Čempres

Čempres (lat. Cupressus sempervirens) poznat kao mediteranski ili obični čempres, je zimzeleno četinarsko drvo srednje veličine. Može narasti 35 - 40 m u visinu. Često se koristi u ukrasne svrhe. Pripada porodici čempresovki u koju spadaju takođe i mamutovac, sekvoja i kleka. Porodica čempresovki ima 30 priznatih rodova i oko 160 vrsta, ali njoj ne pripada na primer tuja, iako se i ona često naziva čempresom, kao i mnoge druge slične zimzelene biljke.

Čempres karakteriše dvojak oblik krošnje, od stubastog do raširenog.  Horizontalna krošnja naziva se ženska, a gusta i piramidalna je muška. Koren čempresa prilagođen je teškom terenu i zato je dosta širi od krošnje, a u dubinu može izrasti i do 2 m.  Stablo drveta je uspravno i ravno, prečnika 1 m, retko preko 2 m. Kora je sivo-braon, u početku je glatka, a kasnije ispuca. Tamnozeleni listovi su gusti i čvrsto pritisnuti naspram grančica, poput crepova, dužine 2 - 5 mm.  Na njima se nalaze smolaste žlezde koje ispuštaju prijatan,  aromatičan miris.

Cveće se pojavljuje u rano proleće, već od marta pa sve do maja na biljkama starim 3 - 6 godina. Čempresi su jednodomne biljke koje se oprašuju vetrom. Muški cvet je cilindričan, dužine 3 - 5 mm, žute boje kada sazri. Oprašivanje se dešava od sredine zime do ranog proleća. Ženski cvetovi su braonkastozeleni i loptasti, sazrevaju kasnije u smeđe-sive drvenaste šišarke, jajolikog oblika, duge 2 - 4 cm. Sastoji se od petnaestak drvenastih ljuski i ispod svake ljuske nosi semenku koja zadržava klijavost i do nekoliko godina. Sama šišarka takođe može ostati na stablu par godina posle oprašivanja.

Njegova prirodna staništa su polusušne planine oko istočnog mediterana i Bliskog istoka. Prilagođen je mediteranskoj klimi sa suvim i toplim letima i kišovitim zimama. Zato se ređe pronalazi u hladnijem, kontinentalnom području. Dobro se prilagođava suši zahvaljujući ulju u svom lišću. Čempres brzo raste u mladosti na većini tipova zemljišta, uključujući kamenita i kompaktna. Ima lepu krošnju, koja se lako oblikuje i ne traži puno truda, pa se često gaji kao ukrasno drvo. Čini karakterističnu osobinu mediteranskog pejzaža. Zbog bogatog, aromatičnog mirisa koji ispušta naročito je popularan u blizini terasa i drugih prostora za boravak. Cenjen je i zbog svoje trajnosti, jer se smatra da može doživeti i 500 - 1.000 godina.

Vrste

Danas u svetu postoji oko 15-ak vrsta čempresa, prilagođenih različitim klimama i područjima, koji se međusobno dosta razlikuju po izgledu. Ukrštanjem kultivisano je takođe mnogo vrsta, tzv. kultivara, koji se koriste za gajenje, ali i za dekorativne svrhe.

Običan čempres

Ovo je najčešća vrsta i može se naći pored puteva, oko crkava ili na grobljima. Odlikuje ga veoma aromatičan miris i lišće je na dodir lepljivo. Krošnja je piramidalna, a male šišarke najčešće ostaju godinama na granama. Voli topla područja iako se može prilagoditi i kontinentalnoj klimi. Ali tada gubi gustinu krošnje i intenzivan miris.

Zlatni čempres

Veoma atraktivan kultivar, malog rasta, koji je pogodan za gajenje i kao bonsai drvo. Lišće mu je žućkasto, pa se naziva još i limun čempres. Voli sunčana mesta i dobro drenirano zemljište i u hladu ne uspeva. Osetljiv je na niske temperature i zimi se mora unositi u zatvoren prostor. Pogodan je za gajenje u saksijama.

Arizonski čempres

Ukrasno, zimzeleno drvo koje raste u Severnoj Americi. Ima nekoliko kultivara koji se razlikuju pre svega po obliku krošnje. Ima svetlije plavo-sive listiće i bogatu krošnju što ga čini veoma popularnim. Voli sunčana mesta i ne raste u senci. Dobro podnosi gradsko zagađenje i niže temperature, pa može prezimiti uspešno i na otvorenom.

Kašmirski čempres

Ovo je retka vrsta čempresa koja raste na područjima Kine i Butana. Raste na velikim nadmorskim visinama (oko 2.000 m), može biti visok i do 20 m, a oblikom često podseća na bor. Ima piramidalnu krošnju i dugačke spuštene grane.

Kineski čempres

Ima grane koje vise prema tlu, pa se naziva još i žalosni čempres. To je visoko drvo, i do 40 m, sa gustom krošnjom koja može imati prečnik širi od 2 m. S obzirom da dobro podnosi hladniju klimu često se gaji kao ukrasno drvo u parkovima. Potiče iz Kine i Vijetnama.

Kalifornijski čempres

Lako se gaji i u saksijama i u zatvorenom pa se naziva još i sobni čempres. Stablo mu nepravilno raste i grbavo je, zato je odličan kao dekorativno drvo. Traži dobro drenirano zemljište i sunčano mesto. Napolju, aku ima dobre uslove, može da dostigne i do 30 m u visinu.

Leylandov čempres

Najčešća primena ovog čempresa je kao živa ograda. Ima gusto raspoređeno lišće i ako se gusto posadi dobićemo efektnu živu ogradu, za zaštitu od vetra i od pogleda. Otporan je na zagađenje i niske temperature.

Uzgoj čempresa

Gajenje čempresa nije preterano zahtevno što se tiče rada oko same biljke. Ali, za njen dobar izgled ipak potrebni su određeni uslovi kojima ćemo se pozabaviti u nastavku.

Slaganje kultura

Čempres je biljka koja ima tendenciju da zakiseli zemljište. Stvara kiseo humus koji se sporo razlaže, tako da druge biljke ne mogu rasti ispod njega ili u njegovoj neposrednoj blizini. Takođe, ne može uspeti ispod drveća guste krošnje koje je više od njega, pa ga treba posaditi samog.

Zalivanje

Voda nije prijatelj čempresa, jer u prevelikoj količini izaziva truljenje korena i odumiranje biljke. Dobro podnosi sušu i nije zahtevan, zaliva se jednom u 3 - 4 nedelje tokom letnjih meseci, dok se zimi, na otvorenom, ne zaliva. Najbolje je zaliti ga kišnicom ili vodom koja je prethodno odstajala, do 5 l po sadnici. Najvažnije je da zemljište bude dobro drenirano da bi višak vode mogao oticati.

Đubrenje

S obzirom da jako brzo raste, čempres ima potrebu za dodavanjem mineralnih materija kako bi pravilno rastao i zadržao zdrav izgled. Najbolje je sadnicu prihranjivati neposredno nakon sadnje i tokom aktivnog vegetativnog perioda, odnosno proleća. Dobro reaguje na mineralna đubriva bogata azotom. Potrebno je koristiti đubriva namenjena crnogorici ili  specifična za prihranjivanje čempresa, jer ona sadrže optimalne količine hranjivih materija i ne menjaju kiselost (pH) zemljišta.

Razmnožavanje

U divljini, čempres se, kao samonikla biljka razmnožava semenjem koje raznose ptice. Može se razmnožavati na više načina: iz semena, kalemljenjem, reznicama i izdancima iz panja. Seme i posle 10 godina zadržava veliku klijavost, a nalazi se ispod drvenastih ljuski u šišarki.

Za razmnožavanje reznicama koriste se jednogodišnje grančice koje se odseku sterilisanim makazama i polože u zemlju. Posle polaganja se zaliju, a zatim se više ne zaliva. Posle otprilike 3 nedelje reznice puste koren. Takođe, kao reznice mogu se koristiti i izdanci iz stabla koje čempres pušta.

Presađivanje

Posebno je važno za one vrste koje se gaje u saksijama, da bi se koren biljke mogao razvijati pravilno. Vrši se svake dve godine, a ako biljka ima godišnji rast od 70 cm ili više onda svake godine. Oprezno se izvadi ceo busen korena, lagano se otrese zemlja da bi se koren oslobodio i onda se seli u veću saksiju. Polaže se u rastresitu zemlju i pažljivo se zatrpa novom zemljom i malčom. Zalije se umereno posle presađivanja, a pođubri posle 2 nedelje.

Podmlađivanje

Podmlađuje se orezivanjem starih i bolesnih grana. Takođe, čempres se samostalno podmlađuje puštanjem izdanaka na stablu.

Zemljište

Dobro podnosi kiselo zemljište, kao i ilovaču. Nije previše osetljiv ni na zemljišta siromašna mineralnim materijama, ali to može uticati negativno na kvalitet biljke. Dobro podnosi sušu, gradska zagađenja i so.

Klima

Čempres je biljka mediteranske, toplije, klime koja jako dobro podnosi sušu. Bez vode može izdržati i do 3 meseca, a kiša mu mnogo više odgovara tokom zimskih meseci. Voli direktno osunčana mesta, a može izuzetno uspeti i ispod sredozemnog bora jer on ima retku krošnju. Minmalna tempertura koju može podneti zimi je do -20°C. Iako postoje i vrste koje mogu da rastu na većim nadmorskim visinama prosečno raste do 1.700 m.

Sadnja čempresa

Najlakše je, za lične potrebe, kupiti već gotovu sadnicu. Međutim, nije teško ni samostalno je uzgojiti. Evo nekoliko saveta da vam u tome pomognu.

Vreme sadnje

Čempres se sadi u rano proleće ili kasnu jesen. Odgovara mu temperatura od oko 6°C.

Odabir podloge za sadnju

Čempres se može uzgajati i kalemljenjem. Kao podloga bira se druga vrsta čempresa, tuja ili neko drugo crnogorično drvo. Na ovaj način dobijaju se kultivari. Koristi se jednogodišnji kalem od 10 cm koji se umetne u zarez na stablu podloge. Rez se zatim oblaže kalemarskim voskom radi zaštite.

Sadnja iz semena

Sejanje se najčešće koristi kod pošumljavanja većih područja. Semenke su veoma lagane, tako da se u 1 kg semena može naći i do 150.000 semenki. Dugo zadržavaju klijavost. Seju se u kontejnere, u rastresitu humusnu zemlju i zaliva  se tek kada se zemlja osuši do 5 cm dubine. Čempres klija na 15°C i proklijaće za dve nedelje. Mlada biljka brzo raste.

Sadnja sadnica

Sadnice se sade kada su stare oko godinu dana i dobro su razvile korenov sistem. Sade se na razmak od 40 - 60 cm, a ako se gaji kao živa ograda može se saditi i na manji razmak. Moraju biti zdrave i prethodno se tretiraju protiv bolesti i štetočina. Sadnica se sadi u rupu koja je bar 10 cm dublja od one u kojoj je biljka rasla i koristi se rastresita i humusna zemlja.

Gajenje u bašti

Čempres se najčešće gaji kao ukrasna biljka u baštama ili gradskim parkovima. Može se saditi kao živa ograda i u drvoredu. Voli jako direktno sunce i dobro podnosi vetar. Brzo raste i ispunjava estetske zahteve. Može biti u obliku piramidalne krošnje ili visokog grma.

Gajenje u stakleniku

Gajenje u staklenicima se praktikuje u kontinentalnim delovima, sa jačim zimama. Mada može podneti i temperature do -20°C ipak ga je potrebno zaštititi unošenjem u toplije prostore. Sneg, takođe, može da dovede do pucanja grana i da ošteti biljku. U stakleniku čempres prezimljava na 15°C i ako raste u saksiji potrebno ga je zaliti jednom mesečno.

Gajenje u posudama

Neke vrste čempresa su, zbog svoje dekorativnosti, idealne za gajenje u saksijama, najčešće na terasama i u dvorištu. Najbolje su saksije od terakote ili gline, na čije se dno najpre stavi veće kamenje, a zatim sitniji kamenčići, zbog drenaže. Koristi se rastresita zemlja koja se na vrhu posipa malčem. Bitno je da voda otiče i ne zadržava se oko korena. Koristi se posuda 10 cm veća od prethodne. Zaliva se jednom u dve nedelje kišnicom ili odstajalom vodom, leti čuva na osunčanom delu terase, a zimi se unosi u zatvoren prostor.

Održavanje i nega

Čempres je biljka koja se lako održava. Uglavnom se samo oblikuje prema želji. Evo još nekih saveta kako da pravilno održavate svoj čempres.

Faza mirovanja

Tokom zimskih, hladnijih, meseci čempres miruje. Ukoliko ga gajite u saksiji unosi se u zatvoren prostor i zaliva se samo jednom. Ako raste na otvorenom zalivanje se potpuno obustavlja.

Održavanje

Održavanje posađenih čempresa podrazumeva i košenje oko biljaka. Ako su pravilno posađeni košenje može biti mehaničko, ali mora biti redovno, naročito dok su biljke niske kako korov ne bi ugušio mladice.

Priprema za sledeću sezonu

Posebno je važna u kontinentalnom delu, kod biljaka koje rastu na otvorenom. Biljka se štiti od mraza, najčešće korištenjem agrotekstila koji zadržava mraz i ne zadržava sneg, čime se biljka štiti od lomljenja grana.

Orezivanje

Orezivanje čempresa vrši se tokom letnjih meseci, ali treba izbegavati velike vrućine, da se grana ne bi osušila.Važno je biljku orezivati sterilisanim makazama. Orezuju se mladice koje narušavaju željeni izgled i bolesne grane. Bolesne grane treba udaljiti od biljke i odmah spaliti.

Berba

Od čempresa se najčešće beru zelene šišarke i lišće za izradu eteričnog ulja i različitih proizvoda. Suve šišarke se takođe mogu brati u dekorativne svrhe. Branje se vrši ručno ili makazama.

Skladištenje

Najčešće se skladišti kao eterično ulje. Šišarke se mogu skladištiti kao suve, za ukras ili za potpaljivanje vatre, pa se čuvaju u suvim prostorijama.

Bolesti

Iako sadrži eterična ulja čempres ipak nije imun na bolesti. Neke od najpoznatijih bolesti su:

Rak kore

To je najčešća bolest, koja može da uništi celu biljku. Javlja se u obliku pega na kori iz kojih curi smola. Može se sprečiti uklanjanjem bolesne jedinke i sađenjem zdrave mladice. Obolela biljka može se tretirati fungicidom na bazi bakra.

Veštičija metla

To je gljivično oboljenje koje izaziva deformaciju dela biljke ili cele biljke. Javljaju se kvrge nalik metli. Bolesne grane ili deo drveta se mora odstraniti.

Pegavost mladice

Javlja se na mladim biljkama, starosti do dve godine. Mlade biljke su osetljive na bolest zbog blizine zemljišta usled niskog rasta. Na kori se javljaja promena pigmenta koji se tretira fungicidima. Sprečava se sađenjem tretiranih mladica.

Štetočine

Čempres osim bolesti mogu oštetiti i insekti koji se sele sa jednog drveta na drugo.

Potkornjak

Napada crnogorične šume, pa tako i čempres. Ovo je najčešća štetočina koja polaže larve u stablo. Uglavnom napada mehanički oštećeno drvo. Larve buše rupe i hrane se sokovima biljke što izaziva njeno sušenje. Uništavaju se insekticidima.

Moljac

Javlja se na spoljašnjim grančicama gde se hrani biljnim sokovima. Primećuje se po sušenju vrhova grana. Veći broj moljaca može izazvati sušenje biljaka, naročito kod malog razmaka, kao u živoj ogradi. Biljke se štite insekticidima i prskaju u vreme leta moljaca.

Crveni pauk

To je štetočina koje se teško rešiti jer se zadržava u gustom delu. Ostavlja jajašca duboko uz stablo, iz kojih se razviju larve koje se hrane biljnim sokovima. Brzo se širi i može osušiti delove biljke. Potrebno je prskati insekticid dublje da bi delovao.

Upotreba

Osim dekorativne svrhe čempres ima lekovitu i aromatičnu vrednost. Otrovan je i ne sme se konzumirati!

Privreda

Stablo čempresa suši se brzo i bez teškoća i grešaka, pa ima veliki privredni značaj. Najčešće je ravno, trajno je i nije sklono napadima insekata. Koristi se za izgradnju brodova, bačvi i muzičkih instrumenata jer je veoma kompaktno. Smatra se skoro neuništivim, pa se koristi i za izradu sarkofaga i kovčega. Takođe, koristi se za izradu ukrasnih predmeta.

Kozmetika

Destilacijom grančica i lišća dobija se aromatično ulje intenzivnog mirisa. Dodaje se u mnoge kozmetičke proizvode. Ima umirujuće i antiseptičko dejstvo, pa se dodaje proizvodima za čišćenje lica. Smanjuje znojenje, pa se dodaje u dezodoranse. Stavlja se i u proizvode protiv celulita jer ima limfotoničan efekat. Koristi se u kremama protiv popucalih kapilara, u kupkama, za inhalaciju, masažu ili utrljavanje u kožu. Veruje se da miris čempresa podstiče energiju i razmišljanje pa se kao ulje koristi i kod meditacije.

Medicina

U medicinske svrhe koriste se šišarke i listovi. Šišarke se beru zelene i od njih se pripremaju čajevi ili napici za poboljšanje varenja.Kao čaj ili prah takođe može pomoći kod problema sa proširenim i bolnim venama. Masti sa uljem čempresa koriste se kod hemoroida, a tinktura se uzima kod problema sa neredovnim menstruacijama ili krvarenjima materice. Zbog svog oblika šišarka se koristila kod različitih ženskih bolesti. Može pomoći i kod učestalog mokrenja. Ne preporučuje se trudnicama i dojiljama zbog jakog mirisa.

Zanimljivosti

Iako je prirodno rasprostranjen na Mediteranu razne vrste bile su poznate širom sveta. Zbog svojih osobina se oduvek koristio kao ukrasno drvo. Takođe, zbog prijatnog mirisa, palio se i koristio za prinos žrtava. U Kini su žvakali zelene šišarke za bolji dah i zaštitu zuba, a stari Grci su ga koristili kod unutrašnjeg krvarenja. U istoriji je dugo imao praktičnu svrhu zbog svog tvrdog drveta. Danas više nije toliko čest, ali se od njega i dalje proizvode skupe i trajne stvari, kao što su ukrasi i muzički instrumenti.

Najpoznatiji predmet izrađen od drveta čempresa bila su vrata bazilike Sv. Petra u Rimu, izrađena su u vreme cara Konstantina i trajala su oko 800 godina. Može biti i medonosna biljka, pa ga pčele posećuju i oprašuju kao jedan od najranijih cvetova.

Ime je dobio, po grčkoj mitologiji, po istoimenom mladiću koga je Apolon pretvorio u ovo drvo jer je ubio jelena kog mu je poklonio. Smatra se simbolom smrti i podzemlja, u grčkoj mitologiji povezan je sa Hadom i podzemnim svetom pa se i danas često nalazi na grobljima. Takođe, povezuje se i sa večnošću pa predstavlja stalnog čuvara groblja.

Koristile su ga i druge civilizacije, Egipćani su njime ukrašavali sarkofage, a Persijanci su verovali da je čempres drvo raja. Veruje se da je i krst na kome je bio raspet Isus napravljen od drveta čempresa.

Aromatičnom ulju čempresa pripisuju se pozitivno delovanje na mentalno i emocionalno zdravlje. Veruje se da podstiče osećaj sreće, veselja i pozitivnost i usmerava i poboljšava koncentraciju. Podstiče rad i kreativnost i podiže energiju.

Foto:  Jeyaratnam Caniceus / Pixabay