Mak

Mak (lat. Papaver somniferum) je bilo koja biljka koja ima veći broj upadljivih cvetova, uglavnom jedan po stabljici. Pripada porodici maka (Papaveraceae) kojoj takođe pripadaju bokonija, rosopas, cunjica, krvavi koren i romneja. Obuhvataju određeni broj vrsta koje imaju primamljive, divlje cvetove, nađene kako rastu ili pojedinačno, ili u velikim grupama, a mnoge vrste rastu i u baštama.

Jedna vrsta maka, Papaver somniferum, izvor je opojne droge opijum, koja sadrži moćne lekovite alkaloide kao što je morfijum i koja se koristi kao analgetik i opojni lek za rekreaciju. Takođe proizvodi i jestivo seme. Nakon rovova od maka u Flandriji tokom Prvog svetskog rata, makovi su postali simbol sećanja na vojnike koji su umrli tokom rata.

Makovi su zeljaste jednogodišnje, dvogodišnje ili kratkotrajne višegodišnje biljke. Neke vrste su monokarpične, umiru nakon cvetanja. Makovi mogu biti visoki preko 1 m sa cvetovima širine do 15 cm. Cvetovi imaju 4 ili 6 latica, a mnogi prašnici čine vidljivi deo u središtu cveta. Latice su razmetljive i mogu biti gotovo bilo koje boje. Zgužvane su u pupoljku, a kako se cvetanje završava, često leže ravno pre nego što padnu. U umerenim klimama mak cveta od proleća do početka leta, a pčele ga koriste kao izvor polena.

Vrste maka

Mak je zapravo i sam naziv porodice skrivenosemenica koja obuhvata oko 775 poznatih vrsta koje su raspoređene u 45 rodova. Naziv cele porodice zapravo potiče od latinskog naziva za mak (papaver). Mogu se pronaći vrste koje žive u suptropskim oblastima, ali je najviše rasprostranjen u umerenoj zoni severne hemisfere. Uglavnom su to jednogodišnje, zeljaste biljke, ali postoji i nekoliko žbunastih vrsta. Na našim prostorima se može sresti gotovo svuda i uspeva oko 8 vrsta, od kojih su najpoznatiji divlji mak i opijumski mak.

Divlji mak

Divlji mak (lat. Papaver rhoeas) jeste jednogodišnja, zeljasta biljka i, naravno, pripada porodici makova. Može uspeti kao samonikla biljka na prostorima Evrope, Australije i Azije. Spada u korove i kao takav se može naći gotovo svuda. Divlji mak ima tanku i uspravnu stabljiku, a visina varira od 20 - 80 cm. Najčešće je prekriven minijaturnim dlačicama i najčešće je zelene boje.

Ovaj mak ima cvetove jarko crvene boje, a plod mu je jajasta mahuna. Same semenke su crne i veoma sitne. Divlji mak je veoma poznata biljka svim zemljoradnicima, jer je često možemo naći u predelima gde se sadi pšenica, kao sve ostale žitarice. Raste i pokraj puteva, raznih napuštenih mesta, kao i planinskim predelima do 1.000 m nadmorske visine. Cveta od maja, pa sve do kraja leta.

Opijumski mak

Opijumski mak (lat. Papaver somniferum) jeste jednogodišnja biljka, koja takođe ima uspravnu stabljiku. Prekriven ne određenom sivo-plavom lepljivom materijom i može biti visok čak i do 1 m. Listovi su plavo-zelene boje i goli su (nemaju dlačice). Cvetovi opijumskog maka imaju 4 latice, a njihova boja može biti crvena, roze, bela ili pak ljubičasta.

Ova biljka ima plod koji predstavlja izduženu mahunu, u kojoj se nalazi veoma veliki broj semenki i takođe poseduje beli, mlečan sok, koji je sam po sebi otrovan i predstavlja opasnost. Opijumski mak se može videti u toplijim predelima naših krajeva. Cveta od maja do juna, a njegove mahune sazrevaju u periodu od juna do avgusta.

Uzgoj maka

Mak dobro uspeva na nezakorovljenom i dobrostrukturnom zemljištu. Ne podnosi zemljišta koja su slana, izložena vetru i generalno teška. Mora da se gaji u plodoredu i na isto mesto dolazi tek nakon 3 - 4 godine. Osnovna duboka obrada ide u jesen, do setve mora više puta da se kultiviše i da se uništava korov, kako bi pre setve zemljište bilo ravno i čisto. Setva se vrši krajem septembra i početkom oktobra. Žetva je u vreme tehničke zrelosti, kada ima najviše opijuma, odnosno kada čaure menjaju boju iz plavičasto-zelene u sivkastu.

Plodored

Postoji puno vrsta maka, a najčešće ovu bilju vezujemo za crvenu, odnosno za boju bulke, koja je vrsta divljeg maka. Domaći je ljubičaste boje i imaće nekoliko mahuna i plavo seme. Mogu se saditi u istoj bašti, jer uglavnom im odgovaraju slični uslovi po pitanju svetlosti, vlažnosti, vetra i sl. Mak kao takav je korovska biljka, i samim tim ga malo koja druga biljka može ugroziti, te tako on slobodno i nesmetano raste i razmnožava se.

Najbolje će rasti uz peruniku, stolisnik i nanu. Za sadnju zimskog maka najbolji su predusevi korenovci poput krompira, kukuruza, soje, suncokreta, duvana, šećerne repe i grahorice poput pasulja i šećernog graška.

Zalivanje

Što se tiče maka i njegovih potreba za vodom, njegove najveće potrebe jesu za vreme intenzivnog porasta. U samo vreme cvetanja i dozrevanja, potrebe su znatno manje. Mak voli umerenu količinu vode, ni previše ali ni premalo. Savetuje se navodnjavanje kapanjem i izbegavanje zalivanjem iz creva jer usled natopljenog zemljišta mak može da uvene.

Đubrenje

Što se tiče samog đubrenja maka, koristi se i stajsko đubrivo, ali i dohrana. Na prosečno plodnim zemljištima, dodaje se oko 100 kg/ha azota, kao i 100-120 kg/ha fosfora i kalijuma. Polovina fosfornih i kalijumovih đubriva, kao i 20% azotnih đubriva, unosi se u osnovnom oranju, a ostatak u pripremi pred setvu, a po potrebi se prihranjuje sa azotnim đubrivom.

Razmnožavanje

Krajem marta je pravo vreme da se krene o razmišljanju sadnje maka. Njegov cvet je svakako jedna od najatraktivnijih pojava u samoj bašti i to je dovoljan razlog da obezbedite njegovo seme ili rasad, jer su to dva načina na koji se mak umnožava. Seme se prosto zasadi, zalije i dohrani na odgovarajućem mestu, a o rasadu više u narednim pasusima.

Presađivanje

Mak se presađuje od aprila do maja, jer je tada najpovoljnije vreme za to. Perene se razmnožavaju u rasadnicima tokom jeseni i zime iz korenskih reznica, a na proleće se prodaju u saksijama kao rasad. Ponuda je vrlo velika, pa su mnoge omiljene sorte na leto već rasprodate, i mogu ponovo da se nabave tek na jesen. Idealno stanište za mak jeste topla, senovita leja, sa uglavnom vodopropusnom i rastresitom zemljom. Sadi se tako što se mladi mak uzme iz saksije, i zasadi se u rastresito zemljište. Biljka ne bi trebalo da bude zasađena dublje u zemljište, nego što je bila zasađena u samoj saksiji.

Zemljište

Mak spada u uljane biljne vrste i predstavlja jednu od najstarijih gajenih kultura na većini prostora. Sadržaj ulja u maku je 40-50 % i to ulje je visokog kvaliteta, te u sebi sadrži veći broj masnih kiselina kao što su oleinska, stearinska, linolna i druge. Samim tim, zemljište koje je najoptimalnije za ovakvu vrstu biljke jeste strukturno zemljište sa pH vrednošću 6.5 - 7.5, što bi značilo negde oko slabo kisele, neutralne i slabo bazne sredine.

U prvom delu vegetacije zahteva veću količinu vode. Takođe, veoma je važno poštovati plodored - na istu parcelu dolazi tek nakon 4 godine i on je veoma važan i zbog eventualnih bolesti koje napadaju mak.

Mak zahteva duboko oranje, na 25 - 30 cm, a u jesen se đubri mešanim đubrivom NPK 300 - 400 kg/ha (odnos 8:16:24 ili 10:20:30). Setva se obavlja što ranije, u proleće, polovinom marta, kada je temperatura zemljišta oko 5°C. Optimalan sklop biljaka u žetvi je oko 70 m/2.

Klima

Što se tiče samih klimatskih uslova koji bi odgovarali maku kao takvom, najpovoljniji su umereno kontinentalni uslovi, a za određene vrste i mediteranska klima. Minimalna temperatura za klijanje semena jeste 2 - 3°C, a optimalna bi bila oko 20°C. Biljke će stradati ukoliko bi se sama temperatura spustila ispod -7°C. Maku je potrebno puno svetlosti i samim tim on spada u biljke dugog dana.

Sadnja maka

Jednogodišnji i dvogodišnji mak obično se sadi iz semena. Jednogodišnji mak se seje direktno na dobro pripremljenom zemljištu očišćenom od korova i malo zalivenom.

Vreme sadnje

Što se tiče same sadnje maka, u zavisnosti od toga koje vrste sadimo, razlikuje se i samo vreme sadnje. Na primer, opijumski mak se sadi u jesen sejalicama za setvu sitnosemenih kultura. Međuredni razmak bi trebalo da iznosi oko 50 cm, a razmak između biljaka u redu bi trebalo da iznosi oko 10 cm. Samim tim se postiže određeni sklop od oko 200.000 biljaka po hektaru. Dubina setve je oko 1 - 2 cm. Što se tiče maka koji upotrebljavamo za jelo, on se sadi u novembru mesecu, ukoliko se očekuje blaža zima, pa čak i sve do sredine decembra. Ako je godina povoljna, on će se malo i razrediti, a kućice se istavljaju za slučaj da izmrzne.

Sadnja iz semena

Mak se sadi iz semena sejalicama, i to onim koje se koriste za setvu sitnosemenih kultura (iz razloga što je mak upravo takva biljka). Dubine same setve bi bila otprilike 1 - 2 cm. Razmak između redova bi trebalo da bude oko 50-ak cm, dok bi razmak biljaka u samom redu trebalo da iznosi oko 10-ak cm.

Sadnja sadnice

Mak se seje direktnom setvom u leje i kao takav se ne može se rasađivati. Koren maka ne poseduje bočne žilice, tako da ni vlažna zemlja, ni zalivanje, ne dolaze u obzir.

Uzgoj u bašti

Mak je veoma zahvalna biljka za održavanje. Zahteva određene optimalne uslove, kao što su dovoljna količina vode, prozračno zemljište, određenu zaštitu od jakog vetra, kao i adekvatnu prihranu. Osim toga, ne postoje neki specijalni uslovi koje bi mak zahtevao. Ukoliko se poštuju ti optimalni uslovi, vrlo brzo će vaša bašta izgledati kao prekrasan crveni tepih, jer će vas mak nagraditi svojim raskošnim, prelepim cvetovima.

Uzgoj u plasteniku

Što se tiče samog uzgoja maka u plasteniku, takođe je potrebno obezbediti određene optimalne uslove, kao što su dovoljna količina vode (najčešće sistemom navodnjavanja kap po kap), dovoljna visina temperature, prozračnost zemljišta, adekvatna dohrana, ali kao jedna od najbitnijih stavki jeste provetrenost samog plastenika, kako bi se obezbedila dovoljna količina samog kiseonika, neophodna za njegov optimalan rast i razvoj.

Uzgoj u saksijama

Mak se uzgaja u saksijama gotovo kao i svaka druga biljka. Najpre je neophodno posejati seme (uglavnom u jesen). Nakon toga se zaliva u ne previše čestim intervalima, kako seme ne bi istrulilo. Takođe treba dodavati dohranu, najčešće NPK đubrivo. Držati saksiju na suvom i prozračnom mestu, i nakon određenog vremena će nas mak nagraditi svojim prelepim cvetovima.

Održavanje i nega

Održavanje i nega maka se sprovode tako što se nakon sadnje, obavlja valjanje, kao i uredno vršenje suzbijanja korova, kultiviranje, proređivanje i naravno prihranjivanje. O tome će biti više reči u narednim pasusima.

Faza mirovanja

U toku mirovanja maka, postoje određene mere zaštite koje se mogu sprovesti, kako bi se osigurao njegov rod. Najčešće se primenjuje uklanjanje raznih insekata koji prete da unište biljku, i to dok traje njihova dopunska ishrana, pre ili u vreme početka ovipozicije. Obično se izvode 1 - 2 tretmana uz aplikaciju insekticida.

Održavanje zasada

Zasad maka se održava određenom posvećenošću uslovima u kojima se biljka razvija i raste. To znači da je neophodno biljku redovno zalivati, dohranjivati, da bude na optimalnoj temperaturi ,i naravno, da dobija tretman protiv različitih bolesti i/ili štetočina, koje bi mogle da ga naoadnu.

Proređivanje

Mak kao takav se inače ne rasađuje, jer nema bočne žilice, i samim tim ne bi pomogle ni vlažna zemlja, kao ni zalivanje. Međutim, što se tiče samog proređivanja biljke, ukoliko nikne previše gusto, najpre se raščupava motikom, pa se napravi određeni razmak na širinu motike, i na proleće se ostavi nekoliko biljaka koje bi mogle da naprave pravu meru za zaštitu od poleganja usled veoma jakih vetrova koji mogu biti prisutni na samim poljima.

Berba

Vezano za samu berbu maka (u ovom konkretnom slučaju opijumskog maka), ona se vrši tako što se opijum dobija zasecanjem tobolca posebnim noževima nekih 20-ak dana nakon samog cvetanja, kada tobolac dobije žućkastu boju.  Zasecanje tobolca se obavlja u popodnevnim satima. Iz njega izlazi beličasta, lepljiva tečnost, koja nakon nekog vremena dobije tamnu boju. Narednog jutra se ta tamna masa struže, oblikuje se u manje grudve, oblaže se lišćem maka i suši se. Tobolci se mogu zarezati i više puta. Nakon zarezivanja, tobolci sazrevaju, pa se kasnije žanju za seme.

Berba se može obaviti i mašinama. Što se tiče branja maka za jelovnu upotrebu, čeka se dok sama biljka požuti, a čaura postane potpuno sive boje. Tradicionalno se čaura zaseče, istrese, a zatim se pere, proseje kroz nekoliko sita, i nakon toga je soreman za korišćenje.

Sušenje

Sušenje opijumskog maka se postiže tako što se prethodno uzeta beličasta tečnost zaseca iz čaura, čeka se da potamni i da se stvrdne. U tom stanju može stajati do čak 15 godina bez ikakvih promena. Što se tiče jestivog maka, već se dobija kao osušen, jer čaure ostavljamo na stabljikama biljke, sve dok se one spontano ne osuše, i njihovo seme bude spremno za upotrebu.

Skladištenje

Mak se skladišti na veoma suvom i tamnom mestu, jer je kao takav, jako osetljiv na prisustvo vlage. Najbolje je da bude uskladišten koliko je moguće ujednačeno, kako bi se sprečilo da bilo koji deo bude izložen uticaju same vlage.

Bolesti

Bolesti koje najčešće zahvataju mak jesu plamenjača maka, crna pegavost i bakterijska uvelost maka.

Plamenjača maka

Plamenjača maka (lat. Peronospora arborescens) je gljiva koja napada mak u bilo kom razvojnom stadijumu. Simptomi se uglavnom uočavaju u vreme kada biljke imaju samo nekoliko pari svojih listova. Biljke koje su zaražene kreću da zaostaju h svom rastu i razvoju, listovi kreću da se kvrče, na donjoj strani lista se pojavljuju sive prevlake, i ovakve biljke veoma brzo venu. Bolest napada i cvet, koji se i ne formira već potamni i otpadne. Na odraslom lišću se pojavljuju pege.

Bolest se može javiti i u vreme sazrevanja, te se tako na čaurama mogu pojaviti crne pege, a ponekad čak i cela čaura pocrni. Seme u takvim čaurama ima rđastu boju, veoma je sitno, j najčešće neupotrebljivo za preradu i ishranu. Najčešće se prenosi zaraženim ostacima i semenom. Hemijski tretmani se obavljaju u kritičnim fazama razvoja biljke, posle nicanja, pred cvetanje ili u zrenju, posle kiše i u vlažnim uslovima. Mogu se koristiti fungicidi na bazi azoksistrobina, propineba, cimoksanila i dr.

Crna pegavost

Crna pegavost (lat. Pleospora calvescens) spada u najštetnije bolesti biljke. Takođe biljke maka mogu da budu zaražene u svim stadijumima svog razvoja. Za razvoj same bolesti je pogodno vlažno i toplo vreme. Prvi simptomi mogu da se uoče na mladim biljkama, koje ubrzo nakon toga polegnu. Kod starijih biljaka se na listovima pojavljuju krupne tamne fleke između nerava. Slične fleke se mogu pojaviti i na samim stabljikama, a u kasnijem razvoju i na čaurama. Prenosi se semenom i zaraženim ostacima. Hemijska tretiranja se izvode fungicidima na bazi flutriofola i dr.

Bakterijska uvelost maka

Bakterijska uvelost maka (lat. Xanthomonas papavericola) je bakterija se prenosi semenom i zaraženim ostacima iz prethodne godine. Biljke koje izniknu iz zaraženog semena, uginu odmah nakon nicanja. U toku same vegetacije, bolest se pojavljuje na stablu, listovima, kao i na čaurama. Uočljiva je u vidu tamnih pega. Bakterija se širi sudovnim snopićima, te se  tako biljka brzo vrlo brzo suši i vene. Zaštita se vrši fungicidima na bazi bakra.

Štetočine

Štetočine maka su veoma brojne. U nicanju su najvažnije podgrizajuće sovice, grčice, žičari. U toku vegetacije štetu pričinjavaju razne pipe, popci, lisne sovice, muve, lisne vaši i dr. Ekonomski najštetnije jesu makov korenov surlaš, siva makova pipa, lisne vaši kao štetočine i kao vektori virusa.

Makova korenova pipa

Makova korenova pipa (lat. Stenocarus fuliginosus) je štetočina koja prezimljava kao imago u zemljištu. Tamne boje i veličine oko 3 mm. Larva je savijena i beličasta. Izlazi oko aprila i hrani se mladim lišćem maka. Jaja polažu na naličje donjeg lista maka, pojedinačno ili u grupicama. Larve se hrane lišćem maka, a kasnije prave hodnike u korenu, zbog čega se pojavljuju zadebljanja na korenovom vratu. Hrane se i žilicama korena, i nakon toga biljke kreću da zaostaju u razvoju, čaure su male i šture. Hemijsko tretiranje se izvodu u vreme dopunske ishrane, suzbijaju se odrasli insekti i to insekticidima na bazi lamba cihalotrina i deltametrina.

Siva makova pipa

Siva makova pipa (lat. Ceuthorrhynchus mecula-alba) odrasla pipa je veličine 3.5 - 4.5 mm i sivkaste je boje. Na vratnom štitu ima tri bele uzdužne trake, a na osnovi belu pegu po kojoj je i dobila ime. Larva jeste beličasta i apodna. Najviše štete nanosi imago koji buši čaure, ne bi li u njih položio jaja. Takve čaure postaju deformisane, a u tim bušotinama se naseljavaju razni drugi paraziti koji izazivaju truljenja. Larve koje su se izlegle u čaurama se hrane semenkama, te tako izazivaju još veću štetu. Hemijska tretiranja se obavljaju pred početak polaganja jaja, na mladim čaurama, i to insekticidima na bazi endosulfana, deltametrina, fosalona i dr.

Upotreba maka

Mak nije samo uljana, već je i veoma važna lekovita biljka, ali se u našim predelima slabo gaji planski. U samom semenu se nalazi 50 - 60 ulja koji se koriste za jelo. Mak (odnosno njegove suve čaure) se koriste za dobijanje morfijuma i drugih alkaloida potrebnih za izradu različitih lekova. Morfijum, kao najvažniji alkaloid, se koristi za ublažavanje bolova, nesanicu, smirenje nerava itd. On se estrahuje od mlečnog soka biljaka, i zbog toga se koriste biljke bogate ovim sokom. Da bi delovao lekovito, mora se koristiti u izuzetno malim dozama.

Kulinarstvo

Mak se u kulinarstvu upotrebljava najčešće u vidu semena. Naime, seme se koristi za dobijanje najrazličitijih, ukusnih pita tzv. makovnjača, koje godinama unazad imaju status jednog od najboljih jela. Uglavnom se ne koristi sirovo, već se u istim pitama peče, dajući karakterističan opojni miris. Može se koristiti i samleven kao začin, i/ili h dekorativne svrhe.

Medicina

Što se tiče upotrebe maka u medicini, tu najznačajniju ulogu ima opijumski mak, iz kog se dobija morfijum. Morfijum je veoma jak analgetik, koji pomaže kod najrazličitijih vrsta bolova, ali se koristi još i kao sedativ u cilju smirenja.

Istorija

Na tlu Evrope je poznat preko 4.000 godina, a takođe je poznato je da se kroz istoriju opijumski mak koristio kao sredstvo za dobijanje morfijuma, kao i najraznoraznijih nedozvoljenih supstanci u ono, a i u ovo vreme. Često je bio zloupotrebljavan u svrhu spravljanja opojnih droga, što se i dan danas dešava.

Zanimljivosti

Konzumiranje proizvoda sa makom može dati lažno pozitivan test na prisustvo opijata u krvi. Postoji izraz "Naterati mak na konac", koji označava nešto što je jako naporno ili teško odraditi, skoro gotovo nemoguće.

Foto: ivabalk / Pixabay