Ovas

Ovas (lat. Avena sativa) se još naziva i Evropsko žito, vodi poreklo sa krajnjeg severa Evrope, odakle se raširio na planinska područja, pa ne podnosi visoke temperature. U ljudskoj ishrani se koristi već 2.000 godina, u obliku zrna, brašna i pahuljica. Danas se ovas više koristi za ishranu stoke, naročito konja nego u ljudskoj ishrani.

Ovas je samooplodna biljka, pripada familiji Poaceae - istoj porodici pripadaju trava, pšenica, kukuruz, proso, pirinač, ječam, raž - i ima karakterističnu građu lista za trave, koja se sastoji od lisnog rukavca i liske. Koren je razgranat i ide u dubinu i do 2 m, ima jako dobru sposobnost usvajanja vode i hranljivih materija. Stablo je šuplje, visoko 60 - 120 cm i sastoji se od 5 - 6 kolenaca. Na prelazu rukavca i liske je opna, tzv. ligula, koja je karakteristična za ovas i po kojoj se razlikuje od ostalih žitarica. Cvast je metlica, koja ima glavnu granu, a iz nje se odvajaju bočne grančice, dok se na vrhu formiraju klasići. Cveta tokom juna i jula. Masa 1000 zrna je 20 - 25 g, a hektolitarska masa 45 - 50 kg.

Ovas nema velike zahteve u pogledu uslova za gajenje, pa se može gajiti na različitim područjima, pa i na onima na kojima druge žitarice ne mogu da uspevaju. Od svih žitarica, ovas najbolje podnosi teška i vlažna zemljišta. Postoje dve forme - jari i ozimi ovas. Vegetacioni period jarog ovsa traje 70 - 120, a ozimog 270 - 280 dana. Jari ovas se gaji u brdsko - planinskim krajevima, a ozimi u ravničarskim.

Sorte ovsa

Ovas pripada rodu Avena, koji se sastoji od jednogodišnjih i višegodišnjih vrsta. Jednogodišnje su vrste koje se gaje za proizvodnju zrna (lat. Avena sativa), a višegodišnjima pripadaju livadske trave - francuski ljulj (lat. Avena elatior) i žuti ovas (lat. Avena flavescens). Sorte koje se gaje na njivama u 90 % slučajeva pripadaju vrstama Avena sativa, a dele se prema obliku metlice:

• Avena sativa orientalis - ima zbijenu metlicu i kratke bočne grane
• Avena sativa diffusae - ima rastresitu metlicu i zrna imaju pleve
• Avena sativa nudae - golozrna, zrna ispadaju iz plevica

Svaka od ovih grupa se deli po boji zrna i po tome da li ima metlicu, na više oblika. Danas postoje mnoge sorte dobijene selekcijom, koje su uslovno ozime i jare.

Od uslovno ozimih sorti najpoznatije su: Bc Marta, Džoker, Wiland, Mustang, Eagle.

Bc Marta

Metlica kod ove sorte je rastresita, stabljika je visoka 90 - 95 cm. Veoma je otporna na poleganje, sušu i niske temperature. Rok setve je od 1. - 25. oktobra, a setvena norma 600 kl. zrna/m2. Hektolitarska masa je 50 - 52 kg, a masa 1000 zrna 37 - 39 g. Koristi se u ishrani stoke i ljudskoj ishrani. Sadržaj proteina je 12 - 13%.

Wiland

Ima skromne uslove gajenja. Koren je dobro razvijen i dobro apsorbuje vodu i hranljive materije. Visina je oko 110 cm. Rok setve je od 25. septembra - 10. oktobra, a setvena norma 300 - 350 kl.zrna/m2. Prinos je preko 5 t/ha, a asa 1000 zrna oko 31 g.

Eagle

Ova sorta se može gajiti u hladnijim područjima, otporna je na lom stabla i poleganje. Zna su uglavnom veća od 2,2 mm, masa 1000 zrna je 33 g, a hektolitarska oko 52 kg. Najbolje je sejati početkom oktobra, setvena norma je 400 kl. zrna/m2. Gaji se i kao stočna hrana i za mlinarsku industriju.

Najčešće jare sorte su: Kupa, Istra, Baranja, Effektiv, Calcule, Escudino, Earl.

Effektiv

Ovo je rana sorta, sa srednje visokom do visokom stabljikom. Lako se prilagođava raznim uslovima gajenja. Setva bi trebala biti što ranije u proleće. Setvena norma je od 300 - 400 kl. zrna/m2 što zavisi od vremena setve. Zrno se lako ljušti, a masa 1000 zrna je 33 g.

Escudino

Stablo ove sorte je visoko oko 90 cm i ima dobru otpornost na poleganje. Zrna su kurpna, a masa 1000 zrna je 35 g. Hektolitarska masa je 45 - 49 kg. Setva se obavlja početkom marta, a setvena norma je 300 - 400 kl. zrna/m2.

Earl

Ovo je vrlo rana sorta, ima visoko stablo i osrednje je otporna na poleganje. Dobro se prilagođava različitim uslovima. Vreme setve je početkom marta, a setvena norma 300 - 400 kl.zrna/m2. Masa 1000 zrna je 31 g, a haktrolitarska masa 51,4 kg. Gaji se kao stočna hrana i za mlinarsku industriju.

Calcule

Ovu sortu odlikuju visok prinos i visok procenat proteina u zrnima. Stablo je visoko u proseku 77 cm, a osje crvenkaste boje. Ima dobru otpornost na bolesti. Setva je početkom marta, a setvena norma je 400 - 420 kl. zrna/m2. Masa 1000 zrna je 44 g.

Setva ovsa

Ovas zahteva veoma ranu setvu, bez obzira da li je ozima ili jara forma. Setva se obavlja sejačicama za žito, a obavezno se koristi deklarisano seme, po mogućnosti što krupnije.

Vreme setve

Ozimi ovas se seje do kraja septembra, da bi biljke mogle da se dovoljno razviju pre početka zime. Ako su uslovi nepovoljni i biljke se ne poseju na vreme, može se naknadno sejati u januaru ili februaru, ako tada postoje povoljni uslovi. Tako se uglavnom seju fakultativno ozime sorte. Razmak između redova pri setvi je 8 - 10 cm, a dubina setve 3 - 4 cm. Setvena norma je 350 - 600 kl. zrna/m2.

Jari ovas se seje krajem februara, pa do polovine marta, u vlažno zemljište i na dubinu 2 - 3 cm. Setvena norma je 300 - 500 kl.zrna/m2.

Temperatura

Za klijanje je potrebna minimalna temperatura od 1 - 2°C, a za nicanje 4 - 5°C. Kako biljka raste, povećavaju joj se i potrebe u temperaturi. Za razvoj je optimalna temperatura 15 - 18°C, dok je za sazrevanje potrebno 16 - 22°C. U vreme cvetanja veoma je osetljiva na niske temperature.

Vlaga

Ovas ima veliku lisnu masu, pa za razliku od ostalih žitarica treba više vlage tokom čitave godine. Loše podnosi sušu, ali može tolerisati vlažno zemljište i višak vode. Najveće potrebe za vodom ima u fazama od vlatanja do metličenja.

Zemljište

Ovas ima veoma dobro razvijen korenov sistem, pa se može gajiti i na siromašnim zemljištima, uključujući i peskovita i laka zemljišta, jedino moraju biti dovoljno vlažna. Najviše mu odgovaraju zemljišta koja su teška i vlažna, ali se može gajiti i na krčevinama, zaoranim travnjacima i sl. Dosta dobro podnosi i kisela zemljišta, do pH vrednosti 4.5.

Priprema zemljišta za setvu

U jesen je potrebno obaviti obradu i đubrenje zemljišta, bilo da se seje ozimi ili jari ovas da bi zemljište preko zime stvorilo bolje uslove za predsetvenu pripremu i gajenje. Način obrade zavisi od predkulture. Nakon žetve pretkultura, obavlja se plitko oranje na 10 cm, a početkom avgusta se ore na 20 cm. Ako se zadržava voda, potrebno je obaviti i podrivanje. Uz oranje je potrebno primenjivati i đubriva i to NPK odnosa 8:26:26, ili NPK 10:30:20 u količini 300 - 400 kg/ha. Nakon toga se zemljište poravnava. Dve nedelje pre setve se ore na 30 cm, a setveni sloj mora biti sitan i ravan. Predsetvena obrada zemljišta se vrši setvospremačima.

Uzgoj ovsa

Ovas se gaji u plodoredu, kao i druge ratarske kulture. Uglavnom se nalazi na zadnjem mestu. Da bi se obezbedila dovoljna količina vlage, treba kvalitetno obraditi zemljište i u tim slučajevima navodnjavanje nije neophodno. Za visoke prinose treba obezbediti dovoljne količine hranljivih materija, da bi se biljci osigurao optimalan razvoj.

Plodored

Najbolji predusevi za ovas su okopavine koje rano dospevaju, kao što su višegodišnje leguminoze, krompir, uljana repica, leblebija (koja čisti zemlju od bolesti).

Takođe mu odgovaraju i višegodišnje i jednogodišnje mahunarke, a na istoj površini se može sejati nakon 2 - 3 godine.

Ovas dosta iscrpljuje zemljište, pa nije dobar predusev strnim žitima, a ni ona njemu, ali zato je dobar predusev bokvici.

Đubrenje

Ovas veoma dobro reaguje na đubrenje. Da bi se proizvelo 100 kg zrna, biljkama je potrebno obezbediti 2.5 kg azota, 0.8 kg fosfora i kalijuma.

Kod đubrenja ozimog ovsa, u osnovnom i predsetvenom đubrenju, potrebno je primeniti trećinu azota i ukupnu količinu fosfora i kalijuma. Da bi se pospešio rast i busenjenje, pre setve je dobro dodati startno đubrivo s balansiranim odnosom hranljivih materija (NPK 15:15:15). U vreme busenjenja, primenjuje se prihrana KAN đubrivima.

Đubrenje jarog ovsa se izvodi tako što se u osnovnoj obradi primenjuje ukupna količina fosfora i kalijuma i polovina azota, dok se ostatak azota primenjuje tokom busenjenja.

Održavanje i nega

Usevi se moraju redovno pratiti, kako bi se na vreme uočile bolesti, korovi i štetočine i sprečilo smanjenje prinosa, primenom sredstava za zaštitu.

Zaštita od korova

Slična je kao kod ostalih žitarica. Širokolisni korovi se uništavaju herbicidima, a ako napad nije jak, korovi neće imati dobre uslove za rast zbog brzog rasta ovsa. Od početka do kraja formiranja busena se koriste Deherbn Fluid, Basagran 600, Optica i Dehabran Combi za suzbijanje širokolisnih korova.

Zaštita od štetočina

Od štetočina, ovas napadaju voluharice i poljski miševi. Protiv njih se koriste Faciron uljni koncentrat, Faciron forte, Klerat pelete i Brodilon mamac. Najznačajnija štetočina ovsa je lema i zaštita se vrši prilikom pojave 1 - 2 larve, herbicidima kao što su Chromorel D, Fastac 10 SC, Sumialfa 5 FL.

Zaštita od bolesti

U fazama od početka klasanja do početka cvetanja, za zaštitu od bolesti lista, stabla i metlice, koriste se fungicidi Impact C, Tilt CB i Duett.

Žetva

U odnosu na ostale žitarice, ovas sazreva manje ravnomerno, pa je teže odrediti pravo vreme za žetvu. Početak bi trebao biti kada vršni deo metlice bude potpuno zreo, a da se zrna iz vršnih klasića ne osipaju.

Žetva ozimog ovsa se obavlja pre žetve pšenice, a jarog ovsa nakon žetve pšenice. Procenat vlage u zrnu prilikom žetve mora biti 20%. Žetva se obavlja žitnim kombajnima, prosečan prinos je 3 - 4 t/ha.

Sušenje

Pre nego što se zrno uskladišti, potrebno ga je sušiti, kao i kod drugih žitarica. Ovaj postupak se može obavljati u sušarama sa toplim vazduhom, dok vlaga ne bude ispod 14%.

Skladištenje

Nakon što se seme osuši, može se skladištiti. Prostor predviđen za to se prvo dezinfikuje, a zatim se proverava seme koje će se skladištiti. Ukoliko je potrebno, koriste se insekticidi protiv štetočina. U skladištu ne sme biti vlage, a uslovi čuvanja moraju se stalno kontrolisati, da bi se sprečila pojava štetočina i bolesti.

Bolesti

Najčešće bolesti koje napadaju ovas su Prašna snet i Ramularijska pegavost.

Prašna snet

Prašna snet ovsa (Ustilago avene) se uglavnom javlja kada se seje seme iz sopstvene proizvodnje, koje je bilo zaraženo. Uočava se tako što se u usevu pojavljuje prašnjava crna nakupina na metlicama - klamidospore, koje se rasejavaju vetrom i ostavljaju gola vretena.

Biljka se zarazi u fazi cvetanja, a u toj fazi nema uticaja na zrno. U fazi nicanja se aktivira micelijum u zrnu i bolest prodire u klas. Razvoju bolesti odgovaraju toplo i vlažno vreme. Preventivno se deluje setvom zdravog, deklarisanog semena, a u slučaju pojave bolesti, koriste se fungicidi.

Ramularijska pjegavost

Ramularijska pegavost (Ramularia collo - cygni) se pojavljuje na listovima, u vidu smeđih ili crnih pega, koje su oivičene žutim. List se brzo suši. Bolest se takođe prenosi preko zaraženog semena. Zbog toga je važan izbor zdravog deklarisanog semena. Razvoju bolesti pogoduju sunčano i toplo vreme sa jutarnjom rosom. U borbi protiv ove bolesti, od faze klasanja do cvetanja, koriste se fungicidi.

Štetočine

Najčešće štetočine koje se pojavljuju na ovsu su crveni žitni balac (lema), poljski miševi i voluharice.

Crveni žitni balac ili lema

Uništavanje ove štetočine se vrši na odraslim jedinkama ili larvama. Kritičan broj za suzbijanje zavisi od vrste useva, otpornosti i bujnosti, ali uglavnom je oko 25 prezimelih/m2. Najefikasnije je suzbijanje u stadijumu larve, kada 10 - 15% larvi izađe iz jaja, tj. pri pojavi 1 - 2 larve po biljci. Koriste se Chromorel D, Cipermetrin, Fastac i sl.

Poljski miševi i voluharice

Kako bi se sprečila šteta od njihovog napada, koriste se Brodilon mamci, uljni koncentrati i Klerat pelete.

Upotreba ovsa

Ovas se u najvećoj meri gaji za proizvodnju hrane za stoku, a naročito za konje. Koristi se zelena masa, čista ili sa jednogodišnjim mahunarkama. Takođe se koristi i slama, koja je najkvalitetnija od svih žitarica. Osim za ishranu stoke, ovas se koristi i u ljudskoj ishrani (pahuljice, brašno, kaša).

Kuhinja

Ovas se u kuhinji može koristiti na više načina. U obliku zrna se koristi u supama i varivima. Konzumira se i ovsena kaša, koja je zapravo presovani ovas i brzo se priprema. Ovsene pahuljice se često jedu za doručak jer daju osećaj sitosti, a koriste se i u izradi dezerata, energentskih pločica i sl. Ovseno brašno se koristi za pekarske proizvode i uglavnom se meša sa pšeničnim brašnom. Mleko od ovsa ima veliki značaj u veganskoj ishrani.

Od ovsa se priprema čaj koji pomaže u jačanju imuniteta i može se piti duži vremenski preriod jer ne izaziva nikakve nuspojave.

Zdravlje

Zrna ovsa su bogata u mineralima, kalijumu, fosforu, gvožđu, cinku, bakru i manganu. Takođe sadrže veliku količinu vitamina B kompleksa. Imaju i mnogo antioksidanata (fenoli, vitamin E, fitinska kiselina). Ovas sadrži mnogo vlakana, koji dugo daju osećaj sitosti, pa se koristi kod dijeta i zdrave ishrane. Smanjuje i osetljivost na insulin i holesterol, štiti sistem za varenje i povećava nivo energije.

Zanimljivosti

Ovas je prvi put spominjan u Grčkoj u 4. veku p.n.e. kao gajena vrsta, a u srednjem veku je predstavljao glavnu namirnicu kod severnih naroda. U Evropu je stigao iz Azije, kao korovska biljka u pšenici i ječmu. Tokom 16. i 17. veka, Evropljani su preneli ovas u Ameriku. Najpre se koristio za stočnu hranu, ali se kasnije pokazao kao korisna namirnica za ishranu ljudi.

Foto: Hans / Pixabay