemljišta i nege.

Vrste maslačka

Maslačak je prepoznatljivog izgleda. Postoje razlike u izgledu vrsta maslačka koji rastu na različitoj nadmorskoj visini. Sa rastom nadmorske visine, glavice su manje, a listovi su sve veći i otporniji. On se na toploj klimi vremenom uspešno prilagodio i stvorio zaštitu, pa se u Kazahstanu od pojedinih vrsta maslačka proizvodi kaučuk. Ruski maslačak je vrsta sa manjim a otpornim listovima i cvetovima, i upotrebljava se u proizvodnji kaučuka za gume, koji ima široku primenu.

Generalno, ne postoji značajna podela sorti. Osnovni oblik biljke je isti u svim zemljama u području sa umerenom klimom, dok se oblik lista i glavice između vrsta donekle razliku. Razlika se vidi u i debljini lista. U nekim delovima istočne Evroazije cvet maslačka bude manji i svetlije boje. Međutim, način razmnožavanja je isti, kao i njegova samoodrživost i upotrebljivost na mnogo načina.

Sadnja maslačka

Maslačak može uspevati posejan ili posađen u baštama, ali ga nije dobro saditi sa drugim usevima zbog veće količine semena zbog koje se stvara opasnost da uguši druge biljke. Priprema zemljišta je ista kao i za ostale useve, oranjem na 30 cm dubine uz dodatak stajskog đubriva dok veštačka đubriva loše utiču na njegov ukus i kao i cvetanje. Maslačak je izuzetno otporan i može da raste na raznim vrstama podloge. Cvetanje maslačka je pojava u uočljiva na različitim nadmorskim visinama, od nizina do planinskih padina. Bolje je koristiti humusno i rastresito zemljište za uzgoj nego glineno i to radi olakšavanja branja i kasnije uklanjanja korena. Odabir zemljišta je važan i za kvalitet samog ploda, koji želimo da postignemo setvom naših useva.

Vreme setve

Maslačak se, kao jedna otporna biljka, seje direktno u zemlju, i u proleće. Neophodno je pravilno rasporediti seme jer se tako postiže dobijanje ravnomernih cvetnih gredica i mogućnost boljeg održavanja biljke. Ako se seje u stakleniku za kasnije presađivanje na drugu podlogu, potrebno ga je presaditi tako da budu na međusobnom rastojanju od 12 - 20 cm i tako se razviti dovoljno dugački listovi. Sadnja se vrši u jesen kako bi se biljka do proleća u potpunosti razvila i bila spremna za upotrebu. Ako se sadnja vrši u proleće, trebalo bi da se uradi do kraja aprila. Preporučuje se sadnja na većim površinama kako bi se posle sazrevanja mogla kontrolisano i mašinski brati.

Klima

Da bi sazreo i preživeo, maslačku nije potrebno da bude uzgajan na određenoj temperaturi. Iako je to višegodišnja trajna biljka, uzgaja se kao jednogodišnja biljka koja se okopava i navodnjava prema trenutnim potrebama. Korov oko njega guši razvoj korena ili same biljke, a uklanja se okopavanjem. Okopavanjem se održava i rastresitost zemljišta. Navodnjavanje se vrši samo kada su velike suše, jer zbog previše vode oko korena može doći do truljenja biljke.

Uzgoj maslačka

Uzgoj maslačka je prilično jednostavan. Osim sadnje u redovima i navodnjavanja, potrebno je još dohranjivanje azotnim đubrivom. Za organski uzgoj, dobro je godinu dana pre sejanja ili sadnje maslačka uzgajati detelinu lucerku na toj istoj njivi. U korenu te deteline nalaze se kvržice bogate azotom koje se zaoru sa zemljom i posle toga se maslačak seje direktno u tako obogaćeno zemljište.

Plodored

Zbog ogromne klijavosti maslačka, kako je već spomenuto, ne odgovara mu blizina ostalih biljnih kultura, sem zeljastih biljaka sa kojima se može gajiti, u kontrolisanim uslovima. Tu spadaju različite vrste salata, zelena salata i druge slične biljke.

Đubrenje

Đubrenje zemlje na kojoj če se sejati ili saditi maslačak je bitno za njegov pravilan razvoj kao i ukus, posebno ako se pravilno obavlja. Za maslačak je pogodna priprema zemljišta isključivo stajskim đubrivom, a ne mineralnim. Preterana količina minerala tokom letnjih meseci može naškoditi mladoj biljci, pa zato ne treba preterivati sa đubrenjem.

Razmnožavanje

Razmnožava se semenom, koje se preko livada prenosi preko vazduha, vode, pomoću životinja ili ljudi. Seme ne mora da se koristi tokom te godine kad je sakupljeno, jer može da klija u periodu od 3 godine.

Ovo je jako klijava biljka. Na jednoj zreloj rozeti se razvija nekoliko desetina semena koje mogu da klijaju na kolutu od 2 mm. Seme maslačka, osim što se prenosi vetrom, prenose i ljudi duvanjem stabljike pune semena. Takođe je moguće presađivati maslačak reznicama korena, što, međutim, zbog visoke klijavosti semena nije uobičajeno. Maslačak se u proleće prvi pojavljuje na goloj zemlji i pokriva je.

Uzgoj u plasteniku

Regulisana temperatura i vlažnost u plasteniku predstavljaju savršene uslove za rast, listanje i cvetanje maslačka i tokom čitave godine. Takođe, sadnja u ograničenom prostoru, osim sto onemogućava prenošenje semena i gušenja drugih useva, pruža mogućnost kontrole zasada i rotacije biljaka. Takva vrsta uzgoja je pogodna za masovnu komercijalnu proizvodnju.

Održavanje i nega

Korov se uklanja zbog potrebe maslačka da ne bude u senci jer je to biljka koja voli sunce i odgovara mu je dosta sunčeve svetlosti za pravilan rast i razvoj. Ne treba preterivati sa đubrivom i vodom jer to može dosta oštetiti zasad. Pored okopavanja koje smo spominjali, održavanje se vrši i tako što sečemo listova koji su postali suvišni. Tako se u mladim listovima koje konzumiramo zadržavaju sokovi i hranljive materije.

Berba

Maslačak se koristi tokom cele godine u zavisnosti od toga koji deo biljke nam je potreban. Listove treba brati u proleće zbog održavanja svežih i slatkih sokova koje konzumiramo. Takođe, beru se svetliji listovi. Cvet se takođe bere i iskorišćava. Branjem listova i cvetova, biljka oslobađa mlečnu kiselinu koja nam je iskoristiva u medicini iako nije pogodna za čuvanje. Berba korena maslačka se vrši u jesen, i to mašinski ili ručno.

Skladištenje

Sušeni maslačak je potrebno pravilno čuvati i skladištiti da bi se se zadržala njegova lekovitost. Može da se čuva u papirnoj ili platnenoj kesi uz pažnju da ne dođe do vlaženja te ambalaže i da ne bi maslačak tako istrunuo. Sveži listovi maslačka se mogu kratko držati u frižideru, na samo jedan dan. Dužim držanjem u frižideru na više dana, dolazi do gubitka sočnosti i svežine a onda i uvenuća ove biljke.

Sušenje

Kada se izvadi koren, iseče se na manje komade da se ravnomerno osuši i konzumira skroz osušen. Postupak sušenja listova se obavlja u rerni na 45°C ili u delimičnoj senci na vazduhu, ali oni trebaju da zadrži svoju zelenu boju. Osušeni maslačak se može koristiti i kao malč. Na taj način obogaćuje zemljište i zadržava hranljive materije. Tako upotrebljen je pogodan za voćnjake jer podstiče sazrevanje voća.

Bolesti i štetočine

Ova, pretežno livadska, biljka je razvila otpornost na većinu štetočina i bolesti. Bolesti koje direktno utiču na nju nisu nam poznate. Zbog mlečne kiseline koju poseduje, ne napadaju je insekti kao što je mrav ili vaška, niti biljka oboljeva od bolesti uzrokovanim vlagom ili sušom. Nije prenosilac zaraza i bezbedno je da raste sa drugim vrstama.

Upotreba maslačka

Maslačak je iskoristiv od korena do ploda. Od pamtiveka su poznata njegova lekovita i hranljiva svojstva. Svi delovi su jestivi i koriste se u raznim prilikama. Za kuvanje su Italijani još u 17. veku koristili sve delove ove biljke. Ipak, više se koristi u narodnoj nego u klasičnoj medicini jer njegovi pozitivni efekti nisu u dovoljnoj meri naučno testirani na ljudima.

Zimnica

• med od maslačka
• sirup od maslačka

Kuhinja

U kulinarstvu se može koristiti cela biljka maslačka. Najčešće se od njegovih listova pravi salata. Od cvetnih glavica koje se skuvaju sa šećerom, dobija se slatki sirup koji se koristi za spremanje nekih jela i pića.

Uglavnom se koristi kao aperitiv kojim se otvara apetit pre obroka ili kao prilog uz masna i začinjena jela baš zbog njegove gorčine.

Uz divljač se kao prilog koriste kuvani stariji listovi maslačka koji inače sadrže vitamin C, proteine i gvožđe. Preporučivo da ih koriste osobe sa problemom niskog krvnog pritiska ili sa potvrđenim nedostatkom gvožđa u krvi.

Od cvetova maslačka može da se pravi med od maslačka. Zatvoreni cvetovi su pogodni za kišeljenje i korišćenje kao začina za salate umesto mirođije.

Koren osušen i samleven može da se koristi kao zamena za kafu ili kao čaj i bogat je kalijumom i inulinom.

Zdravlje

Iako nisu potvrđeni pozitivni efekti maslačka na ljude, lekari i fitoterapeuti veruju da on pozitivno utiče na uklanjanje kamena u žuči, snižavanje krvnog pritiska, poboljšanje varenja i regulisanja nivoa glukoze u krvi. Međutim, prevelika količina maslačka može izazvati mineralnu prezasićenost.

Takođe, ne bi trebalo da ga koriste trudnice, dojilje i mala deca. Veruje se da njegova mlečna kiselina ima korist kod uklanjanja bradavica sa tela ljudi. Nekada se ova biljka koristila i za izbeljivanje kože i pega na koži.

Od osušenih listova maslačka pravi se čaj za podsticanje varenja i izbacivanje viška vode iz organizma. Koren maslačka sadrži inulin koji može povećati nivo energije. Maslačak sadrži i enzime koji mogu efikasno uticati na funkciju i zdravlje jetre.

Privreda

Pre svega, maslačak se koristi u medicini i u ishrani ljudi. Pored toga deo je ishrane životinja i sastojak preparata za zaštitu bilja. Najčešće se svež maslačak koristi u ishrani životinja. Od životinja ga pogotovo vole zečevi. Posebno je značajan za životinje koje daju mleko jer on sadrži vitamine i minerale potrebne za stvaranje mleka u mlečnim žlezdama. Koren maslačka se nasecka i prelije toplom vodom i onda se taj preparat koristi kao đubrivo i za suzbijanje brojnih štetočina, plamenjače ili pepelnice na primer. Kao đubrivo, pojačava listove i podstiče rast biljke. Pre upotrebe, preparat treba uvek razblažiti vodom.

Zanimljivosti

U prošlim vremenima, maslačak je služio u kulinarstvu i narodnoj medicini. Ova lako dostupna i izdržljiva biljka, privukla je pažnju ljudi koji su je uključili u svoj život i koriste u razne svrhe. Obzirom da je široko rasprostranjena, deo je mnogih različitih kultura. U kineskoj kulturi upotrebljavan je za lečenje hepatitisa i bronhitisa. U drugim kulturama bio je pomoć u snižavanju krvnog pritiska. Njegov izgled i uticaj na čoveka su nebrojeno puta detaljno istraženi, a brojni su spisi koji potvrđuju da je generacijama imao široku primenu.

Od 17. veka je poznato da se maslačak konzumirao redovno i to cela biljka. U tom periodu je bio deo italijanske kuhinje, pa zato imamo italijansku salatu kao jednu od poznatih primena. U mnogim receptima je maslačak deo variva, cvetnog sirupa, salata od listova ili korena.

Iako su mnogi od ovih recepata danas ostavljeni po strani, maslačak se u savremenu kuhinju vratio zbog svog pozitivnog delovanja na organizam i mnoštva hranljivih materija.

Iako maslačak raste na livadama u gradu i selu i lako se može naći, ljudi zaboravljaju koliko blagodeti ima. On je postao deo makrobiotičke i veganske kuhinje a ukus mu je posebno gorak. Međutim, ova biljka je efikasna ne samo za ljude već i životinje. Ima jako mnogo minerala i vitamina, ali i enzime koji stimulišu varenje i proizvodnju mleka kod životinja. Za preživare je jako pogodna mlečna kiselina iz same biljke.

Maslačak je bitan za pčelarstvo jer poziva pčele i bumbare da ga konzumiraju. Zato je jedan od glavnih sastojaka livadskog meda. Zbog toga što ima puno polena, koristan je za masovnu proizvodnju u toj industriji. Njegove karakteristike ga čine posebnim izvorom meda. Med od maslačka se može pripremiti i samostalno dodavanjem vode i šećera i redukovanjem. Ovo je moćan lek za jačanje imuniteta i jako koristan u zimskim mesecima.

Foto: Franz W. / Pixabay