Kukurek

Kukurek (lat. Helleborus) je višegodišnja zeljasta biljka koja vodi poreklo iz Evrope i Zapadne Azije. Pripada familiji ljutića (Ranunculaceae) i otrovna je biljka. Ima oko 25 poznatih vrsta, a žive oko 10 godina. Cveta kasno u zimu i rano u proleće, pa se često sreće pre nego što se sneg otopio. Može da izdrži temperature do -15°C, a zemljište mora sadržati dovoljno vlage i humusa i imati dobru drenažu.

Cvetovi mogu biti u različitim bojama koje ideu od bele do crne. Veliki su, mirisni i dugo traju, ali su i veoma atraktivni. Može narasti do visine od 22 - 30 cm. U letnjim mesecima, biljci je potrebna delimična senka, a u zimskim joj treba više sunca. Najbolje mesto za sadnju je u podnožju listopadnog drveća.

Kukurek je dobar pokrivač zemljišta i ne treba mu naročita nega. Odgovaraju mu hladniji uslovi i cveta kasno u zimu i rano u proleće, ali se sadi od proleća do zime. Koren se razvija u hladnijem delu godine. Cvetanje se podstiče uklanjanjem starih cvetova i redovnim prihranjivanjem humusom. Ako se razmnožava putem semena, prvi cvetovi se mogu očekivati za 3 - 4 godine.

Vrste kukureka

Postoji oko 25 poznatih vrsta kukureka, a sličan im je lažni kukurek (lat. Veratrum viride). U nastavku možete pročitati karakteristike najčešćih vrsta.

Mirišljavi kukurek

Mirišljavi kukurek (lat. Helleborus odorus) spada u zaštićene biljne vrste, a vodi poreklo iz Evrope i Zapadne Azije. Višegodišnja je biljka koja ima zelene cvetove, okrenute ka napolju, prečnika 5 - 7 cm. Cvetanje traje od januara do aprila, na sunčanim ili delimično sunčanim terenima. Stablo je uspravno, a listovi su obrasli srebrnim dlačicama. Može narasti do 50 cm za 10 godina. Najbolje raste na vlažnim i dobro dreniranim zemljištima. Da bi se podstakao rast novih biljaka, nakon cvetanja se uklanjaju stare stabljike. Stari listovi se odstranjuju krajem decembra.

Grimizni kukurek

Grimizni kukurek (lat. Helleborus purpurescens) vodi poreklo sa Balkana, iz Mađarske i Poljske. U prirodi mu cvetanje traje od kasne zime do ranog proleća. Dostiže visinu od 25 - 30 cm. Cvetovi su kestenjaste boje, prečnika 5 - 7 cm. Na jednom stablu bude 2 - 4 cveta. Najviše mu odgovaraju vlažna zemljišta, bogata humusom, neutralne do alkalne reakcije. Razmnožava se vegetativno, rano u proleće ili jesen. Svi delovi biljke su otrovni, pa ih ne napadaju štetočine. Jedino ga mogu ugroziti bolesti kao što su pegavost listova i trulež korena.

Sitnocvetni kukurijek

Sitnocvetni kukurek (lat. Helleborus dumetorum) je veoma otporna vrsta. Najviše se sreće na prostoru Jugoistočne Austrije, Rumunije, Južne Mađarske, Hrvatske i Slovenije. Otporna je na niske temperature i sušu, a najviše joj odgovara zemljište sa dobrom drenažom i mesto u polusenci ili senci, zaštićeno od vetra. Cvetovi su belozeleni, bez mirisa, a cvetanje traje od marta do aprila. Na biljci se razvija 3 - 9 cvetova i 11 - 13 listova. Za 10 godina može dostići visinu od 25 - 30 cm. Najviše joj odgovaraju neutralna i blago alkalna zemljišta sa dosta humusa. Ova vrsta je dosta retka u baštama i rasadnicima i veoma sporo raste.

Hrvatski kukurek

Hrvatski kukurek (lat. Helleborus croaticus) je pronađen na severu Hrvatske 1973. godine. Višegodišnja je zimzelena biljka koja može dostići visinu od 20 - 40 cm, a cvetanje joj traje od februara do aprila. Cvetovi su spolja ljubičaste boje, a iznutra zeleni. Odgovara mu sunčano mesto i vlažno ilovasto zemljište. Otporan je na niske temperature i može izdržati do -29°C. U jesen je treba zaštititi malčiranjem. Razmnožava se putem semena ilivegetativno nakon cvetanja.

Velecvetni kukurek

Velecvetni kukrek (lat. Helleborus niger ssp. Macranthus) se još naziva i snežnica i predstavlja podvrstu crnog kukureka. Vodi poreklo iz Italije, Hrvatske i Slovenije. Dostiže visinu do 15 cm, a cvetanje traje od januara do marta. Odgovara mu suvo zemljište neutralne reakcije. Lekovita je biljka i spada u zaštićene vrste. Listovi sadrže veliku količinu fenolnih kiselina i flavonoida.

Uzgoj kukureka

Kukurek raste na dovoljno vlažnim zemljištima, sa dobrom drenažom. Samonikla je biljka, u obliku grma, gaji se u grupama od 3 - 4 biljke, u delimičnoj ili potpunoj senci. Najbolje mesto je u podnožju listopadnog drveća. Veoma dobro podnosi niske temperature. Zimi, u vreme cvetanja, potrebno mu je više svetlosti. Zemljište treba zaštititi malčiranjem, da bi se sačuvala vlažnost.

Može se razmnožavati pomoću semena ili vegetativnim deljenjem. Setva semena se obavlja kasno u jesen ili proleće, kada prođe cvetanje. Ako se setva obavlja u staklenicima, treba im obezbediti niže temperature za rast. Biljka koja je na ovaj način uzgojena, procvetaće tek za 3 - 4 godine.

Plodored

Kukurek se dobro slaže sa jednogodišnjim biljkama koje zahtevaju slične uslove za rast, kao što su maćuhice, begonija, paukov cvet i vodenika. Mogu se kombinovati sa kukurekom cele godine, brzo rastu, pa im treba obezbediti dovoljno mesta. Višegodišnje biljke koje se najbolje slažu sa kukurekom su paprat, plamenac, astilba, hojhera, juka, planinska biskupska kapica.

Rastu u listopadnim šumama, na zemljistima neutralne reakcije i bogatim humusom, najbolje ga je saditi ispod stabala hrasta, rododendrona, javora, cvetnog drena, azaleje, lipe i mahonije.

Ne preporučuje se sadnja uz sukulentne biljke (čuvarkuća, sanseverija, kalanhoja, aloe vera, tušt), jer su im potrebni različiti uslovi za uspevanje.

Zalivanje

Kukureku odgovara vlažno zemljište, ali previše zalivanja može dovesti do truljenja korena i uvenuća biljke. Tokom leta je potrebno povremeno zalivanje da bi se održala vlažnost zemljišta, dok se preko zime zemljište malčira da bi se sačuvala vlažnost. Mladim biljkama je potrebno češće zalivanje, dok se one stare 2 ili više godina ređe zalivaju. Biljke u saksijama se takođe zalivaju češće, jer se zemljište isušuje, pa je biljku potrebno držati u senci.

Đubrenje

U vreme sadnje preporučuje se upotreba organskog đubriva, kao što je kompost. Može se dodavati i đubrivo u granulama ili u prahu, formulacije 10:110:10, sa postepenim otpuštanjem. Prihranjivati je najbolje u proleće, nakon što prođe cvetanje ili u jesen pre smrzavanja zemljišta. Na ovaj način se obezbeđuju hranljive materije u zoni korena. Potrebno je obraditi pažnju na količinu đubriva, jer previše može izazvati opekotine.

Prihranjivanje se obavlja jednom godišnje, nakon čega se biljka zaliva. Biljke koje rastu u saksijama se prihranjuju tečnim đubrivima. Đubrenje treba izbegavati kada je vreme vetrovito.

Razmnožavanje

Kukurek se razmnožava pomoću semena ili vegetativnim deljenjem. Za razmnožavanje deljenjem je najbolje vreme kasna zima, pre nego što procveta. Listovi se povežu zajedno, a zatim se biljka iskopa i rizomi odvoje. Delovi se odmah posade i potrebno im je obezbediti ravnomernu vlažnost. Ponekad je potrebno i godinu dana da biljke počnu cvetati.

Neke vrste, kao što su Helleborus argutifolius i Helleborus foetidus ne mogu se razmnožavati deljenjem, pa se one uzgajaju iz semena. Sadnice se mogu presaditi kada dovoljno izrastu i dobuju prave listove.

Presađivanje

Prilikom presađivanja savetuje se nošenje zaštitnih rukavica, jer sok biljke može izazvati iritacije na koži. Biljku treba presaditi što brže nakon što se podeli. Bira se zemljište koje ima dosta organskih materija i dobru drenažu. Iskopa se rupa duboka 15 cm, u nju se stavlja organsko đubrivo ili balansirano đubrivo u granulama. Koren se u zemlji raširi i prekriva slojem zemlje.

Zemlja oko biljke se lagano utaba. Nakon sadnje se zemljište zaliva i ponovo pritiska, da se ne bi stvarali vazdušni džepovi. Biljka će procvetati u narednoj sezoni.

Podmlađivanje

Kukurek se podmlađuje kasno u proleće ili rano u jesen, kada biljka ponovo počne rasti. Odstranjuju se suve grančice i precvetali cvetovi, da bi se omogućilo što bujnije cvetanje naredne sezone. Kukurek ne zahteva podmlađivanje na tradicionalan način, iako je zimzelen. Sadi se u šumskim oblastima, gde će biti zaštićen od vetra, ali imati i dovoljno svetla, da ne bi došlo do opadanja cvetova.

Zemljište

Za rast kukureka, najbolja su zemljišta bogata organskim materijama, sa dobrom drenažom. Preporučuje se korištenje komposta od gljiva koji je sterilan i zbog visokog sadržaja krečnjaka služi za neutralisanje kiselih zemljišta, a trebalo bi ga izbegavati ako u blizini rastu biljke kao što je rododendron. Zemljište treba da bude neutralne ili alkalne reakcije, pH vrednosti 5,5 - 6,5.

Klima

Kukurek najčešće cveta sredinom decembra, ali i od januara do aprila - od kasne zime do ranog proleća. Da bi biljka rasla i cvetala, zemljište mora biti dovoljno vlažno. U fazi cvetanja potrebna joj je sunčeva svetlost. Iz tog razloga se često sadi ispod listopadnih stabala, pa je u vreme vegetacije u hladovini. Raspon dnevnih temperatura bi trebao biti 15 - 18°C, a noćnih 4 - 7°C. Ako se gaji u staklenicima iz semena, temperatura treba da bude oko 10°C viša od temperature zemljišta.

Sadnja kukureka

Pre sadnje mora se dobro zaliti zemljište, a zatim iskopati rupu dubine oko 40 cm. Na dno se stavlja sloj peska, a na njega biljka koja se zatrpa zemljom pomešanom sa peskom. Mesto treba da bude malo izdignuto da se ne bi nakupljala voda.

Kukurek se sadi po tri sadnice zajedno. Međusobno rastojanje među grupama bi trebalo biti oko 35 - 45 cm, a kod vrsta kao što je Helleborus argutifolius 60 - 120 cm. Kukurek se može saditi zajedno sa drugim biljkama.

Vreme sadnje

Kukurek se može saditi u bilo koje doba godine, pod uslovom da zemljište nije zamrznuto, iako se preporučuje sadnja u vreme vegetacije. Sadnju treba obaviti ujutro, kada su niže temperature. Leti posađene biljke treba zaštititi od direktnog zračenja sunca, da ne bi došlo do sušenja biljke, pa se zbog toga sadi u senci. Ne bi je trebalo presađivati kada se jednom posadi, jer je osetljiva na premeštanje.

Sadnja semena

Kukurek koji je posađen iz semena će procvetati tek za 3 - 4 godine. Najbolje ga je saditi rano u proleće, u zemljište koje je dovoljno vlažno i bogato organskim materijama. Seme koje se izvadi iz mahuna treba da se poseje što pre, jer dobija tvrdu opnu koja će produžiti vreme klijanja i nicanja biljke.

Jedan do dva dana pre sadnje, seme se potapa u vruću vodu, kako bi nabubrilo. Proklijaće za 4 - 6 nedelja. Mlade biljke treba posebno negovati tokom prve godine i držati ih u zaštićenom dok ne prođe opasnost od mrazeva. Najbolje ih je držati u stakleniku ili negrejanoj garaži.

Sadnja sadnice

Sadnice se presađuju rano u proleće, u saksije ili direktno u zemju u polusenci. Ne smeju se izlagati direktnom suncu, jer ih može oštetititi i usporiti rast. Nakon sadnje se biljka zaliva. Ne sadi se na močvarnim zemljištima. U toku zime, zemljište oko biljke se štiti malčiranjem da bi se očuvala vlaga za cvetanje.

Iskopa se rupa dubine 40 cm i napuni zemljom pomešanom sa peskom, a biljka se sadi malo pliće od toga. Razak između biljaka je potreban, kako bi se omogućila cirkulacija vazduha i sprečilo truljenje biljaka i napadi štetočina.

Uzgoj u bašti

Ako se biljka sadi direktno u baštu, potrebno je odabrati sadnicu koja je stara bar 5 godina, dobro razvijenog korena i koja je pri kraju cvetanja. Vadi se sa kompletnim korenom i deli na dva dela. Zatim se sadi u zemljište sa kompostom ili u saksiju odgovarajuće veličine.

Da se ne bi razvijale gljivice, stari listovi se mogu odseći pre pojave cvetnih pupoljaka kasno u zimu, kako bi se cvetovi otkrili. Gust malč razdvaja cvetove koji niču i hrani biljke za nastupajuću sezonu.

Uzgoj u stakleniku

U stakleniku se može gajiti kukurek iz semena bilo kada u toku godine, ali je najbolje vreme za setvu u kasnu zimu ili rano proleće, da bi imao uslove što sličnije onima u prirodi. Kako se seje u kontrolisanim uslovima, promene temperature neće uticati na klijanje. Dok traje klijanje, biljci je potrebno onoliko svetlosti koliko bi imala i na otvorenom.

Nakon setve je najbolje posudu staviti na mesto sa temperaturom oko 20°C, a kasnije može da se premesti na hladnije, na temperature oko 10°C. Biljka proklija za oko 4 - 6 nedelja. Na mraz su naročito osetljive vrste Helleborus niger, Helleborus thibetanus, Helleborus x ericsmithii i Helleborus sternii.

Uzgoj u saksijama

Da bi se kukurek gajio u saksijama, neophodno mu je obezbediti dobru drenažu. Supstrat se dobija kada se pomeša zemlja sa peskom i doda mu se organski kompost. Idealne su mešavine 30% komposta i 10 - 20% perlita.

Biljka koja se gaji u posudama, može se tokom čitave godine držati u zatvorenom, a da joj se ne smanji cvetanje. Kukurek loše reaguje na premeštanje, pa ga je potrebno posaditi u dovoljno veliku posudu da bi imao dovoljno mesta za rast i postaviti je na mesto sa dosta sunca i ne previše toplo.

Održavanje i nega

Za uspešan rast biljaka, veoma je bitno održavanje zemljišta. Kukurek može uspevati na svim tipovima zemljišta, osim na močvarnim, a najviše mu odgovaraju neutralna do alkalna. Sadi se u polusenku ili u potupnu senku, a zemljište se malčira, što je naročito važno zimi, da ne bi previše vode došlo do korena. Kako bi biljka bila što bujnija, potrebno je uklanjanje precvetalih cvetova.

Ako se gaji kao kućna biljka, mora biti na izdignutom mestu, jer su joj cvetovi padajući. Dovoljno je prihranjivati je jednom godišnje. Ako se prihranjuje đubrivima u granulama, treba izbegavati vetrovito vreme.

Faza mirovanja

Faza mirovanja traje oko 8 meseci, jer cvetanje traje 4 meseca. Cveta od decembra do aprila i često cvetovi izbijaju ispod snežnog pokrivača. Zajedno sa visibabom, prvi je vesnik proleća.

Pogodan je kao pokrivač zemljišta, jer se sadi u grupama koje veoma brzo mogu prekriti zemljište. U fazu mirovanja biljka ulazi orezana, uklonjene su joj uvele grančice i precvetali cvetovi i zaštićena je malčiranjem, da koren ne bi dobio prevelike količine vode.

Održavanje zasada

Održavaju se čišćenjem redova u kojima je biljka posađena. Uz kukurek mogu se saditi jednogodišnje biljke, pa se zbog njih zasad češće kontroliše i održava. Ako se sade maćuhice, begonije ili druge jednogodišnje biljke, češća je i potreba za negom.

Potrebno je redovno uklanjati osušene delove biljke, kao i one koje je napala neka bolest, da ne bi došlo do njenog širenja. Zaliva se po potrebi. Prihranjivanje se obavlja u vreme sadnje i ne treba ga kasnije đubriti.

Proređivanje

Proređivanje je najbolje obaviti u vreme kada počinje da raste. Stari delovi biljke se seku kada mlade stabljike počnu da se pojavljuju. Ako stari listovi izgledaju dobro, mogu se ostaviti na biljci dok ne dobije dovoljno mladih stabljika. Ne treba ostaviti previše listova, jer se tako sakupljaju puževi. Pri orezivanju je dobro nositi zaštitne rukavice, jer sok iz biljaka može iritirati kožu.

Berba

Kukurek se bere zbog cvetova, kao i zbog semenki. Cvet treba brati kada je što više procvetao, jer tada će duže izdržati. Da bi što duže trajao, koriste si i metode kao što su uranjanje u kipuću vodu ili hemijsko sredstvo za brzu hidrataciju. Mogu se brati i cvetovi kojima su formirane semenke koje daju čvrstinu cvetovima.

Branje cvetova je najjednostavniji način da se sakupe semenke. Cvet se seče oštrim makazama, a ispod se postavi posuda. Semenke se stavljaju u staklenu posudu. Mahune sa semenom se mogu skinuti sa cvetova i bez berbe cveta.

Takođe se cvetovi mogu vezati pamučnom vrećicom i kada se cvet osuši, mahune ispadaju u vrećicu. Na ovaj način se sprečava i nekontrolisano širenje biljke. Za 1 - 2 nedelje, seme je spremno za skladištenje.

Skladištenje

Kod kukureka suše se semenke i koren biljke. Koren se seče na delove od 0.5 cm i suši se na mestu sa dobrim protokom vazduha. Može se sušiti i u električnim sušarama. Temperature za sušenje korena ne smeju prelaziti 40°C, jer će se tako uništiti glikozidi u korenu biljke. Čuvaju se u papirnim ili pamučnim vrećicama ili staklenim posudama. Na ovaj način se mogu čuvati do 3 godine.

Priprema za sledeću sezonu

Pravilnim orezivanjem i malčiranjem, biljka će razvijati u narednoj sezoni gušće listove i bujnije cvetove. Da bi se dobila zdrava biljka moraju joj se obezbediti odgovarajući uslovi zemljišta, temperature i svetlosti. U toku zime, kada biljka cveta, potrebno joj je više svetlosti nego tokom vegetacije. Biljke u posudama se unose unutra, kako bi se zaštitile od mraza, a mogu se izneti napolje, kada temperature porastu iznad 10°C.

Bolesti

Kukurek je prilično otporna biljka, ali je podložan napadu nekih bolesti. Naročito ga ugrožavaju gljivične infekcije. Najčešće bolesti kukureka su peronospora, crna smrt i crne mrlje.

Crna smrt

Crna smrt je veoma opaka bolest koja rezultuje ugibanjem biljaka, a izazivaje virus Hellebores net necrosis (HeNNV). Javlja se u vidu crnih linija na listovima i peteljkama, krtih listova, prstenastih pega i zaostajanja u rastu. Biljka pre pojave prvih simptoma može biti zaražena i godinu i po ili duže.

Biljke koje su zaražene ne mogu da se oporave, pa se moraju odstraniti da se bolest ne bi širila. Najčešće se javlja na hibridu Helleborus x hybridus (nekadašnji H. orientalis). Pretpostavlja se da u širenju bolesti učestvuju lisne vaši, pa se biljke tretiraju insekticidima. Takođe je potrebna dezinfekcija alata koji se koristi.

Bolest se najviše javlja u rasadnicima, a ponekad se meša sa bolestima koje takođe izazivaju pege na listovima, kao što su siva plesan i gljivice Coniothyrium i Phillosticta.

Crne mrlje

Crne mrlje (crna pegavost) je bolest koju izaziva gljivica Microsphaeropsis hellebori. Listovi koje ova bolest napada su prekriveni mrljama koje su zaobljene. Prvo se javlja u blizini stabljike koja trune pre nego što biljka procveta, a na listovima se javljaju rupe. Odgovaraju joj vlažni uslovi, a prenose je vetar i kiša. Najosetljivija je vrsta Helleborus niger.

Kako se bolest ne bi širila, zaraženi listovi se uklanjaju i uništavaju. Ne koristi se za kompost, već se odlaže što dalje od ostalih biljaka.

Zaražene biljke treba odseći makazama koje su dezinfikovane alkoholom. Na ovu bolest se može delovati jedino preventivno, redovnim orezivanjem i uklanjanjem starih i oštećenih delova. Fungicidi ne deluju na nju.

Peronospora

Peronosporu izaziva Peronospora pulveraceae, a na kukureku se stvara plesnivi sloj na listovima, stabljikama i cvetovima. Prvi simptomi su plesnivost na donjoj strani listova. Kako se bolest razvija, biljka može gubiti cvetove i na kraju propada.

Da bi se sprečila pojava ove bolesti, biljka se zaliva pri dnu, da se ne bi kvasili listovi, a sadnja se obavlja na dovoljnom razmaku da bi vazduh mogao cirkulisati. Protiv ove bolesti se može delovati fungicidom Fungonilom koji je efikasan i protiv vodene plesni.

Štetočine

Iako je kukurek prilično otporna biljka, ipak ga napadaju neke štetočine. Ako se deluje na vreme, neće naneti veliku štetu biljci. Najčešće su štetočine kojima odgovara vlažno zemljište, kao što su lisne vaši, puževi, kopač listova i crni trsov žižak.

Lisne vaši

Lisna vaš (lat. Macrosiphum hellebori) je štetočina zelene boje koja se grupiše na listovima, stabljikama i cvetovima. Nekada se nalazi sa donje strane listova, pa se teže primećuje. Isisavaju sok iz biljaka i ostavljaju lepljivi trag - mednu rosu koja je podloga za razvoj plesni. Lisna vaš prenosi gljivicu koja uzrokuje crnu smrt. Da bi se na vreme otkrilo njihovo prisustvo, potrebno je redovno pregledati biljke.

Pri slabijim napadima, mogu se spirati jačim mlazom vode, tretirati uljem nima ili insekticidnim sapunom. Potrebno je tretirati i donju stranu listova.

Kopač lišća

Kopač lišća (lat. Phytomyza hellebori) je sitna muva koja polaže jajašca u listovima biljaka tokom leta. Larve koje se izlegu, grickaju unutrašnjost listova. Ova muva ne ubija biljke, ali izaziva estetske štete. Najugroženija je vrsta Helleborus foetidus. Na listovima se javljaju smeđe mrlje.

Oštećene listove bi trebalo odseći i uništiti, da ne se larve ne bi zadržale u njima. Insekticidi nisu efikasni u borbi protiv ove štetočine.

Puževi

Puževi su štetočine na koje je kukurek veoma osetljiv. Uništavaju listove i cvetove, a mogu se otkloniti samo ručnim skidanjem. Postoj i organsko sredstvo za tretiranje Arbico Organics koje je izrađeno od vune i nije toksično. Kuglice se posipaju oko biljaka i zaliju, pa formiraju “tepih” koji puževi ne mogu savladati.

Crni trsov žižak

Crni trsov žižak (lat. Otiorhynchus sulcatus) je insekt koji ugrožava kukurek koji je posađen u saksije. Larve čine veću štetu od odraslih jedinki. Odrasli insekti su crni sa žutim tačkama na krilima. Grickaju ivice listova i ne uzrokuju velike štete. Jajašca polažu u zemljište, gde se razvijaju larve koje se hrane korenom i stabljikom. Ako se ne uoče na vreme, mogu dovesti do uginuća biljaka. Jedini način na koji se larve mogu uništiti je korišćenje insekticida.

Upotreba kukureka

Kukurek može predstavljati lek kada se daje u preciznim dozama ili otrov ako se daje u prevelikoj količini. U medicini se koristi posebna vrsta kukureka. Primenjuje se i u kozmetičkoj industriji.

Kuhinja

Svi delovi kukureka su otrovni i ne koriste se u kuhinji. Stari Grci su koristili kukurek kako bi brzo otrovali neprijatelje. Neki istoričari tvrde i da je Aleksandar Veliki umro od trovanja ovom biljkom.

Kozmetika

Primena kukureka u kozmetici je ograničena. Uglavnom se koristi kao ekstrakt u kremama za hemoroide ili kao mast sa protivupalnim delovanjem.

Zdravlje

U medicini se koristi samo beli kukurek. Poznat je po lečenju visokog krvnog pritiska, kolere, pa i herpesa. Koristi se kao laksativ, ali je u veći količinama veoma otrovan. Koristi se i kao diuretik pri regulisanju težine.

Zanimljivosti

Helleborus potiče od grčke reči helein (ubiti) i bura (hrana). U istoriji ove biljke zabeležene su razne bizarne priče. Prvi put je pominjao Plinije, kao biljku za lečenje ludila. Do sredine 19. veka, širom Evrope su se raširili mnogi hibridi ove biljke.

Poznati botaničar John Bertram je prvi put pominjao 1700. godine, a oko 1800. se prvi put mogao kupiti sušeni koren kukureka koji se koristio kao lek za giht i kao insekticid.

U 19. veku su ga botaničari sa Univerziteta Cornell Liberty Hyde Bailey počeli popularizovati u američkim baštama. U 20. veku su stvorene velike kolekcije ove biljke u baštama Filadelfije, uključujući Scott arboretum na koledžu Swarthmore i imanje DuPont.

Plinije i Dioskorid su pisali da će čovek koga orao vidi da iskopava kukurek umreti u roku od godinu dana.

Postoji i mit po kome će čovek postati nevidljiv, ako osušene i samlevene cvetove kukureka baci u vazduh i prođe kroz njih. U srednjem veku je vezivan za veštice koje su ga navodno koristile da bi prizivale demone i pravile masti koje su im omogućavale da lete. Koristio se i za pročišćavanje domova i teranje zlih duhova.

Koristili su ga i da bi predvideli kakvo će vreme biti naredne godine. Na selu se pre Božića u vodu stavljalo dvanaest pupoljaka kukureka i svaki je predstavljao jedan mesec u godini. U zavisnosti od toga da li se pupoljak otvorio, pojedini meseci su bili predviđani kao dobri ili loši.

Foto: Hans / Pixabay