Tuja

Tuja je zimzeleno stablo koje pripada familiji čempresovki. Familija je dobila naziv po svom najpoznatijem predstavniku, čempresu, ali osim njega obuhvata još 30 rodova. Najpoznatiji su sekvoja, klek i mamutovac. Rod tuje je veoma rasprostranjen i popularan za gajenje zbog svog dekorativnog izgleda i prijatnog mirisa.

Latinski naziv vodi poreklo od grčke reči thya, koja označava žrtvovanje, jer su njene mirisne grane korištene u obredima žrtvovanja. Često se brka sa smrekom, pa je kod nas odomaćen i naziv smrekuša. Naziva se još i drvo života.

Može rasti kao zimzeleno drvo, do visine od 20 m, sa krošnjom nepravilnog oblika. Najčešće raste u formi stabla, ali se nekada gaji i kao grm. Ima veoma razgranat i dubok korenov sistem, da bi mogao da drži težinu cele biljke. Stablo je široko u prečniku i do 1 m i uspravno je. Kora je crvenkastosmeđa i guli se u vidu traka. Grane su pljosnate i horizontalno postavljene, dešava se da rastu u stablo. Tamnozelene su boje i jednostavne za oblikovanje. Listovi su u obliku ljuskica, poslagani jedan na drugi, kožasti i intenzivnog mirisa.

Tuja cveta od marta do maja i ima i ženske i muške cvetove. Muški su na grančicama, i tamnocrvene boje, a ženski su jajaste šišarke, tamnosmeđe boje i ljuskaste. U svakoj šišarki su smeštene semenke sa po dva krilca.

Tuja je biljka koja se koristi za žive ograde, a kako je veoma dekorativna, rado je gajena širom sveta. Poreklo vodi iz Azije i Severne Amerike, ali je veoma prilagodljiva, pa se brzo raširila po celom svetu. Izuzetno sporo raste, ali i živi veoma dugo, pa se zbog toga koristi kao živa ograda i za formiranje živih skulptura.

Vrste tuja

Vrste tuje su veoma rasprostranjene i sreću se u prirodi. Ima ih dvadesetak, i neke se više koriste za gajenje kao ukrasno drveće, pa su njihovim ukrštanjem dobijeni mnogi hibridi. U daljem tekstu možete pročitati koj su to najpoznatije vrste tuje i koje se najčešće gaje, kao i njihove osobine.

Zapadnjačka tuja

Zapadnjačka tuja se najviše koristi u savremenoj hortikulturi, a služi za žive zidove i pregrade, kao zaštita od pogleda i kao ukrasna biljka u baštama i parkovima. Zimzeleno je drvo, uspravnog rasta i može dostići visinu od 20 m. Može podneti različite klimatske uslove i gradsko zagađenje. Ima nekoliko hibrida koji se sade širom sveta i uglavnom su niži i prilagođeni za rast u formi grmova.

Smaragd tuja

Smaragd tuja se takođe gaji kao živa ograda, a karakterišu je lako oblikovanje i donji deo koji je širok, dok se prema vrhu sužava. Listovi su upadljivo zelene boje, kakvi ostaju preko cele godine i pljosnati. Otporna je na niske temperature i lako se održava.

Stupasta tuja

Ova vrsta je, za razliku od srodnika, brzorastuća i jednostavna za održavanje, pa se često gaji kao zaštita od pogleda i kao dekorativno drvo u parkovima. Krošnja joj je stupasta i relativno ujednačena, može dostići visinu od 5 m, ali joj nije potrebno mnogo prostora. Izuzetno je otporna na lošije uslove sredine i niske temperature.

Istočna tuja

Naziva se još i istočnjačka tuja i vrsta je intenzivnog mirisa, koja vodi poreklo iz Istočne Azije, a kod nas se najviše sreće po grobljima. Veoma je otporna na sušu i odgovaraju joj mesta sa dosta sunca, pa je popularna za gajenje i zbog lakog oblikovanja. Ima karakterističnu krošnju sivkaste boje, piramidalnog oblika i crvenkastu koru. Ima nekoliko hibrida koji imaju različite visine i oblik krošnje, ali svi su stvoreni za gajenje u gradovima.

Golema tuja

Golema tuja može narasti i do 70 m u visinu, sa širinom stabla od 4 m, po čemu je i dobila ime. Veoma je velika biljka i uglavnom se sreće u šumama Severne Amerike. Zbog svoje veličine, jako retko se gaji kao kultivirana biljka u parkovima. Listovi su glatki i zeleni, sa tačkicama po sebi i veoma jakog mirisa. Drvo se koristi za gradnju brodova, jer veoma sporo trune, a biljka je sama po sebi zanimljiva jer je jako dugovečna.

Japanska tuja

Japanska tuja vodi poreklo sa Dalekog Istoka i često se gaji kao dekorativna biljka u parkovima. Ima izrazito zelenu boju i otporna je na teže uslove rasta i visoke temperature. Njeni listići su uspravni i tanki i njihov izgled je doprineo njenoj popularnosti.

Korejska tuja

Korejska tuja vodi poreklo iz Koreje i Kine i često se gaji kao ukrasno stablo. Zimzelena je biljka i nešto je nižeg rasta, nepravilnog oblika, a listovi su joj sivkaste boje i aromatični. Proizvodi malo semena koje je slabe klijavosti, pa je zbog toga retka vrsta i u prirodi zaštićena.

Uzgoj tuje

Tuja se od davnina gaji kao ukrasno drvo, a kako se veoma lako prilagođava, ne trebaju joj posebni uslovi za rast. U daljem tekstu možete pronaći savete za gajenje, kako bi vaše tuje bile što lepše.

Plodored

Za gajenje tuje je potrebno obezbediti odvojeno zemljište, jer je višegodišnja biljka. Ako se gaje mladice za prodaju, gaji se nekoliko godina zaredom na istom mestu. Kako je crnogorična biljka, zakiseljava zemljište, a to smeta mnogim biljkama, pa je preporučljivo nakon sadnje tuje, na tom zemljištu saditi lucerku, koja oporavlja zemljište ili kiselost smanjiti hemijskim putem.

Dobro raste u blizini drugih crnogoričnih biljaka, kao što je čempres. Ispod drveta tuje može se saditi žbunje, kao hortenzija, kojem odgovara kiselo zemljište.

Zalivanje

Tujama su potrebne umerene količine vlage, ali posebno treba voditi računa o tome ako je u pitanju mlad zasad. Treba obezbediti dobru drenažu zemljišta, kako se voda ne bi zadržavala u delu oko korena. U toku sušnih perioda, mlade biljke treba redovno zalivati, a biljke starije od 3 godine mogu dobro podneti visoke temperature i lakše doći do vode. Kako biljka ima mnogo zelene mase, potrebno joj je polivanje vodom, što se obavlja uveče, kako se biljka ne bi spržila. Za zalivanje se može koristiti kišnica i sistem navodnjavanja kap po kap.

Đubrenje

Tuji je potrebno dobro prihranjeno zemljište, pa se đubrenje obavlja u više navrata. Jesenje đubrenje organskim đubrivim, obogaćuje zemljište i stvara rastresit sloj za sadnju. U proleće se koriste đubriva sa većim procentom kalijuma i magnezijuma, koji podstiču rast i razvijanje biljke. Biljku treba redovno prihranjivati mineralnim đubrivima rastvorenim u vodi ili peletima, da bi se očuvala gustina krošnje i njena boja.

Razmnožavanje

Tuju je moguće razmnožiti putem semena i reznicama. Seme je skriveno u šišarkama, u prirodi niče samo, ima krilca i vetar ga raznosi. Najlakše se razmnožava reznicama, a najbolje je to učiniti u kasno leto ili u jesen. Odseca se mlada grana sa izdancima, najbolje ujutro. Svaki izdanak se posebno odseca i očisti, jedan kraj se tretira hormonima rasta, pa se postavi u mešavinu komposta i peska.

Presađivanje

Tuja se iz kontejnera gde se zakorenjivala presađuje u zemljište gde nastavlja rast. Presađivanje se može obaviti već posle dve godine, a tom prilikom se izvadi kompletan koren sa zemljom na njemu, pregleda se i odstrane bolesni i oštećeni delovi. Biljka se sadi u proleće, na dubinu na kojoj je i do tada rasla.

Podmlađivanje

Tuja je biljka velike izdržljivosti i može dostići starost od nekoliko stotina godina, ali je povremeno treba podmladiti, da bi imala željeni oblik. Na taj način se odstranjuju grane koje odudaraju od drugih i omogućava se novim izdancima da slobodno rastu i razvijaju se.

Zemljište

Tuja ne može da podnese peskovito i plitko zemljište i, ako je posađena na takvom, posle izvesnog vremena će da uvene. Za zdravu biljku, potrebno je da bude posađena na dubokom zemljištu, bogatom hranljivim materijama. Zemljište mora imati i dobru drenažu, ali voda ga ne bi smela ispirati da ne bi smanjila sadržaj hranljivih materija, naročito azota. Zemljište se pre sadnje obrađuje dubokim oranjem, a zatim se i usitnjava.

Klima

Tuji najviše odgovara kontinentalna, umerena klima. Otporna je na gradsko zagađenje i niske temperature, pa se često gaji u parkovima. Najbolje raste u polusenci, ali može uspevati i u potpunoj senci. Podnosi jače udare vetra, pa se gaji kao živa ograda. Ne podnosi visoku temperaturu i posolicu, koji mogu isušiti biljku, pa se ne gaji na obalama mora.

Sadnja tuje

Tuja nije zahtevna biljka za gajenje, pa je česta ukrasna biljka. U daljem tekstu možete pročitati kako je na najbolji način posaditi i koji su uslovi potrebni da bi izrasla u zdravu i lepu biljku.

Vreme sadnje

Tuja je otporna na surove uslove sredine i na nisku temperaturu, pa može da se posadi čim se zemljište otopi i kada ga je moguće obraditi. Najčešće vreme za sadnju je proleće, tokom marta i aprila, da bi se tokom leta dobro ukorenila i spremna dočekala zimu. Nekim vrstama odgovara i jesenja sadnja i one u proleće već kreću sa vegetacijom.

Kalemljenje

Tuja je popularna biljka koja se sadi kao ukrasno drvo, pa je tokom istorije često gajena i razvili su se mnogi hibridi. Najčešće se kalemi na neko crnogorično drvo, ali je najbolja podloga ipak neka od mnogi podvrsta ove biljke da bi se dobile određene osobine. Najefikasniji način kalemljenja je umetanje pupoljka u prorez napravljen na grani iz kog će iznići biljka koja ima karakteristike obe vrste.

Sadnja iz semena

Tuja je u prirodi najčešće samonikla biljka, semenke joj se raznose vetrom, jer imaju duga krilca. Ako se planira gajenje iz semena, bira se zdravo seme od proizvođača ili se zrelo seme vadi iz opalih šišarki. Da bi se povećala klijavost semena, izlaže se stratifikaciji držanjem na hladnom mestu u toku 2 - 3 meseca. Pre sadnje se potapa u vodu preko noći i zatim sadi u rastresitu zemlju bogatu humusom, a zatim zaliva. Biljci je potrebno 2 - 3 nedelje da proklija i za to vreme se drži na umerenoj temperaturi i zemljište se redovno vlaži.

Sadnja sadnice

Sadnja sadnice sa razvijenim korenovim sistemom je najbolji način gajenja tuje. Sadnice bi trebale biti od proverenih proizvođača i tretirane. Sade se u zasebne kontejnere, u rupu iskopanu na dubinu od 60 cm i na visini na kojoj su i do tada bile. Nakon sadnje se zatrpaju rastresitom zemljom i obilno zalivaju. U toku sadnje se može primeniti i mineralno đubrivo, a razvoj biljke je potrebno pažljivo pratiti godinu dana nakon sadnje.

Uzgoj u bašti

Tuja je veoma otporna na jači vetar i niske temperature, pa se često gaji na otvorenom prostoru. Najčešće se gaji kao živa ograda, pa se može saditi na razmak od 50 cm da bi nasad bio što gušći. Biljka se dobro prilagođava i različitom položaju pri sadnji, ako joj je obezbeđena dobra nega. Crnogorične biljke rastu na kiselim zemljištima, a tuji najviše odgovaraju alkalna zemljišta, pa se u skladu sa tim biraju i pripremaju za sadnju.

Uzgoj u stakleniku

Tuja nije pogodna za gajenje u stakleniku, ali je koristan kod proizvodnje mladica u komercijalne svrhe. Sadnja u stakleniku se obavlja u toku leta, u zemljište bogato humusom i hranljivim materijama, potrebno je redovno provetravanje i temperaturu treba održavati na oko 18°C leti, i 10°C zimi. Mora se redovno zalivati, najviše joj odgovara navodnjavanje sistemom kap po kap. U toku leta mora se zaštititi od direktnog sunca, a zimi se mora obezbediti dovoljno svetlosti. Kako se tuja lako gaji na otvorenom prostoru, ovaj način gajenja je neisplativ.

Uzgoj u saksijama

Tuja se gaji u saksijama da bi se mogla držati kao ukrasna biljka na terasi ili u bašti. Pri odabiru tuje za takav način gajenja, biraju se manje vrste. Saksija mora biti duboka najmanje 60 cm i imati dobar odvod vode. Postavlja se na istočnu ili zapadnu stranu, da bi imala dovoljno svetla, ali i senke. Biljka se obilnije zaliva, naročito ako nastupi sušni period i potrebno je zaštititi od direktnih udaraca vetra. Raste relativno brzo, pa se svake druge godine presađuje u veću saksiju, a najkasnije kada korenje proviri iz saksije.

Održavanje i nega

Tuja je veoma zahvalna biljka za gajenje, pa se često gaji u privatnim baštama i parkovima. U nastavku možete pročitati koje mere treba preduzeti da bi svaka biljka uspešno rasla i bila lepa i negovana.

Faza mirovanja

Faza mirovanja kod tuje traje u toku zime, ali kako je zimzelena biljka to nije vidljivo golim okom. Primećuje se po količini vode i hranljivih materija koje je u stanju da iskoristi. Tokom zime je osetljiva na sneg koji može dovesti do lomljenja grana ako je u debljem sloju, pa biljku treba zaštititi najlonom ili agrotekstilom kako bi se sprečilo pucanje grana koje može dovesti do trajne štete na biljkama. Tokom zime može se desiti da listovi dobiju bronzanu boju, što se dešava zbog niskih temperatura i nema negativne posledice.

Tokom zime tuja odbacuje grane koje se nalaze u unutrašnjosti biljke, zbog čega ona postaje šupljikava. Biljka se na taj način čisti i to je prirodni proces koji kratko traje. Nije potrebno preduzimati bilo kakve mere, jer se na taj način sprema za narednu vegetaciju. Tokom mirovanja dobro je biljku tretirati pesticidima, da bi se izblegao razvoj bolesti i štetočina tokom vegetacije.

Održavanje zasada

Održavanje podrazumava uništavanje korova, sitnjenje zemljišta i prozračivanje. Uništavanje korova je najbolje obaviti mehanički oko biljke, kako bi imala dovoljno vazduha za rast i sprečile bolesti, naročito ako su u pitanju mlade biljke. Sitnjenje zemljišta se obavlja dok se zemlja oko biljke još uvek vidi da ne bi došlo do stvaranja pokorice koja sprečava ulazak kiseonika u zemljište.

Proređivanje

Biljke tuje mogu biti veoma blizu jedna drugoj, naročito ako se gaje kao živa ograda. Proređuju se jedino posle sadnje, da bi se korenov sistem što bolje razvio. Prilikom sadnje može se ostaviti 50 cm prostora između biljaka, ali ne manje od toga. Kod proređivanja, biljka se vadi sa korenom da bi se mogla posaditi na drugom mestu.

Orezivanje

Tuja dobro podnosi orezivanje i u toku godine se obavlja dva puta. Prvo orezivanje je pre početka vegetacije, kada se odstranjuju suve i bolesne grane i ostavlja dovoljno prostora u unutrašnjosti krošnje za protok vazduha. Drugo orezivanje se obavlja u jesen, posle vegetacije kada se postiže željeni oblik biljke i odstranjuju grane koje je oštetilo sunce. Biljka je veoma otporna na orezivanje, pa se može oblikovati na razne načine i više puta u toku godine.

Bolesti

Tuja je biljka koja je otporna na spoljašnje uslove, ali ipak postoje bolesti koje je ugrožavaju. Najveći broj se može izlečiti i ne predstavljaju veliku opasnost, ali neke mogu naneti i veće štete. U daljem tekstu možete pročitati koje su najčešće bolesti tuje.

Bolest sušenja četinja

Ova bolest se najčešće javlja u rasadnicima. Brzo se širi s jedne biljke na drugu i može prouzrokovati veliku štetu. Ako su napadnute mlade biljke, može doći do njihovog nepravilnog razvoja. Najpovoljnije vreme za širenje ove bolesti je hladno i vlažno, pa se pre zimskog mirovanja biljke tretiraju preparatima na bazi bakra. U toku leta mogu se preventivno primenjivati i drugi fungicidi.

Nekroza kore drveta

Ova bolest ugrožava koru drveta i ceo sistem ispod kore, pa se može proširiti po celom stablu, naročito kod mlađih ili već oslabljenih biljaka. Ponekad se javlja na korenu, što je teško uočiti, pa je i mnogo opasnije. Usled štete koja nastane, može doći do odumiranja drveta. Bolest se može sprečiti korišćenjem fungicida, a ako se bolest pojavi u rasadniku, zaražena biljka se mora odmah odstraniti.

Rak drveta

Ovo je gljivična bolest, kojoj najviše pogoduje vlažno i toplo vreme. Usled nje se javljaju rane na kori iz kojih curi smolaili sok. Biljka se može deformisati ili osušiti. Biljka koja je obolela se mehanički uklanja, da ne bi zarazila druge.

Štetočine

Iako ima veoma snažan miris, tuja je ipak podložna napadu štetočina, koje uglavnom prave estetske probleme. U daljem tekstu možete pročitati koje su najčešće štetočine i kako se najbolje boriti protiv njih.

Lisne vaši

Lisne vaši se prepoznaju kao crne grupacije na poleđini listova ili na mladim granama. Isisavaju sokove iz biljke, i izazivaju kovrdžanje listova. Problemi koje prave su uglavnom estetske prirode, a borba protiv njih uključuje prskanje vodom i sapunom.

Potkornjak

Ovaj insekt je veoma opasan za koru, jer kopa kanale u koje polaže larve. Larve se hrane sokovima biljke i buše koru dok rastu. Drveće se mora redovno pregledati i, ukoliko se uoče prvi znaci ove štetočine, primenjuju se insekticidi, koji daju dobre rezultate.

Tujin krasnik

Tujin krasnik je agresivna štetočina koja buši tunele u stablu i tu polaže larve, čime sprečava dotok hranljivih materija. Prisustvo se prepoznaje po sušenju delova biljke. Može se suzbiti upotrebom insekticida.

Upotreba tuje

Tuja je veoma popularno ukrasno drvo koje se najčešće gaji u formi žive ograde. Lako se oblikuje i daje lep oblik krošnje i brzo raste, pa se često gaji u gradskim baštama. Odgovaraju joj i nizijski i brežuljkasti predeli, a dobro podnosi i gradsko zagađenje. Međutim, tuja se ne koristi samo kao dekorativna biljka.

Zdravlje

Etarsko ulje dobijeno od tuje koristi se kod respiratornih smetnji ili prehlade. Takođe se koristi i za masažu, kod upale mišića ili bolova usled osteoporoze.

Kozmetika

Listovi tuje imaju visok sadržaj ulja i smole i jak karakterističan miris, pa se zbog toga koriste za spravljanje etarskog ulja. Ulje se destiliše iz mladih listova i čuva u staklenim bočicama od tamnog stakla. Može se koristiti za lečenje bradavica i drugih izraslina, ali treba izbegavati gutanje ovog ulja, jer može doći do probavnih smetnji. Kako ima jak miris koristi se za osvežavanje prostora i ulazi u sadržaj krema za opuštanje.

Privreda

Tuja ima meko i svetlo drvo koje se dobro obrađuje. Otporno je na truljenje, pa je zbog toga imalo raširenu primenu. Služi za izradu manjih komada nameštaja i muzičkih instrumenata. Zbog sadržaja smole koristi se i u izgradnji brodova i kovčega. Ima veoma lepu boju i dugotrajno je, ali stablo raste nepravilno, pa se mogu dobiti samo manji komadi.

Zanimljivosti

Veruje se da tuja vodi poreklo iz Amerike, mada po nekim teorijama potiče iz Severoistočne Azije. Izuzetno je stara biljna vrsta koja se raširila po čitavom svetu, zbog svoje lake adaptacije i velike otpornosti na loše uslove. Danas se gaji širom sveta, a njeni ukrasni hibridi su česti u baštama. Danas su najveći proizvođači Japan i Sjedinjene Američke Države.

Tuja je izuzetno dekorativna biljka, mekog drveta koje je lako za oblikovanje. Danas se često gaji u baštama i koristi za skulpture. U Kanadi se od njenih listova pravio čaj, koji je imao veliku količinu vitamina C i sprečavao pojavu skorbuta.

Foto: Rupert Kittinger-Sereinig / Pixabay