Božikovina

Božikovina (let. Ilex aquifolium) je zimzeleni razgranati žbun i pripada familiji božikovina, zajedno sa oko 400 vrsta koje se mogu sresti širom sveta. Familija je dobila ime po hrastu crniki (česmina), koja ima slično lišće, ali je kasnije postala familija za sebe. Naziv roda ilex potiče od latinske reči koja se koristila za česminu, a reč aquifolium je nastala od reči acus (igla) i folium (list), zbog listova koji podsećaju na igle. Na našim prostorima nosi naziv i božje drvce, jer se njene grančice koriste za izradu dekoracija za Božić.

Zimzeleni grm božikovine može narasti i do 5 m visine. Korenov sistem je veoma razvijen i razgranat, da bi mogao da drži biljku uspravnom. Stablo je drvenasto, kod mladih biljaka kora je zelena i glatka, a kasnije postaje ispucala i sivosmeđe boje. Listovi imaju kratke lisne drške, tamnozeleni su, sa nazubljenim rubovima i na naličju kožasti. Mladi listovi su gušće raspoređeni i više nazubljeni, a kasnije im je raspored naizmeničan.

Božikovina na jednoj biljci ima i muške i ženske cvetove, koji cvetaju odvojeno, bele ili bledožute boje i rastu u pazusima listova. Cveta od maja do juna, kada dobija plodove - crvene bobice. Spolja su glatke i sjajne, sazrevaju u jesen i mogu ostati na biljci do naredne godine, ako ih ptice ne pojedu. Bobice sadrže sitne semenke.

Božikovina je biljka osrednje rasprostranjenosti, najčešće se sreće u Evropi, a može se naći u na severu Afrike i u Jugozapadnoj Aziji. Danas se veoma retko sreće u prirodi, jer su njene zimzelene grančice često korištene za izradu božićnih aranžmana. Zbog toga je na našim prostorima zaštićena biljna vrsta i u prirodi je zabranjeno njeno branje.

Vrste božikovine

Na našim prostorima se u prirodi sreće samo jedna vrsta božikovine - obična božikovina. Ona je jedina preostala iz ove vrste. Vremenom se razvilo nekoliko hibrida, zbog upotrebe za dekoraciju i gajenja kao žive ograde i zaštite od neželjenih pogleda. Ovi hibridi su prilagođeni za gajenje u različitim uslovima. Neki od hibrida se neznatno razlikuju od obične božikovine, dok drugi imaju izmenjene karakteristike. U daljem tekstu možete pronaći koji su to najpopularniji gajeni hibridi i vrste.

Ilex opaca

Ova vrsta nosi naziv i američka božikovina. Odgovara joj toplija klima, pa se često gaji umesto obične božikovine, za božićne ukrase. Lišće joj je, kao i kod obične, nazubljeno, ali više podseća na stablo, zbog drvenastih grančica. Odgovara joj mesto sa dosta sunca. Neki hibridi imaju crvene bobice, dok neki imaju žute.

Ilex mucronata

Ova vrsta je karakteristična za područje Severne Amerike, često se sreće po obroncima šuma, ili proplanaka. Visina joj je i do 5 m i jako je razgranata. Listovi su glatki, ali nisu tako gusto raspoređeni. Plod su crvene bobice, kojima se hrane mnoge vrste ptica. Zbog toga se veoma lako i brzo razmnožava i širi.

Ilex ambigua

Ova vrsta je veoma otporna i podnosi i najsurovije uslove, može rasti čak i na peskovitom zemljištu. Lako se prilagođava različitim klimatskim uslovima. Rate u formi manjeg stabla, listovi su svetlije zeleni, a bobice tamnije crvene i upadljive.

Ilex crenata

Ova vrsta je autohtona u Kini i Japanu, vodi poreklo iz Azije i nosi naziv i japanska božikovina. Može rasti do 3 m visine, često se koristi za ukras. Ima male listove, koji su gusto raspoređeni, pa se biljka lako oblikuje orezivanjem.

Ilex cassine

Ova vrsta vodi poreklo iz Meksika i sa Kariba. Ima naročit značaj jer dobro podnosi vlažnije uslove, pa se može gajiti čak i u močvarnim oblastima. Listovi su joj tamnozelene boje, rubovi im nisu nazubljeni kako kod ostalih vrsta i kožasti su. Plodovi su crvene bobice, koje ostaju na biljci i po godinu dana, ako ih ptice ne pojedu.

Uzgoj božikovine

Božikovina se, zbog svog zaštićenog statusa u prirodi, sve češće gaji u baštama. Zimzelena je biljke i dobro podnosi različite uslove sredine, ali joj je kod gajenja ipak potrebno obezbediti neke osnovne uslove za rast i razvijanje.

Plodored

Božikovina na istom mestu može rasti više godina, a najstariji primerci dotižu i do 300 godina starosti. Zbog toga se pre nego što se pristupi sadnji, pažljivo bira mesto na kome će moći rasti dugi niz godina. Podnosi različite uslove sredine, a s obzirom na to da je šumska biljka, odgovara joj da raste ispod većeg drveća. Postoje teorije da izaziva sušenje biljaka oko sebe, ali to je zapravo zbog toga što ostaje zelena i kada se biljke oko nje u jesen osuše. Poželjno je njeno gajenje uz ciklame, begonije, lovor višnju i nedirak.

Zalivanje

Božikovina ima male potrebe za vodom, pa joj više odgovaraju suvlja zemljišta sa dobrom drenažom. Ne podnosi visok nivo podzemnih voda, pa se mora saditi na dobro dreniranim zemljištima. Zaliva se jednom u dve nedelje, ukoliko dođe do veoma sušnog perioda. Za zalivanje se koristi kišnica ili odstajala voda, a biljke se zalivaju blizu korena, rano ujutro, ili uveče. Ukoliko biljka počne da gubi lišće, to može biti znak da je previše vode, pa se prekida zalivanje.

Đubrenje

Božikovina ima male zahteve u pogledu đubrenje, u prirodi raste i do 5 m u visinu, bez ikakvih dodataka. Kod gajenja bi biljku ipak trebalo pravilno đubriti, kako bi se dobila gusta krošnja, pravilnog oblika. Đubriti se može pre i posle sadnje. Kako božikovini odgovara kiselije zemljište, kod pripremnog đubrenja se dodaju kiseli treset, ili iglice zimzelenih biljaka, kako bi se kontrolisala kiselost zemljišta. U toku vegetacije se prihranjuje mineralnim đubrivima, u proleće, da bi se podstakao rat lišća, ili u jesen, kako bi se dobile što lepše bobice.

Razmnožavanje

Božikovina se može razmnožiti vegetativno i putem semena. Seme se nalazi u bobicama kojima se rado hrane mnoge vrste ptica, pa je ovaj način razmnožavanja najzastupljeniji u prirodi i seme se prenosi na velike udaljenosti. Seme je sitno, ali veoma otporno i lako se prikuplja za setvu. Zrele bobice se najpre osuše, a dobro očišćeno seme izlaže niskim temperaturama, kako bi imalo što bolju klijavost.

Razmnožavanje reznicama se obavlja tokom leta, sa biljaka se oštrim nožem odsecaju jednogodišnji izdanci. Donji kraj reznice se čisti od lišća i potapa u hormon rasta. Sadi se u zemljište bogato humusom, gde se brzo ukorenjava.

Presađivanje

Božikovinu ne treba presađivati, jer se lako i brzo ukorenjava u matično zemljište. Na presađivanje ne reaguje dobro. Kada se presađuje iz kontejnera u zemlju, dešava se da joj usled šoka opadne lišće. Takva biljka, ako se pravilno neguje, brzo će se oporaviti i izrašće joj novo lišće. Pri presađivanju, mlada biljka se pokuša odvojiti od kontejnera zajedno sa zemljom u kojoj je rasla, kako bi se koren što manje oštetio, i tako se presađuje na novo mesto. Važno je posaditi je na istu dubinu na kojoj je do tada rasla, kako bi nastavila da se pravilno razvija.

Podmlađivanje

Kako je božikovina veoma dugovečna, povremeno je potrebno podmladiti je, kako bi se održala bujna i zdrava krošnja. Podmlađivanje se vrši rezidbom, ali i sečenjem mladih izdanaka i njihovo sađenje na novo mesto.

Zemljište

Božikovina nije zahtevna što se tiče zemljišta i može rasti i na pekovitim i močvarnim zemljištima. Obična božikovina dobro reaguje na krečna, blago kisela zemljišta, rastresita i dobro drenirana. Zemljište mora biti obrađeno na dubinu 40 cm i moraju se ukloniti prepreke u vidu kamenja i korenja. Najviše joj odgovara zemljište koje je mešavina humusa sa kiselim tresetnim zemljištem, čija organska materija će ga raspadanjem učiniti još rastresitijim.

Klima

Božikovini najviše odgovara umerena klima, ali su različite vrste rasprostranjene i u području tropske i suptropske klime. Najbolje uspeva u uslovima kontinentalne klime, gde su leta topla, a zime blage. Kod nas raste u kontinentalnoj klimi do visine od 2000 m.n.v. Otporna je na duže sušne periode i visoke temperature. Često se sadi u gradskim parkovima i u baštama, jer dobro podnosi veća zagađenja u gradovima.

Odgovara joj mesto sa dosta sunca, mada uspeva i u polusenci. Mora biti u zavetrini, jer je hladni zimski vetrovi mogu oštetiti, što za posledicu može imati proređivanje krošnje i njen nepravilan oblik. Božikovina se sreće u borovim šumama, ali i u mešovitim šumama i makijama. U šumama najčešće raste pojedinačno, mada može da stvori i gušće šumarke.

Sadnja božikovine

Zbog njenog zaštićenog statusa u prirodi, božikovina se sve češće gaji sadnjom. Zimzelena je i vrlo otporna biljka na različite uslove, ali da bi imala lepu i zdravu krošnju, treba poštovati neke principe gajenja.

Vreme sadnje

Najbolje vreme za sadnju božikovine je u rano proleće ili kasno u jesen. Najbolje je kada se sadi kasno u jesen, jer tada ima dovoljno vremena da se dobro ukoreni do početka vegetacije. Tokom sadnje temperatura mora biti najmanje 10 stepeni, a zemlja mora biti u stanju da se može obrađivati i ne sme biti zaleđena.

Odabir podloge za sadnju

Tokom godina je božikovina mnogo ukrštana, kako bi se dobili hibridi koji mogu da se gaje pre svega u gradskim oblastima. Kada se vrste ukrštaju, važno je birati one koje se razlikuju po izgledu, ali imaju slične osobine.

Sadnja iz semena

Božikovina se može gajiti iz semena, ali se to najčešće obavlja u prirodi, kada se masovno sadi prilikom pošumljavanja. Setva se obavlja u proleće, tokom marta, u zemlju bogatu humusom i na 1 cm dubine. Pre setve se može potopiti u vodu na jedan dan, kako bi bolje klijalo. Posle setve se zaliva i ostavlja na svetlom i toplom mestu. Biljka će proklijati za 10 - 14 dana i nastaviti da raste. Najbolje je tokom setve sejati svako seme pojedinačno u kontejner, kako bi se biljke pravilno razvijale.

Sadnja sadnica

Ovaj način gajenja božikovine daje najbolje rezultate. Sadnice se brzo ukorenjavaju, ali je presađivanje veliki šok za biljku, pa je bolje koristiti sadnice odgajane u kontejnerima, nego balirane sadnice. Pre sadnje treba odrediti za koju svrhu će se biljka gajiti. Kada se sade kao zaštitna ograda, udaljenost između biljaka bi trebala biti oko 50 cm. Ako se gaje kao samostalne biljke, tada se sade na razmak i do 100 cm. Kada se završi sadnja, zemlju oko biljke je potrebno zaštititi malčiranjem.

Ako se biljka gaji zbog crvenih bobica, u blizini se moraju nalaziti i muška i ženska biljka, kako bi se oprašivanjem dobili plodovi. Sadnice se teško raspoznaju dok su mlade, i rezultat se vidi tek nakon 2 - 3 godine. Tada se biljke zamenjuju muškom ili ženskom, ukoliko je potrebno da bi se obezbedili plodovi.

Uzgoj u bašti

Božikovina je veoma popularna u hortikulturi. Kao ukrasna biljka se gaji samostalno, a kao živa ograda se sade biljke u nizu. Naročitu popularnost je stekla zbog lišća koje je zimzeleno i daje lep kontrast sa crvenim bobicama, koje su dugo ukras u bašti. Kada se uzgaja u bašti, važno joj je obezbediti dovoljno mesta, zaklonjenog od vetra i prostranog. U početku porast je dosta usporen, pa se veći napredak uočava tek u šestoj ili sedmoj godini. Biljka može narasti i do 10 m u visinu.

Uzgoj u stakleniku

Božikovina se može gajiti u stakleniku, i na taj način se najčešće uzgajaju mladice, da bi dobro razvile koren i da bi se ranije dobile biljke za sadnju. Da bi se gajila u stakleniku, moraju se obezbediti kontejneri, u kojima će se gajiti svaka biljka posebno, kako bi se koren što bolje razvio. Mora imati dovoljno svetlosti, ukoliko nema dovoljno sunčeve svetlosti, koristi se veštačko osvetljenje. Zaliva se jednom u 10 - 14 dana u zavisnosti od vlažnosti zemljišta, a za zalivanje je najbolje koristiti ustajalu vodu ili kišnicu.

Uzgoj u saksijama

Božikovina se može gajiti i u saksiji, kao ukrasna biljka za terase ili balkone. Najbolji supstrat za sadnju je kiseliji treset. Važno je obezbediti dobru dreniranost, tako što se na dno saksije stave kamenčići ili komadići crepa. Najbolje mesto za božikovinu je sa mnogo sunca, zaštićeno od direktnog vetra. Kada se uzgaja u saksijama, važno je smanjiti broj presađivanja na najmanju moguću meru, odabirom pravih dimenzija saksije. Kod presađivanja, može doći do odbacivanja listova. Biljka se uglavnom oporavi, ali može razviti retku krošnju.

Održavanje i nega

Božikovina je biljka koja ne zahteva posebnu negu da bi bila dekorativna, ali se održavanjem ipak može unaprediti njen izgled i hortikulturna vrednost. U daljem tekstu možete pronaći savete za pravilnu negu ove biljke.

Faza mirovanja

Kod božikovine nije spolja vidljivo kada uđe u fazu mirovanja, jer je zimzelena biljka. Od početka novembra, pa do kraja zime, nakon što plodovi sazru, treba joj manje vode i hranjljivih materija. U tom periodu je preporučljivo zemlju oko korena zaštiti malčiranjem, da bi što bolje prezimila. Pod težinom snega se dešava da se grane slome, pa se pokriva agrotekstilom, kako bi se zaštitila.

Održavanje zasada

Održavanje zasada božikovine podrazumeva razbijanje kore na zemljištu i uništavanje trave oko biljke i malčiranje. Uništavanjem trave se obezbeđuje dovoljna količina vazduha da bi pravilno rasle i smanjuje se napad zaraznih bolesti. Razbijanje kore i malčiranje se uglavnom obavljaju ručno, da bi se zemlja oko biljke usitnila i obezbedila bolja drenaža.

Orezivanje

Božikovina veoma dobro podnosi orezivanje, pa se može koristiti za izradu baštenskih skulptura. Za taj vid gajenja stvoreni su mnogi hibridi sa manjim listovima i manje bodljikavi. Ne smeta joj orezivanje u bilo koje doba godine, i mogu se oblikovati razne figure, od okruglih do kupastih. Najpoznatiji baštenski lavirinti u svetu su napravljeni baš od božikovine.

Berba

Božikovina se uzgaja zbog ukrasa, ili se njeno lišće suši i od njega se pravi tinktura ili se priprema čaj. Listovi se beru od proleća do jeseni. Suše se na vazduhu. Najčešće je sušenje na toplom vazduhu i korišćenje za čaj. Grančice se koriste tokom zime za izradu božićnih dekoracija. Prilikom berbe je preporučljivo zbog bodljikavih listova nositi rukavice.

Skladištenje

Osušeni listovi se odlažu u vrećice od papira ili krpene, kako bi što bolje zadržali svoja lekovita svojstva i miris.

Bolesti

Božikovina je biljka otporna na različite spoljašnje uslove, ali neke bolesti mogu naneti štetu ovoj biljci. Nakon što se presadi, božikovina često izgubi listove i smanji joj se krošnja, pa se to može zameniti za napad bolesti. Zbog toga je važno proveriti simptome bolesti. Oštećenja najčešće izazivaju uzrokovači koji ostaju u zemlji ili prelaze sa jedne biljke na drugu. U nastavku možete pročitati koje su to najčešće bolesti božikovine.

Trulež korena

Trulež korena često izaziva odumiranje cele biljke, a može se zaraziti na dva načina. Prvi je infekcijom gljivice koja je dugo vremena bila u zemlji u kojoj nije bilo posađenih biljaka. Drugi način je takođe gljivična infekcija zbog zadržavanja vode, koje uzrokuje postepeno truljenje u odumiranje biljke. Znakovi bolesti su sušenje i otpadanje listova i oslabljivanje krošnje, a ako se biljka malo otkopa, vidi se promena boje korena. Preventivne mere su upotreba zdrave zemlje i dobra drenaža na području na kom se gaji.

Mrlje katrana

Ova bolest je tipična za božikovinu i često se javlja ako ima mnogo padavina tokom maja meseca. Prepoznaje se po velikim crnim flekama, koje se šire preko većeg dela površine lista i uzrokuju njegovo sušenje i opadanje. Mogu zahvatiti i bobice. Kao preventivne mere koristi se zdrav nasad i ostavlja dovoljan razmak kako bi biljke imale vazduha.

Štetočine

Štetočine se često mogu naći na božikovini, ne izazivaju veće štete po opstanak biljke, ali uzrokuju estetske štete. U nastavku možete pročitati koje su najčešće štetočine i kako se boriti protiv njih.

Štitaste vaši

Štitaste vaši su sitni smeđi insekti, koji se mogu naći na licu ili naličju listova i u pazusima mladih grana. Isisavaju sokove i često se rašire po celoj površini lista, što izaziva njegovo kovrdžanje. Predstavljaju estetski problem i često na biljci opstaju i do branja. Uništavaju se prskanjem organskih ili hemijskih pesticida po napadnutim delovima biljke.

Rudar lišća

Rudar lišća se javlja u proleće i tipična je štetočina božikovine. Buše listove i ostavljaju larve koje proširuju rupe i isisavaju sokove iz lista. Simptomi njihovog napada su duguljasti smeđi znakovi na listu i deformisanje listova. Preventivno se tokom maja biljka tretira insekticidima. Ukoliko se štetočina ipak pojavi, sakuplja se ručno, a zaraženi listovi se skidaju i uništavaju.

Crveni pauk

Ovo je sićušni insekt jarko crvene boje, javlja se na naličju listova i pravi rupice na listovima, što dovodi do njihovog kovrčanja. Teško se uočava golim okom, ali ga je moguće uništiti insekticidima ili jačim mlazom vode.

Upotreba božikovine

Božikovina nije mnogo upotrebljavana biljka u kulinarstvu, ali se dugo koristi kao narodni lek i za izradu dekoracija. U nastavku možete pročitati na koje se načine najčešće primenjuje.

Kuhinja

Crvene i atraktivne bobice božikovine su veoma otrovne i ne smeju se konzumirati. Mogu da prouzrokuju dijareju, mučninu, pa čak i smrt. One ispuštaju lepljivu materiju koja privlači ptice koje se hrane bobicama i tako ih rasejavaju na udaljena područja. Negde je koristi sušeni i samleveni list umesto kafe, ali mora se voditi računa o količini, da ne bi došlo do mučnine.

Zdravlje

Božikovina se već dugo koristi u narodnoj medicini, kao tinktura, ili čaj od sušenih listova. Tinktura se koristi kod problema sa reumom i artritisom, kao i kod disajnih problema. Konzumacija može izazvati povraćanje i bolove u stomaku, pa se mora voditi računa o dozi.

Mleveni koren se koristi kao diuretik, a sok od svežih listova za lečenje jetre. Čaj od sušenih listova se koristi za snižavanje temperature, kod bolesti krvnog i limfnog sistema, tegoba sa probavom i bolesti mokraćne bešike i otežanog mokrenja. Pomaže i kod tegoba sa žlezdama, a pije se bez dodatih zaslađivača, unutro na prazan stomak.

Kada se skuva osušena kora, dobije se čaj koji pomaže u snižavanju telesne temperature. Može se ostaviti i da odstoji u crnom vinu i dobija se lekoviti napitak sa istim dejstvom. Samleveno sušeno lišće može poslužiti kao zamena za kafu, ali i kao lek protiv malarije.

Zanimljivosti

Božikovina je poznata od davnina, a rasla je i u praistorijsko doba, o čemu svedoče pronađeni fosili iz doba krede. Kasnije se raširila po celoj Evropi i Severnoj Africi, a popularna je postala još u doba Starog Rima, kada je služila kao amajlija protiv uroka i zlih duhova i poklanjala se prijateljima. U Evropi je popularnost stekla kada se raširilo hrišćanstvo, zbog asocijacije na trnovitu Isusovu krunu.

Ova biljka je po svojoj simbolici bitna za hrišćanstvo, jer asocira na trnovitu Isusovu krunu, a bobice su predstavljaju simbol Isusove krvi. Na vrata se stavlja kao zaštita od uroka. Na našim prostorima je zaštićena vrsta i od 1961. godine se ne sme brati u prirodi.

Foto: Wolfgang Claussen / Pixabay