Lucerka

Lucerka (lat. Medicago sativa) je višegodišnja biljka koja se koristi kao stočna hrana. Pripada rodu Medicago i familiji mahunarki, u koju spadaju i soja, grašak, kikiriki, bob, badem i rogač. Smatra se takođe da je ima i lekovita svojstva.

Koren lucerke je dubok i razvijen, vretenast. Prve godine koren ide do 1,5 - 2 m u dubinu, a kasnije i do 4 - 5 m, pod uslovom da je zemljište propustljivo i da se u zoni korena ne nalaze veće količine podzemne vode.

Lucerka ima zeljastu stabljiku, koja je meka i sočna, dok se ne formiraju pupoljci i započne cvetanje, kada brzo postaje žilava i gruba. Visina biljke zavisi od uslova u kojima raste. Ako su uslovi povoljni, može dostići visinu od 80 - 100 cm, ponekad čak i do 150 cm. List kod lucerke je složen, ima 3 liske i 2 mala zaliska, jajastog je oblika, a boja može biti od svetlo do tamno zelene. Predstavlja najhranljiviji deo lucerke.

Cvetovi formiraju grozdaste cvasti i privlače insekte koji oprašuju biljku. Plod je mahuna, koja je spiralno uvijena i sadrži desetak semenki.

Lucerka predstavlja jednu od najstarijih krmnih biljaka, koja se gaji još od 7. veka u Mesopotamiji, a u Grčku je stigla u 5 veku u vreme persijskog rata. Danas su najveći proizvođači lucerke Francuska i Španija, odakle se izvozi u celu Evropu. Gaji se širom sveta, na svim kontinentima.

Nadzemni delovi su bogati proteinima i vitaminima i od njih se dobija stočna hrana u različitim oblicima - seno, silaža, zelena stočna hrana i brašno.

Vrste lucerke

Danas se širom sveta gaji veliki broj vrsta lucerki, koje su prilagođene različitim uslovima gajenja, načinima gajenja i upotrebi. Stalno se stvaraju nove i poboljšane sorte lucerke.

Dunjica ili hmeljasta lucerka

Hmeljasa lucerka (lat. Medicago lupulina) se sreće kao samonikla biljka širom Evrope i Azije. Kao gajena biljka se prvi put javlja u Engleskoj u 17. veku, a danas se gaji širom sveta. Razlikuju se jednogodišnje, dvogodišnje i trogodišnje forme ove sorte. Što je klima toplija, javljaju se dugovečnije forme.

U prirodi se najčešće sreće na livadama, nešto ređe na oranicama i pašnjacima. Raste u nizijama, ali može se gajiti u brdskim i planinskim oblastima, do 2.500 m nadmorske visine. Koren joj je vretenast i dubok do 50 cm. Stablo je tanko i razgranato, visine od 100 - 150 cm. List se sastoji od tri liske, jajastog oblika, po ivicama nazubljen.

Cvetovi su žuti i sitni, formiraju glavičastu cvast koja se sastoji od 10 - 20 cvetova. Cvetanje traje od maja do kraja avgusta. Plod je mahuna, koja pocrni kad sazri. Seme je bubrežasto, žućkasto i sitno, neujednačeno sazreva i osipa se. Biljka niče za 6 - 8 dana, a za klijanje semena je potrebna temperatura od minimalno 2°C. Veoma je popularna na prirodnim i veštačkim pašnjacima, ima veoma dobar kvalitet, ali ne proizvodi mnogo nadzemne materije.

Žuta lucerka

Žuta lucerka ili peskara (lat. Medicago falcata) je biljka koja raste kao divlja širom Evrope i Azije. Najčešće se seće u nizijskim i brdskim oblastima, na suvim livadama i pašnjacima, retko raste u planinskim područjima. Počela se gajiti u 19. veku, dok se danas veoma retko gaji, jedino u severnim, hladnijim oblastima.

Višegodišnja je biljka koja može živeti 15 godina, pa i duže. Razmnožava se vegetativnim putem, veoma brzo i tako se samoobnavlja u prirodi. Koren žute lucerke je veoma dubok i razvijen, sa dosta bočnih korenova. Stablo doseže visinu od 40 - 60 cm, a ponekad i 80 - 100 cm. Nakon cvetanja, stablo brzo postaje grubo.

Ima sitne listove, nazubljene po ivicama. Cvetovi su žuti i sitni, formiraju grozdastu cvast ssa 20 - 30 cvetova. Plod je mahuna, srpastog oblika, kada sazri tamne je boje. Seme je žuto, sitno i nepravilno i potrebna mu je temperatura od najmanje 1 - 2°C da bi klijalo.

Optimalna temperatura za rast je 25 - 30°C. Ova vrsta lucerke je od svih krmnih biljaka najotpornija na sušu. Može se sejati u martu i aprilu, ali i u avgustu i septembru, na dubinu od 1 - 2 cm. Koristi se u periodu od 6 - 10 godina. Produkuje znatno manju količinu nadzemne materije i semena. U prirodi se ukršta sa M. sativa i nastaju hibridi. Kod nas se gaji kao krmno bilje.

Sadnja lucerke

Prilikom setve lucerke, važno je voditi računa o vremenu i načinu setve i o količini semena koje se koristi. Najbolje vreme za setvu je ono koje će joj obezbediti da brzo i normalno nikne i nastavi dalji razvoj.

Vreme sadnje

Lucerka se najčešće seje u proleće (mart, prva polovina aprila), a može se sejati i u kasno leto ili ranu jesen da bi biljka imala vremena da razvije 8 - 12 listova i kako bi mogla prezimiti.

Sadnja iz semena

Seme za setvu ne bi smelo biti starije više od 3 godine i trebalo bi imati dobru klijavost od 90 - 95%. Seme koje je starije od toga, može se takođe koristiti, ali se povećava količina semena po hektaru.

Najbolje je koristiti sejalice, koje će praviti redove od 10 - 15 cm. Na taj način se omogućava optimalan razmak između biljaka i obezbeđuje veći prinos. Ručna setva je teorijski moguća, ali se ne praktikuje. Optimalna dubina setve je 1.5 - 2 cm. Setvena norma je 25 - 30 kg semena po hektaru, da bi se dobila gustina od 700 - 800 biljaka po metru kvadratnom.

Uzgoj u bašti

Lucerka je veoma laka za gajenje i lako se razmnožava. Lako se prilagođava različitim tipovima bašti i podnosi različite uslove gajenja. Vrlo je otporna na sušu i ne prijaju joj vlažna mesta, koja mogu dovesti do pojave plesni. Potrebno joj je mesto na kome ima dosta sunca. Takođe, zemljište treba da ima dobru drenažu i pH vrednosti 6.8 - 7.5. Pre sadnje treba dobro očistiti mesto na kome će se gajiti i ukloniti sve prepreke, a zatim dobro obraditi. Seme lucerke se može nabaviti u većini prodavnica.

Uzgoj u saksijama

Potrebno je odabrati mesto sa dovoljno svetlosti, koje nije previše udaljeno od direktnog izvora toplote i sunčeve svetlosti.

U veliku i široku staklenu posudu stavi se seme lucerke i potapa u toploj vodi oko 3 sata. Otvor posude se pokriva poroznom tkaninom, koja se učvrsti gumicom. Zatim se voda procedi i ostavlja pod uglom, okrenuta otvorom na dole. Na taj način voda se slobodno cedi i poboljšava se dovod vazduha.

Posuda se puni mlakom vodom dva puta dnevno, dobro promeša, a zatim ocedi. Posle 3 - 5 dana trebale bi se pojaviti klice dovoljno velike za jelo. Izvade se iz posude i dobro isperu pre konzumacije.

Uzgoj lucerke

Lucerka se najčešće gaji kao biljka za ishranu stoke ili kao usev za pokrivanje zemljišta. Veoma je hranljiva i prirodni je izvor azota. Poboljšava kvalitet zemljišta i kontroliše eroziju. Njen razvijen korenov sistem povoljno utiče na zemljište i biljke koje se gaje na njemu.

Plodored

Lucerka se ne gaji u monokulturi. Ukoliko se duže gaji na istom zemljištu ili se posle nje sade neke druge leguminoze, smanjuju se prinosi i povećava rizik od bolesti i štetočina. Zbog toga lucerku treba gajiti u plodoredu 3 - 5 godina i praviti pauzu u gajenju na istom zemljištu barem 4 godine.

Kao predusevi, najbolje za lucerku su okopavine (krompir, kukuruz, repa, duvan). Može se gajiti i nakon strnih žita (pšenica, raž, ječam), ali se nakon njih mora dobro pripremiti zemljište. Lucerka je veoma dobar predusev za mnoge useve, naročito okopavine, strna žita i uljane kulture.

Da bi odmorili zemljište, možemo na tom zemljištu uzgajati bokvicu na godinu dana.

Blizu lucerke može se saditi i kumkvat, jer njemu treba azot kojim lucerka obogaćuje zemljište.

Zalivanje

Lucerka ima velike potrebe za vodom. Prilično je otporna na sušu, ali uglavnom odrasle biljke, dok mlade nisu toliko otporne. Velike količine vode su potrebne da bi lucerka dala što više prinose.

Đubrenje

Da bi biljka što bolje rasla, potrebno joj je obezbediti velike količine hranljivih materija. Lucerki je najpotrebniji azot, a zatim fosfor i kalijum. Jedan deo azota u zemljištu obezbeđuju bakterije koje se nalaze na kvržicama korena leguminoza, a ostatak se dodaje đubrivima. Da bi se biljka pravilno razvijala potrebni su joj i mikroelementi kao što su bor, mangan i magnezijum.

Zemljište

Lucerka najbolje uspeva da dubokim, plodnim i rastresitim zemljištima, umerene vlažnosti. Reakcija zemljišta bi trebala biti neutralna do slabo alkalna ili slabo kisela. Takva zemljišta se mogu između ostalog naći u rečnim dolinama.

Klima

Najviše joj odgovara umereno vlažna i topla klima, ali se lako prilagođava i manje pogodnim uslovima, tako da je uspela da se raširi po čitavom svetu. Da bi intenzivno rasla potrebno joj je mnogo toplote. Odraslim biljkama više odgovaraju niže temperature, a mlade biljke mogu biti oštećene na nižim temperaturama, dok na temperaturama ispod nule odumiru.

Održavanje i nega

Valjanje nakon setve lucerke je obavezno, bez obzira na koji način je posejana. Ne izvodi se jedino ako je neposredno posle setve pala kiša.

Faza mirovanja

U ovoj fazi se uništavaju zimski i ranoprolećni korovi. Na ovaj način se postižu veći prinosi sena. Za uništavanje korova, koriste se odgovarajući herbicidi.

Održavanja zasada

Mlada biljka lucerke može biti ugrožena korovima, pa ih je potrebno uništavati na vreme. Naročito su osetljive u periodu od nicanja do prve košnje. Ako se usev zakorovi, biljke se razvijaju sporije i deformisane su, ukorenjavanje je sporije i stabla imaju manje listova.

Orezivanje

Na dužinu života, kvalitet i produktivnost lucerke veliki uticaj ima broj košenja. Najvažnije je košenje u fazi punog cvetanja i formiranja semena.

Za proizvodnju veće količine, treba kositi lucerku ranije. Česta košenja dok je biljka još mlada, smanjuje ukupne prinose, ali povećava kvalitet stočne hrane i udeo proteina u njoj. Na prinos u narednim godinama, povoljno utiče rano i često košenje. Ako se kosi kasnije, dobija se manji prinos i slabiji kvalitet stočne hrane.

Berba

Lucerka se može sušiti prirodno ili veštačkim putem, kako bi se dobilo seno. Prirodnim putem se suši kada se ostavlja da se osuši na zemlji pod dejstvom sunca. Na ovaj način se brže osuši, lakše se spremi seno, ali su gubici najveći. Sušenje na specijalnim konstrukcijama je bolje, naročito ako ima vetra i gubici su na ovaj način manji. Traje od 10 - 15 dana.

Skladištenje

Potrebno je obezbediti dobro mesto, obaviti pripremu i zaštitu skladišta, kako bi čuvanje bilo što uspešnije. Unapred pripremljene bale sena čuvaju se na poluotvorenim mestima. Bale se prekrivaju plastičnim folijama, da bi se smanjio uticaj padavina i da bi se zaštitile od glodara.

Priprema za sledeću sezonu

Vreme koje prođe između pretposlednjeg i poslednjeg košenja ima najveći uticaj na prinos u narednoj godini. Trebalo bi da prođe bar 40 - 50 dana, a najbolje je kositi na visinu od 5 - 6 cm.

Bolesti

Bolesti mogu uticati na smanjenje prinosa i kvaliteta lucerke, i na smanjenje hranljivih materija u njoj, što joj umanjuje tržišnu vrednost. Gubici izazvani bolestima se ponekad uočavaju veoma brzo, ali najčešće su skoro neprimetni i postepeno smanjuju prinose.

Plamenjača

Ovu bolest izaziva gljivica Peronospora aestivalis. Najupečatljiviji simptomi su mrlje na listovima, koje mogu biti svetložuta do sivkasta, od kojih čitav nasad dobija svetliji izgled. Gljivične bolesti se uglavnom prvo javljaju na donjim listovima, a zatim se penju na više. Može se pojaviti i plesan, koja se prvo uočava na mlađim listovima pri vrhu biljke. Listovi koji su zaraženi, često se krive i uvijaju. Infekcija može zahvatiti čitavu biljku zbog čega ona sporije raste i razvija se.

Antrakoza

Ugrožene biljke su slamaste na dodir. Listovi često požute, a zatim venu i poprimaju smeđu boju. Vrh stabla se često savija. Na donjim delovima biljke se javljaju sivosmeđe lezije, koje su po rubovima ljubičaste. Na njima se uočavaju crne tačkice koje predstavljaju spore gljiva. Lezije se sastavljaju i stvaraju velike površine nekrotičnog tkiva. Uzročnik može doći i do vrha biljke i prouzročiti njeno truljenje, pa ona dobija plavocrnu boju.

Štetočine

Najčešće štetočine koje napadaju mlade biljke lucerke su pipa, lisne vaši i sovice, koje mogu da ih oštete ili čak unište. Starije biljke ugrožavaju i miševi koji grickaju koren i nadzemne delove lucerke.

Lucerkina pipa

Pipa je veoma česta štetočina kod lucerke. Osim lucerke, ugrožava i druge biljke kao što su pasulj, repa, vinova loza i dr. Najveću štetu može napraviti na mladim biljkama u proleće. Odrasli insekti su veličine 9 - 12 mm. Napadaju biljku noću. Larve žive na korenu lucerke, a odrasli insekti na površini.

Simptomi pojave ovih štetočina su pregriženi vrhovi biljaka. Pri većem napadu ovih insekata, potrebno je duboko preorati zemljište. Polažu jaja u maju, a nakon 15 dana se legu larve koje ulaze u koren.

Lisna vaš

Lisne vaši mogu biti različite veličine, oblika i boje (crvene, crne, zelene). Najčešće su veličine do 4 mm. Prave rupice na listovima i isisavaju biljne sokove. Za sobom ostavljaju lepljivi trag na listovima, koji je često podloga gljivičnim bolestima.

Upotreba lucerke

Lucerka (Medicago sativa) ili Alfalfa je veoma stara biljka, koja se vekovima unazad gaji za proizvodnju stočne hrane. Na ceni je zbog visokog sadržaja proteina, vitamina i minerala.

Osim što se koristi kao stočna hrana, dugo se koristila i kao lekovita biljka. Seme ili osušeni listovi se koriste kao dodatak ishrani, a takođe i klice lucerke koje su veoma hranljive.

Kuhinja

Lucerka se najčešće koristi u ishrani stoke, mada stabla i isklijala semena mogu da se koriste i u ljudskoj ishrani. Najviše se gaji za proizvodnju sena, a često i za silažu. Dehidrirana služi za izradu peleta ili u ishrani.

Klice lucerke se često koriste kao dodatak salatama ili sendvičima. Mogu se kupiti u prodavnici zdrave hrane ili ih naklijavati kod kuće. Da bi sami napravili klice kod kuće, na 2 kašike semenki lucerke doda se 2 - 3 puta veća količina hladne vode. Klice se mogu osušiti u rerni na 1 - 2 minuta, da bi bile hrskave. Moraju se izvaditi pre nego što dobiju braon boju. Takve se takođe mogu koristiti kao dodatak raznim jelima.

Klice je potrebno iskoristiti u roku od 4 dana. Pre konzumacije, treba ih pregledati i izbaciti one koje su tamne ili ljuspaste, da ne bi u organizam uneli bakterije koje se nalaze u oštećenim klicama.

Zdravlje

Lucerka se najčešće koristi kao biljni dodatak jelima ili u obliku klica. Listovi i semenke se prodaju kao dodaci ishrani, a ne kao hrana, pa ne postoje precizni podaci o njihovoj hranljivoj vrednosti i sadržaju vitamina i minerala. Uglavnom sadrže veću količinu vitamina K, ali i mnogo drugih hranljivih materija, kao što su vitamin C, bakar, folati i mangan. Klice takođe sadrže ove hranljive materije i imaju malu kalorijsku vrednost.

Lucerka dokazano smanjuje nivo holesterola, a u tome verovatno učestvuju saponini koje sadrži u većoj količini.

Veruje se da lucerka ima mnogo zdravstvenih benefita, ali samo su neki i naučno dokazani. Poboljšava metabolizam, ublažava simptome menopauze i ima antioksidativno dejstvo.

Neki ljudi ne bi smeli konzumirati lucerku, a to su trudnice, osobe sa autoimunim poremećajima ili kompromitovanim imunim sistemom, kao i ljudi koji uzimaju sredstva za razređivanje krvi.

Lucerka se konzumira u vidu suplemenata ili se jedu klice koji su dobar dodatak salatama, sendvičima i sl. Klice se mogu kupiti gotove ili se naklijavati lucerka kod kuće.

Kozmetika

Lucerka je pronašla svoje mesto i u kozmetičkoj industriji. Koristi se za negu kože, ulazi u sastav proizvoda za kupanje i negu tela, u lekovite svrhe, za negu kose i izradu sapuna. Proizvodi koji sadrže lucerku su najčešće sapuni, šamponi i balzami, losioni, kreme, masti, pilinzi, soli za kupanje, tonici za lice, ulja za masažu, maske za lice, bombe za kupanje, tretmani za stopala.

Zanimljivosti

U Iranu su pronađeni ostaci lucerke koji su stari više od 6.000 godina. Najstariji pisani podaci o lucerki potiču iz Turske, 1300 g p.n.e. Lucerka je verovatno prvi put bila pripitomljena u oblastima Irana, Turske, Kavkaza, Turkmenistana i drugih delova Male Azije. Imala je veliku važnost za rane vavilonske kulture (Grci, Rimljani, Persijanci), gde je služila kao hrana za konje koji su učestvovali u ratovima.

Naziv lucerka potiče od arapske i persijske reči koja ima značenje "najbolja hrana za stoku" i "konjska snaga". Kolonisti sa istoka Sjedinjenih Država, uključujući Džordža Vašingtona i Tomasa Džefersona, gajili su lucerku na malim površinama. Svoju popularnost doživela je tek nakon Zlatne groznice 1849.

Konji, govedina i mleko su bili od velike vrednosti, jer su služili kao hrana i kao radna snaga. Danas je lucerka rasprostranjena u gotovo čitavom svetu i četvrta je gajena biljka po površini koju zauzima.

Foto: jmklatte / Pixabay