Bokvica

Bokvica (lat. Plantago) je višegodišnje povrće iz, u našem podneblju relativno nepoznate, porodice bokvica koja sadrži 20 rodova skrivenosemenica. Neke od poznatijih vrste ove porodice su još i čestoslavica, proljevak, vodena zvezda i angelonija. Naziv je dobila je od latinske reči planta u značenju taban, zbog toga što je list ženske bokvice ljude podsećao na žensko stopalo. U narodu je jako poznata i široko korišćena a nazivaju je još i trputac, babika ili jagnjeći jezik.

Kao višegodišnja zeljasta biljka otporna na spoljašnje uslove, bokvica ima veoma raširen korenski sistem sa većim brojem debljih, belih korena iz kojih dalje rastu bočni korenovi. Njeni listovi su tamnozeleni i debeli, sa jako istaknutim žilama i izrastaju iz prizemne rozete. Cvetovi su grupisani u grozdove na jakim i dugačkim stabljikama i cvetaju od aprila do oktobra. U oprašivanju bokvice pomažu vetar ili životinje, a seme koje je sakriveno u cvetu se odvaja i pada na sam dodir.

Bokvica je biljka veoma poznata širom sveta i cenjena zbog svojih lekovitih ili nutritivnih svojstava. Vrlo se lako nalazi u divljini i to u zapuštenim predelima, na krajevima šuma kao i na livadama i poljima. Raste u umerenoj klimi, na zemljištu do 1.500 m nadmorske visine. U prirodi se ponalazi tokom cele godine jer je jako izdržljiva i otpušta veliku količinu semena.

Vrste bokvice

Više od 250 vrsta bokvica rasprostranjenih širom sveta razlikuju se najčešće po obliku listova i cvetova, ali i po klimatskim uslovima u kojima se nalaze i kojima su se prilagodile. Dve osnovne vrste bokvice su muška i ženska bokvica. U nastavku testa naveli smo više poznatijih vrsta bokvice na koje nalazimo ili koje uzgajamo na našim prostorima.

Ženska bokvica

Ženska ili uskolisna bokvica je vrsta najrasprostranjenija u Evropi, Severnoj Americi i Aziji. Nazivaju je i velika bokvica. Ima jako uske listove sa veoma istaknutim žilama. Karakteristiše je velika prilagodnjivost svim vremenskim uslovima kao i svim tipovima zemljišta, pa često opstaje u usamljenim predelima. Njeni listovi se najčešće upotrebljavaju za lečenje rana, kao obloge, a od njenog korena se kuva čaj.

Muška bokvica

Muška ili širokolisna bokvica je takođe jedna od najrasprostranjenijih vrsta sveta i poznata je kao veoma izdržljiva višegodišnja biljka. Raste na livadama. Ima listove koji su široki i zaobljeni sa glatkim ivicama. U narodnoj medicini, list se upotrebljava kao obloga za lečenje rana ili sušen, za pravljenje čaja. Ova vrsta je lekovitija od ženske bokvice i često u prednosti u odnosu na nju.

Afrička bokvica

Afrička bokvica ili žljezdastodlakavi trputac je rasprostranjena širom Azije, Afrike i Evrope, čak i na našim prostorima. Odlikuju je kratki, jaki listovi koji su puni žlezda i koji su pokriveni sitnim dlakama. Ima stablo iz kojeg se grana više malih stabljiki i koje je duže nego stablo obične bokvice. Na stabljici listovi rastu u krugu. Cvet afričke bokvice je žut i ova bokvica bolje cveta u uslovima toplije klime.

Peščana bokvica

Peščana bokvica je rasprostranjena širom Evrope, a raste i u Srbiji. Peščano tlo je pogodno za kultivaciju ove vrste, pa se često nalazi na zemljištima koja su pomešana sa peskom. Ima deblju, drvenastu stabljiku od oko 30 cm dužine na kojoj tanki i izduženi listovi rastu u krug. Cvetovi su veliki i okrugli. Nekoliko velikih, okruglih cvetova raste na dugim peteljkama na vrhu biljke. Do cvetanja dolazi između jula i avgusta, a seme se raznosi putem vetra.

Srednja bokvica

Srednja bokvica je još jedna vrlo česta vrsta, rasprostranjena širom Evrope. Po visini je niža od muške ili ženske bokvice. Ima štitast cvast sa nežnim belo-ružičastim cvetovima i cvetanje tokom većeg dela godine. Raste na višim nadmorskim visinama, posebno preko planinskih pašnjaka.

Slatinska bokvica

Slatinska bokvica je rasprostranjena širom Evrope ali se ipak teško pronalazi jer raste na vlažnom zemljištu i slatinama. Biljka može preživeti samo dok je zemlja vlažna i zato je važno da ima kratak životni ciklus gde se seme ispusti pre nego što tlo postane slano. Zbog specifičnih uslova rasta, na našim prostorima je ima samo u Vojvodini i strogo je zaštićena vrsta.

Indijska bokvica

Ovo je vrsta bokvice koja najviše raste u Indiji i uopšte Aziji. Listovi su joj uski i dugački. Ima dug cvat. Uzgaja se zbog ljuspica koje ima a koje nose naziv psyllium i bubre u vodi posle čega nastaje supstanca nalik želatinu. Ljuspice su neutralnog ukusa i predstavljaju dodatak ishrani uz kaše i žitarice te pomažu pravilnom varenju.

Busenasta bokvica

Ovo je vrstu bokvice koja se ređe nalazi na ovim prostorima. U svetu je, ipak, vrlo značajna i široko rasprostranjena. Ima tanke i nazubljene listove i visoke cvetove, u uskom cvatu. Mladi listovi ove vrste bokvice su mekši i bujniji od listova drugih vrsta, pa se dosta koriste u ishrani ljudi. Ona toleriše oštre uslove i jedna je od najviše uzgajanih vrsta.

Uzgoj bokvice

Iako je bokvica biljka koja se lako nalazi divlja u prirodi, nastala je potreba da se uzgaja i to prevashodno zbog njegovog komercijalnog značaja. Ispod su saveti za najbolji mogući prinos bokvice.

Plodored

Bokvica je višegodišnja biljka koja se ne gaji često u plodoredu. Najbolje je da se izbegne sadnja bokvice na površinama na kojima su se pre toga uzgajale trajnice. Ne ugrožava ga blizina drugih biljaka. Međutim, zbog velike količine semena i lakog razmnožavanja na okolnu površinu, za gajenje bokvice je potrebno izabrati mesto dalje od kultivisane bašte. Najbolje pretkulture bokvice su strna žita, odnosno pšenica i ovas.

Zalivanje

Ovoj veoma izdržljivoj biljci potrebno je u leto obezbediti navodnjavanje. Često raste pored puteva i između stena, na najtoplijim temperaturama. Ipak, za uzgajanje bokvice, ona treba da ima razvijenije listove, pa je tokom suše najbolje koristiti sistem navodnjavanja kap po kap. Uveče se zaliva i za to se upotrebljava kišnica.

Đubrenje

Bokvica se gaji zbog njenog lista. Za uzgoj u komercijalne svrhe potrebno je pobrinuti se da zemljište bude nađubreno, iako može da raste na siromašnijoj podlozi. Najbolje je koristiti stajnjak ili kompost i đubriti zemlju u jesen. U proleće i rano leto može se koristiti mineralno NPK đubrivo kao prihrana. Ono se ubacuje u zemlju u vidu peleta ili prska po listovima u tečnom obliku, direktno na biljku. Da bi odmorili zemljište, možemo na tom zemljištu uzgajati detelinu lucerku na godinu dana i sav usev preorati što zemljište obogaćuje azotom.

Razmnožavanje

Razmnožavanje bokvice se vrši isključivo semenom. Mogu se dobiti sadnice koje se koriste za dalji uzgoj. Oprašivanje semena se vrši vetrom ili uz pomoć životinja. Za dalje razmnožavanje potrebno je prikupiti dovoljno semena. Sakuplja se u kasno leto i ranu jesen i to kada je seme suvo i spremno da se uskladišti.

Presađivanje

Sadnice se uzgajaju u posudama radi kasnijeg presađivanja i gajenja na mestu konačnog rasta. Važno je da se svako seme poseje u posebnu posudu gde bi se koren mogao pravilno razviti. Takve sadnice se kasnije presade u posebne rupe. Presađivanje bokvice se vrši u rano proleće, nakon odmrznavanja tla.

Zemljište

Bokvica nije izbirljiva biljka kad se radi o tipu zemljišta tako da mu pogoduju i prosečna. Raste i na siromašnijem tlu, na ilovastim i peskovitim zemljištima, ali najbolje na crnici i bogatom smeđem zemljištu. Zemlja treba biti dobro obrađena, provetrena i sa dobrom drenažom i propuštanjem vode. Može da raste i na poplavljenom zemljištu ako se na njima ne zadržava voda. Obrada zemljišta obuhvata predsezonsko oranje za pripremanje tla i sklanjanje korova. Pre same setve zemlju bi trebalo dobro isitniti.

Klima

Bokvica je biljka koja najbolje raste u predelima umerene klime. Odgovaraju joj toplija leta i zime koje su hladnije i vlažnije. Može se gajiti kako u ravničarskim tako i brdskim predelima i ne smeta joj padina. Izdržava i oštriju klimu i surovije predele, uticaj slane i vetra. Raste na direktnoj sunčevoj svetlosti i generalno joj je potrebno dosta svetlosti za rast, mada može opstati i u polusenovitim predelima.

Sadnja bokvice

Zbog svog ekonomskog značaja, bokvica se gaji kao kultura. Uzgoj bokvice je veoma lak i najčešće predstavlja dodatni izvor prihoda. Baš zbog lake sadnje i malog ulaganja u nju, bokvica je popularna u brdovitim predelima. Evo nekoliko saveta o pravilnoj sadnji.

Vreme sadnje

Sadnja bokvice se može obavljati dva puta godišnje. U hladne leje se sadi u julu da raste do oktobra kad se presađuje na konačno mesto rasta. U tople leje se sadi sredinom februara i presađuje u maju. To je biljka koja podnosi i veće temperaturne razlike pa čak i temperature do -20°C. Zbog svoje izuzetne izdržljivosti, savršeno se prilagodila različitim klimatskim prilikama.

Sadnja iz semena

Sejanje iz semena, sejanje u leje ili direktno na zemlju su tri načina sejanja bokvice. U uskim redovima se seje na dubinu od 1 cm i dodatno se utaba u zemlju radi boljeg primanja. Zasipanje zemljom nije dobro u ovom slučaju jer svetlost kod ove biljke podstiče uspešniji rast. Ukoliko se sadi u leto, potrebno je 2 g/m2 semena, a u jesen treba 4 g/m2 semena. Kod direktne setve utroši se oko 3 kg semena po hektaru i koristi se mehanička sejalica. Seme tada ima visoku klijavost i proklija već za 15 - 20 dana, u zavisnosti od temperature. Direktnu setvu vršimo krajem marta ili početkom aprila i za nju je neophodno obezbediti dobro navodnjavanje koje će podstaći biljke na rast i razvoj.

Sadnja sadnice

Iako je retka, moguća je sadnja bokvice iz već razvijenih sadnica. One se razvijaju u posudama tokom prva tri meseca. Kada se izvade iz zemlje posude, biljke se rašire po podlozi i pregleda im se koren. Nakon toga se zakopaju u rastresito tlo do visine do koje su do tada bile zakopane. Između sadnica se ostavlja 30 cm prostora kao i 50 cm prostora između svakog reda. Ovaj pravilan raspored sadnje olakšava dalje održavanje sadnica.

Uzgoj u bašti

Bokvica se gaji udaljena od drugih useva, posebno od onih kojima smeta zbijenost ili korov koju bokvica stvara svojim stalnim razmnožavanjem i širenjem. Ovoga se treba pridržavati jer je ovo izuzetno otporna i jaka biljka. U toku rasta neophodno joj je mnogo sunčeve svetlosti i zato se sadi najčešće na svetlom ili polusenovitom mestu. Prilikom gajenja u bašti gde će rasti nekoliko godina, odabira se za nju najbolji položaj.

Uzgoj u plasteniku

Uzgoj u plasteniku je dobar izbor samo kad se gaje sadnica za presađivanje van plastenika. Sejanje bokvice se obavlja u februaru i to uz minimalnu temperaturu od 10°C da bi seme proklijalo. Takođe, bitno je obezbediti navodnjavanje, najbolje sistem za navodnjavanje kap po kap ili navodnjavanje prskanjem vode. Kod ovakve vrste uzgoja, tlo oko sadnica je dobro pokriti najlonom što umanjuje isparavanje vlage iz zemlje i izrastanje korovskih biljaka.

Uzgoj u saksiji

Bokvica ne spada u lepe, dekorativne biljke. U saksijama se gaji kada postoji potreba za ovom biljkom zbog njenih lekovitih karakteristika. U široj saksiji će imati dovoljno mesta i tu može da izdrži zimu. Za zemljište se bira humusno i obezbeđuje joj se dobra drenažu i proticanje vode. U letnjem periodu treba zalivanje najmanje jednom nedeljno.

Održavanje i nega

Pošto je bokvica jako izdržljiva biljka, potrebna su minimalna ulaganja u njeno održavanje i negu. Za najbolje rezultate, potrebno je da sledite sledećih nekoliko saveta.

Faza mirovanja

Od novembra do februara, nakon što cvet otpadne, bokvica je u stanju mirovanja. Ako se izdanci posade u oktobru, u ovom periodu potrebno je zasad zaštititi malčom ili pokriti agrotekstilom i nije mu potrebno zalivanje niti đubrenje.

Održavanje zasada

Što se održavanja većih zasada bokvice tiče, ono podrazumeva okopavanje, kultivaciju i plevljenje. Međuredno okopavanje je najbolje vršiti mehanički i ponovljati ga 3 - 4 puta u toku vegetacije i po potrebi odnosno u zavisnosti od količine korova koji iznikne. Ovo ne samo da uklanja korov, već i omogućava da kiseonik dođe do korena biljke. Okopavanje se vrši posle svake žetve, kako bi se biljka regenerisala i manje korova joj smetalo.

Proređivanje

Proređivanje bokvice se obavlja ukoliko se biljka sadila na istoj površini nekoliko godina zaredom. Samonikli izdanci bokvice oko pravilnog reda se uklanjaju jer se time smanjuje mogućnost širenja zaraze, ako do nje dođe. Pored toga, proređivanje je neophodno u slučaju direktne setve jer mehanička sejalica izbacuje više nego potrebno semena.

Berba

Listovi se beru pre cvetanja. Prve godine uzgoja berba se vrši u junu i svake naredne godine tokom maja. U prvoj godini su moguće 3 berbe, a u narednim godinama do 5 berbi godišnje. Moguće je da se list bokvice pokosi, međutim to dosta šteti biljci, te je najbolje ručno branje listova. Posle treće godine uzgajanja, dolazi do lošijeg kvaliteta prinosa i manje količine i zato se vrši obnavljanje roda. List bokvice sušimo na suncu ili u sušari i to na toploti od 50°C. Za svakih 5 kg svežeg lišća dobijamo 1 kg sasušenog. Posle treće godine od početka uzgoja, mada se može i ranije, vadi se i koren bokvice koji se, nanizan na konac, suši u istim uslovima kao i njegov list.

Skladištenje

Listovi se suše i čuvaju u kesama na suvoj i hladnoj površini a za dalju upotrebu se pakuju u manja, papirna pakovanja. Osušeni list ili osušeni koren mogu se tako skladištiti do 2 godine.

Bolesti

Bokvica je veoma otporna biljka, kako na klimatske prilike tako i na bolesti jer raste blizu zemlje. Prevencijom i pravilnom sadnjom umanjujemo šanse da se bolesti pojave i ugroze zasad, što je i ekonomično, jer tako nećemo trošiti mnogo novca na suzbijanje zaraze. Donosimo vam detalje o mogućim bolestima i načine za njihovo sprečavanje.

Pegavost lista

Pegavost listova je gljivična bolest koja šteti bokvici a najčešće se njome inficira mehanički oštećena biljka. Uz to, širenju infekcije pogoduje vlažno i toplo vreme. Smeđe mrlje na listu, koje se spajaju u jednu i zbog kojih se list suši, jedan su od simptoma bolesti. Izbegavanje infekcije je moguće korišćenjem zdravog zemljišta i ukoliko se ostavi dovoljno prostora između sadnica. Ukoliko ipak dođe do zaraze, sve zaražene biljke treba odmah iščupati i skloniti.

Truljenje korena

Ukoliko imamo lošu drenažu zemljišta, može da dođe do bakterijske infekcije koja se širi u stajaćoj vodi i do bolesti biljke odnosno truljenja njenog korena. To može ugroziti ceo zasad. Biljka u početku vene, a kasnije i istrune. Simptomi su promena boje korena u tamno braon ili crnu. Neophodno je da obezbedi dobar protok vode i pravilna drenaža zemljišta u svako doba.

Štetočine

Bokvica je biljka sa jakim listovima i neprijatnim mirisom, zbog čega je ne napadaju štetočine. Međutim, postoji jedna štetočina koja može naštetiti biljci i to dosta - puž.

Puževi su paraziti koji se hrane listovima bokvice. Tokom proleća oni mogu znatno oštetiti ceo rod. Bokvica je jedna od prvih zelenih biljaka u proleće, a njeno lišće je glavna hrana pužu, koje osim što pojede deo biljke,  ostavlja i ljigav trag pun bakterija i donese biljci dalja oboljenje. Jedan od načina za njihovo rešavanje jesu zamke sa pivom u kojima se udave a drugi je bacanje palente od koje napušu i uginu. Takođe je efikasno rešenje i postavljanje bakarne žice oko gredice. Nije preporučljiva upotreba hemijskog sredstva jer ono kontaminira biljku.

Upotreba bokvice

Bokvica je vrlo jednostavna biljka sa širokom primenom. Obzirom da se lako pronađe u prirodi, njena osnovna upotreba je u čišćenju i prekrivanju rana na koži posle pada. Pored te primene, postoje ih više a mi ćemo ih sve navesti u nastavku ovog teksta.

Kuhinja

Mladi listovi bokvice se upotrebljavaju za pravljenje salate, pirea, kao dodatak čorbama i sosovima, sastojak likera i rakija od začinskog bilja. Ima gorak ukus koji otvara apetit. Seme koje se uzima iz indijske bokvice se dodaje u kaše ili pudinge za dobro varenje.

Zbog toga što je svaka vrsta bokvice bogata vlaknima, preporučuju se njeno konzumiranje osobama koji imaju problema sa konstipacijom. Takođe je bogat vitaminima C i K. Konzumacija bokvice reguliše gvožđe u krvi zbog gvožđa u njenom sastavu. Ovo je takođe još jedna od medonosnih biljaka.

Veoma rasprostranjena biljka bokvica ima dug period cvetanja i zato privlači pčele na svoj cvet i polen. Postoji med od bokvice a bokvica je u sastavu i livadskog meda.

Kozmetika

Bokvica je našla svoju primenu i u kozmetici. Deo je različitih preparata, najčešće krema za lečenje stanja kože kao što su lišaji ili iritacije. Sok bokvice bez premisa čisti prljavštinu iz pora na licu, umanjuje iritaciju i crvenilo kože. Zato se od njegovog soka prave tonici i parne kupke.

Zdravlje

U narodnoj medicini, bokvica se dosta primenjuje a naročito kao antiseptik na rane koje zarastaju. Nakon povrede kože uzrokovane pada, uzima se čist list bokvice i izdrobi se da bi sok iz njega počeo da izlazi i takav se lis previje oko rane. Sok biljke umanjuje otok i zaustavlja krvarenje. Takođe, obloge od listova bokvice stavljamo na umorna stopala posle duge šetnje ili na kožu posle ujeda insekata, a u nekim zemljama i posle ujeda zmija.

Od bokvice se pravi sirup koji se može kupiti u apoteci, ali i samostalno napraviti i to tako što se ređaju slojevi smeđeg šećera i nagnječenih listovi bokvice i ostave preko noći da se talože. Sutradan se može dodati još slojeva. Mesto na kome se drži posuda mora biti hladno i mračno ili se čak posuda može zakopati. Posle skladištenja od 3 meseca, sirup je spreman za upotrebu i koristi se za ublažavanje respiratornih i plućnih oboljenja, najčeće kod kašlja koji je dugotrajan. Sirup leči sve simptome upale grla i promuklosti.

Čaj suvog lišća bokvice čisti organizam, pozitivno utiče na bubrege i jetru, pročišćava krvotok. Koristan je i za odvikavanje od nikotina gde smiruje nervni sistem i umanjuje potrebu za korišćenjem cigareta.

Ukoliko osoba ima želudačne tegobe, trebalo bi da se konsultuje sa svojim lekarom oko upotrebe bokvice. Bilo bi najbolje da se tada izbegava. I dodatna napomena, preterano konzuiranje ove biljke može stvoriti krvne ugruške i to treba imati u vidu uvek.

Zanimljivosti

Po nađenim dokazima, ustanovilo se da je bokvica jako stara biljka, korišćena do 6.000 godina pre nove ere. Stari Grci i Rimljani i nomadski narodi su znali za bokvicu i koristili je za lečenje rana i za odmor nogu životinja nakon dugog putovanja. Tada je to bila i najznačajnija korist od ove biljke, i zbog te svoje primene se i lako širila po svetu. Zbog svoje neupadljivosti je onda na jedno vreme zapuštena, međutim ponovo se pokazala kao korisna i povratila svoje mesto u životima ljudi. Bokvica je jako bitna zbog lekovitih svojstva, a lako se uzgaja i pronalazi, te ima i ekonomsku isplativost.

Rasprostranjena je po celom svetu, i nijedna vrsta bokvice nije otrovna, mada neke nisu ni hranljive ni lekovite.

Bokvica, jedna od najrasprostranjenijih biljka na svetu, takođe je i jedna od najprilagodljivijih oblasti u kojoj raste i biljka velike genetske raznolikosti. Naučna istraživanja koja su sprovedena su pokazala da se biljka, postepeno se širući, jako dobro prilagođavala različitim klimatskim uslovima, toliko da je kršila pravila ekologije i stekla popularnost kao genetski prilagodljiva i izdržljiva biljka. Možemo je naći kako u hladnim tako i u tropskim krajevima.

Foto: Romaboy / Pixabay