Hrast (lat. Quercus) spada u rod listopadnog i zimzelenog drveća, ređe žbunja, a u porodicu bukvi (Fagaceae). U rodu je opisano oko 300 vrsta hrastova.
Hrastove šume su najbrojnije i najrasprostranjenije šume u zonobiomima listopadne vegetacije. Hrastovi grade čiste sastojine ili mešovite, a gde rastu u zajednici sa grabom, bukvom i drugim drvenastim vrstama.
Pupoljci i listovi hrastova na granama su spiralno raspoređeni, najčešće sakupljeni prema terminalnom pupoljku. Listovi su različitog oblika, i u zavisnosti od vrste mogu biti eliptični, duguljasti, jajasti ili objajasti.
Cvetovi su jednopolni (muški i ženski cvetovi su zasebni) i jednodomi (oba pola na istoj biljci), skupljeni u rese.
Plodovi se razvijaju u ovoju - kupuli. Кupula je obrasla manje ili više očvrslim ljuspama koje mogu biti srasle, prilegle ili otklonjene, veoma različite, od vrste do vrste, po obliku i veličini. Plod hrasta je žir, koji može biti jajastog ili cilindričnog oblika. Sazreva u prvoj ili drugoj godini.
Areal hrastova je holarktički - nastanjuju Severnu poluloptu: Evropu, Severnu i Srednju Ameriku (jedna vrsta živi i u Južnoj Americi), severnu Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg jugoistoka.
Vrste hrasta
U Srbiji su zastupljene vrste hrastova lužnjak, kitnjak, cer, sladun, medunac, makedonski hrast, crni cer, ostrogun, sivi hrast stepski lužnjak, transilvanski kitnjak, balkanski kitnjak i virgilijski hrast krupnolisni medunac.
Hrast lužnjak
Listopadno drvo koje dostiže visinu od 30 do 50 m, a obim stabla može da bude i do 3 m. Životni vek može da mu bude od 500 do 800 godina. Ima veoma razgranatu krošnju, nepravilnog oblika. Mlad lužnjak ima koru sivkasto-smeđe nijanse. Ovaj hrast cveta od aprila do maja. Uzgaja se i dobro uspeva u Evropi, a takođe se gaji na Kavkazu i u Maloj Aziji. Kod nas je dosta rasprostranjen, posebno u Vojvodini, Mačvi, Pomoravlju, uz doline reka. Plod ovog hrasta je u žira, izduženog i jajastog oblika, koji je pri vrhu zaoštren. Kora ovog hrasta je dobra za dezinfekciju, a takođe je u sastavu različitih čajeva. Njegov pržen žir je dobro sredstvo protiv zapaljenja kože i sluznice.
Hrast kitnjak
Hrast visine od 35 do 40 m, sa obimom stabla od 1 do 3 metra. Boja kore je beličasto-siva, plitko ispucala. Plodovi sazrevaju u 9. i 10. mesecu. Plod je dužine od 1,5 do 4 cm, a širine od 0,8 do 2,5 cm i ima veoma malu kapicu. Ova vrsta hrasta je jednodomna biljka, tj i ženski i muški cvetovi se nalaze na istom stablu. Takođe, prilagođen je oprašivanju vetrom. Cveta u aprilu-maju, a razmnožava se semenom.
Kora, kao i kod lužnjaka se koristi za dezinfekciju, sredstvo protiv zapaljenja kože i sluznice, dijetetsko sredstvo, te ulazi u sastav čajeva. Sem navedenog, prženi žir ovog hrasta se koristi kao protivotrov u slučaju trovanja alkaloidima i teškim metalima. Čaj od ovog hrasta je dobar za jačanje organizma, srca, zaustavljanje krvarenja iz želudca, creva i pluća, zaustavljanje krvarenja zbog hemoroida. Takođe, dobar je kod upale mokraćnog mehura i kod groznica.
Kao i lužnjak, dosta je rasprostranjen u Srbiji, ali i u Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji, Bosni i Crnoj Gori, kao i u Evropi, na Kavkazu i Maloj Aziji.
Cer
Raste do 30 m u visinu, sa prečnikom stabla do 100 cm. Ima veoma upadljivu koru crvene boje u dnu brazdi, a inače je siva izbrazdana sa pukotinama. Ima jednopolne cvetove, a plodovi su po jedan ili u skupu po 2-4 zajedno, dugački do 4 cm i širine do 2,5 cm, bez kapice i fino izbrazdani. Sazreva druge godine, u septembru ili oktobru.
Ova vrsta hrasta je jednodomna biljka, prilagođena je oprašivanju vetrom, a razvija se u uslovima potpune dnevne svetlosti, tj. ne podnosi senku. Cveta u aprilu ili maju, ponekad i u junu. Razmnožava se semenom.
Ova vrsta hrasta najbolje uspeva na krečnjaku ili silikatu, tj brdskim predelima, na dubljim, slabo kiselim zemljištima. Rasprostranjen je u Evropi, Srbiji, Crnoj Gori, Bosni, Hrvatskoj i Makedoniji, kao i u Maloj Aziji i Siriji.
U Srbiji postoji običaj da se grana ovog hrasta unosi na božićno jutro ili badnje veče, kao simbol snage, berićeta i postojanosti.
Kada su u pitanju neevropske vrste hrastova, tu možemo pomenuti crveni i mongolski hrast.
Crveni hrast
Crveni hrast (lat. Quercus rubra L.) ima izuzetno dekorativn izgled. Najbolje raste u dobro navlaženom tlu, na primer, uz reku ili neki ribnjak, ali gde nema zastoja vode. Ovaj hrast je visok i naraste i do 25 metara, a kora mu je siva i glatka. Mladi izdanci i listovi ove vrste su crvene boje. Do leta, lišće postaje zeleno, a do jeseni boja lišća ponovo pređe u crvenkasto-smeđu boju. Žirovi takođe imaju karakterističnu crvenkasto-smeđu boju. Ova sorta je fotofilna i otporna na mraz te brojne bolesti. Lako podnosi bočno senčenje.
Mongolski hrast
Ova vrsta hrasta se prvo pojavila u Mongoliji (odatle i naziv sorte), ali trenutno je rasprostranjena u Kini i u Rusiji (posebno na Dalekom Istoku), kao i u Japanu i Koreji. Prosečan životni vek drveta je oko 300-400 godina. Drvo doseže 20-30 metara u visinu, ali u planinama, na kamenitom tlu, raste poput grmlja (ne raste više od 10 metara). Obično raste uz doline reka i u planinskim predelima.
Sadnja hrasta
Za dobar razvoj i rast hrasta često je od presudne važnosti da se posade jake i lepo razvijene biljke prateći određene uslove, vreme sadnje te način presađivanja iz saksije na otvoreno gde će hrast zauvek rasti.
Vreme sadnje
Neki baštovani preporučuju da se sadnice zakopaju u zemlju nakon nekoliko nedelja gajenja u saksiji, dok drugi savetuju da je potrebno postepeno povećavati broj dana kada biljka ostaje na otvorenom, pre nego što se konačno presadi u zemlju početkom septembra. Većinom se preporučuje presađivanje sadnica u veću posudu, omogućavajući im dalji rast, a potom konačno presađivanje u zemljište.
Iako ne postoji nijedan pravi način odlučivanja kako gajiti hrast kod kuće, postoji nekoliko kriterijuma koji mogu pomoći kod odabira biljke i načina sadnje. Dobri kandidati za presađivanje u nezaštićenom okruženju su dužine 10 do 15 cm, sa sitnim listovima te belim i zdravim korenima.
Priprema za sadnju
Prilikom izbora pogodnog mesta za sadnju, potrebno je očistiti tlo od čitave vegetacije na njegovoj površini u rasponu od jednog metra, a zatim lopatom prekopati tlo na dubini do 25 cm u cilju omekšavanja mesta sadnje. Ako je zemlja suva, potrebno ju je zalivati ili čekati kišu. Nakon toga, u sredini mesta, koje je predviđeno za sadnju, treba iskopati rupu, duboku od 60 do 90 cm, širine od oko 30 cm. Tačna dubina rupe zavisiće od dužine korena sadnice - ona mora biti dovoljno duboka da sadnica ne bi bila oštećena.
Sadnja iz semena
Pre početka sadnje žira preporučuje se ispiranje toplom vodom kako bi se smanjio negativan uticaj larvi štetočina i gljivica. Najjednostavniji način sadnje žira je na otvoreno tlo u vrtu. Tako se hrast i razmnožava u šumskim područjima. Žir je potrebno položiti horizontalno na dubinu od 5 do 6 cm. S obzirom na to da hrast voli osunčana područja, potrebno je odabrati adekvatno mesto sa što više sunčanih sati.
Poželjno je seme posaditi najmanje 6 m od ostalih stabala, jer ima snažan korenov sistem. U sadnu jamu dodajte malo šumskog tla koje će doprineti boljem razvoju sadnica. S obzirom na slabu klijavost preporučuje se sadnja nekoliko žireva odjednom.
Sadnja sadnice
Da bi se utvrdilo da li je biljka spremna za samostalan rast, potrebno je ispuniti određene uslove. Prvenstveno, potrebno je obratiti pažnju na lišće - ako sadnica ima više od pet jakih, zdravih listova - onda se može saditi u otvoreno tlo. Obično se spremne sadnice zasade u zemlju u roku od dve do tri nedelje nakon sadnje. U ovom slučaju morate obratiti pažnju na njen koren - ako je veliki i bele boje, to znači da je biljka spremna za samostalan rast.
Kada posadite biljku na stalno mesto njenog rasta, morate imati u vidu da će ovde rasti ne samo jedan dan, nego i narednih godina, decenija, pa i vekova. Zato se tome treba pristupati veoma pažljivo.
Grmlje treba saditi na otvorenom prostoru od najmanje dva kvadratna metra. Hrast raste na gotovo svakom tlu, međutim, kada je veoma mlad, treba mu tlo bogato vitaminima, mineralima i đubrivom. Hrast voli otvorena, osunčana područja i ne može da raste u hladu.
Prilikom sadnje hrasta potrebno je uzeti u obzir da će u budućnosti korenski sistem drveta biti veoma jak, tako da drvo ne biste trebali saditi u blizini inastalacija za snabdevanje vodom i drugih tehničkih podzemnih sistema, u blizini temelja kuće, pored staza i drugih građevina. Kako bude rastao, hrast će davati sve bolju hladovinu. Posadite ga na određenoj strani kuće kako bi kasnije napravio senku u tom delu kuće. Pre sadnje hrastovu zemlju treba iskopati i rastresti. Nijedan drugi usev ne sme da raste u blizini sadnice. Potrebno je napraviti rupu za sadnju tako da korenje budućeg stabla bude potopljeno u zemlju. Nakon toga zemlju treba lagano sabiti i obilno zatrpati.
Uzgoj na otvorenom
Hrast mladog žira se može uzgajati na različite načine. Ako govorimo o najjednostavnijem, to je sadnja semenki drveća na otvoreno tlo u dvorištu. Ova metoda je najpribližnija prirodnim uslovima klijanja. Na taj način dolazi do razmnožavanja hrasta u šumi.
Kao što je već pomenuto, ovo drvo voli sunčana mesta, pa bi zato za sadnju trebalo birati otvorenu livadu. Ako odaberete mesto koje će zaseniti druga stabla, sadnica će se brzo osušiti. S obzirom na trenutak kada se hrast razvija dok raste, potrebno ga je posaditi na udaljenosti od najmanje 6 m od ostalih stabala i objekata koji se nalaze na vašoj lokaciji.
Optimalno tlo za sadnju hrasta je plodno i rastresito. Iskusni baštovani savetuju da se uzme zemlja sa mesta gde raste matično drvo, a biće vam dovoljno par kanti te zemlje. Zemljište iz šume treba dodati u rupu za sadnju. Korišćenjem ove zemlje šanse za uspešan razvoj sadnica će se znatno povećati.
Semena treba oprati u toploj vodi. Izvođenje ovog postupka omogućiće vam da rešite sledeće probleme:
- da se rešite larvi štetočina
- isperete gljivičnu plesan
Nakon toga potrebno je iskopati rupu na odabranom mestu, u koju će žirovi biti stavljeni vodoravno. Dubina sadnje treba da bude od 5 do 6 cm, što je sasvim dovoljno da mraz ne uništi semenke. Nakon toga rupu treba napuniti (zakopati) zemljom, a zatim je redovno zalivati do početka prvog mraza.
Uzgoj u bašti
Kada biljka dostigne visinu od 15 cm, možete je presaditi u baštu. Ukoliko želite da sadnice zadržite u zatvorenom prostoru do sledećeg proleća, uzmite veći kontejner. Sadnja mladih sadnica u otvoreno tlo treba da se obavi u rano proleće, a mesto se mora pažljivo iskopati i u iskopanu rupu dodati humus. Rupa bi trebala biti napravljena tako da u nju lepo staje grudvica zemlje s sadnicom. Ako je tlo previše suvo, treba ga zalivati. Na otvorenom tlu mlado drvo treba da bude na istom nivou kao u kontejneru.
Kada je sadnja mladog hrasta završena, potrebno je sabiti zemlju, a zatim pažljivo zalivati sadnice. Nakon malo vremena primetićete prve listove koji su se pojavili na vašoj sadnici.
Uzgoj u saksijama i kontejnerima
Ako se ipak odlučite da posadite žir u teglu ili saksiju, sadnju obavite na proleće, a tokom zime žireve ostavite u stanju mirovanja (hibernacije). Hibernacija je postupak u kom žir stavite u posudu koja je napunjena piljevinom, mahovinom ili korom drveta. Važno je da posuda bude dobro zatvorena. Posudu sa žirom potrebno je držati na temperaturi od 0°C, a u saksiju možete staviti mešavinu šumskog tla i supstrata za uzhoj sadnica. Držite seme u posuditi 60 dana pre klijanja i redovno ga prskajte. Podloga mora biti blago vlažna. Kada primetite prve korenčiće, to znači da je vreme za sadnju.
Kada biljka dosegne visinu do 15 cm i bude imala barem 5 jakih, zdravih listova, vreme je za sadnju na stalno mesto na otvoreno. Mesto na otvorenom tlu, a koje je odabrano za sadnju mora biti humusno i ne suviše suvo. Sadnju obavite na dubinu kao što je bilo u posudi. Da biste zaštitili mesto sadnje od isušivanja preporučuje se oko sadnice staviti piljevinu ili malč.
Temperatura
Skoro sve vrste hrastova dobro podnose niže temperature, ali sadnice belog hrasta i močvarnog hrasta često umiru zbog prolećnih mrazeva. Sve se ovo mora uzeti u obzir prilikom kupovine mladog stabla. Plodna tla, sa što više sunčeve svetlosti, prostor - to su glavni uslovi koji su potrebni za uzgoj hrasta.
Zemljište
Sve vrste hrasta, i pored nekih spoljnih razlika, mogu rasti pod određenim uslovima. Mnogi od njih ne vole podnosesenku, već više osunčana područja. Samo kameni hrast može rasti u senci drugih stabala. Važno je znati da korenski sistem i kruna hrasta mogu dostići ogromne veličine, uništavajući čak i obližnje zgrade, trotoare ili betonske staze. Snaga korena može oštetiti temelje kuće. Stoga, prilikom planiranja sadnje drveća, obavezno to uzmite u obzir.
Pogodno je tlo sa normalnim nivoom kiselosti jer je kiselo tlo za njih opasno. Zbog toga hrast ne može biti u blizini crnogoričnog drveća, a zemlja prekrivena iglicama neće moći da obezbedi dovoljno vlage i hranjivih sastojaka listopadnom drveću.
Uzgoj hrasta
Uzgoj hrasta nije jednostavan proces i traje više godina. Čudljiva je biljka stoga je potrebno pažljivo odabrati biljke uz koje će rasti i način zalivanja prilagoditi kišnim danima.
Slaganje kultura
Tokom leta hrastovima je potrebna minimalna količina vlage. Kako bi se sprečila pojava gljivica, gredice sa cvećem i ostalim kulturama ne smeju biti postavljene ispod ovih stabala. Hrast je prilično ćudljiva biljka. On nije u stanju da se izbori sa svim predstavnicima flore.
Pre svega, tokom leta ispod hrastova se ne možete saditi biljke kojima je potrebno zalivanje i đubrivo. Nekoliko predstavnika flore koji se mogu slagati sa hrastom drvetom i ne naštetiti mu su jelenja trava, kalifornijski iris, koralni zvončići, divlji jorgovan, azaleja, ruža stablašica i manzanita.
Ostale biljke ne preporučuje se saditi preblizu hrastu. Ako nešto i odlučite da posadite, savetuje se udaljenost od oko 2-4 metra od debla stabla. Bolje je da se druge biljke nalaze što dalje od korena hrasta kako ne bi bile izložene štetnim uticajima.
Zalivanje
Sadnice hrasta hrasta je potrebno redovno zalivati i blagovremeno uklanjati korov. Za mlade biljke prvih 4 - 5 dana potrebno je obezbeđivati redovno obilno zalivanje. Zatim se stopa navodnjavanja prilagođava u skladu sa kišnim intervalima. Zalivanje u sušnom periodu je posebno važno.
Zalivanje prestaje u jesen, 1,5 - 2 meseca pre masovnog opadanja listova, tako da se biljka može pripremiti za zimu. Nakon zalivanja i uoči zime, krug stabla treba da bude zatrpan tresetom, drvenom strugotinom ili košenom travom u sloju od oko 7 - 10 cm.
Đubrenje
U drugoj godini nakon sadnje sadnica hrasta možete početi sa đubrenjem. U proleće se preporučuje upotreba mineralnih azota (na primer, amonijum nitrata) ili organskih đubriva (kravlje stajsko đubrivo ili urea).
U ranu jesen možete dodati kompleksno đubrivo u tlo. Prilikom sadnje sadnica - biljaka velike veličine, biostimulansi se dodaju u tlo kako bi se prevazišao "stres" biljke koji doživljavaju tokom presađivanja.
Razmnožavanje
Razmnožavanje hrasta vrši se semenom ili mladim reznicama. Vegetativnom metodom razmnožavanja (reznicama), godišnji izdanci se ukorene za oko 80%, dvogodišnji za 40-60%. Najčešće se koristi metoda razmnožavanja pomoću žira. Sadnja žira vrši se u jesen ili u proleće. U sušnu jesen, mesto sadnje mora se stalno vlažiti. Proces razmnožavanja i sadnje reznicama, žirom i semenom pogledajte pod podnaslovom Sadnja.
Održavanje i nega
Prve dve godine sadnice treba redovito zalivati, a tek nakon druge godine može se pristupiti đubrenju. Takođe je veoma bitno godišnje orezivanje i uklanjanje suvih izdanaka kako bi se pospešio brži rast stabla.
Rezidba i oblikovanje
Kao i bilo koje drugo drvo, hrastu je potrebna godišnje sanitarno orezivanje - uklanjanje suvih, bolesnih ili oštećenih izdanaka. Izdanci koji rastu unutar krošnje takođe se seku, a orezivanje, namenjeno formiranju krošnje drveta, vrši se u rano proleće, pre nego što započne protok soka biljke.
Ako morate ili hoćete da ograničite rast krošnje, možete orezati glavni izdanak. Ovaj postupak se sprovodi svake dve, tri godine.
Berba plodova hrasta
Žirove treba sakupljati u oktobru, kada su već pali na zemlju i kada je suvo vreme. Moraju da budu celi, krupni, teški, i smeđe boje. Dobro će se sačuvati samo oni koji nisu proklijali. Nakon sakupljanja, prosušite ih na sobnoj temperaturi, a zatim ostavite na papiru ili parčetu tkanine nedelju dana, a nakon toga ih sklonite na neko hladnije mesto (frižider, podrum).
Dobar žir je iste boje i iznutra i spolja, na njemu nema povreda, pukotina i pleseni ili gljivica. U zavisnosti za šta vam treba, možete uzeti par komada i prepoloviti, pa ako u unutrašnjosti žira primetite nešto slično smeđem brašnu ili larvu, odustanite od sakupljanja takvog žira.
Skladištenje
Ovo je važan korak jer jesenji žirovi lako mogu da se osuše ili istrunu. Žir u prirodi prolazi stratifikaciju (prirodni san + "otvrdnjavanje" mrazom), bez koje će sadnice biti slabe i nesposobne za dobar rast. Zbog toga je važno da ih čuvate na hladnom, ali vlažnom mestu (podrum, frižider, balkon) nekoliko meseci (dok se ne pojavi vrhunski koren) na temperaturi od oko 0°C i da tek onda ih nastavljate saditi. Skladištenje žira je potrebno dok se stratifikacija ne izvrši na tamnom i hladnom mestu, ali ne previše vlažnom i ne previše suvom.
Bolesti
Najčešće hrast može biti pogođen infektivnim gljivicama koje dovode do pojave praškaste plesni, nekroze te pepelnicom
Praškasta plesan
Praškasta plesan je pojava uzrokovana infektivnom gljivicom uz koje lišće stabla pridobija belkastu nijasnu. Odraslo drvo može samo savršeno da se izbori sa gljivicom, dok mlade sadnice moraju biti tretirane sistemskim fungicidima.
Preporučene mere zaštite: 1% rastvor bakar-sulfata, sumporna suspenzija ili 0,8% rastvor Fundazola. Može se sprovesti i dodatni tretman fungicidima kako bi se sprečila pojava ove bolesti.
Nekroza
Hrastovi takođe mogu biti pogođeni gljivicama koje izazivaju nekrozu. Kada grane odumru, uklanjaju se, a preseci se tretiraju bakrenim sulfatom i prekrivaju baštenskim krečom.
Pepelnica
Pepelnica može da prouzrokuje ozbiljan oštećenja lista i izmeni njihov izgled. Ona zahvata mlado lišće i meke izdanke, naročito posle sekundarnog letnjeg olistavanja. Javlja se od početka maja pa do kraja vegetacije.
Simptomi su male cimetaste pege i ceo list pokriven slojem epifitne poele micelije na kojoj se obrazuju oidije (konidije u lancima). Pri jačem napadu lišće se skuplja, potom opada.
Faktori koji utiču na razvoj pepelnica su konidije ove gljive koji najbolje klijaju na temperaturi 20-30Co i kada je relativna vlaga 76-96%. UV svetlost, na većim nadmorskim visinama i gasne sumporne komponente mogu znatno redukovati zaraze. Ozbiljnost infekcije zavisi od vremenskih uslova svake godine, a optimalna sredina za razvoj ove bolesti su kišovita leta sa visokim stepenom vlažnosti.
Preporučene mere zaštite su fungicidi - tretiranje sadnica sumpornim fungicidom pkaratan, karatan, benomil. Čim se pojave prvi simptomi i da se ponovi nekoliko puta u toku vegetacije.
Štetočine
Mladim izdancima je između ostalog potrebna mehanička zaštita od životinja. Ako se na parceli nalaze zečevi, glodari ili jeleni, sadnicu je potrebno zaštititi malom rešetkom. Da bi se biljka zaštitila od zeca i lisnih uši mogu se koristiti pesticidi koje možete kupiti u bilo kojoj prodavnici za te potrebe, a koji uništavaju štetočine i apsolutno su bezopasni za biljke i ljude.
Gusenice
Mnoge vrste se hrane hrastovim lišćem. Neke gusenice pojedu ceo list, druge ne jedu lisne žile, dok treće pak prave sklonište od uvijenih listova. Težak oblik defolijacije može dovesti do napada sekundarnih štetočina i patogena.
Strižibuba
Strižibuba doseže veličinu i do 50 mm i veoma je rasprostranjena u celoj Evropi te se nalazi se u svim hrastovim šumama. Larve tokom svog razvoja izgrizu hodnik dužine do jednog metra, čiji su zidovi crni od gljivica. U početku je taj hodnik uzak i plitak, ali tokom daljeg razvoja larve prodiru do srži i dostižu debljinu palca. Hodnici budu ispunjeni crvotočinama, a na kraju svog razvoja larva se približava obodu drveta gde izgriza kratak kukasti hodnik.
Najčešće napada hrast, a više voli stabla većih dimenzija na kojima se razvija u donjem najvrednijem delu stabla. Zbog toga, pored fizioloških oštećenja, ova štetočina uzrokuje i veliku tehničku štetu. Mere uključuju pravovremenu seču zaraženih stabala (pre pojave imagoa).
Upotreba hrasta
Osim žireva i drugi delovi različitih vrsta hrastova sadrže znatnu količinu tanina, pa se od davnina upotrebljavaju za štavljenje kože. Кora hrasta kitnjaka ili lužnjaka (lat. Cortex Quercus) se koristi u medicini kao sredstvo za stezanje, ispiranje i zaustavljanje krvarenja. Po potrebi se može upotrebiti i kao protivotvor kod trovanja teškim metalima. Prikuplja se u rano proleće, tj pre olistavanja ili u jesen, po opadanju lista, i to samo sasvim glatka kora i kora sa mladih stabljika, letorasta ili grana.
Hrast je elegantno i izdržljivo drvo kojim možete ukrasiti prostranu teritoriju i stvoriti dodatnu gustu senu. Takođe, sem više navedenog, neke vrste hrasta, kao što je, na primer, kameni hrast, "daju" jestive žirove. Od njih je moguće pripremiti i aromatičnu kafu. Hrast u bašti je dodatna prilika za uzgoj veoma skupih gljiva ispod njih, a konkretno, tartufa. Poznato je da tartufi rastu u simbiozi sa ovim džinovskim drvetom.
Hrastov žir se izdavna koristio za ishranu stoke, a pogotovo svinja. Danas je ovakva vrsta ishrane naročito popularna u organskoj poljoprivredi.
U Srbiji je posebno je cenjeno drvo kitnjaka, lužnjaka i sladuna, dok se drvo cera zbog velike toplotne moći, veoma ceni kao ogrevno drvo.
U građevinarstvu
Drvo hrasta zbog svojih esetskih i mehaničkih svojstava i trajnosti, ima veoma široku primenu i koristi se u oblom stanju ili kao rezana građa i furnir. U oblom stanju se koristi kao rudničko drvo i za proizvodnju železničkih pragova. Rezana građa hrasta se naširoko primenjuje u građevinarstvu i i proizvodnji nameštaja i građevinske stolarije. Najcenjeniji proizvodi nameštaja izrađuju se od hrastovine i imaju posebnu vrednost. Hrastovina se lepo rezbari, te se koristi i za umetničko izražavanje. Mnogobrojni ikonostasi ili freske izrađeni su od ovog ili na ovom drvetu.
U medicini
Poznato je da kafa od žira ublažava depresiju, popravlja krvnu sliku i povoljno utiče na rad štitne žlezde, reguliše menstrualne cikluse, stabilizuje pritisak, masnoće u krvi, povoljno utiče na probavu, rad creva i pomaže u slučaju problema sa hemoroidima.
Minerali koji se sadrže u žiru podižu životnu energiju, greju organizam, povoljno utiču na disanje i rad srca.
Žir sadrži dosta aktivnih materija koje za sada nisu dovoljno iskorišćene u farmaceutskoj industriji, a najvažnije od njih su velike količine gvožđa, bakra, fosfora i kalijuma, a ima u njemu i proteina, masti i ugljenih hidrata.
Hrast u kulinarstvu
Hrastov žir se upotrebljavao u ljudskoj ishrani izdavnina. Dokazano je da su žirovi lužnjaka i kitnjaka korišćeni u ishrani još u neolitu. U delima Plinija još uvek se ceni žir ispečen u pepelu.
Žir se često koristio u ishrani sve do kraja 19. veka, pogotovo u siromašnim sredinama. Pravilo se brašno i ukusan hleb. Pošto kora žira sadrži gorke materije, prvo se peče na 150°C dok ne otpadne, ili se kuva. Hleb od žira nikada nije pravljen radi zdravstvene dobrobiti, već je narod tome pribegavao u ratnim i gladnim godinama kada nije bilo dovoljno hrane, dok recimo sam plod hrasta - žir - i danas peku čobani i seljaci, kao što u gradovima peku kestenje. Pastiri su ga stavljali u žar i vreli pepeo i čekali da napukne, baš kao i pitomi kesten.
Plod mnogih vrsta hrastova je bogat skrobom, šećerom, belančevinama, kao i mastima, smolom i taninom. Jestivost žirova zavisi od sadržaja tanina u njima. Veliki sadržaj tanina pridaje plodovima gorak ukus i ograničava njihovu upotrebu u ljudskoj ishrani. Vrste hrastova koje se najčešće mogu sresti u našim šumama imaju žirove sa malo tanina, a dosta skroba.
Gorak ukus može se ublažiti pečenjem ili kuvanjem u ključaloj vodi. Žir se i danas koriste u ishrani kod pobornika prirodne ishrane, a takođe može da se koristi pečeni žir poput pitomog kestena, kao pire, samleven u brašno, ali i kao dodatak hlebu ili pržen i mleven kao zamena za kafu.
U Nemačkoj je i danas poznat izraz "žirova kafa" (Eichelkaffe).
Istorija
Hrast je jedno od najveličanstvenijih i najimpresivnijih dugovječnih stabala. Stari Rimljani su vekovne hrastove svrstavali u svetsko čudo. Među slovenskim narodima hrast je simbolizovao jedno od glavnih stabala svemira, tzv "svetsko drvo", model odnosa univerzuma sa čovekom. Stari Grci su hrast smatrali simbolom dugog života.
Hrast je omiljena biljka i mnogih pesnika i kompozitora.
Drvo hrasta Virginije veoma je izdržljivo i ne gubi svoja svojstva čak ni u vodi, pa su se često u istoriji radili brodovi od drveta ove vrste hrasta jer su bili u stanju da odraze čak i topovske kugle sa svojih strana.
Zanimljivosti
Hrast se nalazi na grbovima i zastavama mnogih država i gradova sveta.
Кod Slovena je hrast bio sveto drvo boga groma Peruna. Кod srpskog naroda hrastovi su smatrani demonskim drvećem, a ujedno i zaštitom od demona. Drevni hrastovi redovno su bili zapisi i u njihovu koru je urezivan krst. Takvo drveće se nije smelo seći, a ni njihovo opalo suvo granje se nije smelo sakupljati i koristiti za ogrev.
Danas se hrastove grane koriste za badnjake. Često se kod crkava i manastira mogu naći stara hrastova stabla.
Nekada ranije su se pod hrastovim stablom vršila suđenja, održavali su se različiti zborovi i drugi skupovi, koji su bili važni za lokalnu zajednicu.
Jedna od zanimljivosti je da u Francuskoj rastu ogromna stabla hrasta stara dva veka, u šupljini kojih je napravljena soba za posetioce.
Кako je žir plod svetog drveta, hrasta i za njega su vezana različita praznoverja iz kojih su se izrodila verovanja. Tako, na primer, žir je trebalo nositi uvek sa sobom kao zaštitu od bolesti ili amajliju za dobru sreću. Postoji verovanje da čuvanje nekoliko žireva u kući štiti od munje, a u Britaniji stara tradicija kaže da žena koja uvek nosi žir, može zauvek da ostane mlada.
Foto: Mabel Amber / Pixabay
Ostavite odgovor