Bamija

Bamija (lat. Abelmoschus esculentus) je povrtna kultura koja se sadi i gaji zbog svojih zelenih jestivih plodova koji su veoma specifičnog ukusa. Od nje se priprema i tzv. čaj od bamije koji je lekovit, jer se koristi za lečenje stomačnih tegoba. Gaji se i uspeva u tropskim predelima tj. u područjima sa toplom klimom jer je osetljiva na niske temperature i hladnoću.

Poznata je još i pod imenom damini prsti kao i okra. Naučni naziv ove jednogodišnje biljke je Abelmoschus esculentus i pripada porodici slezova (Malvaceae).

Bamija ima veliki broj visokih i niskih sorti. Visoke sorte rastu do tri metra visine dok niske rastu do pola metra. Stabljike joj stoje razgranato i uspravno, i dostižu visinu i od 60 centimetara do dva metra. Koren joj je slabije razgranat i vretenast a biljka je celom dužinom obrasla dlačicama. Njeni listovi su u osnovi srcoliki i smešteni na tri do pet režnja na dugačkim peteljkama.

Bamija ima velike cvetove dužine 5 centimetara koji cvetaju samo jedan dan, a svojom lepotom krasi celi vrt. Spoljni deo cveta se sastoji od venčića i čašice. Venčić je zvonastog oblika i u njemu se nalazi pet latica svetložute boje koje na svom dnu imaju tamno crvenu mrlju. Čašica se sastoji od pet režnja koji su spolja spojeni i okruženi listovima sa spoljašnje strane.

Takođe, bamija se sastoji od velikog broja prašnika s plodnikom tučka. Reč je o stranooplodnoj biljci do čije oplodnje cvetova dolazi putem pčela.

Plod je oblika duguljaste čašice veličine 10 do 30 cenimetara u kom se nalazi od 70 do 80 semenki okruglog oblika. Plodovi se beru zeleni u periodu od tri do šest dana nakon završetka cvatnje te oplodnje, a sem njih za prehranu se koriste i listovi, stabljike i semenke.

Vrlo zanimljivo je to da se te semenke mogu samleti i prepržiti pa se koristiti kao zamena za kafu, što je česta praksa u Africi i Aziji.

Poreklo bamije nije istraženo do kraja i nije skroz poznato. Izvori tvrde različito. Jedni tvrde da potiče iz Istočne Indije dok drugi tvrde da potiče iz Afrike, odnosno Etiopije. Najstariji podaci govore da se gajila na području Egipta pre više od 4000 godina, a da je u Evropu stigla u 13. veku.

Setva bamije

U plodoredu joj najbolje odgovaraju dinje i krastavci jer svi zadovoljavaju iste uslove za rast i razvoj. Biljke će ostvariti bolji prinos ako se seme pre setve potopi 24 sata u vodu čija je temperatura 30 stepeni. Tako će semena ljuska omekšati čime će se ostvariti bolji uslovi za setvu.

Setva se obavlja u kasnim prolećnim mesecima kad prođe opasnost od mrazeva.

Seje se kad temperatura u zemljištu na dubini od 5 centimetara postigne minimalnu temperaturu od 15 stepeni. Seje se direktno u zemlju na otvoreno, na dubini od 3 centimetara, a kod setve treba zadovoljiti minimalni razmak između redova od 60 do 100 centimetara. Razmak u redu mora biti od 20 do 30 centimetara između svake biljke, a kod manjih sorta, nije potreban tako veliki razmak.

Ako ste zadovoljili sve uslove setve, bamija bi mogla da nikne za otprilike dve nedelje.

Vreme i klima

Sadnja bamije se preporučuje na području toplije klime ili barem u toplijem delu godine. Za rast joj je potrebno puno sunca i topline.

Minimalna temperatura koja joj je potrebna za početak klijanja je od 15 do 17 stepeni, a najbolje će uspeti na temperaturi od 30 stepeni. Tokom vegetacije minimalna temperatura na kojoj će uspeti je ona od 15 stepeni dok će normalan rast ostvariti tek na 20 stepeni.

Nemogućnost za njen rast i razvoj izazivaju i niske i visoke temperature. Pa će se tako zastoj rasta dogoditi na temperaturama nižim od 10 stepeni i temperaturama višim od 40 stepeni. Takođe joj i najslabiji mraz može jako naštetiti.

Zemljište

Za uzgoj bamije je najbolje srednje teško, bogata humusom zemljište, čija je Ph vrednost od 6 do 7. U kiselim zemljištima neće uspeti.

Đubrivo

Da bi bamija ostvarila visok prinos potrebno joj je dosta hranljivih materija tako da se preporučuje od 600 do 800 kg NPK kombinovanog đubriva 10:20:20 po hektaru. Takođe je neophodna i redovna prehrana azotom. U vreme vegetacije je neophodno aplicirati azot dva do tri puta sa 20 do 30 kg po hektaru.

Zalivanje bamije

Može da podnese kratak sušni period, ali da bi se ostvario dobar prinos potrebno ju je redovno zalivati. Može se prilagoditi suši, ali svakako će rasti brže i bolje ukoliko se redovno zaliva.

Sadnja bamije iz sadnica

Osim direktnog sejanja u zemljište može se saditi i uzgojem unapred u posebnim kontejnerima. Temperatura u zatvorenom mora biti oko 21 stepen. Nakon sejanja u zatvorenom prostoru provede četiri do šest nedelja i u tom periodu razvije od 3 do 4 lista.

Ako se sade visoke sorte, kada biljka naraste do 40 centimetara, može joj se odstraniti vrh kako bi dobila mogućnost da se bolje razgrana i razvije više bočnih grana iz kojih će kasnije da niknu plodovi.

Sađenje se vrši krajem aprila ili maja, na 1.5 metar širine između cvetnih gredica. Potrebno ju je pokriti PE crnom folijom. Razmak između redova mora biti 35 centimetara, dok se u redu preporučuje razmak od 30 centimetara. Obavezno je navodnjavanje kanalnim sistemom.

Gajenje bamije

Kad nikne mora se pravilno negovati i hraniti, što uključuje navodnjavanje i đubrenje zemlje. U početku će rasti sporije i tada će joj najviše smetati nedostatak vode.

Održavanje

Biljku treba redovno negovati, tj. čistiti korov. U prolećnim mesecima se po potrebi proređuje. Kad razvije još jedan list obavezno je pođubriti. Odgovaraće joj đubrenje kompostnim čajem.
Leti se bamija mora redovno zalivati i negovati. Pored toga potrebno je vezati za nosač kako bi narasla u visinu.

Zaštita od bolesti i štetočina

Bamija je biljka koju ne napadaju često bolesti i štetočine. Postoji mogućnost da će se na njoj zadržavati smrdibube, pa ako se pojave, potrebno ih je ručno ukloniti. Naime, smrdibube mogu oštetiti plodove.
Od ostalih bolesti i štetocina, mogu se pojaviti buve, uši i sove te gljivična bolest Fusarium. Ako Fusarium dovede do sušenja listova, zaražene delove biljke je potrebno ukloniti.

Berba i skladištenje

Cvatnja biljke započinje od 6 do 8 nedelja nakon što je obavljena setva, a berba bamije nakon 2 meseca. Ovo se obično može postići krajem maja ili početkom juna. Berba traje sve do jeseni, završava se u septembru ili čak početkom oktobra.

Mahune (podsećaju na jukine) se beru mlade jer one stare mogu biti suviše tvrde i vlaknaste. Berba se odvija tri puta sedmično, a beru se zeleni plodovi veličine 7,5 do 9 cm. Neke veće sorte mogu dati plodove dugačke i do 25 cm.

Bamija se bere ručno. Plod je dovoljno mali da se može okrenuti i otcepiti. Pošto biljka brzo gubi vodu, plod se treba ubrati tako da se na njemu ostavi malo veća drškica. Mogu se koristiti nož i makaze.

Kod nekih berača njene sitne dlačice mogu izazvati alergijsku reakciju. Mlada biljka još nije razvila oštrije dlačice pa će berba biti lakša, ali kod starijih biljaka preporučuje se za vreme berbe nošenje majice dugih rukava.

Brzo gubi vodu pa se što pre mora pravilno skladištiti. Treba se ohladiti na 10 stepeni i pakovati u manju ambalažu koja se štiti folijom.

U prodavnicama, biljka se vrlo brzo može uništiti, a na temperaturi od 7 stepeni, trajaće samo dva do tri dana. Ako je želite očuvati duži period, možete je zamrznuti, osušiti ili konzervirati.

Upotreba bamije

U vreme gripa bamija je poželjan gost na tanjiru koji pomaže u gubitku težine i kod čišćenja bubrega i jetre. Pored toga, smatra se jakim afrodizijakom.

Deluje na jačanje imuniteta s obzirom na to da se sastoji od brojnih vitamina i minerala. Čuva zdravlje probave i ravnotežu šećera u krvi. Zbog niskog glikemijskog indeksa, preporučuje se svim dijabetičarima jer konzumiranjem mahuna neće doći do naglog skoka ili pada šećera u krvi.

100 grama bamije ima svega 40-ak kalorija pa je odlična hrana i tokom procesa mršavljenja.

Posebno je poznata po ublažavanju stomačnih tegoba. Pomaže kod gastritisa, nadutosti i žgaravice. Često se koristi i u kozmetičkim preparatima za zdravlje i lepotu kože. Deluje protiv bora, zateže kožu i štiti je od uticaja slobodnih radikala. Kreme čiji je sastojak često se nazivaju i eliksirom mladosti ili prirodnim botoksom.

Kuhinja

Preporučuje se konzumiranje tokom letnih meseci kada se najčešće može i naći u prodavnicama u svežem obliku, budući da se tokom leta odvija i berba. Njeni plodovi su tada najukusniji i najlekovitiji.

Iako mahune najčešće dolaze u zelenoj boji, poznate su još crvene i narandžaste, bele i ljubičaste vrste. Svim bojama i vrstama zajednička je lekovita sluz koju otpuštaju tokom pripreme jela. Osim što prirodno može zgusnuti jelo, leči i brojne zdravstvene tegobe. Ako se ostavi drškica na bamiji i tokom pripreme ne mešaju mahune, sva sluz ostaje unutar mahune.

Od bamije se mogu iskoristiti svi njeni delovi. Iako se za jelo mogu koristiti i listovi, cvetovi, pupoljci i koren, mada jako se retko konzumiraju, a najčešće se koriste mahune.

Semenke se mogu samleti i dodati brašnu tokom pečenja hleba, mogu se pržiti i koristiti umesto kafe ili jednostavno skuvati sa povrćem kao varivo.

Mahune se mogu pripremiti kao dodatak u raznim salatama, biće ukusna zapečena s jajima ili kao varivo. Ponekad se priprema kao glavno jelo, a ponekad kao prilog uz meso ili ostala povrća. Bamija se često priprema i sa junetinom kao i sa povrćem i začinima po želji. Budući da ispušta sluz odličan je dodatak gustim supama u koju nećete morati dodati brašna, a izvrsna je i kao prilog uz kuvano ili pečeno meso. Ukoliko želite da pripremite suvo voće, pre upotrebe ga potopite u vodu i ostavite da nabubri. Zatim plodove isperite nekoliko puta.

Pre nego što se doda uz razna jela, potrebno je prokuvati u vodi sa jabukovim sirćetom ili limunom.

Najpoznatije jelo od bamije je begova čorba, bosanskohercegovački specijalitet. Reč je o gustoj supi sa pilećim ili kokošjim mesom koje se priprema u glinenoj posudi. Povrće se peče u posudi sve dok ne opusti sokove pa se dalje priprema uz kombinaciju mesa.

Čaj od bamije

Ako imate problema sa stomakom ili probavnim sistemom uopšte, čaj od bamije pomaže na prirodan način. Obnavlja želudačnu sluznicu i ublažuje simptome želudačnih i probavnih tegoba. Njena vlakna umanjuju rizik od raka rektuma i debelog creva, a antioksidansi uklanjaju toksine i slobodne radikale iz tela.
Sluz koju oslobadja veže na sebe holesterol uklanjajući ga iz tela. Čaj takodje pomaže kod povišenog šećera, kod boljeg rada jetre te je odlična prevencija kod bolesti srca i krvnih sudova.

Kako se priprema čaj od bamije

U dva decilitra hladne vode staviti jednu malu kašičicu biljke i ostaviti da tako odstoji preko noći. Ujutro sve popiti na prazan stomak. Važno je popiti čaj bez ceđenja.
Već nakon kratkog konzumiranja može se primetiti poboljašnje, ali preporučuje se primena najmanje tri meseca kako bi se ostvarili rezultati.

Bamija čaj mogu konzumirati i trudnice i deca jer ne postoje zabeležene štetne nuspojave od njene upotrebe.

Kod opasnijih stomačnih tegoba poput infekcije Helicobacter pylori bakterijom i hroničnog gastritisa, preporučuje se uz čaj kombinovati i tinkturu na bazi bamije.

Foto: anjuvn/Pixabay