Višnja

Višnja (lat. Prunus cerasus), je voće koje se zbog svojih unutrašnjih svojstava samog ploda još naziva i "plemenitim voćem"’.

Plod ovog voća može biti svetlo crvene ili bordo boje, a plod može biti slatkog ili kiselog ukusa zavisno od sorte. Razlog za to je sam njen nastanak, jer je nastala rezanjem domaće trešnje zajedno sa divljim, tj. nastala je rezanjem slatkih vrsti trešnje zajedno sa onim kiselim vrstama. Divlje sorte ove voćke su se počele gajiti pre 2500 godina u Zapadnoj Aziji, posebno u Turskoj i Grčkoj.

Rimljani koji su dobro poznavali i trešnju i višnju su najzaslužniji za postojanje višnje širom Evrope.

Prvo mesto u svetu u proizvodnji višnje zauzima Turska, a potom Sjedinjene Američke države i Iran.

Višnja je jako slična trešnji, pa tako raste do 6 metara u visinu, njeno stablo je pravo, grane su joj tanke i viseće čime formiraju grmolik oblik što je odgovarajuće za uklapanje u bilo koje dvorište ili bilo koji voćnjak. Iako potiče od trešnje, ima razlike u listovima. Višnja ima dosta kožastiji list od trešnje koji je sjajan i sa zašiljenim vrhom. Cvetovi su joj bele boje i otvaraju se u jutarnjim satima tokom marta i aprila.

Sorte višnje

Meteor

Meteor je vrsta koja potiče iz Mađarske, raste do 5 metara visine a plodovi su joj bordo boje i srednje tvrdi. Otprona je na štetočine, sazreva u junu i pogodna je za preradu.

Reksele (Rexelle)

Plodovi ove sorte su crveno crne boje, srcolikog oblika su i sazrevaju u junu. Njen ukus je kiselo sladak, pogodna je za sve vrste prerada i prednost joj je što je otporna na niske temperature kao i na prolećne mrazeve.

Gorsemska

Gorsemska sorta je samooplodna sorta, i zbog sigurnosti je savet da se sadi sa oprašivačima. Gorsemska višnja sazreva krajem jula, plodovi su joj bordo boje, okruglog oblika, prijatnog mirisa ali su jako kiseli.

Oblačinska

Oblačinska sorta potiče iz Hrvatske, iz Slavonije. S obzirom na područje sa kog potiče, otporna je na sve bolesti i podnosi dobro loša zemljišta. Odlična je za preradu. Njeni plodovi su manje veličine u odnosu na veličine plodova ostalih sorti, plodovi su bordo boje, prijatnog su mirisa i slatko kiselog ukusa. Ovo je sorta koja sazreva krajem juna meseca.

Keleris

Keleris je samooplodna sorta poput i Goremske, tako da se savetuje da se sadi sa oprašivačima. Plodovi su joj crno crvene boje, mesni su i sočni, takođe prijatnog mirisa.Ova sorta sazreva početkom jula meseca.

Hajmanova konzervna (Heimann)

Hajmanova konzervna je specifična sorta jer je pogodna za mehaničku berbu i zato se preporučuje za plantažno gajenje, plodovi su joj veliki i bordo, a sazreva krajem juna.

Maraska

Ovo je najpoznatija sorta višnje u Hrvatskoj, autohtona je u Dalmaciji jer se tamo gaji više od 500 godina. Odlično uspeva u Ravnim Kotarima, na Hvaru, Braču i u Brelima, a rasprostranjena je na području od Makarske do Zadra, uključujući i ostrva Hvar i Brač.

Za postojanje Maraske u Dalmaciji su zaslužni Dominikanci koji su proizvodili liker od destiliranog ploda višnje maraske, tj. "ros solis" - sunčanu rosu u Zadraskom kraju, a ta popularnost se potom proširila zahvaljujući likeru Maraskinu, likeru od plodova, lišća i koštica ove sorte.

Plodovi su joj srednje krupni i crveni, a sazreva početkom jula meseca.

Plodovi su joj takođe jako kvalitetni tako da se dosta cene u industriji likera.

Uzgoj višnje

Temperatura

Ova voćka je jako otporna na velike temperature, tako da tokom leta kada temperature prelaze preko 30 stepeni nema nikakvih promena. Problem su niske temperature. S obzirom na naše područje gde je januar relativno topao mesec, dok temperature dosta padaju u februaru, vrlo je moguće da pupoljci višnje nastradaju. Uz to, početkom vegetacije, tj. par nedelja pre cvetanja, kao i tokom cvetanja, ako temperature padnu na -2 do -3 stepena može doći do velike štete što se poklapa sa kasnim prolećnim mrazevima koji mogu da naškode višnji.

Padavine

Sem redovne nege voćke, da bi višnja uspela bitne su i same padavine kako u fazi samog razvoja tako i tokom cele godine, a posebno tokom leta. Minimalna granica za gajenje je 650 mm kiše tokom godine. U junu je neophodno da padne oko 100 mm kiše, a da vlažnost vazduha istovremeno nije previše niska kako u junu tako i tokom cvetanja. Ukoliko je godina sušna, rešenje je navodnjavanje.

Zemljište

Kao i svako voće, i višnji je neophodno određeno zemljište za rod, tako da joj najviše prijaju propusna, duboka i topla zemljišta. Ukoliko je zemljište na kom se planira sađenje vlažno, neophodno je odraditi drenažu zemljišta, tj. odvođenje suvišne vlage iz zemlje.

Najbolje zemljište za gajenje ove voćke je ono gde je odnos gline i peska 60:40 i ono koje je blago kiselo do neutralno.

Priprema zemljišta za sadnju

Pre početka sadnje je neophodno odabrati dobru podlogu, a prisutne su i vegetativne i generativne podloge. Kao dve najčešće podloge izdvajaju se divlja trešnja i rašeljka. Ako je zemljište teže, onda se višnja gaji na generativnim podlogama i to na semenu divlje trešnje. Ovde se radi o plodnim zemljištima u kontinentalnom delu, a stabla višnje koja se gaje na ovoj podlozi bogato rađaju i dugo traju.

Ukoliko je zemljište peskovito i lagano kao što je to u primorju, višnja se gaji na semenu rašeljke. Ovo je podloga koja je otporna na smrzavanja u odnosu na podlogu divlje trešnje, a stabla gajena na ovom zemljištu lako bujaju, ali su kratkotrajna.

Pre same sadnje neophodno je pripremiti zemljište. Priprema počinje kada je zemljište potpuno suvo, dakle tokom leta u julu i avgustu. Piprema obuhvata uklanjanje grmlja i drveća, kao i poravnanje malih i velikih udubljenja na zemlji. Dalja priprema obuhvata meliorativno đubrenje, što obuhvata dodavanje kalijuma i fosfora pre dubokog oranja a zatim ispod tzv. tanjira.
Koren se nalazi na 60 cm dubine tako da je neophodno obaviti oranje minimalno do te dubine.

Sadnja se preporučuje na jesen, i pre same sadnje je potrebno branama poravnati i usitniti zemljište, što je veoma binto jer višnja traži rahlo zemljište.

Sadnja višnje

Pre nego što se sadnice stave u zemlju neophodno je svaku pregledati ponaosob i ukloniti sve one koje su oštećene, dok je korene neophodno osvežiti rezanjem. Nekoliko sati pre sadnje sadnice se obavezno stave u smesu od vode, ilovače i kravlje balege, pa se onda stavljaju u zemljište.

Sadnice se postavljaju na razmaku od 5 x 4 m, i za sadnje su potrebe bar dve osobe jer jedna drži sadnicu višnje uspravno, dok druga osoba popunjava rupu zemljom. Zatim se oko sadnice doda oko 30 kg zrelog stajskog đubriva koje treba izgaziti pa pokriti zemljom, a potom dobro zaliti.

Održavanje nasada

Održavanje nasada se razlikuje po tome da li se radi o nasadima u primorju ili o nasadima na kontinentu. Gde nema padavina, preporuka stalne obrade zemljišta jer je prve dve do tri godine neophodno okopati prostor između voćaka 4 puta tokom vegetacije, dok se kasnije koriste herbicidi. Gde ima dosta padavina, moguće je zatraviti prostor između voćaka i napraviti travnjak.

Za održavanje je bitna prehrana koju višnja zahteva u jako velikim količinama te je neophodno prehranjivati je nekoliko puta godišnje, tačnije nakon cvetanja i na jesen. Prehrana se vrši tako što se u zemlju dodaje azot u obliku mineralnog đubriva KAN sa 27 posto - po jedan kilogram na svaki sadnicu.

Kada je u pitanju rezanje, ono se obavlja tokom mirovanja i u vreme vegetacije.

Berba

Berba višnje zahteva najviše posla, jer se na našim područjima bere ručno, gde je najveći problem trošak, jer onda više od 30 posto ukupnog prihoda odlazi na troškove berbe.

Moguća je i mehanička berba odnosno korišćenje tresača što je svakako efikasnije jer se celo stablo obere za minut, tako da se za sat vremena može obrati i do 50 stabala. S obzirom da jedan tresač košta oko 25.000 evra, kod nas se razvio i treći način berbe gde se postavljaju mreže ispod krošnji, a stablo se trese drvenim dugačkim motkama, što može naneti štetu jer se lako mogu oštetiti plodovi kao i samo drvo višnje.

Zaštita od bolesti

S obzirom da potiče od trešnje, imaju zajedničke karakteristike, a tu su i sklonosti ka određenim bolestima koje napadaju voće. U ovom slučaju, najčešće su pegavost i šupljikavost lista.

Pegavost lista

Pegavost lista je bolest koja nanosi najviše štete, prepoznaje se po pegama crveno ljubičaste boje sa gornje strane lista. Pege su veličine 1 mm, ali mogu prekriti i ceo list tako da on izgleda kao da je ceo crven. Da bi se ova bolest izbegla, potrebne su preventivne mere kao što je prskanje višnje. Prvo prskanje je neophodno odmah posle cvetanja, što treba ponoviti još tri puta u razmaku od dve nedelje. Nakon berbe, ako su vremenski uslovi dobri, poželjno je ponoviti prskanje još dva puta.

Šupljikavost lista

Šupljikavost lista je bolest koja se pojavljuje u ranoj fazi i prepoznaje se po sivim rupicama sa crnim tačkicama koje vire iz kore. Kod ove bolesti je moguće da nijedno stablo nije zdravo, pa je rezanje pod znakom pitanja, što znači da je ova bolest jako opasna. Pege se pojavljuju na listovima koje su žute boje sa žutom tačkom u sredini. Na mladim sadnicama se javljaju crne pege, a na peteljkama i plodovima tamnoljubičasta boja. Neophodna je prevencija radi zaštite tako da je pre početka vegetacije potrebno oprskati voćku.

Monilija

Ovo je vrsta gljivice koja napada svo koštunjičavo voće i javlja se tokom cvetanja kada ulazi u višnju preko tučka i tako se dalje širi. Monilija ispušta toksine i tako dolazi do sušenja grana. Prvi simptom ove bolesti je sušenje cvetova, dok se na mladim izdancima javljaju takoreći rane pune smole koje se kasnije suše. Takođe, ti toksini se mogu proširiti i na plodove što dovodi do njihovog trulenja. Ukoliko se pojavi za vreme nekoliko vegetacija može se osušiti i celo stablo višnje. Da bi se monilija sprečila, neophodno je primeniti preventivne mere, tj. koristiti sredstva protiv monilije pre samog cvetanja.

Upotreba višnje

Upotreba višnje je šarenolika, a najpoznatija je ona gde se njeni plodovi pretvaraju u sokove, likere i kompote. Retko se jede jer je uglavnom kiselog ukusa, a u domaćinstvima je česta proizvodnja likera koji se lako pravi.

Poznati proizvodi od višnje: rakija, liker, voćno vino, džem, kompot, sok i sirup.

Dakle, kako god da se upotrebe plodovi ove voćke nema greške. Vrlo dobro uspeva na našim područjima tako da je jedna od najcenjenijih voćki, a uz samo mali trud rađa vrlo kvalitetno i dobro pa tako i na tržištu dostiže dobru vrednost.

Foro: ASSY / Pixabay