Zelena salata (lat. Lactuca sativa) je povrće iz familije glavočika (Compositae). Sadrži oko 94% vode, 1.2% belančevina i 2% šećera. Sadrži veliku količinu vitamina B1 i B2, C, kalijuma, fosfora, gvožđa i druge mineralne materije. Gaji se najviše zbog listova koji se koriste u ishrani, najčešće u svežem stanju.
Zelena salata je jednogodišnja biljka i našla je svoju upotrebu širom sveta. Potiče iz Istočne Afrike i Zapadne Azije. Poznata je njena upotreba još u Egiptu 500 p.n.e. Veruje se da je u Grčku i Stari Rim stigla baš iz Egipta, a odande se proširila u Srednju Evropu. Postoje zapisi o glavičastoj salati koji potiču još iz 16. veka.
Korenov sistem se sastoji od glavnog korena, koji se mahom nalazi u oraničnom sloju i iz koga rastu korenske žilice prvog i drugog reda, koje se šire i na nadzemni deo biljke. Raste u vidu glavica. Listovi su sedeći, i mogu biti okrugli, ovalni, ravne ivice, ili nazubljeni, što sve zavisi od sorte.
Cvetno stablo je veoma razgranato, a na vrhovima grana se nalaze žute cvasti. Seme zelene salate je sitno, klijavost zadržava 4 - 5 godina. Zelena salata se može gajiti i iz rasade.
Vrste salata
Danas se gaji preko 200 sorti salate širom sveta, a kod nas se najviše gaji glavičasta salata, koja ima dva varijeteta - puterica i kristalka. Sorte se, prema vremenu kada dospevaju za berbu, dele na rane letnje, kasne letnje i zimske.
Spoljašnji listovi tokom rasta štite unutrašnje, koji imaju blag ukus i žutu boju. Puterice imaju manje glavice i nežnije ovalne listove, a kristalke imaju naborane listove sa nazubljenim ivicama i vidljivim lisnim žilama.
Puterica
Puterica (Butterhead) je veoma meka i sočna, sa mesnatim listovima. Boja joj je svetlozelena, a glavice velike. Ukus je blag i svež. Puterica je veoma osetljiva na stajanje, pa se mora konzumirati odmah nakon berbe.
Kod gajenja na otvorenom, težina dostiže do 500 g, a gajene u stakleniku mogu imati težinu od 100 g. Puterice koje se gaje na otvorenom, u pogledu dužine vegetacije do dostizanja tehnološke zrelosti, dele se na prolećne, letnje ili jesenje. One koje se gaje u zaštićenom prostoru, dele se na jesenje, zimske i rano prolećne varijante.
Majska kraljica
Majska kraljica pripada putericama, iz grupe ranih letnjih sorti. Ima karakteristične listove sa crvenim pegama, a u proseku je teška do 120 g.
Cazard
Cazard je takođe salata puterica, iz ranog letnjeg uzgoja. Ima veoma sjajne zelene listove, glatkih i valovitih ivica. Dobro podnosi visoke temperature i teška zemljišta.
Nansen
Nansen je zimska sorta puterice, zbog svoje velike otpornosti na niske temperature.
Malika
Malika je salata puterica, srednje rana. Na otvorenom se gaji od proleća do jeseni, a u staklenicima može da se gaji i zimi. Listovi su tamnozeleni, sa površinom koja po sebi kao da ima mehuriće.
Armore
Amore je još jedna sorta puterice. Otporna je na visoke temperature, pa se gaji u toku celog leta, a otporna je i na mozaični virus salate. Ima velike glavice, koje dostižu težinu i do 450 g. Veoma je popularna za gajenje kod nas.
Kristalka
Kristalka (Crsphead, Iceberg) ima lako lomljive listove, čija boja može biti tamnozelena, preko srednje do žutozelene, a rubovi mogu biti crvenkasti. Glavice su joj okrugle ili ovalne, zbijene i dostižu težinu i do 1 kg.
Masaida
Masaida je salata kristalka, žute boje, najviše se gaji u proleće i leto, dok se u mediteranskoj klimi može gajiti i cele godine.
Adela
Adela je sorta koja je tolerantna na mozaik virus salate i Bremiu NL 1 - 16 i zbog toga je dobar izbor za gajenje. Ima glavice svetlozelene boje, težine i preko 600 g.
Edurne
Edume je takođe salata kristalka žute boje i otporna na mozaik virus i Bremiu NL 1 - 5, i na prorastanje.
Od ostalih tipova i vrsta, treba pomenuti još i batviu - koja predstavlja prelaz između puterice i kristalke. Najtraženija sorta ovog tipa salate je Fanli, koja se može gajiti u leto i jesen, a u mediteranskim oblastima i preko zime.
Uzgoj salate
Zelena salata je biljka kojoj odgovara hladnije vreme, pa najbolje uspeva u proleće i jesen. Seme kreće sa klijanjem na 4°C, ali optimalna temperatura za klijanje i rast je 16 - 18°C. Takođe joj je potrebno i 6 - 8 sati direktnog sunca dnevno kako bi bila što kvalitetnija.
Plodored
Biljne vrste koje se najbolje slažu sa zelenom salatom su špargla, čiji se listovi šire na većoj visini i tako prave hladovinu salati, ako je previše izložena suncu, zatim luk, cvekla, paštnjak, šargarepa i ren, čiji su korenovi sistemi plitki i dopuštaju salati da razvije svoj koren.
Kadifice su dobar prirodni način borbe protiv puževa, koji često napadaju zelenu salatu, a takođe i neven, koji ih drži na odstojanju. Beli luk, repa i vlašac odbijaju lisne vaši, a aromatično bilje kao što je žalfija, nana, korijander, tera štetne insekte i privlači korisne.
Zalivanje
Zelenoj salati je potrebno vlažno zemljište sa dosta humusa i organske materije. Tokom gajenja joj treba mnogo vlage, oko 15 l/m2, dva puta nedeljeno. Biljke je najbolje zalivati kada je oblačno vreme, a ne kada je jako sunce, jer to može dovesti do opekotina na listovima.
Đubrenje
U toku zalivanja, zelena salata se može prihranjivati mineralnim đubrivom. Veoma je osetljiva na veće koncentracije soli u zemljištu, a optimalna pH vrednost zemljišta se kreće između 6 i 7.
Što se tiče đubrenja, predsetveno rano u proleće se može uneti 150 kg/ha mineralnog đubriva, a tokom vegetacije se prihranjuje.
Razmnožavanje
Zelena salata se najčešće razmnožava semenom, i uglavnom je nije potrebno pripremati za dalju sadnju. Ipak, moguće je i razmnožavanje vegetativno, iz stabljike ili lista. Na ovaj način se, za razliku od luka ili celera, ne može ponovo dobiti cela glavica salate, već samo nekoliko listova. Zelena salata uzgojena iz lista će se najpre ukovrdžati, a zatim početi da formira glavicu.
Ostatak lista ili stabljike se stavlja u vodu, na svetlo mesto i vodu u posudi treba menjati svakih 2 - 3 dana. Uskoro će se na dnu pojaviti korenje. Posle 10 - 12 dana salata dostiže svoj maksimalni rast. Ako se ostavi duže od toga, dobija vretenast izgled i gorak ukus. Maksimalan porast se prepoznaje po plavkasto zelenoj boji listova, a glavno stablo tera u vis i listovi postaju ređi.
Presađivanje
Presađivanje sadnica zelene salate se obavlja u kasnijim fazama rasta, u vreme kada salata koja je posejana napolje tek niče. Kada se obavlja direktna setva, često je potrebna i dodatna, posle koje se izvodi proređivanje, da bi se dobio odgovarajući sklop biljaka. Presađivanje se obavlja jednostavno, sadnjom sadnica u zemlju.
Zemljište
Obrađivanje zemljišta treba obaviti na dubini 20 - 25 cm, a kako je korenov sistem kod zelene salate vrlo plitak, mineralna đubriva se ne zaoravaju, već se redovnim zalivanjem pomaže njihova migracija do odgovarajuće dubine. U jesen se zemljište zaorava zajedno sa stajskim đubrivom ili kompostom. U zaštićenom prostoru, obrada zemljišta je jednostavna, jer je sam supstrat kvalitetan. Ako je došlo do sabijanja zemljišta tokom gajenja pretkulture, takve delove je potrebno obraditi podrivačima, kako bi se obezbedilo rastresito zemljište do dubine od 40 cm.
Klima
Zelena salata dobro uspeva u hladnijim uslovima gajenja, a optimalne temperature su 10 - 15°C. Na temperaturama od 20 - 25°C, salata cveta i odlazi u seme. Loše podnosi visoke temperature, može izdržati nekoliko dana na 25 - 30°C, ako su noći hladnije.
Svetlost
Kod sadnje na otvorenom, zelena salata raste najbolje u uslovima kratkog dana i dužih noći, kada se razvijaju listovi. Leti, kada se noći skraćuju, počinju da proizvode seme, pre nego što nastupi zima. U zatvorenom prostoru, biljku treba održati u prvoj fazi što duže, tj. biljke treba da provedu u mraku više od pola dana, kako bi se što kasnije razvijali reproduktivni organi.
Sadnja salate
Glavni uslov kod sadnje zelene salate je zemljište koje je kvalitetno i bogato humusom i koje dobro zadržava vodu. Salata ima kratku vegetaciju, pa je u toku jedne godine moguće imati 2 - 3 berbe zelene salate. Često se gaji kao međukultura, a dobro bi bilo da bar jedna pretkultura bude biljka iz druge familije, iako se može duže vremena gajiti na istoj površini.
Vreme sadnje
Do maksimalnog prinosa, potrebno je da prođe oko 45 - 55 dana od sadnje. Najbolje je zelenu salatu gajiti u proleće i jesen. Minimalna temperatura za klijanje je 2 - 5°C, a najbolje se razvija na temperaturama 15 - 20°C, kada može da nikne za 3 - 5 dana. Proizvodnja u zatvorenom prostoru je veoma jednostavna. Sadnice gajene u stakleniku dospevaju za presađivanje već za 20-ak dana. Pre nicanja temperatura bi trebala biti 15 - 18°C, a posle nicanja 10 - 12°C.
Salata koja se posadi kasno u jesen, može da nastrada od jakog vetra, pa je treba zaštiti agroplatnom, čime joj se obezbeđuje i toplija sredina. Ako zelenu salatu sadimo u proleće, moramo voditi računa o tome da prilikom porasta temperature salata može naglo da izraste. Takođe, treba imati na umu da salata brže klija i niče kada je izložena svetlu.
Sadnja iz semena
Ako se zelena salata planira gajiti stalno na istom mestu, treba praviti redove koji su duboki 1 - 2 cm u koje se seje seme. Salata se proređuje nakon nicanja dok se ne postigne da razmak među biljkama bude 20 - 30 cm, a razmak između redova 30 cm. Biljke koje se iščupaju proređivanjem mogu se dalje saditi, ili se konzumirati. Zelenu salatu je najbolje sejati u razmacima od nekoliko dana. Bitno je imati na umu da se biljke bolje razvijaju kada se gaje iz sadnica.
Sadnja sadnice
Sadnice se sade u vlažno zemljište i odmah zatim zalivaju. Sade se do korenovog vrata, da bi se zaštitile od truljenja. Razmak zavisi od bujnosti sorte, i od korišćenja mehanizacije. Bujnije sorte se sade na razmak od 20 x 20 cm, a one manje bujne na razmak od 30 - 40 cm između redova i 25 - 35 cm u redu.
Uzgoj u bašti
Površinski sloj zemljišta pri setvi na otvorenom treba da bude dobro usitnjen, a ako je zemljište teže, treba zaorati treset, da bi se popravila struktura zemljišta i očuvala vlaga. Kod ranog uzgoja, najbolje je birati lakša zemljišta, koja će se brže zagrejati, ali zelenoj salati generalno najviše odgovaraju zemljišta koja su srednje teška i dobre strukture.
Uzgoj u stakleniku
Zelena salata se jednostavno gaji u zatvorenom prostoru, a kako ima kratak period vegetacije, dobra je u stakleničkim plodoredima. Može se uspešno gajiti i zimi, jer nema velike potrebe za toplotom i svetlošću. U staklenicima i plastenicima se uglavnom gaji u više navrata, zbog što boljeg iskorištavanja prostora. Sadnice se gaje u presovanim tresetnim kockama, ili u plastičnim posudicama.
Zasejane tresetne kocke potrebno je zaliti i prekriti folijom dok biljke ne počnu da niču. Do nicanja bi temperatura trebala iznositi 15 - 18°C, a nakon toga 10 - 12°C. Optimalna vlažnost vazduha bi trebala biti 60 - 70%. U dobrim uslovima, sadnice su spremne za presađivanje nakon 20-ak dana. Biljke se presađuju na 15 - 20 cm. Kako bi se salata mogla brati početkom decembra, setva se obavlja oko 20. oktobra, a rasađuje se nakon mesec dana.
Uzgoj u saksijama
Zelena salata je veoma nezahtevna biljka i jednostavno se gaji, pa se može gajiti i ako nemate baštu, u saksijama na balkonu. Gradska toplota i zaštićenost od mraza i vetra veoma prijaju salati. Takođe, gajenjem u gradu se mogu izbeći bolesti koje se često javljaju u baštama. Postoje i posebne salate koje su namenjene gajenju u saksijama, a nazivaju se mikrosalate. One se ne beru na klasičan način, već se samo više puta u godini odsecaju makazama. Najveću popularnost ima rukola, koja je gorkastog ukusa i često se služi u kombinaciji sa drugim salatama.
Kod gajenja na balkonu, mora se voditi računa o zalivanju biljaka, a osim toga, ovakvo gajenje je slično gajenju u bašti. U periodima velikih vrućina, biljke moraju imati više vode nego inače, kako bi se podstakao vegetativni rast i sprečio razvoj cveta i semena.
Održavanje i nega
Zelena salata najbolje uspeva na zemljištu koje je hladnije, rastresito i ima dobru drenažu. Ako zemljištu dodamo organsku materiju, kao što je stajnjak ili kompost, to će poboljšati drenažu i obezbediti hranljive materije i poboljšati uslove za gajenje salate.
Održavanje zasada
Održavanje zasada nije zahtevno, potrebno je samo redovno uništavanje korova, zalivanje, zaštita od štetočina i eventualno proređivanje. Uz ove mere, zelena salata brzo dospeva za berbu.
Proređivanje
Proređivanje sadnica se obavlja samo jednom, ali ako je mnogo biljaka, mogu se prorediti i u dva navrata. Proređivanje je bitno obaviti iz više razloga. Na taj način se biljkama omogućava bolja cirkulacija vazduha i veća otpornost na bolesti i trulež. Biljke dobijaju dovoljno prostora za rast kako bi ostvarile puni potencijal. Takođe se dobija bolji ukus zelene salate, jer sorte koje su pregusto posađene, mogu imati gorak ukus.
Berba
Berba se obavlja kroz 5 - 10 dana. Glavice se beru kada dobiju određenu veličinu i oblik, ali ako se uzgajaju za tržište, berbu diktiraju potrebe tržišta, pa se berba često obavlja i ranije. Zrelost zelene salate se može utvrditi tako što dlanom dodirnemo vrh glavice. Berba se odvija tako što se seče odmah iznad prvog prstena, a može se obavljati ručno ili mehanički.
Skladištenje
Zelena salata može da se skladišti na 2 - 3 nedelje u hladnjačama pri temperaturi od 1 - 2 °C i vlažnosti vazduha od 95%.
Priprema za sledeću sezonu
Zelena salata se može saditi tri godine na istom mestu. Zbog toga je potrebno obaviti trogodišnju pripremu, prema kojoj se biljke dele na žetvene grupe - salata je lisnati usev, zajedno sa špenatom i kupusnjačama - kafriol, brokoli, prokelj. Posle berbe, zemljište se dobro okopa i nađubri i tako pripremi za narednu godinu. Kada prođe tri godine gajenja zelene salate na istom zemljištu, ona se zamenjuje kulturom iz iste žetvene grupe.
Bolesti
Zelenu salatu najčešće napadaju sledeće bolesti: plamenjača, bela trulež korena i siva plesan, ali mogu se javiti i prstenasta pegavost, rđa, pepelnica i neke druge. Pri tretiranju bakterijskih bolesti, koriste se hemikalije koje imaju određenu karencu koja se mora poštovati.
Bela trulež korena
Ova bolest se javlja prilikom gajenja u zatvorenom prostoru, a može uzrokovati štetu i pri gajenju na otvorenom, ako se ne vodi računa o plodoredu. Parazit napada koren biljke gde se zatim javlja trulež. Nastupa u svim fazama razvoja biljke, ali najviše pre tehnološke zrelosti. Sve zaražene biljke moraju se uništiti, a nakon berbe treba sakupiti opale listove, kako ne bi došlo do ponovne infekcije. Protiv ove bolesti najbolje se pokazala mera sterilizacije vodenom parom.
Plamenjača
Plamenjača je bolest koja napada zelenu salatu, endiviju i radič u svim fazama razvoja. Biljke koje su tek iznikle, uvenu usled napada plamenjače, a na listovima koji su se razvili, pojavljuju se različita oštećenja. Prepoznaje se po tome što listovi dobiju svetlozelenu ili žutu boju, a stariji listovi se stanje i suše i postaju providni. U borbi protiv ove bolesti značajnu ulogu ima plodored, sterilizacija zemljišta i uklanjanje zaraženih ostataka. Često je potrebna i hemijska zaštita.
Siva plesan
Siva plesan se javlja na salati, endiviji i radiču u svim fazama razvoja, ali i prilikom transporta i skladištenja. Kod starijih biljaka, zaraza se može prepoznati po tamnijim delovima, koji su vodenasti i nalaze se na listu, a kasnije se prevlače sivim micelijem. Najviše su ugroženi listovi biljaka, ali može napasti i koren i tada čitava biljka propada. Siva plesan se uglavnom uništava fungicidima kao što su Ronilan i Kidan.
Štetočine
Zelenu salatu napadaju mnogobrojne štetočine. Neke od najčešćih su puževi, gusenice i lisne vaši.
Lisne vaši
Lisne vaši ugrožavaju zelenu salatu na četiri načina. Prvo uzimaju vodu i hranljive materije iz tkiva biljaka, a usled toga dolazi do smežuravanja lista i odumiranja mladih biljaka. Takođe deluju kao prenosnici virusa, kao što je virus mozaika salate. Takođe stvaraju taloge medne rose na listovima, usled koje dolazi do razvoja čađave plesni. Lisne vaši se mogu suzbiti nastanjivanjem njihovih prirodnih neprijatelja, kao što su bubamare, čipkarice, cvetne muve, kukuljice, parazitske ose i ptice.
Gusenice
Grupa štetočina koje najviše ugrožavaju zelenu salatu su iz porodice Lepidoptera (gusenice), u koje spadaju i mnoge varijante kukuruzne ušne gliste i sikavice. Svaka od ovih vrsta ima različite životne cikluse i navike u prehrani, napadaju različite delove salate, ali sve sa istim posledicama - ostavljaju rupe na listovima salate. Uništavaju se primenom odgovarajućeg insekticida.
Puževi
Puževi se najviše hrane nežnim mladim listovima zelene salate i mogu pojesti čitave nasade, tako da ne ostane ni trag od njih. Preko dana se kriju u korovu, među biljnim ostacima, daskama, kamenjem, malčom, bilo čemu što se nalazi u blizini zemlje. Zbog toga se područje oko izdanaka salate mora održavati čistim, kako se ne bi imali gde sakriti. Korištenje navodnjavanja kap po kap, da bi se smanjila vlažnost zemlje, takođe može biti od pomoći. Neke vrste biljaka prirodno odbijaju puževe, a to su begonija, lavanda, geranijum, fuksija, žalfija, ruzmarin. Ako se ove biljke posade u redovima salate ili u blizini, mogu biti od velike pomoći.
Upotreba salate
Zelena salata se najčešće koristi u ishrani, ali može biti i merač količine herbicida u zemljištu.
Kuhinja
Zelena salata je savršena dijetalna namirnica, jer na 100 g ima samo 14 kalorija. Sadrži mnogo vitamina i minerala, a uz to i limunsku i jabučnu kiselinu, koje joj daju prijatan ukus. Supstance koje salati mogu dati gorak ukus su laktopirin, laktocerol, neolaktucin i laktucinske kiseline, mogu poboljšati probavu i deluju na apetit. Zelena salata se u ishrani koristi uz mnoge namirnice, dobra je u kombinaciji sa mesom, povrćem, začinima, umacima. Sveži listovi mogu biti samostalna salata, prelivena jednostavnim umakom. Takođe se njom obogaćuju sendviči i mnoga druga jela.
Salata kao herbicid
Zelena salata je veoma osetljiva na prisustvo herbicida i neće uspevati na zemljištima koja ih sadrže. Mogućnost da utiče na herbicide u zemljištu je jedna od najznačajnijih osobina salate. Odavno je poznata kao merač zatrovanosti zemljišta herbicidima, pa je uzgajivači biljaka koriste kako bi saznali kakvo je stanje sa herbicidima u zemljištu na kome žele da sade druge biljke.
Zanimljivosti
Prva saznanja o zelenoj salati prikazuju rezbarije u hramu u Kamaku. Salatu su kultivirali stari Rimljani, dok su u drevnom Egiptu smatrali da je salata afrodizijak.
Poznati grčki lekar Hipokrit je delio zelenu salatu kao lek, a Persijanci su je upotrebljavali kao sredstvo za uspavljivanje, koje je na sebi oprobao i starorimski lekar Galen.
Među najpoznatije kultivare zelene salate spadaju: rukola, endivija, radič, matovilac, hrastov list.
Foto: HolgersFotografie / Pixabay
Ostavite odgovor