Orah (lat. Juglans) je biljka iz porodice orahovki (Juglandaceae). Ima stablo visoko 10 - 40 m, šiljato lišće, dužine od 2 do 9 cm. Plodovi svih vrsta oraha su jestivi.
Najviše su rasprostranjeni od naprostorima od Himalaja do Sibira. Najveći uzgajivači u Evropi su Francuska, Italija i Grčka. Najviše se gaji u dolinama reka. Kod nas se gaji uglavnom gaji u svim krajevima. Ipak, najznačajniji centri za gajenje oraha u Srbiji su Podrinje, Pomoravlje, Timočka Krajina, Podunavlje, padine Fruške gore, kao i Metohijska kotlina.
Uzgajanje oraha je prvenstveno značajno zbog njegovog jezgra, jer spada među najvažnije ugljeno-proteinske pizvode.
Takođe, značajna je tehnička vrednost orahovog drveta, industrijska upotreba njegovog ulja, kao i razne mogućnosti za korišćenje njegovog lišća i kore. Takođe se lako transportuje i čuva.
Vrste oraha
Svih dvadeset vrsta oraha se dele u dve osnovne grupacije, prema načinu sadnje, a to su sorta za vinogradarsku zonu, i sorta za kontinentalnu zonu.
U sorte za vinogradarsku zonu spadaju sledeće sorte oraha:
Šejnovo
Ova sorta je poreklom iz Bugarske. Ima nešto sitnije plodive, veličine otprilike oko 10, 11 grama. Imaju tanku, ali kvalitetnu ljusku i puno jezgro. Takođe, ova sorta je otporna na nepovoljne klimatske promene, biljne štetočine i bolesti, pa se iz toga razloga ako se često koristi za sadnju i uzgoj na plantaži.
Rasna
Sorta koja ima srpsko poreklo. Ima plodove srednje krupnoće, otprilike 12 ili 13 grama. Ta sorta je vrlo rodna i ima umerenu vegetaciju i srednju bujnost krošnje
Tisa
Ovo je naša sorta oraha, koja ima krupne plodove (oko 15 grama). Takođe, vrlo je rodna i popularna kod nas, te se masovno koristi za sadnju i uzgoj na našim područjima.
Šampion
Šampion je još jedna srpska sorta. Ima srednje kupne plodova, oko 13grama. Ova sorta je srednje rodna.
Sorte oraha koje spadaju u sorte za kontinentalnu zonu su:
Gazenhajmski 139
Ova sorta je poreklom iz Nemačke. Ima srednje krupne plodove, oko 14 grama. Veoma je plodna sorta, kasne vegetacije.
Gazenhajmski 251
Ova sorta je poreklom iz Nemačke. Kasne je vegetacije i ima krupne plodove, oko 15 grama.
Takođe su popularne sledeće sorte:
- francuske nacionalne sorte, kao što su sorte Franket, Fernor i Parizien
- italijanske sorte oraha, kao što su sorte San Giovaninni, Sorrento i Pellegrini
- domaće sorte oraha, kao što su Kasna rodna sorta, Bačka sorta, Kasna grozdasta sorta, Mire sorta i Srem sorta
- češke i slovenačke sorte oraha, kao što su sorte Jupiter i Elit
- američke sorte oraha, kao što je sorta Čendler, poreklom iz Kalifornije, mada se i u Srbiji dosta uzgaja, kao i sorte Pedro, Pejn i Hartli
- nemačke sorte oraha, kao što je sorta sorta Gizenhajm 1239 ili sorta takozvani Crveni orah, koja je poznata po jarko crvenoj boji jezgra, i sorta Gizenhajm 1247
Kod nas su za uzgoj najtraženije domaće sorte, kao i sorta Čendler, kao što gore navedeno, a koje imaju dobru rodnost i koje se kaleme na domaći orah, pa su vrlo i dobrog prinosa i kvaliteta jezgra. Uz to su te sorte dosta "manje zahtevne", pa se ubrajaju u takozvane "ekonomične ili štedljive sorte".
Sadnja oraha
Orasi često sami niču, ali se lako gaje i iz semena. Drvo koje se razvije iz semena mora da bude staro od 8 do 12 godina da bi dalo plod. Ovakva sadnja vam ne garantuje da će ono naslediti sve osobine one sorte od koje ste uzeli plod za sadnju. Postoje sorte koje plod daju nakon 5 godina, kada kupite sadnicu oraha ona je u proseku stara 2 godine tako da treba proći još 3 pre prvog roda.
Za sadnju oraha su najbolje lokacije sa osunčanim predelima, ali ujedno zaštićenim od vetra. Neće mu odgovarati tlo, koje je podložno mrazu, te je najidealnije temljište za gajenje oraha plodno tlo, koje ima dobru drenažu i pH između 6 i 7, ali se toleriše i pH od 4,3 do 8,3.
Priprema za sadnju oraha
Smatra se da su za sadnju oraha najbolja ona zemljišta koja su pod nagibom, a posebno su dobra takozvana "nanosna ili aluvijalna tla", tj tla, koja su nastala nanosima rečnih tokova ili potoka i sadrže dovoljno organskih materija (humusa), kao i peska, koji je takođe važan za propusnost tla.
Kod nas se orah sadi obično nadmorskim visinama od oko 600 - 1000 m, ali može da uspe i na slabije plodnom tlu, na primer, kamenitom i koje je bogato krečnjakom ili glinom.
Predobrada zemljišta podrazumeva mehaničko i hemijsko tretiranje protiv korova, kao i oranje i đubrenje, pa i navodnjavanje pre nabavke sadnog materijala.
Vrlo je važno da iz zemljišta ukloniti korenje koje je zaostalo od prethodnih drvenastih kultura I da se obezbedi dobar "odvod vode", pošto korenski sistem oraha nikako ne podnosi stajaću vodu i u njoj brzo trune.
Posle pomenute pripreme zemljišta, zemljište treba uzorati na brazde do dubine od oko 80 cm, a zatim nabaviti potreban sadni materijal.
Sadnja oraha iz semena
Sadnja oraha, a kako je gore već rečeno, može da se vrši i iz semena, ali je mnogo bolje kupiti kalemljene sadnice (iako su vrlo skupe pošto su retke kao takve), pošto je tada mnogo bolji i prinos i kvalitet plodova.
Sadnja sadnice oraha
Najbolje vreme za sadnju oraha je jesenji period, iako se nekada može vršiti i sadnja u rano proleće, pa se kupljene sadnice "skraćuju" na otprilike 150 - 180 cm visine, i nikako za "više od" 0,5 cm iznad formiranog pupoljka.
Ovakav oblik sadnje se naziva "vaza oblik" i pogodan je za formiranje plantaža oraha, koje se prave tako što se formiraju razmaci sadnje - 10 x 10 ili 10 x 9 metara. Kod bujniji sadnica se može formirati razmak od 5 x 5 metara između sadnica.
Ne preporučuje se da se sa orahom sade one biljne ili voćne kulture kojima orah svojom senkom onemogućava rastenje i napredak.
Zemljište
Što se tiče zemljišta, treba reći da orah nije nešto posebno izbirljivo drvo, pošto podnosi i kamenito zemljište, ali zato zemljište biti dovoljno propustljivo. Za ozbiljan uzgoj oraha sa visokim prinosima treba odabrati duboko i rastresito zemljiste. Pre sadnje potrebno je temeljno očistiti i nađubriti zemljište. Najbolji izbor je PK đubrivo u odnosu 0:15:30, 1.000 - 1.800 kg po 1 hektaru.
Temperatura
Opekotine orah dobija na temperaturama preko 38’C. Na tim temperaturama se orah može smežurati, a ploda će poprimiti crnu boju. Takođe, plodovi mogu pocrneti zbog stresa izazvanog vlagom. Mraz može uticati na smanjenje roda, pa je zato preporučljivo birati sorte sa kasnijim cvetanjem da se izbegne izmrzavanje cvetova.
Zalivanje
Zalivanje je potrebno na onim područjima, gde je godišnja količina kiše po m.kv. ispod 600 mm. Mlade biljke treba zalivati sa oko 20 litara, na 2 nedelje. Treba izbegavati kontakt vode i lišća kako ne bi došlo do razvoja bolesti.
Uzgoj oraha
Za pravilno gajenje oraha potrebno je poštivati uzgojne parametre kako bi drveće što bolje rodilo i dalo što više plodova.
Plodored
Orasi proizvode inhibitor rasta junglon, a koji negativno utiče na biljke koje rastu pored njega ili u njegovoj blizini. Sprovedeni eksperimenti su pokazali da junglon može da okupira disajni sistem biljaka i da spreči dobijanje potrebnih nutrijenata i vode. Iako postoji mnogo biljaka kojima orah ne odgovara, ima i onih biljaka, a koje mogu da prežive napade junglona.
Voćke koje se dobro kombinuju sa orahom su višnja, trešnja, dud, jestivo žbunje kao što su ogrozd i ribizle te malina i gavez. Od cveća mu najviše pogoduje ljiljan.
Idealna pretkultura za orah je lešnik (leska), jer orahu treba i do 10 godina da počne nositi plodove. Lešnik donosi plodove već kroz dve godine, pa tako skraćuje vreme do profita.
Uzgojni oblici
Za plantažno gajenje preporučuje se uzgojni oblik "vaza". Visina debla iznosi otprilike 140 cm, od zemljišta do najniže primarne grane. U tom slučaju možemo vršiti i mehanizovanu berbu oraha tresačima. Tako visoko deblo dobro utiče na početak rodnosti, gustoću sadnje, uravnoteženje vegetativnog i generativnog rasta oraha.
Bez obzira kada smo posadili sadnice, da li u jesen ili u proleće, treba da ih prekratimo samo u proleće i to na oko 180 cm visine.
Sadnicu treba prekratiti 0,5 cm iznad pupoljka, a tu ranu obavezno morate premazati kalemvoskom, pošto orahove rane teže zarastaju.
Ispod mesta prekraćivanja pojaviće se vršni pupoljak i bočni pupoljci. Treba odabrati tri pupoljka, a koji će graditi tri osnovne (primarne) grane budućeg uzgojnog oblika "vaza". Grane moraju biti raspoređene spiralno i udaljene jedna od druge najmanje 20 cm.
Đubrenje
Preporučuje se da nakon sadnje, svaku sadnicu pođubrite sa oko 20 - 30 kg stajskog đubriva. Pritom, treba paziti da se đubrivo nikako ne stavlja blizu korena ili uz samu sadnicu, već malo pliće i/ili površnije.
Jednogodišnji zasadi oraha zahtevaju i mineralno đubrenje, te se i preporučuje prihrana sadnica sa oko 100 g po svakom stablu čistim azotom, a zatim se ta količina svake sledeće godine povećava za dva pita, pošto se smatra da zasad oraha koji daje oko 4 - 5 tona plodova po hektaru godišnje, isposti zemljište i oduzme mu oko 150 kg azotnih materija.
Preporučuje se da se pre stvaranja vegetacije, svakoj sadnici oraha prve godine sadnje doda oko kilogram KAN-a, što je ujedno i prva mineralna prihrana pre bujanja sadnica.
Razmnožavanje
Da biste razmnožili dobar orah možete to uraditi na dva načina, a to je, kao prvo, iz semena tj generativno li kalemljenjem, tj vegetativno. Ako ste se odlučili da razmnožavate orah semenom, trebate imati u vidu da se često ne prenose sve pozitivne osobine matičnog stabla oraha, međutim, sejanci su u ovom slučaju bujni, dugovečni, kao I otporni na bolesti i štetiočine, niske i visoke temperature, i veoma su rodni.
Preporučljivo je da se orah zaseje u jesen na stalno mesto. Treba iskopati jamice dubine pet-šest centimetara i u njih staviti dva ili tri oraha. Kada iskliju u proleće, ostave se najbolji, a ostali se počupaju.
Ako ste se ipak odlučili za vegetativni način razmnožavanja, pa ćete u ovom slučaju dobiti potpunije nasleđene osobine plodova i ranije plodonošenje. Postoji više načina kalemljenja, a najbolje je prosto spajanje i na isečak. Prosto spajanje se obavlja iznad samog korenovog vrata, a nakon toga se povezuje plastičnim trakama. Kalem, tj grančica mora biti uvek jednogodišnja, a podloga može biti i višegodišnja. Kalemljenje se vrši pred početak vegetacije. Mesto spajanja treba premazati pre vezivanja kalemarskim voskom.
Održavanje i nega
Održavanje zasada
Plodnost zemljišta postignutu pripremom zemljišta pre sadnje, kao i primenom agrotehničkih i hidrotehničkih zahvata treba održavati tokom čitavog perioda iskorišćavanja zasada oraha. Samo tako možemo da održimo visoku i redovnu rodnost zasada.
Tako iznošenje biljnih hraniva iz zemljišta, za izgradnju vegetativnih organa i plodova, mora svake godine vraćati zemljištu đubrenjem, pre svega mineralnim đubrenjem. Smatra se da voćnjak koji rodi 4 t/ha suvih plodova godišnje iznosi iz zemljišta oko 150 kg čistog azota, tj 60 kg P2O5 i 140 kg K2O.
U prvoj godini je potrebno planirati barem jedno ručno zalivanje, u slučaju suše i kritičnog nedostatka vlage u zemljištu.
U drugoj godini, kao i u prvoj, posebnu pažnju treba obratiti na čuvanje vlage u zemljištu. Pre početka vegetacije treba obaviti prvu prihranu azotom koji se dodaje u obliku KAN-a po 1 kg za svako stablo.
U trećoj godini bitno je obaviti još 2 - 3 ručna okopavanja i isto toliko puta mašinsku međurednu obradu, da bi se cela površina održavala nezakorovljena i da što više sačuvamo vlagu u zemljištu.
Rezidba
Najbolji oblik sadnica za formirannje plantaža oraha je "oblik vaze".
Orezivanje se vrši na sledeći način:
Sadnica se prvo u proleće skraćuje do visine od oko 1,5 - 2,0 m. Ako su u pitanju "kratke" sadnice, njih treba podrezati tako, da se uklone "pupovi" koji su višak, dok treba ostavliti samo takozvani "vršni pup".
Ako se na korenu sadnica nalaze neki izdanci ili žilice, odnosno "pupovi", oni se u prvoj godini ne orezuju, već se ostavljaju kako bi sakupljali dovoljno vlage iz zemljišta. Rezidba ovih izdanaka se obavlja u drugoj ili trećoj godini nakon sadnje.
Potrebno je redovno tokom vegetacije pratiti da li se razvijaju suvišni izdanci, koje treba odstranjivati dok još nisu drvenasti, odnosno najkasnije do kraja meseca juna.
Poseban je postupak orezivanja plodonosnih stabala, a koji se naziva "rezidba u rodu", podrazumeva nekoliko koraka od eliminacije suvih grana, preko odstranijivanja suvišnih ogranaka, pa sve do postupka premazivanja svih "sekotina" na stablu takozvanim voćarskim voskom.
Berba oraha
Pre početka berbe treba očistiti teren od korova, ukoliko zemljište nije uredno obrađivano. Kada se radi o većim orašnjacima, zemljište se istanjira i povalja.
Berba manjeg broja stabala, a to je najčešće, obavlja se ručno, trešenjem ili mlaćenjem motkama. Na velikim plantažnim zasadima berba se može obaviti tresačima za višnje ili atomizerima sa "topom", a pomoću jake vazdušne struje i sa malo tečnosti.
Ručno skidanje plodova oraha se najlakše obavlja pomoću duže motke sa dvostrukom metalnom kukom na vrhu, obavijenom tkaninom, kako se ne bi povređivala kora grana. Grana koja se trese se zakači sa kukom i onda se trese gore-dole, kako bi plodovi otpali. Pri branju većih stabala neophodno je penjanje na krošnju oraha, kako bi se sve grane mogle otresti. U tom slučaju neophodno je da se preduzmu odgovarajuće mere zaštite od pada sa visine, jer se radi o poslu koji se obavlja ponekad i na visini nekoliko metara.
Skidanje plodova oraha se može obaviti i mlaćenjem dužom motkom po plodovima, odnosno grančicama. U ovom slučaju treba paziti da ne dođe do lomljenja i oštećenja grančica. Pogrešno je misliti da se jakim udarcima obezbeđuje veća rodnost u idućoj godini. Lomljenjem grančica pravimo štetu, jer stvaramo rane koje iscrpljuju biljku i omogućuje razvoj gljivičnih i bakterioznih bolesti. Takođe lomljenje grančica izaziva nekontrolisano izbijanje izbojaka. Sakupljanje plodova oraha sa zemlje sevobavlja ručno, ili mašinama na principu usisivača. Plodove treba odmah osloboditi zelenog omotača. Ako se sa nekih omotač teško skida, one sa nji treba ostaviti da odstoje nekoliko dana, pa to onda uraditi.
Skladištenje
Orasi posle branja moraju da se prosuše na promajnom mestu ili u sušnici. Na jakom suncu može doći do pucanja po šavovima ili se jezgro užegne od toplote. Temperatura iznad koje dolazi do užeglosti jezgra je 43°C, pa o tome treba voditi računa prilikom sušenja. Sušenjem orasi u ljusci gube i do trećine mase u trenutku braza, zavisno od sadržaja vlage prilikom branja. Daljim stajanjem gube još pet procenata.
Orasi moraju da se čuvaju u vrećama retkog tkanja, ili razasuti po podu radi stalnog provetravanja. Prostorije za skladištenje treba da su prohladne, sa umerenom vlažnošću od 60 - 70%. U ovakvim uslovima plodovi oraha se mogu čuvati do sledeće berbe.
Na pijaci orasi u ljusci imaju najvišu cenu nakon berbe, dok su još sveži. Tada orasi sadrže najviše vlage, ali su tada najukusniji i najsvarljiviji.
Bolesti
Mada je orah dosta otporan i na bolesti i na štetočine, među napoznatijim bolestima oraha su sledeće bolesti: bakteriozna pegavost (Xanthomonas campestris ova bakterija napada papriku i paradajz), bronzavost lista, apopleksija korena i krošnje (Phytophthora spp., Armillaria mellea), bakterioza koju uzrokuje (Erwinia rubrifaciens) i rak korena (Agrobacterium tumefaciens).
Crna pegavost oraha
Uzročnik je bakterija Pseudomonas juglandis i neke slične podklase ovog mikroorganizma. Ona dovodi do nastanka mrkih i crnih pega na mladim listovima koji su još uvek u razvoju - pre svega u proleće i u leto, ili zbog visokih vlažnosti vazduha ili previsoke spoljne temperature.
Bakterija napada oko 80% svih listova oraha, i veliki je problem je u tome, što listovi koji su zaraženi, uopšte ne opadaju, nego ostaju na stablu i sa lakoćom prenose uzročnika na ostale zdrave listove, pa samim tim dolazi i do izumiranja, i do sušenja čitavih mladih lastara, koji na kraju nekrotišu i otpadaju.
Ukoliko crna pegavost zahvati plantažu oraha, to je vrlo veliki gubitak za proizvođača, jer se i smatra da oko 10% od ukupnih ulaganja za uzgoj oraha "otpada" na zaštitu ili na suzbijanje ove bolesti.
Preporučena mera zaštite je prskanje sadnica pomoću preparata na bazi bakra u proleće i u jesen.
Siva pegavost lišća oraha ili antraknoza
Uzročnik je gljivica Gnomonia leptostyla, a koja vodi do nastanka pega na listovima i njihoviom drškama, koje imaju tendenciju da se "slivaju" i tako dovode do sasušivanja i opadanja listova, uglavnom u julu ili avgustu, pa i do "uvrtanja" listova oko peteljke.
Preporučene mere zaštite su mehaničke ili hemijske , a konkretno, sakupljanje i spaljivanje suvog i opalog lišća, kao i prskanje fungicidnim preparatima, kao što su bordovska čorba, benomil, bakarni kreč, dvaput u toku dve nedelje (prvi put sa početkom formiranja pupoljaka, a drugi put prskanje dve nedelje kasnije).
Trulež plodova oraha
Izazivač ove bolesti je gljiva Gleosporium epicarpi. Ona zahvata samo plodove oraha, što vodi do nastanka malih sivkastih ili mrkih pega, koje se slivaju i vrlo lako zahvate ceo plod, koji potom truli i opada.
Preporučena mera zaštite se sastoji u mehaničkom branju, kao i sakupljanju opalih zaraženih i trulih plodova i u njihovom uništavanju.
Bakterioza ili rak oraha
Izazivač je gljivica Xanthomonas juglandis Pearce, koja vodi pre svega do nastanka sušenja debljih grana i samog stabla oraha, kada se zasad preterano navodnjava i/ili kad je količina padavina po godini prevelika.
Preporučena mera zaštite od ove bolesti je pre svega dobra preventiva, tj odabir pogodnog zemljišta za sadnju oraha, a u fazi bolesti primena 10 % bordovske čorbe, kojom se oboleli delovi oraha po nekoliko puta preprskaju.
Trulež korena oraha
Izazivač je gljivica Armillaria mellea, koja dovodi do truljenja korena do koga gljiva dospeva preko kore stabla, te nakon svega nekoliko godina dolazi do potpunog propadanja i odumiranja čitave biljke.
Kao mera prevencije, sprovodi se seča i vađenje obolelih stabala oraha iz korena, a kao zaštita se preporučuje dezinfekcija zemljišta na kome je raslo zaraženo stablo, sa 20 % gvožđa sulfata. Te se na to mesto se orah ne sadi ponovo, još najmanje 3-4 godine.
Štetočine
Najpoznatije štetočine koje napadaju orah su: jabukin smotavac (Cydia pomonella), narandžasti crv (Amyelois transitella) orahova muva (Rhagoletis complete), vaši, grinje i valjkasti crvi (Pratylenchus vulnus).
Upotreba oraha
Zimnica
Kulinarstvo
Orasi mogu da se jedu i sirovi i pečeni. Mogu se dodavati u muslije i ovsene žitarice, u kaše i salate.Takođe, orasi se dodaju i u proteinske šejkove, i posebno su pogodni kao dodatak taratoru, zelenoj salati, nemasnom sitnom siru ili mocareli. Orasi se koriste za punjenje tradicionalnog Nikoljdanskog šarana. Od oraha može da se napravi liker ili slatko.
Takođe, od oraha se može napraviti orahovo ulje, orahovo brašno i esencija oraha. Orasi veoma lepo dopunjuju slatkiše i poslastice. Neke od najpopularnijih poslastica su ceđeno kiselo mleko sa medom i orasima i baklava sa orasima.
Međutim, treba imatiu vidu da orah može izazvati kod određenih osoba ozbiljnu alergijsku reakciju. Osetljivost je velika, čak i u malim količinama. Tako, orasi mogu da izazovu ozbiljno oticanje larinksa, oštar bol u stomaku, dijareju, povraćanje, urtikariju, astmu i teški anafilaktički šok.
Medicina
Zbog toga što spada u veoma kalorično voće, poznat je kao "hrana za mozak".
U poređenju sa ostalim koštunjavim voćem, orah se smatra najzdravijim prvenstveno zbog velikog sadržaja omega-3 masnih kiselina, kao i zbog duplo većeg sadržaja antioksidansa koji povoljno utiče na rad srca i smanjenje lošeg holesterola.
Upotrebljavanjem 30 - 50 g oraha dnevno, obezbeđujemo svom oragnizmu dnevnu propisanu doza omega-3 masnih kiselina i time znatno smanjujemo rizik od dobijana srčanih bolesti.
Antioksidansi koji se nalaze u orasima su boljeg kvaliteta nego oni antioksidansi, koji se nalaze u ostalom koštunjavom voću, a znači da su efikasniji u sprečavanju oštećenja ćelija organizma, pri reakcijama oksidacija, kao i pri štetnom delovanju slobodnih radikala.
Orah se vekovima koristio u narodnoj medicini kao dobar lek protiv umora i za vraćanje snage. Sam Avicena preporučivao je med sa mlevenim orasima protiv bolesti povezanim sa umorom.
Kotrljanje oraha među dlanovima je moćno sredstvo protiv nervoze. Lišće oraha je takođe uključeno u veliki broji narodnih recepata. Tako, lišće koje prikupite tokom juna se možete da iskoristite kao sredstvo protiv glista, kožnih bolesti, ekcema i lupusa. Čaj od lišća oraha pomaže i u slučaju angine.
Zanimljivosti
Plod ove biljke smatra se jednom od najstarijih hranljivih namirnica, jer je rastao kao divlja biljka u vidu orahovih šuma. Ne zna se njegovo tačno poreklo, ali smatra se da potiče iz Azije, a odatle se preko Mediterana proširio po čitavom svetu.
Oduvek su bila oprečna mišljenja o ovom blagotvornom voću, u pojedinim mitologijama je potpuno ocrnjen, dok su ga druge kulture smatrale svetim voćem. Međutim do savremenog doba se zadržao kao deo obreda, najčešće kao simbol plodnosti.
Orahovo drvo se naveliko koristi u drvnoj industriji zbog svoje boje, dobre izdržljivosti i kvaliteta.
Zanimljivo je da se lišće i kora oraha veoma često koriste kao laksativ. Osim toga koriste se i u tretmanima kože. Za ovu primenu lišće treba brati u junu ili julu i brzo osušiti u hladovini. Takođe. upotrebom kombinacije soka zelenih opni oraha i meda, kada se prokuvaju, dobijamo odličan lek za grlo.
Foto: dfespi / Pixabay
Ostavite odgovor