Bugenvilija

Bugenvilija (lat. Bougainvillea spectabilis Willd.) je listopadna biljka koja pripada familiji noćurki (Nyctaginaceae). Ima drvenasto stablo i ponaša se kao penjačica, ali se može gajiti i u obliku grma. Vodi poreklo iz Brazila, koji i danas vodi u njenom uzgoju, a vremenom je donešena u sve krajeve sveta. Često se gaji u mediteranskim baštama, ali moguć je njen uzgoj i u umerenoj kontinentalnoj klimi.

Može dostići visinu od 5 - 12 m, a neke čak i do 25 m. Stablo je drvenasto, a koliko će biti dugo, zavisi od mesta na kome raste. Iznad pupoljaka na stablu, smešteno je trnje. Listovi su dlakavi, ravnih ivica, tamnozeleni, veliki do 10 cm. Raspored na stablu im je spiralan, jednostavni su i eliptični.

Cvetovi su sitni, žute boje, a ono što čini biljku posebnom su veliki pricvetni listovi, uglavnom tamnoružičaste, ili ljubičaste boje. Takođe postoje sorte sa belim, žutim, narandžastim i crvenim cvetovima.

Bugenvilija kakva se danas gaji, nastala je ukrštanjem tri vrste, koje vode poreklo iz Južne Amerike. Danas je poznato preko 300 vrsta bugenvilije. Brojni su hibridi različitih boja, kojima je teško utvrditi poreklo, jer su rezultat mnogih ukrštanja među vrstama.

Bugenvilija je popularna biljka za gajenje, jer cveta od aprila, do kasne jeseni (novembar). Redovnim orezivanjem se obezbeđuje njen dug period cvetanja. Ako se ne orezuje, cveta kraće, od aprila do juna. Svoj puni cvat dostiže sa četiri do pet godina starosti.

Latinski naziv biljke vodi poreklo od imena francuskog moreplovca de Bougainvillea, koji je doneo bugenviliju u Evropu iz Brazila. Od 18. veka ova biljka se gaji u evropskim primorskim gradovima.

Vrsta je dobila naziv po reči spectabilis - atraktivan, privlačan. Na drugim jezicima nosi sledeće nazive - great bougeinvillea (engleski), tres - marias (francuski), ceboleiro (portugalski), bugenvilovka (slovenački), casarina, primavera.

Vrste bugenvilija

Vrste bugenvilije se razlikuju između ostalog i po obliku listova. Izduženiji listovi ukazuju na biljke koje cvetaju u prolećnim mesecima. U oblasti Mediterana, najčešće se reču bugenvilije sa ružičastim cvetom, kojima je potrebno puno toplote i svetlosti.

U daljem tekstu donosimo vrste koje se najčešće gaje na području Mediterana.

Bougainvillea spectabilis

Ova vrsta ima velike brakteja, jajolikog oblika, crvene, ljubičaste ili ružičaste. Listovi su ovalnog oblika, na naličju dlakavi, a dlačicama je prekriveno i stablo. Ima veliko trnje koje je za ovu vrstu karakteristično. Cvetovi su krem boje.

Bougainvillea glabra

Ova vrsta ima ljubičaste brakteje, trouglastog oblika, mada postoje i ružičaste i bele varijante. Listovi su eliptični i nemaju dlačice. Ima relativno tanke grane, sa tankim i kratkim trnovima, koji su na vrhu zakrivljeni. Cvetovi su beli ili krem. Ako se orezuje, može da cveta više puta godišnje, a najviše joj odgovara gajenje u saksijama.

Bougainvillea peruviana

Ova vrsta ima brakteje koje mogu biti ružičaste, ljubičaste ili crvene, zaobljenog oblika. Cvetovi su žuti. Stablo ima zelenu koru, a trnje je kratko i uspravno. Zimzelena je penjačica, može cvetati i nekoliko puta godišnje, ako se pravilno orezuje.

Sadnja bugenvilije

Na Mediteranu se bugenvilija najčešće gaji kao baštenska biljka, kao penjačica ili u obliku grma ili živice. U kontinentalnim krajevima se najčešće gaji u saksijama.

Vreme sadnje

Bugenviliju je najbolje saditi u proleće ili ranu jesen. Sadnja u jesen se preporučuje ako se biljka gaji iz sadnica, jer ima dovoljno vremena do početka zime da se dobro ukoreni, dok su povoljni vremenski uslovi.

Sadnja iz semena

Sadnja iz semena nije tako čest način razmnožavanja, ali se ipak primenjuje ponekad. Bugenviliju u jesen formira plod - mahunu u kojoj se nalaze semenke. Mahune se beru i dobro osuše, jer su semenke veoma sitne. Sadnja semena se može obaviti bilo kada, dok su temperaturni uslovi povoljni, a do klijanja može proći mesec dana, pa i više.

Sadnja sadnice

Sadnja iz sadnica ili reznica je najčešći i najjednostavniji način razmnožavanja bugenvilije. Može se obaviti bilo kada u toku godine. Kvalitetna sadnica je ona koja je dužine 10 - 13 cm i na sebi ima 4 - 6 čvorova. Ovi čvorovi predstavljaju mrlje na grani i iz njih niču nove grane, ili sadrže pupoljke koji će uskoro nići. Sa sadnice je potrebno odstraniti sve listove i zatim se uspravno zabada u supstrat koji je mešavina treseta i perlita. Da bi se sadnice uspešno primile, zemlja mora biti veoma topla. Nakon što se posadi, povremeno se zaliva. Da bi se ukorenila i počela da raste, potrebno joj je nekoliko meseci.

Uzgoj u bašti

Bugenvilija se na otvorenom sadi u proleće, ili rano u leto, kako bi se dobro ukorenila, pre dolaska hladnijeg vremena. Treba izbegavati sadnju u udolinama, gde bi moglo doći do nakupljanja vode. Treba joj obezbediti dovoljno prostora, i bar 5 - 6 sati sunčeve svetlosti dnevno. Ukoliko nema dovoljno sunca, slabije će cvetati i formirati listove. Za vreme vrućih letnjih dana, prija joj da bude u senci tokom popodnevnih časova.

Koren bugenvilije je veoma osetljiv i vlaknast, pa se prilikom sadnje mora strogo voditi računa da se ne ošteti. Treba izbegavati dodirivanje korena, otresanje zemlje sa njega i rastresanje. Rupa za sadnju mora biti dovoljno velika da korenje ne bude previše zbijeno i to će joj omogućiti lakše ukorenjavanje. Nakon sadnje se zalije umerenom količinom vode.

Uzgoj u stakleniku

U stakleniku se bugenvilija uzgaja isključivo za proizvodnju sadnica, uz stalno prećenje svih faktora koji će uticati na razvoj korenovog sistema i biljke u celini.

Uzgoj u saksijama

Bugenviliji odgovara gajenje u relativno maloj saksiji, gde je rast korena ograničen. Kada korenje počne da proviruje, biljka se presađuje u samo malo veću saksiju. Koristi se običan supstrat za saksijsko cveće, bez velikog udela treseta i mahovine. Treset zadržava vlagu i ako ga ima previše, može doći do truljenja korena. Saksije u kojima se gaji bugenvilija mora imati bar jednu rupu za drenažu, a poželjno je i više. Odmah prilikom sadnje treba postaviti i oslonac za rast, jer ako se postavlja kasnije može oštetiti korenov sistem.

Gajenje u saksiji je najbolji način gajenja u kontinentalnim krajevima, jer ne može da preživi niske zimske temperature. Za gajenje u saksijama u oblastima kontinentalne klime odgovaraju otpornije sorte koje imaju ljubičasto-ružičaste cvetove - Bugenvilija Sandersiana, ili Bugenvilija Glabra Alexandra.

Pre prvog mraza mora se uneti u zatvoren prostor, kako bi se zaštitila od nepovoljnih uticaja spoljašnje sredine. Bira se mesto na kom ima dosta svetlosti, a temperature su nešto niže, 8 - 15°C, i proređuje se zalivanje. Zaliva se samo da se koren ne bi sasvim osušio, dovoljno je jednom u mesec dana.

U toku zime biljka gubi veći broj listova, ali to joj neće smetati da na proleće normalno nastavi da raste. Kada temperatura počne da raste, tokom proleća, biljka se iznosi napolje, obavlja se orezivanje i đubrenje kombinovanim đubrivom. Od tog trenutka je potrebno i češće je zalilvati.

Zemljište

Zemlja u koju se sade bugenvilije mora biti rastresita. Takođe, mora imati dobru drenažu i nižu pH vrednost, oko 5,5 - 6. Najviše joj odgovara gajenje uz morsku obalu, jer dobro podnosi slana i suva zemljišta.

Klima

Da bi pravilno rasla i razvijala se, bugenviliji je potrebno dosta toplote i sunca, ali može da uspeva i na mestima koja su u polusenci. Najbolja mesta za sadnju su ona koja su polovinu dana osunčana, a polovinu dana u senci.

Vetar joj može ozbiljno naštetiti lomljenjem, pa je važno dobro je zaštititi.

Dobro uspeva i na jako visokim temperaturama, pa i onim preko 37°C. Optimalne temperature u toku dana iznose od 24 - 35°C, a noćne ne bi smele biti niže od 10°C. Postoje hibiridi bugenvilije koji podnose i niže temperature vazduha.

Gajeni oblici

Bugenvilija se gaji kao penjačica, grm, ili stablo.

Penjačica

Ako se bugenvilija gaji u toplijim predelima, može joj se postaviti oslonac uz koji će se penjati uz zidove, ograde ili posebne konstrukcije. Tada raste kao penjačica. Ako joj se ne postavi oslonac, takođe može uspešno da se razvija, tako što će se širiti po zemlji.

Stablo

Biljlka bugenvilije može da se udalji najmanje 30 cm i u tom slučaju razvija snažno i debelo stablo kome treba mnogo mesta da bi raslo.

Uz to, treba je posaditi u zemlju na dubinu koja je veća od dubine na kojoj je rasla u saksiji. Optimalna dubina sadnje je 10 - 15 cm veća od one koju je imala u saksiji. Na ovaj način će imati bolje uslove rasta na otvorenom. Bolje će se razviti i biti otpornija na hladne vetrove i niže temperature vazduha, zbog kojih biljka najčešće propada.

Grm

Bugenvilija se može gajiti i kao grm. U tom slučaju joj ne treba oslonac da bi rasla, ali je potrebno redovno je orezivati.

Uzgoj bugenvilije

U kontinentalnim uslovima, najbolje je bugenviliju gajiti u saksiji, kako bi je bilo moguće uneti u zatvoren prostor u toku zime. Na Mediteranu se može uspešno gajiti u baštama.

Plodored

Bugenvilija se može gajiti u kombinaciji sa višegodišnjim cvetnicama. Uz ljubičaste sorte, najbolje idu biljke žutih cvetova kao što su rudbekija i bela rada. Narandžasta i ružičasta bugenvilija se slaže sa biljkama plavih cvetova, kao što su žalfija ili rudbekija. Žute sorte bugenvilije mogu se gajiti sa ljubičastim biljkama - ljubičicama i afričkim ljiljanima.

Dobri susedi za bugenviliju su nana, koja traži nešto više vlage, ali odbija štetočine, kao i višegodišnje i jednogodišnje biljke koje rastu u senci, koju će im bugenvilija pružiti - kamelija i fuksija.

Zalivanje

Bugenvilija dobro podnosi sušu, ali da bi se pravilno razvijala i bolje cvetala, potrebno joj je dovoljno vode. Naročito velike potrebe za vodom ima u fazi cvetanja. Najbolje ju je zalivati ujutro. Između dva zalivanja, zemljište ili supstrat treba u potpunosti da se isuše. U suprotnom, česta zalivanja mogu dovesti do truljenja korena.

U fazi mirovanja tokom zime, takođe je potrebno smanjiti količinu vode.

Đubrenje

Bugenvilija se mora redovno đubriti, kako bi se obezbedio pravilan rast biljke. Đubrenje se vrši univerzalnim đubrivima, optimalno je jednom mesečno, a tokom proleća i leta i češće.

Razmnožavanje

Bugenvilija se razmnožava na dva načina - semenom, ili reznicama, koje  su duge 10 - 15 cm, u proleće. Pre sadnje se tretiraju rastvorom hormona za ukorenjavanje, a nakon togase sade u vlažni supstrat - mešavinu zemlje i perlita, kakav je uglavnom sadržaj supstrata za saksijske biljke. Razmnožavanje reznicama je najbolji način sadnje bugenvilije. Nakon sadnje je treba držati na 23°C, na jačem difuznom svetlu, kako bi što bolje razvila korenov sistem. U optimalnim uslovima, korenovi se razvijaju za oko 8 nedelja.

Razmnožavanje putem semena je prilično retko, mada je moguće izvesti ga. Bugenvilija u jesen formira plod u vidu mahuna. Mahune se beru i suše, a semenke unutar njih su vrlo sitne. Seme se sadi bilo kada u toku godine, dogod je temperatura dovoljno visoka. Period klijanja je dugačak, može potrajati i preko mesec dana.

Moguće je razmnožavanje i položnicama u proleće ili rano u jesen, a osim toga i poludrvenastim reznicama u toku leta.

Još jedan način razmnožavanja je taj da se grana sadi direktno u zemljište. Bira se duža grana za sadnju. Ovako posađena, biljka će se ukoreniti za godinu dana. Grana koja se proteže od stabla do korena se odseca, i tako se dobijaju dve biljke koje se mogu zasebno posaditi.

Održavanje i nega

Bugenvilija je biljka koja raste brzo, pa joj je iz tog razloga potrebna odgovarajuća nega i održavanje. Održavanje je jednostavno i podrazumeva orezivanje biljaka.

Održavanje sadnice

U mediteranskim krajevima listovi ostaju zeleni tokom cele godine, dok u kontinentalnim oblastima sa hladnijim zimama, opadaju listovi i cvetovi. Mlade biljke treba zaštiti i u uslovima mediteranske klime tokom zime, da ih niže temperature ne bi oštetile.

Tokom leta, biljci je potrebno dosta zalivanja, jer teško uspeva ako je zemlja oko korena suva. O ovome naročito treba voditi računa ako se gaji u saksiji. Neophodno je kontrolisati vlažnost zemlje, jer ako je suva, može doći do opadanja listova i cvetova.

Orezivanje

Bugenviliju je potrebno redovno orezivati, jer stare grane mogu oštetiti biljku. Ako se međusobno prepletu i zapetljaju, lakše dolazi do napada bolesti i štetočina.

Orezivanje bugenvilije se vrši posle svakog cvetanja. Na ovaj način se omogućava da cveta stalno, do početka zime. Novi izdanci se redovno skraćuju. Jednom godišnje se obavlja ozbiljnije orezivanje, da bi se održao osnovni oblik i podstakli rast i cvetanje biljke.

Prilikom orezivanja preporučljivo je nositi zaštitne rukavice, zbog trnja. Takođe, mora se voditi računa o karakteristikama vrste, od kojih zavisi vreme i način orezivanja. Ako se ne orezuju, biljke neće moći da dostignu puni cvat.

U mediteranskim oblastima se najviše gaji bugenvilija koja ima bujne i ružičaste cvetove - Bougainvillea glabra Formosa. Orezivanje je slično kao kod vinove loze. Pre početka vegetacije, biljka se oblikuje tako da se ostave samo njene glavne grane. Moraju se ukloniti svi izdanci koji su iznikli uz glavno stablo, jer oni oduzimaju biljci vodu i hranljive materije.

Ostavljaju se grane koje u proleće formiraju krošnju i na kojima će se u leto razviti cvetovi. Ova vrsta bugenvilije uvek daje cvet na jednogodišnjim izdancima.

Tokom februara se biljka orezuje na dve trećine rasta, odstranjuju se grane koje nisu poželjne, naročito bolesne i stare i one koje sprečavaju pravilan rast. Orezuje se tako da se ostave grane koje formiraju biljku, a grane koje izbijaju sa strana se skraćuju na 3 - 4 pupoljka.

Neke druge vrste cvetaju u proleće i cvetove daju dvogodišnji izdanci. Ovakve sorte se orezuju leti, odnosno nakon prolećnog cvetanja.

Presađivanje

Za razliku od većine biljaka kojima ne odgovara rast u tesnim saksijama, bugenvilija može da podnese ovakav rast. Dešava se i da intenzivnije cveta u saksijama. Kada se primeti da je korenje počelo da proviruje na dnu saksije, mora se presaditi u veću saksiju. Presađivanje treba obaviti od novembra do marta.

Supstrat za gajenje bugenvilije treba u sebi da sadrži dosta treseta, ali mora se voditi računa da ga ne bude previše, jer tada supstrat zadržava vlagu oko korenovog sistema, što za posledicu može imati truljenje korena. Dobro je na dno saksije staviti malo stiropora.

Obavezno je da saksija na svom dnu ima otvore, da bi višak vode mogao da ističe iz nje.

Berba

Berba bugenvilije se obavlja samo kada se sakuplja seme za razmnožavanje. Seme je sitno i nalazi se u mahuni koja je smeštena u središtu cvetova. Pre nego što se seme izvadi, neophodno je osušiti mahunu.

Skladištenje

Bugenvilija se veoma retko skladišti, i to se ostavljaju samo cvetovi, koji se mogu upotrebiti za ukrašavanje torti, sušenje i razne dekoracije.

Mnogo je bitnije voditi računa o čuvanju biljke tokom zimskih meseci. Bugenvilija će preživeti lagani mraz, ali duboko smrzavanje će dovesti do odumiranja korena. U oblastima sa hladnim zimama, gde se zemljište smrzava, bugenvilija se gaji u saksijama, koje se zimi premeštaju u zatvoreni prostor, gde biljka miruje. Na proleće, kada temperature dovoljno porastu, iznosi se na otvoreno i počinje vegetaciju.

Bolesti

Bugenviliju bolesti napadaju veoma retko, i preporučuje se tretiranje ekološkim sredstvima u početku. Ako se koriste hemijska sredstva, pored štetočina, ubijaju se i njihovi prirodni neprijatelji. Na bugenviliji se najčešće javljaju truljenje korena, lisne pege i gljivična i bakterijska pegavost lišća.

Gljivične i bakterijske pegavosti lišća

U početku se mogu primetiti sitne crveno-smeđe fleke, koje se uglavnom pojavljuju na mladom lišću i imaju izgled rđe. Ove mrlje se povećavaju, a zahvaćeno područje odumire. Bolest se sporije razvija u sušnim uslovima. Nekrotične lezije su u sredini tamnosmeđe, a rub im je crveno-smeđe boje. Ivice listova vremenom postaju hrapave, jer odumiruće tkivo postaje suvo. Bolest brzo napreduje u uslovima obilnih padavina i velike relativne vlažnosti vazduha, često su crne i javljaju se na lisnim žilama. Zahvaćeni listovi postaju naborani i zaostaju u rastu. Kada bolest uzme maha, dolazi do opadanja listova.

Opadanje listova

Listovi opadaju u uslovima niskih temperatura, premalo svetlosti, previše zalivanja, ili premalo zalivanja. Neophodno je kontrolisati uslove rasta i odrediti šta tačno izaziva opadanje listova, pa po tome delovati.

Lisne pege

Žute pege na starijim listovima, često se javljaju kao znak manjka magnezijuma, naročito kod sorti sa žutim cvetovima, ili zbog preteranog zalivanja. Takođe, uzrok može biti i nedostatak gvožđa, pa se preporučuje prihrana potpunim mešavinama mikronutrijenata.

Trulež korena

Kod biljaka koje se previše zalivaju, može doći do truljenja korena ili stabla. Ova bolest se može sprečiti proveravanjem vlažnosti zemljišta i pažljlivim zalivanjem, kao i tretiranjem biljaka fungicidima prilikom presađivanja na otvoreno.

Paukova grinja

Ovo je sitan insekt, veličine tačkice. Nastanjuju uglavnom poleđinu lista i žive u kolonijama. Na listovima proizvode svilenkastu mrežu, po čemu su i dobili ime i koja je jasan indikator njihove prisutnosti. One isisavaju biljne sokove i tako prouzrokuju štetu na biljkama. Listovi se kovrdžaju usled njihovog napada. Manji broj ovih štetočina uglavnom ne može ozbiljno naštetiti biljci, ali ako ih ima više i kada je moguće uočiti oštećenja koja naprave, mogu biti opasne za biljke.

Na početku se uočavaju svetle tačkice na lišću, a ponekad listovi dobijaju bronzanu boju. Ako se napad nastavi, listovi žute i opadaju. Listovi, grane i plodovi često mogu biti prekriveni svilenom mrežom. Posledice su uglavnom gore ako se biljka prekomerno zaliva. Lupom se može proveriti ima li ih na poleđini listova. Da biste bili sigurni da su u pitanju ovi insekti, otresite ih na list papira. Veoma brzo se kreću. Detektovanje štetočine je važno kako bi se biljka pravovremeno teretirala.

Štetočine

Bugenvilija je biljka koja je otporna na bolesti i štetočine, ali je ipak povremeno mogu napasti lisne vaši i gusenice. Tada je potrebno odstraniti oštećene delove biljaka, zajedno sa štetočinama, da se ne bi dalje širile. Ako je napad previše jak, koriste se hemijska sredstva za njihovo uništavanje. Ako nema dobru cirkulaciju vazduha, može doći do napada plesni. Ona se prepoznaje po belim mrljama koje prekrivaju listove.

Moljci i muve

Najčešće insekti koji napadaju bugenviliju pripadaju moljcima (Lepidoptera) i muvama (Diptera), mada se dešava da ih napadnu i ose. Ovo su različite vrste insekata, ali prouzrokuju veoma sličnu štetu na biljkama. Stadijum larvi svih insekata koje buše tunele kroz listove biljka nose zajednički naziv “rudari lista”. Svi oni izazivaju opadanje listova sa biljaka, što na kraju može izazvati uvenuće čitave biljke.

Puževi

Puževi se obično hrane sredinom lista, ali mogu napadati i ivice. Zbog ovoga list počinje da izgleda kao da je nazubljen. Najbolji način borbe protiv puževa je stavljanje ekoloških zamki, kao što su zamke od piva, palente, ljuski od jaja. Na ovaj način se može izbeći korišćenje hemijskih sredstava.

Upotreba bugenvilija

Bugenvilija se uglavnom sadi kao ukrasna biljka u dvorištima i u saksijama, ili se koristi za suzbijanje korova.

Cvetovi su jestivi, mada su dosta gorki. Od njih se spravlja čaj koji pomaže kod kašlj, razna pića i salate. U medicini još nema zvaničnu upotrebu, njena lekovita svojstva se još uvek istražuju.

Zanimljivosti

Bugenviliju je prvi opisao botaničar Philibert Commercon, koji je bio u pratnji admirala Louisa Antoinea de Bougainvillea, po kome je bugenvilija dobila ime. Prvi je objavio njen opis Antoine Laurent de Jussieu 1789. Prva žena koja je proučavala ovu biljku bila je Jeanne bare, koja je bila Commerconova pomoćnica i ljubavnica. Kako ženama nije bilo dozvoljeno da borave na brodu, ona se prerušila u muškarca i postala prva žena koja je oplovila svet.

Dvadeset godina kasnije, prvi put se pojavila u javnosti kao bugenvilija u Genera Plantarum. Rod je različito navođen, sve do 1930. kada je konačno upisan kao Bougainvillea u Index Kewensis. Bougainvillea spectabilis i Bougainvillea glabra su identifikovani kao posebne vrste tek osamdesetih godina dvadesetog veka.

Ove dve vrste su prve stigle u Evropu, krajem 19. veka. Brzo nakon toga, rasadnici u Britaniji i Francuskoj su počeli da ih izvoze u Australiju i ostale bivše kolonije. Nakon izvesnog vremena, ovom rodu je dodana i grimizna vrsta Kolumbije. Najpre je smatrano da je posebna vrsta i dobila je ime Bougainvillea Buttiana, po Evropljaninu koji ju je otkrio. Kasnije je utvrđeno da je ona zapravo prirodni hibrid sorti B. glabra i B. peruviana - autohtone ružičaste bugenvilije iz Perua. Uskoro je dokazano da su mnoge dotadašnje vrste zapravo prirodni hibridi.

Foto: Praglady/Pixabay