Trava spada u jednu od najrasprostranjenijih biljaka i porodici Poalesa. U pitanju je samonikla biljka koja većinskim delom pokriva površinu zemlje. Karakteriše je intenzivno zelena boja i nizak rast. Osnovni je izbor pri ozelenjavanju bašte, vrtova, parkova, šetališta, itd. Prilagodljiva je biljna kultura i nalazi se svuda širom sveta jer se navikla na različite uslove i klime.
Iako se na travu misli kao na jedinstveni prekrivač zemlje ipak postoje njene različite vrste. Ono što je svim vrstama zajedničko jeste njihov razvijen koren i busen. Koren svih vrsta trava je veoma razvijen i jak jer se na taj način obezbeđuje da biljka preživi zimske uslove i putem njega se biljci omogućava prehrana. Trava raste u busenima sa dugim, uskim, ravnim listovima i može dostići visinu od 50 cm. Sve vrste trave cvetaju, a njihovi cvetovi obezbeđuju razvoj semena.
Različite vrste ove biljke rastu na svim kontinenta i površinama. Može se naći u pustinji, oko močvara, u moru, na planinama itd. jer se prilagodila uslovima datog područja. Značaj trave je kako od estetskog tako i od ekonomskog za značaja.
Vrste trave
Postoji oko 11.000 različitih vrsta trava koje rastu na različitim kontinentima. Neke od tih vrsta su jednogodišnje kao što su na primer žitarice. Određene trave su dvogodišnje i drvenaste poput bambusa. Različite vrste trava imaju različitu namenu. Zato se kod nas uzgajaju samo neke od njih. U današnje vreme često dolazi do ukrštanja različitih vrsta trave koji će biti izdržljiviji. Takvi hibridi se uglavnom sade na sportskim terenima ili kao ukras oko kuće. Na našim prostorima najviše se uzgajaju vrste poput vlasnjače livadske, engleskog ljulja, vlasulje crvene i prave livadarke.
Vlasnjača livadska
Ova vrsta trave se najčešće sreće na našim područjima. U pitanju je samonikla trava koja se brzo širi. Ova vrsta trave se često ukršta sa ostalim vrstama kako bi se dobili hibridi koji su izdržljiviji pa se seju na sportskim terenima. Vlasnjača livadska prekriva parkove, livade i šume. Najčešći je izbor za uređenje travnjaka. Takođe, ova vrsta trave se koristi i kada je reč o ispaši stoke. Tada se trava sadi zajedno sa detelinom jer će se tako obezbediti veća nutritivna vrednost u prehrani stoke.
Engleski ljulj
U pitanju je trava koja uglavnom raste i razvija se sama. Karakteriše je tamno zelena boja i veća otpornost. Zbog svojih osobina je najčešći izbor za sadnju na sportskim terenima. Između ostalog ona se upotrebljava i za uređenje parkova, šetališta i ostalih travnatih površina. S obzirom da razvija dubok i razgranat koren dobra je zaštita od erozije tla. Prisutna je na svim kontinentima.
Vlasulja crvena
U pitanju je trava koja svoje cvetanje započinje kasnije u odnosu na ostale vrste. Dosta je izdržljiva i to pre svega po pitanju gaženja i ispaše. Koristi se u pripremanju smeše za ispašu stoke. Najčešće se sadi na livadama kao i na travnjacima.
Prava livadarka
Ovoj travi je potreban duži vremenski period da proklija u odnosu na engleski ljulj. Najviše joj odgovaraju rastresita tla na kojima se brže razvija. Da bi formirala pokrivač kako treba potrebno joj je minimum 2 godine. U pitanju je vrsta koju karakteriše velika otpornost na gaženje i ispašu.
Sadnja trave
U pitanju je biljka koja sama niče i tako se širi. Ukoliko se jednom poseje na nekom mestu svake naredne godine će nicati i zato ne zahteva veliki napor pri uzgajanju. Razlog njenog uzgajanja je kontrolisanje rasta, oblikovanje kao i ukrašavanje željenih mesta.
Vreme setve
Trava se najčešće sadi na proleće ili jesen. Ukoliko se zasadi na jesen, imaće više vremena da uspešno razvije koren koji će joj omogućiti da prezimi zimu. Proleće i jesen su idealni za sadnju trave jer zemlja ima veliku vlažnost, a to pogoduje klijanju. Najpogodnija temperatura za brži rast i razvoj trave je između 13 i 15°C.
Odabir podloge za sadnju
Kada je trava u pitanju ona može da se sadi na različitim mestima jer se prilagođava datim uslovima. Pre početka sadnje neophodno je da se zemljište adekvatno obradi. Ova obrada odnosi se na preoravanje zemlje, njeno usitnjavanje kao i uklanjanje korova koji predstavlja smetnju za razvoj trave. Najpogodnija tla za travu jesu: vlažna, glinasta, plodna i blago kisela. Ova biljka može da opstane i na zemljištima koja su veće kiselosti, a pritom su siromašnija po pitanju hranljivih materija. Na ovakom zemljištu mogu se očekivati slabiji prinosi.
Sadnja semena
Na velikim površinama trava se sadi isključivo pomoću semena. Pre sadnje treba obraditi zemljište i seme ravnomerno rasporediti, a sam plodored nije bitan. Prilikom sadnje treba koristiti mešano seme i to 30 g po m2. Prilikom sadnje bitno je da se utisne jače u zemlju da bi seme što pre proklijalo. Sadnja semena može se vršiti ili ručno ili uz pomoć mašina.
Sadnja sadnica
Ovakav način sadnje trave je veoma redak. Primenjuje se samo u slučaju potrebe za velikim busenovima ili travnatim tepisima namenjenih sportskim terenima ili vrtovima. Trava se uzgaja, a nakon što se razvije, presađuje se na željeno mesto. Veliki travnati busenovi se koriste za popunjavanje rupa u travnjacima.
Uzgoj na otvorenom
Trava se isključivo uzgaja na otvorenom jer se prilagođava svim spoljnim uslovima. Kada se jednom zasadi posle sama niče i može da traje i 10 godina. Ne zahteva preterano održavanje, negu i zaštitu. Kada se trava ukoreni na jednom mestu ona se širi i veoma je teško očistiti tlo od nje, kao i zasaditi druge kulture.
Zemljište
Najidealnije tlo za razvoj trave je ono koje je rastresito. To znači da zemlju treba obrađivati tj. okopavati uz korišćenje motika ili mašina. Neposredno pre sađenja zemlja bi trebalo da se izrilja grabuljama i to na dubini od minimum 5 cm da bi seme dospelo što dublje u zemlju, a potom se uspešno razvijao i koren. Zemljište bi trebalo da bude vlažno jer u tom slučaju trava najbrže raste. Ekstremno vlažna tla ne pogoduju ovoj biljnog vrsti jer dovode do truljenja.
Klima
Prilikom sadnje trave ne treba voditi previše računa oko toga gde se sadi. Podjednako može da uspe na bogatim kao i na siromašnim tlima. Odgovaraju joj i osunčana i senovita područja. Dobro podnosi i jake zime bez snega kao i jače suše.
Uzgoj trave
Ukoliko se trava uzgaja kako bi se obezbedila prehrana za stoku onda nisu potrebni veliki napori za održavanje. Sa druge strane, ako se želi formirati lep travnati prekrivač u dvorištu onda postoje preporuke za što bolji izgled.
Plodored
Trava priprada onoj kategoriji biljaka koja se slaže sa svakom drugom biljnom kulturom. Ne ugrožava rast drugih biljaka, a ni one ne narušavaju razvoj trave. Dobro se slaže sa voćem, povrćem i svim ostalim biljnim kulturama. Trava se često kombinuje sa cvećem i zajedno rastu bez poteškoća. Izuzetak kod slaganja trave sa ostalim biljkama jesu jela, smreka i orah. U pitanju su crnogorična drveća koja povećavaju kiselost zemljišta pa će na takvim mestima trava biti ređa.
Zalivanje
Način zalivanja trave zavisi pre svega od faze razvoja u kojoj se nalazi. Nakon sađenja semena neophodno je kontinuirano zalivanje u prvih mesec dana. Ovakav način zalivanja će obezbediti da seme brže proklija. Nakon klijanja navodnjavanje treba vršiti u odnosu na vremenske uslove. Pri prosečnim temperaturama zalivanje treba obaviti na svaka 3 ili 4 dana. Kada dođu periodi suša i visokih temperatura zalivanje treba biti svakodnevno i to ili ujutru ili uveče. Treba izbegavati navodnjavanje po jakom suncu.
Ukoliko je reč o manjim travnatim površinama onda se navodnjavanje može vršiti ručno. Za veće površine preporučuje se upotreba prskalica. Ovakav sistem navodnjavanja obezbediće ravnomerno zalivanje koje neće stvarati ni preterano suvo ni preterano vlažno zemljište. Prskalice se često koriste kod zalivanja sportskih terena jer tamo trava uvek mora biti adekvatnog kvaliteta.
Đubrenje
Trava najveću količinu hranljivih materija crpi iz samog zemljišta. S obzirom na to, količina hranljivih materija vremenom se smanjuje pa je potrebna upotreba đubriva da bi se obezbedio uredan i zdrav rast i razvoj trave. Košenje takođe umanjuje količinu materija koju trava apsorbuje i usled njihovog nedostatka može doći do nastanka različitih bolesti pa čak i do klimatskih stresova.
Pre početka đubrenja trebalo bi testirati zemljište kako bi se na osnovu dobijenih rezultata primenilo adekvatno đubrivo. Preporučljivo je upotrebiti organsko stajsko đubrivo pre nego se počne sa procesom sadnje.
U zavisnosti od perioda godine primenjuju se različite vrste đubriva. U oktobru i martu treba izvršiti đubrenje, a pri tome izbegavati velike vrućine. U toku proleća zemlju treba obogatiti azotnim đubrivom i to najbolje kada ima padavina jer će na taj način kiša otopiti đubrivo i ono će lakše dospeti do korena biljke. U letnjem periodu se preporučuje upotreba kalijuma jer se njime obezbeđuje veća otpornost trave na sušu. Na jesen najbolje je upotrebiti đubrivo na bazi fosfora jer ono povećava količinu hranljivih materija za prehranu stoke.
Razmnožavanje
Razmnožavanje trave odvija se najčešće kroz sadnju semena. Uzgajanje trave vrši se kako zbog lepote koju daje vrtovima tako i zbog njene proizvodnje semena. Najbolje seme daje trava koja je već par puta prošla kroz proces vegetacije. Kako bi se dobilo što kvalitetnije seme neophodno je đubrenje zemljišta. Kako bi se seme prikupilo potrebno je koristiti kombajn za žetvu. Tako će se u potpunosti prikupiti suvo seme.
Nakon žetve suvo seme treba držati na tamnom i suvom mestu. Ukoliko je namenjeno za neku dalju upotrebu onda ga je potrebno spakovati u kartonske kutije.
Održavanje i nega
U pitanju je biljna vrsta koja ne zahteva preterano angažovanje oko njenog održavanja, ali da bi se dobio lep i uredan travnjak neophodno je ispratiti određene savete kako bi se pospešio njen rast.
Održavanje zasada
Održavanje zasađenje trave nije preterano komplikovano, a obezbeđuje njen bolji kvalitet. Pre svega potrebno je ukloniti korov koji raste zajedno sa travom, a njegovo prisustvo prisustvo je guši i otežava joj razvoj. Korov isključivo treba čupati ručno kako bi se izbeglo oštećenje trave.
Da bi trava bila zdrava i gusta potrebno je u proleće obraditi zemljište. Neophodno je da šiljci vile uđu na 3 cm dubine zemlje jer se tako obezbeđuje veći dotok vazduha za biljku. Ovaj postupak treba obaviti pre đubrenja. Veći dotok kiseonika će travi biti potreban ukoliko se uzgaja na zemljištu koje je manje prozračno i peskovito. Ako dođe do pojave žute trave onda se trebaju upotrebiti grabulje kako bi se otklonila nepotrebna trava.
Orezivanje
Trava nema specifične potrebe kada je reč o orezivanju jer se to obavlja isključivo kroz njeno košenje. Kako bi se dobio uredan travnjak, travnati buseni se mogu uklanjati ručno ili uz upotrebu kosačice. Kosidbom se pospešuje dalji rast.
Berba
Ranije u tekstu istaknuto je da se najčešće bere seme trave i to kada postane suvo. Osim u ove svrhe berba trave odvija se i za potrebe prehranu stoke. U ovom slučaju kada trava naraste više od 8 cm potrebno ju je pokositi motornim kosačicama.
Košenje
Košenje trave je veoma bitan deo procesa njenog uzgajanja. Kosidba se obavlja nekoliko puta u toku godine i to u periodu od sredine proleća do kraja jeseni. Prilikom košenje trave najvažnije jeste prvo košenje jer je takva trava veoma bogata različitim hranljivim materijama koje pogoduju u prehrani stoke.
Košenje trave treba da se obavi tek kada trava dostigne visinu od minimum 8 cm jer će veličina pokosa onda biti između 5 i 8 cm. Najvažnijom kosidbom se smatra prva kosidba jer će ona odrediti kvalitet svake naredne kosidbe. Pre početka košenja treba voditi računa da je proteklo dovoljno vremena od đubrenje zemljišta. Potrebno je da prođe je minimum 40 dana od đubrenja da nitrat ne bi ostao na površini trave jer će tako naštetiti životinjama.
Druga kosidba je mekša i sa slabijim listovima, ali obezbeđuje travu koja se duže može skladištiti. Prilikom košenje trave preporučljivo je koristiti rotacionu kosilicu da bi se to uradilo na pravilan i brz način. Kada se trava pokosi potrebno je ostaviti je na sušenje i tek nakon toga se može skladištiti. Travu ne treba kositi pre zime jer će joj to samo otežati preživljavanje tokom zimskih uslova. Potrebno je ostaviti biljku da dostigne veći rast jer se na taj način sprema za zimu i lakše će je prevazići.
Skladištenje
Nakon što se trava pokosi, potrebno je ostaviti na livadi da se prosuši. Tako ostavljenu travu treba sa vremena na vreme prevrnuti vilama kako bi se dobro osušila sa obe strane. Nakon dobrog sušenja takvu travu možete skladištiti. Preporučuje se korišćenje kosilice sa mlatilicama kako bi se smanjila vlaga.
Kada se proces sušenja završi onda se trava skuplja za siliranje. Silaža podrazumeva pripremanje sena za dalju upotrebu. Seno se nakon toga formira u bale koje spolja mogu biti plastificirane. Potom se bale formiraju u kocku i vezuju konopcima radi učvršćivanja. Osim toga mogu se utovariti u prikolice u plastičnim vrećama.
Bolesti
Trava spada u onu kategoriju biljaka koja je izuzetno otporna na različite vrste bolesti, ali postoji nekoliko oboljenja na koje treba obratiti pažnju.
Mikoza
Nastaje kao posledica sejanja semena koje je zaraženo ili postojanja gljivice u zemlji koja dovodi do nastanka ove bolesti. Ukoliko se zdravo seme posadi na tlu koje je zaraženo gljivicama to može izazvati štetu i pre nego što trava počne da niče. Razvoju mikoze takođe pogoduje i velika vlažnost zemljišta. Kao posledica ove bolesti javljaju se ograničena klijavost i osiromašen travnjak. Da bi se sprečio nastanak ove bolesti pre svega je potrebno obezbediti zdravo seme za sejanje, a takođe i adekvatnu temperaturu.
Smeđe pege
Ova bolest prepoznaje se po sitnim smeđim tačkicama tj. pegama koje počinju da se pojavljuju na vrhu lista. Izazivaju je gljivice koje se već nalaze u travnjaku. Razvoju ove gljivice dodatno pogoduju kišni periodi koji prethode visokim temperaturama. Kao krajnji efekat delovanja ove gljivice javlja se sušenje pojedinih delova travnjaka.
Crvena nitavost
U pitanju je bolest koja se formira na uzgajanom travnjaku. Ovoj bolesti pogoduju kišna jesen, ali i proleće. Manifestuje se u periodu velikih vrućina kada na travnjaku počinju da se formiraju krugovi koji su osušeni i postepeno se spajaju. Na kraju zaraženi delovi travnjaka poprimaju crvenu boju po čemu je bolest dobila naziv. Kao način borbe protiv ove bolesti navodi se upotreba fungicida kao i adekvatna dohrana.
Prsten veštice
Ovaj naziv bolesti potiče od izgleda travnjaka usled njenog delovanja. Naime, zaraženi deo travnjaka će izgledati osušeno sa tamnozelenim spoljnim ivicama dok će središnji deo biti smeđ. Ovakva pojava će značiti da je tlo siromašno po pitanju hranljivih materija kao i da je nedovoljno prozračno. Da bi se neutralisala ova vrsta bolesti potrebno je dodatno prozračivanje zemljišta i upotreba đubriva. Nakon što se ovo obavi moguće je ponovo zasaditi seme.
Štetočine
Neke od štetočina na koje posebno treba obratiti pažnju pri uzgoju trave jesu: rovci, puževi, kišne gliste, mravi i dugonogi komarci.
Rovac
U pitanju je životinja koja većinski živi ispod zemlje i veoma može oštetiti uzgojenu travu. Rovac je veoma sličan krtici koja prilikom provlačenja kroz zemlju uništava koren trave. Kada izlazi na površinu zemlje stvara humke koje tom prilikom uništavaju travu, a takođe otežavaju i način održavanja travnjaka.
Puževi
Ove štetočine se razmnožavaju u rastresitoj zemlji koja takođe pogoduje rastu i razvoju trave. Noću izlaze iz zemlje i hrane se listovima trave čime je uništavaju. Pored toga što se hrane listovima, puževi mogu ujedno da prenose i različite vrste zaraza ili nekih drugih bolesti. Da bi se ove štetočine uklonile savetuje se primena pužomora. U slučaju da ih nema previše mogu se i ručno ukloniti.
Kišne gliste
Kišne gliste svojim delovanjem stvaraju i pozitivne i negativne efekte po razvoj travnjaka. Naime, kišne gliste žive ispod zemlje i svojim kretanjem prozračuju tlo i sitne zemlju što pogoduje razvoju trave. Sa druge strane, ukoliko ih ima u velikom broju počinju da oštećuju koren biljke što kasnije dovodi do sušenja travnjaka. Svojim bušenjem zemlje gliste stvaraju male zemljane gomilice koje pogoduju razvoju korova, ali i proređuju travnjak.
Mravi
Veoma poznata vrsta insekata koja je prisutna gotovo svuda. Ovi insekti za razliku od ostalih štetočina ne oštećuju biljku već samo otežavaju održavanje travnjaka. Mravi svojim delovanjem stvaraju mravnjake koji uništavaju koren biljke, a tom prilikom stvaraju se izbočine na površini zemlje koje otežavaju obradu zemljišta. Da bi se mravi suzbili potrebno je pravilno i redovno održavanje travnjaka.
Dugonogi komarac
Za razliku od ostalih vrsta komaraca koje se hrane ljudskom krvi ovo je komarac koji se hrani korenom biljke. Ova vrsta komaraca razmnožava se u vlažnim područjima gde se i razvijaju njihove larve. Larve se hrane korenom biljke i za sobom ostavljaju osušena područja. Da bi se ova štetočina uklonila sa zasada treba se otkloniti višak vode na datom mestu, a savetuje se i upotreba insekticida.
Upotreba trave
Trava se može upotrebljavat u različite svrhe i ima veliki značaj kako za ljude tako i za životinje.
Prehrana stoke
Jedna od najznačajnijih uloga trave jeste u prehrani stoke. Različite vrste životinja, pogotovo domaćih, hrane se različitim vrstama trave. Tu se pre svega izdvajaju krave, ovce i koze. Životnje mogu da se hrane svežom i osušenom travom. Svežom travom životnje se hrane na pašnjacima, gde ima više različitih vrsta trave i tom prilikom nije potrebno održavati travnjak jer to već rade same životnje. Osušena trava odnosno seno se koristi najčešće u zimskim periodima. Seno se u glavnom sastoji od nekoliko različitih vrsta trave, ali i deteline kako bi se povećala njegova nutritivna vrednost.
Privreda
Trava je veoma značajna za privredu jedne zemlje. U pitanju je biljka koja je najekonomičnija i zbog toga se koristi za prekrivanje zemljišta u prakovima, poljima pa i u dvorištu.Dobro očuvana i negovana trava danas je sve popularnija. Travnjaci zahtevaju sve više truda kako bi bilo gusti, ravni i intenzivno zeleni. Određene vrste trave se koriste i na stadionima i golf terenima. Takve vrste su izuzetno otporne na gaženje i mogu dugo da opstanu jer imaju brz proces oporavka.
Određene vrste trave koriste se i za proizvodnju. Naime, neke vrste trava mogu se koristiti za dobijanje celuloze koja se kasnije upotrebljava u proizvodnji papira.
Kompostiranje
Kompostiranje podrazumeva proces stvaranja tzv. Braon đubriva. Generalno je usvojeno mišljenje da se trava ne može kompostirati pa ljudi zato najčešće pokošenu travu bacaju. Međutim, ukoliko se pripremi na adekvatan način trava se može koristiti u pravljenju komposta. Nakon kosidbe neophodno je ostaviti travu da se dobro osuši, a potom će započeti proces truljenja, nakon čega je treba posuti po kompostu. Kompost pipremljenih na ovaj način izuzetno je bogat nitratima što je veoma korisno prilikom đubrenja povrća poput paradajza i kelja.
Drugi način upotrebe pokošene trave jeste njena primena u vidu malča. Neophodno je travu naneti u tankom sloju oko biljke kako bi se sačuvala i održala vlažnost tla.
Zanimljivosti
Trava je biljka koja je ljudima poznata od kada se pojavio prvi čovek. Veoma je korisna jer prvenstveno stvara zaštitu zemljištu od isušivanja. Rasprostranjena je na svim kontinentima i prilagodila se svim klimama. Prisutna je u svakoj šumi, livadi, proplanku, planini, pa čak i u pustinji. Jedina mesta na kojima trava ne raste jesu ona koja su tokom čitave godine prekrivena snegom.
Svako domaćinstvo je oduvek težilo da ima lep i uređen vrt. Zemlje u kojima se najviše insistira na održavanju vrtova svakako su Francuska i Engleska. U Engleskoj kulturi se ponajviše insistira na uređenim travnjacima s obzirom da je u pitanju zemlja sa dugim kišnim periodima koji su izuzetno pogodni za rast trave.
Trava se nalazi svuda oko nas te zbog toga ne uspevamo da diferenciramo njene različite vrste. Sve vrste žitarica spadaju pod travu. Najobičnija livadska zelena trava koja se samostalno razmnožava na nenastanjenim područjima takođe spada pod travu.
Bitno je istaći da postoje neke vrste trave koje se značajno razlikuju po svom izgledu od klasične trave. Tako na primer, modra trava predstavlja čest izbor za ukrašavanje bašte. Modra trava ima specifičnu plavu boju koja je posebno uočljiva u periodima suša. Ova trava dostiže visinu od 20 - 30 cm i ne kosi se već se oblikuje. Pampas trava je druga vrsta koja se ističe po svom izgledu. Karakterišu je dugi, tanki, zeleni listovi koji se prilikom rasta savijaju. Ovih listova ima dosta i prilikom rasta formiraju raskošan žbun. Ova biljka se često gaji kao ukras u bašti zbog cvetnog stabla koje se završava u obliku ukrasne metlice koje mogu biti različitih boja.
Treba istaći da pod travu spada i bambus, ali je u nekim zemljama zabranjena njegova sadnja. Razlog za to leži u njegovom intenzivnom širenju kao i brzom prekrivanju površine tla.
Foto: Alexas_Fotos / Pixabay
Ostavite odgovor