Limun (lat. Citrus limon) je lepa i veoma dekorativna zimzelena biljka koja može da poraste od 3 - 6 m u visinu, sjajnih listova, belih cvetova, jakog mirisa sa osvežavajućim plodovima. Jedna je od najzastupljenijih namirnica u našim činijama sa voćem i može se koristiti sa mnoštvom začina, od kuvanja, do nege i čišćenja. On štiti od tolikog broja bolesti, da ga sa pravom možemo nazvati superhranom.
Okruglog je oblika sa žutom korom iznutra, koja je podeljenja na 8 - 10 delova. Malo je zimzeleno drvo, najpoznatije u porodici Rutaceae (porodica citrusa - limeta, pomorandža, kumkvat, klementina, mandarina, grejpfrut, bergamot, pomelo). Ima lepe, bele cvetove i poznat plod žute boje i elipsastog oblika, prosečne težine oko 50 g.
Limun se prvo pojavio u Indiji i Kini, gde se gaji vise od 2500 godina. Doneli su ga Arapi u Španiju i Severnu Afriku negde između 1000. i 1200. godine nove ere (11. vek). Dalje je distribuiran kroz Evropu od krstaša, koji su otkrili da raste u Palestini. 1494. godine voće je uzgajano na Azorima i uglavnom se dostavljalo u Englesku. Mešavina je limete i citrusa. Danas su glavni proizvođači limuna SAD, Španija, Grčka, Izrael i Turska.
Sorte limuna
Limun delimo na žuti i zeleni, iako i jedni i drugi rastu na istom drvetu. Žuti plodovi, sazrevaju zimi i standardno se mogu naći na tržištu. Ovaj način korišćenja drveta značajno skraćuje njegov životni vek, ali je vrlo isplativ i veoma često se koristi.
Zeleni limun se za razliku od žutog razvija iz prolećnog cveta drveta, namerno izazvanom sušom koja mora trajati 40 dana u periodu između juna i jula. Takav plod ima tanku, zelenu koru i vrlo sočan plod. Podnosi duga putovanja i skladištenje, pa je veoma lak izvoz po celom svetu. Najpoznatije sorte limuna su:
Mesečar
Mesečar (lat. Citrus Limon - Lunario) koji ima bujniju krošnju, krupnije listove i gaji se u saksiji. Dostiže visinu i do 3 metra.
Villafranca
Villafranca je manje zastupljena sorta limuna. Italijanskog je porekla, pa se smatra da potiče sa Sicilije. Biljka formira bujno stablo koje je vrlo slično sorti Lisbon.
Meyer
Meyer (lat. Meyeri) je najzastupljenija sorta limuna i to zato što ona najbolje podnosi niske temperature. Uzgaja se na otvorenom prostoru, a zbog izrazito sporog rasta često se uzgaja i u posudama.
Lisbon
Lisbon je sorta limuna koja se uzgaja i na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Formira bujno stablo sa dugim izdancima. Cveta tri puta tokom godine a plodovi iz prvog cvetanja su izrazito krupni. Plodovi su izraženog kiselog ukusa i sadrže velike količine C vitamina.
Sadnja limuna
Što se tiče same sadnje limuna, jako je važno pripremiti i zemljište, koje bi trebalo da bude izbalansirano i rastresito, ukoliko je moguće ilovasto ili peskovito - ilovasto. Neophodno je i obezbediti temperaturu za rast od 18 - 20°C kao i zaštita od vetra.
Vreme sadnje
Limun je najpogodnije i najbolje posaditi u januaru. Sadi se tako što semenku dobro osušimo i stavimo u odgovarajuću posudu dubine od nekoliko centimetara (najbolje u čašu od jogurta).
Odabir podloge za sadnju
Što se tiče podloge, tj. zemlje gde se sadi limun, najbolje je da uvek bude dovoljno vlažna, ali ne previše da ne bi došlo do truljenja. Ukoliko ima dovoljno vlage (ne previše), seme će proklijati za četiri nedelje.
Sadnja iz semena
Ovaj način uzgajanja limuna zahteva mnogo strpljenja, ali ako se pravilno neguje, može da opstane od 10 - 20 godina. Semenke iz limuna prvo odvojimo od ploda, a onda ih temeljno operemo vodom. Kada limun razvije najmanje tri lista, potrebno je da se skrate vrhovi korena i da se presadi biljka u manju posudu, (najbolje staklenu), makar u prvim danima. Tako biljka brže raste i razvija se. Kada se koren razvije, ponovo ga skraćujemo i presađujemo. U prvih 12 - 24 meseci se koristi isto zemljište.
Sadnja sadnice
Za razliku od sadnje iz semena, kod sadnje sadnica prvo treba da se pronađe ili kupi "bejbi", (eng. baby) drvo limuna - mladicu staru dve do tri godine. Sa njom se dobijaju najbolji rezultati. Drvo se posle sadi u plastičnu saksiju sa rupama na dnu, koja bi trebalo da bude veća od korena drveta zbog toga što će ono rasti. Postavlja se na osunčano mesto 8 - 10 sati dnevno, i jako bitna stvar je da se ne zaliva preterano. Do prvih zrelih plodova se dolazi za 6 - 9 meseci. Drvo se neprestano širi i daje sve više plodova, pa ćete bukvalno imati neograničenu zalihu omiljene žute voćke!
Uzgoj na otvorenom
Obično se uzgaja u voćnjacima, gde su razmaknuti 5 - 8 metara. Drveće limuna obično cveta tokom cele godine, a plod se ubira 6 - 10 puta godišnje. Kod nas se limun retko uzgaja na profesionalnom nivou, najviše zbog klime, pa tako ovu lepu i zdravu biljku koja još i dezinfikuje prostor, često možemo naći kao sobnu ili baštensku dekorativnu biljku. Za limun je bitno da mu se omogući odgovarajuća temperatura. Niža od -5°C može da uslovi mnoga oštećenja na biljci pa čak i uginuće. Preporuka je da se krošnja limuna zimi štiti folijom.
Uzgoj u saksijama
Gajenje limuna u zatvorenim prostorima, loncima - sudovima poznato je još od davnina. Zimzelene krošnje limuna preko cele godine uvek su bile lep i prijatan ukras dvorišta, balkona ili kućnih prostorija. Uzgoj limuna u zatvorenom je složena operacija znanja i veštine, koja od uzgajivača zahteva dosta strpljenja. U poređenju sa gajenjem drugih biljaka, uzgoj limuna traži mnogo znanja, jer je on veoma osetljiv na spoljni uticaj, a isto tako i na pravilnost uzgajanja.
Tlo
Limunu odgovara dobro drenirano zemljište lakše teksture. Najprikladnije je ilovasto ili peskovito - ilovasto plodno zemljište kao i osunčani položaj, gde je zaštićen od vetra. Koren limuna nema posebne dlake i teže im je izvući hranu iz tla. Neutralnost (optimalni pH oko 5,5 - 7). Ukoliko je povećana kiselost tla može dovesti do pada lista i uginuća biljke.
Temperatura
Limun nikako ne podnosi niske temperature. Od -5°C može prouzrokovati velika oštećenja, čak i uginuće cele biljke. Krošnju limuna treba pokriti zaštitnom folijom tokom zimskih meseci. On je jedan od najosetljivijih vrsta agruma na zimsku hladnoću. Za limun je opasna temperatura oko -5°C osim ako ga kalemimo na podlozi Poncirus trifoliata (srb. trolisna pomarandža), pa je ta granica onda oko -6,5°C.
Uzgoj limuna
Kao što smo vec napisali, citrusi su tropske biljke koje najbolje uspevaju u tropskoj i suptropskoj klimi, ali dobro podnose i mediteransku klimu. Za drvo citrusa, (u našem članku limuna) u našim krajevima najproblematičnije je zimsko razdoblje kad temperature padaju ispod nule.
Plodored
Drveće limuna trebalo bi da se sadi u razmaku od 8m. Ako je "gužva", proizvodnja će opasti. Drveća se moraju obrezivati kada su mlada i držati ih do visine do 3 m. Ona se nakon 12 godina teško skraćuju ili zamenjuju. Korov se mora suzbiti, jer je drveće limuna veoma osetljivo na herbicide.
Azot i kalijum daju se u jednakim količinama u normalnim uslovima tla. Prehrambeni sprej sa dodatkom bakra nanosi se posle prolećnog cvetanja. Programi đubrenja i navodnjavanja trebaju biti raznovrsni prema željenom cilju: marketing ili prerada svežeg voća. Visoki azot povećava sadržaj prinosa i ulja koštice, ali takođe dovodi do veće infekcije i lošeg izlečenja. Krompir na primer, povećava kiselost pa nije lose posaditi ga između voćki. Obilno navodnjavanje povećava prinos i ulje kore, veličinu ploda i ubrzava zrelost.
Zalivanje
Vrlo važan faktor u uzgajanju limuna je voda. Ukoliko biljka nema dovoljno vode, listovi će početi da opadaju i da se kovrdžaju, a ukoliko ima previse vode, doći će do gušenja korena. Preporučuje se sađenje limuna u propusno tlo. Kako bismo povećali propusnost u zemlju, može se dodati peska. Preporučuje se da se zaliva svaki drugi - treći dan i to od početka aprila do kraja septembra. Tako koren dobija dovoljnu količinu vode a istovremeno zbog propusnosti tla dobija i dovoljno kiseonika.
Đubrenje
Limun brzo izvlači minerale iz tla, pa se zemlja mora stalno obogaćivati posebnim đubrivima. Od aprila do kraja avgusta biljka treba da se đubri jednom nedeljno, najbolje posebnim đubrivom za agrume. Ako biljka nema dobru ishranu, njeno lišće je žute boje.
Razmnožavanje
Što se tiče razmnožavanja, najlakše je razmnožavanje limuna putem semena, ali ako želite kvalitetne plodove, potrebno je kalemljenje nakon godinu dana, na okce. Najbolje je kada se nabavi kalemljeni limun koji već ima zelene i zrele plodove i po koji cvet.
Održavanje i nega
Tokom zime, biljka se drži u hladnoj sobi sa dovoljno svetlosti, a optimalna temperatura ne bi trebalo da bude viša od 8 stepeni. Ukoliko je vazduh suv, mora da se obezbedi vlaga. Sledeće godine, biljka se orezuje odmah ispod pupoljaka. Kada kalem grančice dostigne između 15 - 20 centimetara, skraćuje se tako da stvori niže, ali simetrično drvo.
Održavanje zasada
Kada dođe leto, limun se može staviti u polu senku, na terasama koje su okrenute na istok li sever, odnosno tako da biljka ne bude izložena jakom suncu. Potrebna je prihrana, kako stajnjakom, tako i tečnim đubrivima, kao i obilno zalivanje (naveli smo u kojem periodu). Lišće možete orošavati (ispirati).
Mnogo je strpljenja i ljubavi prema ovom, nazovimo hobiju potrebno sa ovakvim načinom uzgoja limuna, ali ako se pravilno uzgaja i neguje može da opstane do 10, pa čak i 20 godina. Cool, zar ne?
Rezidba i oblikovanje
Rezidbom se grane ne prekraćuju, nego se odstranjuju. Odstranjivanjem grana odstranjujemo grane koje će smetati rastu i forsiramo rast ostavljenih mladica. Intenzitetom rezidbe, odstranjenog drveta i oštrinom rezidbe određuje se kondicija, bujnost i rodnost voćke. Što se tiče rezidbe, ukoliko je ona oštrija, dobija se više vegetativnih, a manje rodnih pupoljaka. Neujednačene rodnosti dolaze prilikom slabije rezidbe ili izostankom rezidbe gde se razvija stablo manje bujnosti i slabije kondicije.
Estetski izgled je još jedan od razloga što je rezidba važna, budući da se agrumi u posudama gaje i kao ukrasne biljke. Krošnje moraju da se proređuju svake godine krajem zime, i to pre početka vegetacije. Grane koje su dugačke i koje rastu prema unutrašnjosti se režu.
Berba limuna
U prvih tri do četiri godine kada pričamo o mladom zasadu, nema plodova. Limunovo drvo rodi dva puta godišnje i to samo u podneblju koje mu odgovara. Najmanje dva meseca je potrebno da krene cvetanje, i to u proleće. Tad nastaju najbolji plodovi. Tokom cele zime, od novembra pa do aprila ili maja je moguće neprekidno branje plodova, jer zreli plodovi mogu dugo čekati branje na grani.
Drugo cvetanje, traje u avgustu i septembru, a plodovi se mogu brati u maju, odmah nakon što se oberu zadnji zimski plodovi. Npr. jedno odraslo drvo u klimatskim uslovima koji su povoljni, daje 600 - 800 plodova godišnje.
Jedan limun ima oko 57% jestive materije, 40% kore, a 3% ide za semenke. Tako da se limun ne koristi samo za dobijanje soka i limunske kiseline. Od kore se dobija kandirano voće, esencije i pektin. Od semenki limuna se dobija ulje, dok se ostatak prerađuje za životinjsku hranu.
Skladištenje
Limun može stajati do pet dana. Nakon toga se počinju kvariti. Kako bi se to sprečilo, rešenje je skladištenje. Ovim načinom se pomaže ovom zdravom voću tako što će omogućiti što duže rok trajanja. Limun je veoma vrlo sklon truljenju i kvarenju, i potreban je pravi način skladištenja. Limun se cuva u frižideru ili na hladnim mestima, a ne izvan njih. Ovim načinom skladištenja ćete produžiti ukus, svežinu i sočnost samog limuna i biće mnogo teže da se iscede. Preporuka je da se limun koji se čuva u hladnjaku, bude zatvoren u plastičnim posudama sa zatvaračem.
Bolesti
Kod uzgojanja limuna se tokom vegetacije pojavljuju različite biljne bolesti od kojih su ekonomski najznačajnije: citrus tristeza virus (CTV), trulež korenovog vrata (gumoza) i eksokortis (viroid ljuštenja kore). Nakon berbe je, od skladišnih bolesti na plodovima limuna, najvažnija buđ čiji je uzročnik gljiva Botrytis cinerea.
Citrus tristeza virus
Citrus tristeza virus (CTV) inficira sve vrste, sorte i hibride citrusa prvenstveno na osetljivu podlogu gorke narandže, ali i na neke druge podloge koje se koriste u proizvodnji sadnog materijala.
Trulež korenovog vrata
Trulež korenovog vrata ili (gumoza) je opasno oboljenje limuna koje izaziva jedna ili više gljivica Phytophtore. Bolest se može pojaviti u svim fazama razvoja limuna, a simptomi se najčešće manifestiraju u vidu truleži i propadanju u zoni korenovog vrata na prelazu iz podzemnog u nadzemni deo stabla.
Eksokortis
Eksokortis (viroid) se javlja na limunu na podlozi (Poncirus trifoliata). Simptomi bolesti se manifestuju na drvetu u vidu ljuštenja i odvajanja kore od drveta.
Bolesti limuna se mogu podeliti na:
Parazitske (uzorci kod ove bolesti su gljivice, virusi, bakterije i druge štetočine)
Neprazitske (one nastaju zbog klimatskih faktora ili nedostatka neke hranjive materije u zemlji)
Na osnovu lista limuna možemo zaključiti od čega on boluje ili koji mu hranljivi element nedostje.
- Listovi otpadaju - suviše su suvi i zemlja i vazduh ili je zemlja suviše vlažna. Zemlja treba da se opipa i ustanovi da li biljku treba prosušiti ili zaliti
- Biljka tanko raste - suviše je toplo uz stablo. Biljka treba da se premesti na hladnije, provetrenije mesto.
- Rast prestaje a listovi opadaju - suviše je hladno. Biljku treba premestiti na toplije mesto.
- Listovi se uvijaju i postaju smeđi na vrhovima (hladna promaja) - biljku treba premestiti na zaštićenije mesto.
- Listovi su beli - biljku treba prihraniti.
- Bele vunaste naslage na listovima (tzv. pomorandžina vaš) - naslage treba odstraniti vatom nakvašenom metil alkoholom ili isprati biljku sistemičnim insekticidom.
- Smeđi štitasti insekti sa donje strane listova - odstraniti ih jednu po jednu komadićem vate natopljene metil alakoholom.
- Listovi su pegavožuti (lisne buve) - prskati sistemičnim insekticidom.
- Listovi žuti, kad se biljka dotakne izleću bele mušice (bele vaši) - treba prskati insekticidom na bazi remetrina.
- Listovi prekriveni čađavom plesni (buđ) - obrisati plesan (buđ) vlažom krpom, prskati fungicidom.
Upotreba limuna
Pored toga što je jestiva i zdrava voćka, limun se dosta koristi i u domaćinstvu. Naravno, pored ishrane, limun se jos koristi u kozmetici, a neizbežan je i kao sredstvo za čišćenje i kao prirodni konzervans. On je pun nutrijenata - sadrži bioflavonoide, pektin, folnu kiselinu, vitamini C, A, B1, B6, kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor, mangan. Takodje, limun deluje izvanredno na rad jetre, creva, želuca, imunog, živčanog i kardiovaskularnog sistema.
Zimnica
Kuhinja
U kuhinji, koristi se ceo plod, osim belih delova koji su vrlo gorki: limunov sok, pulpa i dobro oprana, sitno rendana kora. Od njegovog soka kada se iscedi, prave se limunade (najbolje svež limun), dodaje se u čajeve, daje šmek koktelima i drugim pićima kako alkoholnim, tako i bezalkoholnim. Limunova kora i pulpa se dodaju u slatka testa i daju im veoma lepu kompoziciju ukusa, a prave se i razni kremovi, filovi i kolači.
U slanim jelima, limun dobro ide uz jela sa ribom i piletinom, a od listova se pravi čaj, ili se dodaju u jela sa mesom i morskim plodovima.
Zdravlje
Limun pomaže u lečenju arteroskleroze, hemoroida, nervoza i drugih problema. Najveća mu je vrednost u delovanju vitamina C i bioflavonoida, pa se zato i preporučuje uzmanje u svežem stanju i na prazan stomak.
On se treba koristiti kad ste zdravi da se ne bi razboleli. Limun je izvanredan dezinficijens, i upaljeno grlo se ispiranjem brže leči. Velika količina vitamina C korisna je za dobar rad, odnosno održavanje krvnih sudova. Sprečava krvarenja, odnosno smanjuje ih. Revolucionarno otkriće da limun pomaze u lečenju skorbuta (nedostatak vitamina C) dovelo je do toga da ova biljka, tj. njen plod, postane obavezna hrana u ishrani moreplovaca tokom putovanje.
Zanimljivosti
Voda, šećer i limunov sok: recept za ovaj napitak se nije mnogo promenio već više od 1.000 godina. Poreklo limuna bas 100% tačno, ali novo istraživanje je otkrilo da su pronađeni fosilizovanih listovi u provinciji Junan u Kini, koji dokazuju da citrus postoji od kasne epohe miocen, odnosno od pre nekih 8 miliona godina.
Najraniji zapisi o limunadi dolaze sa mediteranske obale srednjovekovnog Egipta. Kashkab (naziv za limunadu) je pravljen od fermentisanog ječma u kombinaciji sa mentom, rutvicom, crnim biberom i listom citrona. Zahvaljujući hronikama pesnika i putnika Nasir-i-Khusraw-a, koji je napisao izveštaje o egipatskom životu iz 10. veka, kao i jevrejskim knjigama, znamo da je srednjevekovna jevrejska zajednica u Kairu konzumirala, prodavala i izvozila boce zaslađenog limunovog soka, zvanog qatarmizat u 13. veku.
U dugoj istoriji limunade je čak i cirkus imao ulogu. Iz Wheeling Register-a iz 1879. godine u Zapadnoj Virdžiniji potiče prvo poznato povezivanje ružičaste limunade i cirkusa. Cirkuske knjige imaju puno priča o tome kako je limunada postala ružičasta, ali istoričari smatraju da je jedna od njih najvalidnija. Priča iz 1912. govori da je radnik izumeo ružičastu limunadu kada su mu slučajno ispale crvene bombone od cimeta u posudu za pravljenje limunade.
I na kraju, ako poštujete feng šui filozofiju, stavite jedno drvo limuna pored ulaska u Vaš dom, jer tako donosi prosperitet i blagostanje u njega. Nemojte se bojiti da će limun negativno uticati na vazduh u kući, naprotiv, limun je biljka koja dezinfikuje sredinu u kojoj raste.
Foto: Ryan Baker / Pexels
Ostavite odgovor