Rosopas

Rosopas (lat. Chelidonium majus) je biljka koja se sreće u prirodi i pripada familiji makova (Papaveraceae) i rodu rusa (Chelidonium). Ova biljka nosi još nazive i lištavica, lastina trava, lastavičina suza, zmijino mleko. Naziv rosopas potiče od grčke reči chelidon - lastavica, a dobila ga je jer počinje da cveta kada dolaze lastavice, a završava cvetanje kada one odlaze.

Sreće se samonikla u prirodi, širom Evrope, u Zapadnoj Aziji i Severnoj Africi. U Evropi je veoma rasprostranjena, u područjima u kojima vlada umerena klima. Može se sresti uz puteve, ograde, zidove, u šumama, livadama i dvorištima. U Aziji se koristi u tradicionalnoj biljnoj medicini.

Rosopas može dostići visinu od 70 cm, cvetovi su mu žute boje, a plod je sitna mahuna koja sadrži semenke. Kada se biljka prelomi, izlazi narandžasti sok. Biljka ima lekovita svojstva, a glavna aktivna supstanca je alkaloid.

Vrste rosopasa

Postoje tri vrste rosopasa koje su priznate - azijski, prolećni i veliki rosopas. Mnogi botaničari misle da je azijski rosopas zapravo podvrsta velikog rosopasa, mada je još 1982. godine na osnovu morfoloških i kriolokih analiza izdvojen kao posebna vrsta. Prolećni ili šumski rosopas je višegodišnja vrsta koja ima velike žute cvetove i predstavlja nezavisni monotipski rod. Ova vrsta se gaji kao dekorativna biljka.

Veliki rosopas

Veliki rosopas (lat. Chelidonium majus) je zeljasta višegodišnja biljka, stablo joj je uspravno i razgranato i dostiže visinu od 60 cm. Ima veoma jak i razvijen koren, cvetovi su žuti, a cvetanje traje od aprila do kraja leta. Plodovi su mahune koje sadrže semenke, a kada se biljka povredi, luči sok izrazito narandžaste boje. Najviše se koristi za lečenje bradavica.

Azijski rosopas

Azijski rosopas (lat. Chelidonium asiaticum) se može sresti širom Azije, na ruskom Dalekom Istoku, japanskim ostrvima Hokkaido Shikoku, Honshu, Kyushu, Severnoj i Južnoj Koreji. Nekada se mislilo da je vrsta velikog rosopasa, ali je 1982. godine izdvojena kao poseban oblik, na osnovu morfoloških i krioloških analiza.

Proletnji rosopas

Proletnji rosopas (lat. Chelidonium hylomecon ides) je vrsta koja može dostići visinu od 17,5 - 30 cm, listovi su bledozeleni i sastoje se od listića sa tamnožutim cvetovima koji podsećaju na cvetove maka. Prečnik cveta je 5 cm, a cvetanje traje od kasnog proleća do leta. Ova vrsta je endemska i raste na korejskom poluostrvu, na nadmorskoj visini 90 - 1.320 m.

Uzgoj rosopasa

Rosopas se gaji širom Evrope, Zapadne Azije i Severne Afrike. Često se sreće i kod nas, po okućnicama, uz puteve, živice, ograde, ruševine. Odgovara mu plodno i vlažno zemljište i uglavnom se gaji na otvorenom. Setva se obavlja u jesen ili rano u proleće. Prostor u kome se planira gajenje treba da bude u senci i zastakljen. Kada niknu sadnice, presađuju se na međusobno rastojanje od oko 30 cm, u senku ili deo bašte koji je sunčan, ali ima i vlažno zemljište.

Plodored

Rosopas se često gaji u baštama sa divljim cvećem ili pored staza. Cvetovi i listovi stvaraju lep kontrast, kada se gaje sa hostama koje imaju velike listove. Dobro se slažu sa biljkama koje vole hladovinu, kao što su dicentra, tiarela, divlji đumbir, tradeskancija, plavi ljiljan, habulica, baštenska šumarica, kukurek, zvončić, ljubičica, patuljasta perunika, šumski suncokret.

Nije ga dobro gajiti blizu biljaka kojima je potrebna velika količina azota iz zemljišta, jer rosopas usvaja previše azota ako se gaji blizu drugih biljaka ili ako je sadnja pregusta.

Zalivanje

Rosopas zahteva održavanje ravnomerne vlažnosti zemljišta, kao i redovno zalivanje. Malčiranjem zemljišta se pomaže očuvanje vlage u zemljištu i biljke štite od niskih temperatura tokom zime. Ako je zemljište previše suvo, biljke prestaju da rastu i venu.

Đubrenje

Đubrenje rosopasa nije neophodno sprovoditi, ali može biti od koristi. Jednom mesečno u toku leta se može koristiti tečno đubrivo. Ako se koristi prevelika količina đubriva, biljka će dobiti previše azota i razviće veliku lisnu masu nauštrb cvetova. Ako se ovo dogodi, može se primeniti đubrivo na bazi fosfora koje će pomoći da se uravnoteže hranljive materije u zemljištu i podstaći će cvetanje.

Razmnožavanje

Rosopas može da uspeva skoro na svim tipovima zemljišta, osim na onim koja su natopljena vodom, ali mu je izvesna količina vode ipak potrebna. Višegodišnja je biljka koja će se sama širiti semenom, ako joj uslovi odgovaraju i ako se ne drži pod kontrolom može zauzeti velike površine.

Biljka se gaji iz semena koje sporo i neravnomerno klija, a nekada je potrebno da biljka nikne i do 12 meseci. Setva se može obaviti rano u proleće ili kasno u jesen. Pre setve zemljište je potrebno pripremiti, očistiti od korova da bi seme moglo da proklija i biljka da nikne. Seme se ne seje dublje od 1 cm, jer je biljkama potrebna svetlost za nicanje. Klijanje uglavnom traje 14 - 21 dan. Nakon što se odgaje prve biljke rosopasa, one se dalje same zasejavaju i razmnožavaju.

Rosopas je otporna biljka koja se lako prilagođava uslovima sredine, pa se može sejati i u saksijama. U saksije se seje po nekoliko semenki, a kada se sadnice razviju, sade se u baštu. Setvu je moguće obavljati čitave godine, ali je najbolje vreme u proleće između marta i aprila. U to vreme se razmenjuju topli i hladni periodi, što pogoduje klijanju semenu i daje otpornost biljakama u kasnijim fazama razvoja. Razmak između biljaka bi trebao biti oko 30 cm.

Presađivanje

Rosopas se presađuje podelom grmova, a za presađivanje se koriste biljke koje su starije od 3 godine. U jesen je najbolje presađivati delove rizoma odraslih biljaka. Da bi presadili biljku, ona se mora pažljivo iskopati iz zemlje sa korenom i razdeliti na onoliko delova koliko ima razvijenih rizoma. Odrasla biljka rosopasa može razviti oko 57 rizoma, od kojih se mogu dobiti nove biljke.

Zemljište

Zemljište koje najviše odgovara rastu rosopasa je suvo do umereno vlažno, sa dobrom drenažom da ne bi došlo do poplavljivanja biljaka. Voli krečnjačka zemljišta kojima je pH vrednost 4,5 - 7,5. Takođe mu odgovaraju zemljišta bogata organskim materijama i nitrofilna. Kako se deli rizomima, rosopas može postati veoma invazivan. Potrebno mu je redovno zalivanje, jer ne podnosi sušu.

Klima

Rosopas je biljka kojoj odgovara hladnija i vlažna klima, jer mu je prirodno stanište u Severnoj Evropi i na Kavkazu. Otoporan je na niske temperature. Više mu odgovaraju hladnija mesta, u senci ili polusenci. Osim toga, može da raste i na suvljim i sunčanim mestima. Kada mu odgovaraju uslovi, raste veoma brzo.

Sadnja rosopasa

Rosopas je biljak koja ima lepe žute cvetove i odgovara mu vlažno zemljište. Najbolje uspeva u senci, ali može da raste i na sunčanim mestima, u hladnijim krajevima. Sreće se u cvetnim baštama, kao kultivirana višegodišnja biljka ili u prirodi, kao korovska biljka.

Rosopas nije teško održavati. Može da se seje pomoću semena ili se presađivati. Kada se biljka jednom razvije, može se dalje sama razmnožavati. Može se gajiti u baštama i saksijama.

Vreme sadnje

Rosopas je biljka koja se prilagođava uslovima sredine pa se seme može sejati tokom čitave godine. Ako se setva obavlja u proleće, na otvorenom, najbolje je sejati između marta i aprila, jer se smenjivanje toplijeg i hladnijeg vremena povoljno odražava na klijanje, a biljka u kasnijem razvoju postaje otpornija. Na otvorenom se setva može obaviti i kasno u jesen. Gajenje biljke u saksijama u zatvorenom je najbolje početi sejanjem krajem zime. Seme proklija najčešće za 2 - 3 nedelje.

Sadnja semena

Sadnja iz semena je najbolji način za gajenje rosopasa. Ako ima dobre uslove, seme veoma brzo proklija. Ako uslovi nisu tako povoljni, klijanje može da se odvija sporo i neravnomerno, ponekad traje i do 12 meseci. Mesto na kome će se saditi treba očistiti od korova, a zemljište obogatiti humusnim materijama. Seme se pospe po zemljištu i prekriva slojem zemlje koju treba održavati vlažnom. Najbolje vreme za setvu je rano u proleće ili kasno u jesen. Kada biljka dovoljno izraste, nastavlja sama da se razmnožava.

Sadnja sadnica

Rosopas se može presađivati i deljenjem grmova. Na ovaj način se presađuju rizomi biljaka koje su starije od 3 godine. Najbolje je presađivati biljke u jesen. Biljke se vade iz zemlje zajedno sa korenom, a zatim se dele na onoliko delova koliko ima razvijenih rizoma. Jedna odrasla biljka može imati 57 razvijenih rizoma, od kojih se dobijaju nove biljke.

Uzgoj u bašti

Rosopas može da se gaji kao dekorativna biljka u bašti u cvetnim lejama ili kao lekovita biljka. Mesto gde će se saditi treba da bude u polusenci ili senci. Ako je klima hladnija, može se saditi i na osunčanim mestima. Zemljište se za sadnju priprema tako što se uništavaju korovi i obogaćuje se humusnim materijama. Setva se obavlja u proleće ili kasno u jesen. Zemljište je potrebno održavati vlažnim. Kada biljka izraste i ukoreni se, nastavlja da se sama razmnožava. Presađivanje je moguće pomoću rizoma.

Uzgoj u stakleniku

U stakleniku je moguće gajenje rosopasa tokom cele godine. Može se uzgajati setvom semena, gajenjem u saksijama i presađivanjem. Potrebno mu je obezbediti mesto koje nije osunčano i ima dovoljno vlage. Ovakvim načinom gajenja se sprečava nekontrolisano širenje rosopasa.

Uzgoj u saksijama

Setva je moguća i u saksijama, sa po nekoliko semenki u svakoj saksiji. Kada semenke isklijaju i biljke porastu, treba ih presaditi u baštu. Rosopas je biljka koja je veoma prilagodljiva uslovima sredine, pa se može sejati cele godine. U proleće se setva obavlja između marta i aprila, jer se smenjuju topli i hladni periodi, što pospešuje klijanje i povećava otpornost biljaka kasnije u toku rasta. Ako se sadi više biljaka, razmak bi trebao biti oko 30 cm.

Održavanje i nega

Kada rosopas izraste i ukoreni se, u odgovarajućim uslovima se dalje sam razmnožava i nije mu potrebna naročita nega. Otporan je na bolesti, a kako sadrži mlečni sok, odbija i štetočine.

Faza mirovanja

Rosopas je biljka koja izdržava različite uslove, pa je otporan i na mraz. Da bi biljka prezimila, nisu joj potrebne posebne pripreme. Tokom mirovanja preko zime, nadzemni delovi biljke odumiru, a prezimljavaju rizomi. Kada faza mirovanja prođe i krene vegetacija u proleće, biljka niče iz postojećih rizoma.

Održavanje zasada

Kada rosopas jednom naraste, može dalje sam da se razmnožava semenom i preko korena. Održavanje je potrebno kako se ne bi previše raširio i oduzeo prostor biljkama koje rastu u njegovoj blizini. Širenje se može kontrolisati tako da se seme sakupi pre nego što se osuši i tako se ne dozvoli da se raseje. Korenov sistem je plitak, pa ga je lako izvaditi iz zemlje i prorediti.

Prilikom proređivanja, savetuje se nošenje zaštitnih rukavica, jer sok koji luči može izazvati iritacije na koži. Moguće je i korištenje herbicida kojim će se uništiti mlade biljke pre nego što formiraju seme.

Proređivanje

Rosopas ima plitak korenov sistem, pa se lako vadi i tako proređuje. Pri proređivanju bi trebalo nositi rukavice, jer sok rosopasa izaziva osip na koži i svrab. Može se koristiti i herbicid za uništavanje mladih biljaka koje još nisu formirale seme.

Orezivanje

Rosopas se orezuje da ne bi došlo do rasejavanja i nekontrolisanog širenja. Kada biljka precveta, pre nego što se formira seme, obavlja se orezivanje.

Berba

Berba rosopasa se obavlja u proleće u fazi cvetanja. Koristi se u svežem stanju ili se suši da bi se kasnije koristio. Berba korena se obavlja u jesen, kada je zreo, i koren je moguće osušiti za kasnije korištenje. Pri berbi, bilo korena, listova ili cvetova, trebalo bi nositi rukavice, jer mnogo ljudi ima alergijske reakcije u dodiru biljke sa kožom. Biljka se suši na suvom, tamnom mestu sa dobrim protokom vazduha.

Skladištenje

Rosopas se jednostavno skladišti. Može se nakon sušenja čuvati u staklenim teglama ili se pravi tinktura koja se čuva u tamnim staklenim bočicama.

Priprema za sledeću sezonu

Rosopas nakon rasta i cvetanja ne zahteva naročitu brigu, jer je otopran na različite uslove pa i na mraz. Da bi prezimio nisu mu potrebne nikakve posebne mere. U fazi mirovanja tokom zime, nadzemni delovi biljke odumiru, a prezimljavaju postojeći rizomi. Nakon faze mirovanja u proleće kreće vegetacija i biljka niče iz rizoma.

Bolesti

Rosopas je biljka koja je dosta otporna na bolesti, ali ipak postoje neke bolesti i štetočine koje mogu da je ugroze. Najčešća bolest koja napada rosopas je plamenjača. Biljku je moguće spasti ako se bolest uoči na vreme i deluje na nju.

Plamenjača je bolest koju izazivaju bakterije i naročito joj pogoduje dugotrajna vlažnost. Bolest se manifestuje kao mrlje na listovima koje vremenom dobijaju smeđu boju. Preventivno je potrebno voditi računa da je među biljkama dovoljan razmak, kako bi se nakon kiše brže osušile i tako se bolest sprečila. Biljke koje je bolest već zahvatila, treba odstraniti i uništiti.

Štetočine

Rosopas je otporan na štetočine. Uglavnom napadaju semenke, a najčešće štetočine su lisne vaši.

Lisne vaši se lako sakriju, pa je biljku potrebno pažljivo pregledati. Često se ne otkriju dok ne dođe do deformisanja listova. U velikom broju se nakupljaju na naličju listova, mlade biljke venu, prestaju da rastu, a cvetanje izostaje. Mogu se tretirati prskanjem rastvorom koprive ili blagim rastvorom sapuna. Bubamare i grinje su prirodni neprijatelji lisnih vašiju koji se njima hrane i tako očiste biljke.

Upotreba rosopasa

Vekovima su poznata lekovita svojstva rosopasa, ali sa njim treba pažljivo postupati, jer su neki alkaloidi koje sadrži toksični. Zbog ovih materija koristi se u borbi protiv grinja. Njegova brojna lekovita svojstva su dokazana. Najviše se koristi u narodnoj medicini za lečenje raznih bolesti.

U lekovita svojstva spadaju uklanjanje virusnih bradavica, pomaže u zaštiti i čišćenju jetre, predstavlja lek za žučnu kesu, žuticu, plućne bolesti, hemoroide, gljivične bolesti kože i noktiju i dr.

Koristi se i za lečenje životinja, kao što su krave i svinje, kod crevnih bolesti.

Lekovita svojstva su potvrđena iskustvom, dok ih naučna istraživanja još uvek nisu potvrdila. Može se koristiti i u vidu krema, masti, tinkture, balzama, direktnim nanošenjem biljnog soka na bradavice, kao i za pripremu čaja.

Konzumacija rosopasa može biti korisna na mnogo načina, ali izaziva i neke neželjene nuspojave, kao što su pospanost, zbunjenost, alergijske reakcije, kašljanje i kijanje, mučnina i povraćanje, ako se uzima prevelika doza. Ne bi ga smele konzumirati trudnice i dojilje, kao i osobe koje imaju dijareju ili oštećenja jetre.

Zanimljivosti

Rosopas se u lekovite svrhe koristio još u antičko doba. Lekovita svojstva su opisivali Plinije Stariji i Diosurid u prvom veku nove ere. Dioskurid u zapisima pominje da rosopas počinje da cveta kada dođu laste, a vene kada one odlaze.

Hiljadugodišnja istorija korišćenja rosopasa u medicini nije u potpunosti izučila sve njegove mogućnosti. Naročito poslednjih godina se otkrivaju nove primene ove biljke u lečenju.

U srednjem veku su alhemičari koristili žute cvetove ove biljke da bi dobili zlato. Tada su ga nazivali i zlatnim korenom i darom sa neba i nadali su se da će uz njegovu pomoć uspeti stvoriti kamen mudraca. Korišten je i u mnogim čarolijama i prošlo je mnogo vremena dok nije počeo da se priznaje kao biljka koja se može koristiti u lekovite svrhe.

Foto: bcciprian / Pixabay