Pšenica (lat. Triticum) je veoma rasprostranjena i popularna žitarica. Pripada familiji trava (Poaceae), koja obuhvata vrste sa klasolikim cvastima. Takođe joj pripadaju i kukuruz, raž, ovas, i sl. Pšenica je poznata i kao najstarija gajena biljka. Vodi poreklo iz Južne Evrope i Azije, a vremenom se proširila i ostatkom sveta.
Pšenica je jednogodišnja biljka, koja ima žiličast korenov sistem, kao i ostale žitarice. Najveći deo korenove mase se nalazi u sloju do dubine 30 cm, dok manji deo može ići i do 1,5 - 2 m, što zavisi od osobina oraničnog sloja.
Kod pšenice se razlikuju primarni korenov sistem (klicin, seminalni) i sekundarni (adventivni). Stablo je cilindrično, podeljeno na članke i uglavnom šuplje.
Novije sorte su polupatuljaste, visina im ne ide preko 1 m, dok su starije sorte bile visoke i do 1,5 m. Niže sorte su stvorene da bi bile otpornije na poleganje. Na člancima stabljike se razvijaju listovi, poređani naizmenično. Gornji list nosi naziv zastavica, i po njemu se određuje kada je lisna površina dostigla svoj maksimalan rast. List se sastoji od lisnog rukavca i plojke. Na prelazu rukavca u plojku, su uške, koje su uglavnom slabo razvijene i prekrivene dlačicama. Strna žita se mogu međusobno razlikovati po razvijenosti uški i jezičca.
Cvetovi kod pšenice su skupljeni u cvast - klas. Klas čine naizmenično raspoređeni klasići, koji se nalaze na nodijima. Cvet ima dve plevice i dvopolan je. Klas može biti zbijen, poluzbijen i rastresit. Plod pšenice je zrno, koje se sastoji od endosperma, omotača i klice.
Sorte pšenice
Danas je poznato preko 1.000 sorti pšenice, a one su podeljene u šest razreda, u zavisnosti od boje i tvrdoće zrna i vremena sadnje.
Osnovna podela je prema načinu gajenja, i postoje 2 grupe - ozima i jara pšenica.
Vrste pšenice se dele po broju cvetova u klasu i boju hromozoma. Ozima pšenica se više koristi, zbog većih prinosa. Ona je biljka dugog dana, brzo raste od faze klijanja do busanja, otporna je na niske temperature i ne zahteva mnogo toplote, ima visok transpiracioni koeficijent. Ovo je kultura hladnijih krajeva, ali dobro uspeva u različitim klimatskim uslovima. Uglavnom se gaji do 30 - 60°C severne geografske širine, i od 27 - 40°C južne geografske širine. Na severnoj polulopti se može gajiti do ekvatora, ako se gaji na većim nadmorskim visinama.
Za ozimu pšenicu najviše odgovara umerena klima, dok jara dobro podnosi severne oblasti.
Od 23 vrste pšenice, najpoznatije su: obična, durum, pravi pir i kamut.
Obična pšenica
Obična pšenica (lat. Triticum aestivum) je najčešće uzgajana vrsta, zbog velikih prinosa. Setva je od sredine februara do polovine marta, a sazrevanje je znatno kraće nego kod ozime (oko 130 dana). Nosi naziv i meka pšenica, jer je zrno meko. Prilično je otporna na sušu i visoku temperaturu, pa se zbog toga gaji u severnim predelima.
Durum pšenica
Durum pšenica (lat. Triticum durum) nosi naziv i tvrda pšenica. Karakteriše je velika količina belančevina, gotovo 50 više nego što ima obična pšenica. Prinos je manji nego kod obične, pa se često gaji u sušnim predelima. Ima dužu vegetaciju, od oko 270 dana. Brašno od ove vrste se koristi za izradu testenine i zbog toga se i uzgaja, ali ipak čini svega 10% proizvodnje pšenice u svetu.
Spelta
Spelta (lat. Triticum spelta) je bliski srodnik pšenice, ali njeno zrno je veće. Ima ljusku, pa je otporna na štetočine i bolesti, kao i niske temperature. Dobra je za ekološku proizvodnju. Skuplja je od obične pšenice, jer se prvo mora ljuštiti. Sadrži ugljene hidrate koji poboljšavaju imunitet, i učestvuju u zgrušavanju krvi. Sadrži veću količinu proteina od obične pšenice. Koristi se za proizvodnju testenine, peciva i kolača.
Kamut pšenica
Kamut (lat. Triticum turanicum) se uzgaja u ekološkoj proizvodnji. U odnosu na običnu pšenicu, sadrži 40% više proteina, aminokiselina, vitamina, minerala i masnoća. Veoma je otporna na loše uslove i lošu obradu, i daje visoke prinose. Ukus joj je slatkast, ima raznovrsnu primenu, ali se često koristi za pripremu kolača.
Najpopularnje sorte koje se gaje u Srbiji su sledeće:
Pobeda
Ovo je sorta Novosadskog Instituta za Ratarstvo i Povrtarstvo. Srednje kasna je, visine stabla 90 - 100 cm. Otporna je na niske temperature, poleganje i pepelnicu. Optimalna gustina setve je 500 kl.zrna/m2, a rok setve 5 - 20 oktobra. Prinos u optimalnim uslovima je od 4 - 9 t/ha. Masa 1.000 zrna je od 40 - 45 g, sadržaj proteina 12 - 13%, a vlažnog glutena 28 - 33%.
Simonida
Ovo je ozima sorta Novosadskog Instituta. Srednje rana je, visine 90 - 95 cm. Otporna je na niske temperature, poleganje i pepelnicu. Gustina setve je 550 kl.zrna/m2, vreme setve 5 - 25. oktobra, prinos 6 - 10 t/ha. Masa 1.000 zrna iznosi 42 - 47 g, sadržaj proteina je 12 - 14%, vlažnog glutena 30 - 32%. Po kvalitetu, spada u klasu A2.
Renesansa
Ovo je još jedna novosadska sorta pšenice. Srednje rana je, visine 85 - 90 cm, otporna na niske temperature, poleganje i pepelnicu. Masa 1.000 zrna je 40 - 45 g. Sadržaj proteina je 12 - 15%, a vlažnog glutena 28 - 31%, spada u klasu A2. Gustina setve je 550 kl.zrna/m2, vreme setve 5. - 25. oktobra, a prinos 6 - 9 t/ha.
Zvezdana
Ova novosadska sorta je srednje rana, visine 75 - 83 cm, otpora na niske temperature, poleganje i pepelnicu. Masa 1.000 zrna je 42 - 46 g, sadržaj proteina 12 - 14%, a vlažnog glutena 30 - 34%. Po kvalitetu pripada klasi A1 - A2. Gustina setve je 550 kl.zrna/m2, vreme setve 5. - 20. oktobra, a prinosi 7 - 10 t/ha.
Farinelli
Ova sorta semenske kuće KWS je srednje rana. Veoma dobro se bokori, otporna je na stresne uslove, kao i na virus mozaika pšenice i fusarium. Daje kvalitetno brašno. Seje se 450 - 550 kl.semena/m2. Vreme setve je od početka oktobra do sredine novembra.
Basmati
Ovo je srednje kasna, visokorodna sorta semenske kuće KWS. Ima izraženo bokorenje, otporna je na fusarium i virus mozaika pšenice, kao i na rđu lista. Daje veoma kvalitetno brašno. Gustina setve je 500 - 600 kl.zrna/m2, a vreme setve od početka oktobra do sredine novembra.
Ingenio
Ovo je ozima sorta iz kompanije Syngenta. Ima visok prinos i dobar kvalitet zrna. Srednje je rana i dobro se bokori. Otporna je na bolesti i poleganje i srednje otporna na niske temperature. Visina je do 95 cm. Gustina setve je 400 - 450 kl.zrna/m2, a vreme setve 15. - 25. oktobra, iako se može sejati i kasnije. Kvalitet zrna je B1 - A2.
Graindor
Ovo je veoma prinosna sorta, kompanije Raifeisen Agro. Veoma je otporna na bolesti pšenice, kao i n apoleganje i proklijavanje. Visina je oko 90 cm. Gustina setve je 380 - 420 kl.zrna/m2, a vreme setve je 11.10 - 31.10. Po kvalitetu pripada grupi B1.
Izbor sorte
Pri izboru sorte, važno je voditi računa o agroekološkim uslovima u oblasti u kojoj planiramo gajenje, kako bi ono bilo što uspešnije. Da bi se postigli što veći prinosi visokog kvaliteta, stvoren je veliki broj sorti pšenice. Kako bi što bolje odabrali sortu, važno je voditi računa o tome koja se sorta odabire.
- sorta mora da bude prilagođena agroekološkim uslovima oblasti u kojoj planiramo proizvodnju, imati veliku rodnost i ozimost
- sorta mora da bude pogodna za način proizvodnje, kao i za planirane agrotehničke mere, što znači da mora imati odgovarajuću čvrstoću stabljike
- trebalo bi odabrati 2 - 3 sorte različitih karakteristika, zbog bolje organizacije rada i industrijske prerade (kvalitet zrna, dužina vegetacije)
Uzgoj pšenice
Pšenica se veoma dobro prilagođava različitim uslovima zemljišta i klime, pa se zbog toga gaji gotovo u čitavom svetu. Najčešći je uzgoj u nizijskim oblastima.
Plodored
Plodored je jako bitan da bi se pšenica uspešno gajila. Treba izbegavati ponovljenu setvu pšenice na istoj površini, jer se pogoršava time struktura zemljišta, smanjuje mu se plodnost i šire bolesti i štetočine, zbog čega dolazi do smanjivanja prinosa.
Pšenica se ne gaji u monokulturi, zbog rizika od pojave bolesti.
Kao predusevi najviše joj odgovaraju jednogodišnje mahunarke (pasulj, grašak, soja, lupina, bob), jer rano dospevaju za žetvu, pa ostaje dovoljno vremena za pripremu zemljišta. Takođe zemljište posle njih ostaje bez korova i obogaćuju ga azotom.
Ako se rano izvrši obrada zemljišta, dobri predusevi su i višegodišnje mešavine trave i deteline. Ne odgovaraju ako je sušna jesen, jer im treba dosta vode, pa isušuju zemljište, pa je nakon njih sporije nicanje pšenice.
Dobri predusevi su i suncokret ili uljana repica, ali nakon žetve se moraju odmah zaoravati ostaci da se ne bi gubila vlažnost zemljišta.
Predusevi mogu biti i okopavine - krompir, kukuruz, šećerna repa, ali ako se dovoljno rano beru, kako bi na vreme oslobodili površinu za obradu i setvu. Kod nas se od okopavina najčešće koristi kukuruz kao predusev. Rane sorte su mnogo bolji predusevi od kasnijih.
Treba da se obrati pozornost da u blizini ne raste žutika, jer je ona prenosnik bolesti žitne rđe.
Zalivanje
Pšenici najviše odgovaraju oblasti gde je ukupna količina padavina 650 - 750 l/m2, pravilno raspoređenih. Najveću količinu vode zahteva u fazi nicanja. U fazama od klasanja do zrenja, važno je da ima dovoljno vode, da bi zrno bilo krupno i dobro formirano. Što je veća količina padavina u tom periodu, veće će biti i zrno. Optimalna vlažnost zemljišta je oko 70 - 80%.
Đubrenje
Celokupna količina fosfora i kalijuma, i jedna trećina azota primenjuju se u jesen pred osnovnu obradu, a ostatak azota se raspoređuje u 2 - 3 prihrane u proleće.
Osnovno đubrivo je NPK đubrivima formulacije 8:26:26; 10:30:20; 10:20:30.
Prihrana pšenice se obavlja nekoliko puta. Prva prihrana je u fazi busanja na kraju zime, druga početkom faze vlatanja, a treća početkom klasanja, ukoliko je potrebno.
Prihrana pšenice u fazi busanja daje gušće biljke i bolji sklop, tj. broj klasova/m2. Povećava i koncentraciju hlorofila u listu, pa utiče na bolju fotosintezu i brži rast biljke u fazi vlatanja. Prilikom doziranja prve prihrane, treba voditi računa o karakteristikama sorte, stanju posle zime, vremenskim prilikama i stanju zemljišta. Ukoliko se unese prevelika količina azota, može da izazove poleganje pšenice u kasnijim fazama.
Prihrana početkom faze vlatanja deluje na veći broj klasića i bolje uslove za cvetanje. Najveća količina hranljivih materija je potrebna do početka faze klasanja. Zadnja prihrana azotom je pre cvetanja, ukoliko je potrebno, a ona povećava masu i kvalitet zrna, tj. povećava sadržaj proteina u zrnu
Đubrenje pšenice se izvodi pomoću azota, fosfora i kalijuma. Da bi se omogućila dobra plodnost zemljišta i prinos pšenice, đubri se sledećim količinama hranljivih materija: azot 140 - 200 kg/ha, fosfor 70 - 130 kg/ha i kalijum 80 - 140 kg/ha. Đubrenje se vrši u tri faze:
Predsetveno đubrenje
Obavlja se pri pripremi zemljišta za setvu. Mineralna đubriva se unose u zemljište tanjiračom ili setvospremačem.
Osnovno đubrenje
Primenjuje se 300 kg uree odnosa 10:30:20, ili sa 500 kg NPK đubriva odnosa 8:26:26.
Prihranjivanje tokom vegetacije
Obavlja se u dva navrata, kada se dodaje azot u količini od 40 - 60 kg/ha. Prvo prihranjivanje je u fazi busanja, a drugo u fazi vlatanja. Korektivna prihrana u vreme klasanja se izvodi ako se uoče znaci nedostatka azota.
Priprema mineralnih đubriva
Priprema mineralnih đubriva za pšenicu nije jednostavan proces i zahteva poštovanje sledećih stavki:
- količina đubriva
- odnos između najvažnijih komponenti
- raspodela
Da bi se pravilno odredila količina azota, fosfora i kalijuma, treba uzeti u obzir količinu hranljivih materija koja je potrebna za prinos zrna od 100 kg: 2 - 4 kg azota, 1.2 - 1.85 kg fosfora i 1.8 - 3 kg kalijuma. Da bismo odredili koliko hranljivih materija treba dodati đubrenjem, postoji klasifikacija zemjišta po količinama azota, fosfora i kalijuma. Na osnovu nje određujemo koliko treba dodati kog elementa za svako pojedinačno zemljište i kulturu. Koeficijent korišćenja hranljivih materija je za azot 50 - 80 %, za fosfor 15 - 20%, a za kalijum 50 - 70%.
Fenološke faze
Fenološke faze u razvoju pšenice: faza bubrenja i klijanja, faza nicanja, faza ukorenjavanja, faza busenjenja, faza vlatanja, faza klasanja, faza cvetanja, faza formiranja i nalivanja zrna.
Bubrenje i klijanje
Seme pšenice bubri već na temperaturama od 0°C, ali veoma sporo. Što su temperature više, i bubrenje će biti brže. Prilikom klijanja prvo se pojavljuje korenčić klice iz semena. Osnovni uslovi za klijanje su temperatura od minimalno 2°C, a optimalno 12 - 20°C, kiseonik i voda.
Nicanje
Prilikom nicanja pšenice na površini zemljišta se vidi pupoljak klice. Period od setve do nicanja traje najmanje desetak dana, što zavisi od dubine setve, temperature i vlažnosti zemljišta.
Ukorenjavanje
Ukorenjavanje je faza u kojoj raste i razvija se korenov sistem. U početku koren raste znatno brže od nadzemnog dela pšenica. Nakon nicanja se razvija sekundarni koren, koji se sastoji od podzemnog nodusa iz čvora busenjenja. Sekundarni korenovi se nalaze u oraničnom sloju i čine najveću masu korenovog sistema.
Busenjenje
Busenjenje je faza u kojoj se stvaraju izdanci stabljika od kojih se formira biljka. Čvor se formira nakon što nikne prvi list, a busenjenje počinje kada se formiraju prva tri lista. Ako postoje odgovarajući uslovi (dovoljna vlažnost, temperatura od 15°C), busenjenje započinje oko 2 nedelje od nicanja biljke.
Vreme busenjenja zavisi i od sorte pšenice.
Vlatanje
Vlatanje je faza u kojoj se stabljika pojavljuje iznad zemljine površine. Početak ove faze se može odrediti ako je moguće napipati prvo kolence stabla u rukavcu lista. Vlatanje traje od 19 - 44 dana, a zavisi od temperature, vlage i mineralne ishrane. U ovoj fazi je vlaga najbitnija, a dužina faze utiče značajno na prinos.
Klasanje
U fazi klasanja se pojavljuje prvi klas u rukavcu gornjeg lista. Klas se formira još u fazi busenjenja, ali neki ne mogu dostići normalan rast, jer zemljište nije dovoljno plodno i nedostaje im azota. Za ovu fazu su od ključne važnosti temperatura i vlažnost vazduha. Ne odgovaraju joj visoka temperatura i niska vlažnost.
Cvetanje
Nakon klasanja odmah nastupa faza cvetanja. Ona traje oko 6 - 7 dana. Najviše joj odgovaraju dnevna temperatura od 25 - 30°C i noćna 11°C.
Formiranje i nalivanje zrna
Ova faza traje oko 20 dana, pri kraju zrno dostiže svoju punu dužinu. U fazu zrno ulazi neispunjeno, ali se tokom faze nalivanja sakupljaju mineralne i organske materije u zrnu. Formiranje i nalivanje zrna traje 16 - 22 dana i završava se kad počne mlečno zrenje.
Zrenje
Faza zrenja deli se na 4 podfaze: mlečna, testasta, voštana i puna zrelost.
Mlečna zrelost
U fazi mlečnog zrenja odumiru donji listovi, a rast stabljike prestaje i povećava se koncentracija organske materije u zrnu. Vlažnost u zrnu opada na 50%, može se lako zgnječiti, i iz njega izlazi bela tečnost. Mlečno zrenje traje od 10 - 12 dana.
Testasta zrelost
U ovoj fazi vlaga u zrnu opada na 40% i traje od 6 - 10 dana. Može se i veštački prekinuti tako što se vlaga u zrnu spusti ispod 40%.
Voštana zrelost
Ova faza traje kratko i u zrnu se sakupljaju organske materije. Stabljika i listovi se suše i prestaje usvajanje vode i hranljivih materija iz zemljišta. Traje 6 - 12 dana, a vlažnost opada na 20%. Gubici su minimalni u ovoj fazi, i žetvom se dobija najbolji kvalitet i najveći prinos.
Puna zrelost
Puna zrelost nastupa posle završetka voštane. Vlaga u zrnu opada na 14%, a ono dobija svoj konačni izgled, boju, krupnoću, hemijski sastav, oblik. Biljka dobija karakterističnu žutu boju zrelog žita. Neke sorte nakon žetve moraju da odstoje, kako bi dostigle fiziološku zrelost.
Zemljište
Obrada zemljišta u toku vegetacije vrši se zbog suzbijanja korova. Seme brzo klija zbog vlage u površinskom delu, a pri pravilnoj obradi, vlaga ostaje u zemljištu. Najviše joj odgovara da je zemljište umereno vlažno i duboko, slabo kiselo. Ako je osnovna obrada bila mnogo pre setve, zemljište se zbija i javljaju se korovi, pa je obavezno drljanje i kultiviranje. Ukoliko je sušan period, osnovna obrada se obavlja u jednom mahu. Najbolje je koristiti plug sa drobilicom i setvospremačem.
Klima
Pšenica klija na temperaturama od 14 - 20°C i tada niče za 5 - 7 dana. Ako je klijanje na temperaturi od 7 - 8°C, traje 17 - 20 dana. Sa smanjenjem temperature, produžava se vreme za klijanje. Podnosi niske temperature do -25°C, ako je dobro ukorenjena i razvijena i u fazi 2 - 3 lista. U uslovima snežnog pokrivača podnosi još niže temperature.
Proces kaljenja je veoma važan za ozime sorte. Ono predstavlja pripremu biljke za uslove niskih temperatura. Postepeno se snižava temperatura vazduha tokom jesenjih noći, što povećava sadržaj šećera u biljkama, a naročito u čvorovima busenova. Na ovaj način biljka postaje otporna na mrazove.
Nakon zimskog perioda, tokom vegetacije se postepeno povećavaju temperature. Visoke temperature su temperature vazduha 25 - 30°C, a iznad 30°C se svrstavaju u vrlo visoke. Ako su udružene sa nedostatkom vode, veoma loše utiču na biljku u fazi formiranja i nalivanja zrna. Ukoliko su praćene niskom vlažnošću vazduha, deluju na slabiju oplodnju cvetova, pa zrna ostaju neispunjena.
Setva pšenice
Pripremna obrada zemljišta za setvu počinje u leto. Nakon pretkultura, obavlja se duboko ili plitko oranje, a zatim i oranje na punu dubinu sa kojim se zaorava i mineralno đubrivo. Kod nas se pšenica najviše gaji na području Vojvodine. Za uspešnu proizvodnju potrebno je sejati deklarisano seme. Setva se vrši na razmak od 12.5 cm i dubinu 3 - 5 cm. Seje se određen broj zrna po metru kvadratnom, ali to zavisi o sorti, semenu, pripremi zemljišta i klimatskim uslovima.
Primer računanja norme setve:
- teorijska norma setve 600 klijavih semenki po metru kvadratnom
- masa 1000 semenki - 45 g
- klijavost - 95%
- čistoća - 99%
Setvena norma se računa tako što normu setve pomnožimo sa masom 1.000 semenki. Zatim pomnožimo procenat klijavosti i čistoće i sa tim brojem podelimo prethodnu vrednost.
- 600 x 45 = 27000
- 95 x 99/100 = 94.05
- 2700 /94.05 = 287 kg/ha.
Vreme setve
Vreme setve zavisi od bioloških karakteristika sorte i meteoroloških uslova područja na kome se gaji.
Pored toga, optimalno vreme za setvu je oktobar. Za nicanje su najbolje temperature 14 - 20°C.
Vreme setve ozime pšenice kod nas je uglavnom od 10. - 25. oktobra. Nekim sortama odgovara da se seju ranije, od 1. - 10. oktobra. Za jaru pšenicu, najbolje vreme za setvu je kraj februara i početak marta, ali mogu se sejati do kraja marta.
Gustina setve
Gustina setve zavisi od zahteva sorte. U proseku iznosi 600 - 700 biljaka / metru kvadratnom. Ako je priprema zemljišta pre setve urađena nekvalitetno, norma setve se povećava za 10 - 20 %. Razmak između redova bi trebao biti 12.5 cm. Ako uslovi dozvoljavaju, redovi bi trebali biti i uži.
Setva u brazde
U oblastima gde su leta suva, a zimi niske temperature i malo snega, setva pšenice bi se trebala odvijati u brazde. Brazde se prave plugom, koji se kreće ispred sejačice, na dubinu od 7 - 10 cm. Seme se u brazde seje na dubinu 4 - 5 cm. Pšenica je u brazdama zaštićena, pa zbog toga brže niče.
Održavanje i nega
U negu pšenice spada uništavanje korova. Mogu se koristiti herbicidi, naročito u proleće. U proleće se vrši rastresanje površinskog sloja zemljišta rotacionim motikama.
Zaštita od korova
Korovi sami po sebi ne uzrokuju problem, ali ih je važno što ranije uklanjati, kako bi pšenica dobila dovoljno svetlosti za razvoj i kako joj korov ne bi uzimao hranljive materije. Korovi koji se mogu naći u pšenici dele se na uskolisne (ljulj, vlasnjača, mačji repak) i širokolisne (mišjakinja, kopriva, kamenica). Neke od aktivnih supstanci koje se koriste za uništavanje korova u pšenici su: klopiralid, fluroksipir, jodosulfuron, diflufenikan.
Poleganje pšenice
U vreme između faze klasanja i zrenja može se desiti da dođe do poleganja pšenice. Veoma retko se to desi u ranijim fazama.
Ukoliko se desi da pšenica polegne u fazi cvetanja ili klasanja, šteta nije toliko velika. Usled poleganja, dolazi do slabije oplodnje, smanjenja prinosa i kvaliteta zrna i lakšeg napada bolesti.
Postoje dvije vrste poleganja pšenice: stabljično i korenovo. Korenovo poleganje je prilično retka pojava, a dešava se kada su velike količine padavina u fazama vlatanja i klasanja, ili kada se navodnjava prevelikim količinama vode.
Neki od razloga za poleganje pšenice: previše gust usev, gljivične bolesti, nedostatak svetlosti ili prirodne nepogode.
Kako ne bi došlo do poleganja pšenice, treba odabrati dobro seme, pravilni i pravovremeno obraditi zemljište, sejati u odgovarajuće vreme i pravilno dozirati NPK đubriva. Takođe treba birati sorte koje nisu naklonjene poleganju, izvršiti tretiranje odgovarajućim sredstvima, valjanje i drljanje.
Žetva
Žetva pšenice može imati jednu, dve ili više faza.
Jednofazna - obavlja se u voštanoj zrelosti, kada vlaga u zrnu padne na 30 - 35%. Obavlja se kombajnima i traje 5 - 8 dana.
Dvofazna - prvo se obavlja košenje na oko 20 cm visine. Zatim se ostavlja da se osuši u otkosima, a zatim se vrše kombajnima. Na ovaj način moguće je žetvu obaviti pravovremeno i dobiti veći prinos, ali mana je što dolazi do rasipanja zrna u elevatoru.
Skladištenje
Da bi mogla što duže da se skladišti, pšenicu je neophodno sušiti, da se ne bi razvila plesan. Sušenje se može obavljati na suncu ili u sušari. Za sušenje na suncu, treba da se rasporedi u što tanji sloj i povremeno okreće. Pre zalaska sunca, potrebno je sakupiti i prekriti. Na ovaj način se suše manje količine pšenice, jer duže traje i zauzima mnogo mesta, a potrebno je i više rada.
Za veće količine pšenice, pogodnije je sušenje u sušarama, sa toplim vazduhom ili toplim mešavinama gasova. Temperatura ne sme biti veća od 40°C.
Skladištenje pšenice se obavlja u silosima. Pre toga ih treba dobro očistiti i dezinfikovati, kako bi se sprečile bolesti i štetočine. Silosi ne smeju biti oštećeni i unutrašnjost mora biti izolovana od vlage i sunčeve svetlosti.
Sušenje
Da bi se pripremila za čuvanje, pšenicu je prethodno važno dobro očistiti od primesa, a zatim i sušiti, čime se smanjuje procenat vlage u zrnu.
Sušenje se može obaviti na više načina, ali najčešći su sušenje na suncu, ili u sušarama.
Sušenje pšenice na suncu
Za ovaj način sušenja, potrebno je pripremiti podlogu koja nije oštećena i na nju se prostire pšenica u sloju ne debljem od 10 - 12 cm. Povremeno se okreće, a u toku noći se skuplja i prekriva ceradom. Prednost ovakvog načina sušenja je što ne može doći do oštećenja klice pri izlaganju višim temperaturama.
Ovakav način sušenja je pogodan samo za manje količine pšenice, jer traži veliku podlogu, duže traje i zahteva više rada. Za veće količine se uglavnom koriste sušare.
Sušenje pšenice u sušari
Pšenica se najčešće suši na ovaj način. U sušarama se koristi zagrejani vazduh, ili smeša gasova dobijena zagrevanjm vazduha. Na ovaj način se mogu sušiti samo zrna koja imaju vlažnost veću od 16%. Prilikom sušenja, temperatura ne sme prelaziti 40°C, a važna je i dobra ventilacija prostora, da ne bi došlo do oštećenja semenske pšenice.
Bolesti
Zaštita pšenice od bolesti počinje još prilikom proizvodnje i dorade semena, a završava se posle žetve, pri skladištenju. Postoji nekoliko vrsta bolesti koje napadaju pšenicu.
Bolesti korena i busenja: Fusarium roseum, Rhizoctonia solani, Pythium sp., Cercosporella herpotrichoides, Ophiobulus graminis, Fusarium nivale, Basidiomicete ssp.
Bolesti stabljike, rukavca lista i lista: Puccinia graminis, Puccinia triticina, Erysipe graminis, Helminthosporum gramineum, Septoria tritici.
Bolesti koje napadaju samo mlade biljke: Pythium sp., Fusarium nivale, Septorium nodorum, Helminthosporium sativum.
Bolesti koje napadaju zrna i klasove: Erysiphe graminis, Ophiobolus graminis, Tilletia laevis, Tilletia tritici, Ustilago tritici, Fusarium nivale, Septoria nodorum.
Mnoge bolesti napadaju pšenicu, ali najčešće su sledeće:
Pepelnica pšenice
Pepelnica pšenice (Erysiphe graminis) najčešće napada klas, a prepoznaje se po svetlosivom sloju koji ga prekriva. Na tom sloju se stvaraju hife sa sporama, koje mogu prekriti čitavu lisnu masu. Ova bolest smanjuje prinos u proseku za 6 - 10 %. Protiv nje se borimo zaoravanjem ili spaljivanjem žetvenih ostataka, setva otpornih sorti i plodored od 2 godine.
Crna rđa pšenice
Crna rđa pšenice (Puccinia graminis tritici) je bolest koja se prepozaje po tamnim nakupinama na svim nadzemnim delovima biljke. Mere borbe protiv ove bolesti su duboko zaoravanje žetvenih ostataka, gajenje otpornih sorti, i uništavanje biljaka domaćina bolesti. Smanjuje prinos 5 - 10%.
Štetočine
Najčešća štetočina pšenice je žitni balac (lema), a nešto ređi su lisne vaši, miševi i voluharice.
Žitni balac
Odrasla jedinka je veličine 4 - 6 mm, plave je boje, i ima narandžaste nožice. Pojavljuje se kada su dnevne temperature najmanje 10 stepeni. Hrani se listom, tako da nagriza površinu i pravi linije. Selekcijom se mogu dobiti sorte otpornije na ovu štetočinu, koje imaju izraženiju dlakavost lista.
Lisne vaši
Lisne vaši isisavaju sokove iz biljke i tako umanjuju prinose. Takođe za sobom ostavljaju trag koji je podloga za razne bolesti. U zavisnosti od jačine napada, vremena, osetljivosti sorte, prinosa, prirodnih neprijatelja, preduzimaju se mere za suzbijanje ovih štetočina. One se sprovode kada se oko 15 % larvi izleglo iz jaja.
Voluharice i miševi
Miševi i voluharice mogu se suzbiti upotrebom rodenticida na bazi hlorfacinona i bromadiolona.
Upotreba pšenice
Pšenica predstavlja žitaricu koja ima najveću važnost u svetu. Od nje se spravljaju hleb, kolači, testenina, peciva. Sadržaj makronutrijenata je oko 71% ugljenih hidrata, 1.5% masnoće i 13% proteina.
Zimnica
Kuhinja
Pšenica se u kulinarstvu koristi kuvana, kao prilog mnogim jelima. Zrna pšenice se dobro isperu i potope u vodu da odstoje preko noći. Kuvaju se oko sat vremena.
Klice pšenice su zdrav dodatak sendvičima i salatama, i predstavljaju dobar izvor vitamina.
Pšenične pahuljice se mogu jesti same, ili pomešane sa pahuljicama od drugih žitarica, najčešće kao doručak. Od mlevene tvrde pšenice dobija se griz.
Tvrda pšenica (Triticum durum) se koristi za dobijanje brašna od koga se pripremaju testenine. Pogodna je za spravljanje testenine, jer sadrži lepak zbog kog se testo dobro rasteže.
Zdravlje
Celo zrno pšenice, zajedno sa klicom i omotačem se preporučuje za ishranu, jer sadrži velike količine fitonutrijenata, vitamina i minerala. Takođe sadrži i fitoestrogen, koji snižava holesterol, poboljšava čvrstoću kostiju i elastičnost krvnih žila.
Sadržaj belančevina u zrnu pšenice se kod nas kreće oko 12 - 15 %. Najveći deo zrna čine ugljeni hidrati, koji mogu dostići sadržaj od 80%. Sadržaj masti je oko 1,5 - 3,2%. Pepeo čini oko 1,5 - 2,8%. Zrno pšenice od vitamina sadrži najviše vitamina B, a osim njega i vitamine A i E, pantotensku i folnu kiselinu, niacin, kolin i biotin.
Odvajanjem glutena iz zrna pšenice, dobija se dodatak ishrani koji je veoma bogat proteinima.
Osim što se koristi u ljudskoj ishrani, pšenica se koristi i kao stočna hrana. Takođe ima svoju ulogu i u industriji, ali nešto manje od kukuruza i krompira, koji su jeftiniji izvori skroba.
Zanimljivosti
Pšenica predstavlja jednu od najstarijih gajenih biljaka. Prvobitno se gajila u Aziji i Južnoj Evropi, a zatim je donešena i na druge kontinente. Na Bliskom Istoku je gajena još 8000 godina pre nove ere. Danas prekriva oko četvrtine oranica u svetu.
Pšenica koja je korištena za izradu hleba, bila je Triticum aestivum, koja je imala dovoljno glutena. Ova vrsta je otkrivena DNK analizom ostataka silosa iz okoline Assirosa iz perioda oko 1350 godina pre nove ere.
U mnogim naučnim časopisima ističe se prednost ishrane bazirane na celovitim žitaricama, umesto prerađenih. U American Journal of Clinical Nutrition, objavljeno je istraživanje koje je obuhvatalo 74.000 žena od 38 - 63 godine starosti u vremenskom periodu od 12 godina u kome je utvrđeno da su žene koje su konzumirala celovite žene imale manju telesnu težinu od onih koje su se hranile prerađenim proizvodima.
Mlevenjem durum pšenice, dobija se semolina, koja se koristi za dobijanje pudinga i testenine.
U Srbiji, Poljoprivredni institut u Novom Sadu i Poljoprivredni institut Zemun Polje najviše se bave stvaranjem novih sorti.
Pšenica, osim što se koristi u kulinarstvu i medicini, seje se i kao božićna pšenica. Ona simboliše rodnu narednu godinu. Uz božićnu pšenicu, na sto se postavljaju i posne đakonije i orašasti plodovi. Može se ukrašavati na razne načine, ali najčešće se u sredinu izraslog žita stavlja sveća, i poveže se crvenom tračicom.
Foto: Hans Braxmeier / Pixabay
Ostavite odgovor