Fuksija

Fuksija (lat. Fuchsia x hybrida) je ukrasna višegodišnja biljka, koja pripada familiji vrbolikovki i najzastupljenija je u suptropskim oblastima Amerike, a obuhvata preko 840 vrsta. Neke od vrsta se smatraju autohtonima za našu zemlju. Ime je dobila po botaničaru Leonhartu Fuchsu koji se bavio otkrivanjem novih vrsta. Gaji se pre svega zbog svojih ukrasnih cvetova, ali kod nekih vrsta su i bobice jestive.

Fuksija je grmolika zeljasta biljka. Grmovi su relativno niski, rastu do visine od najviše 1 m, kod nekih vrsta izuzetno mogu narasti i do 4 m. Na Novom Zelandu postoji jedna zanimljiva vrsta koja stvara stabla i kao takva raste i do 15 m visine. Stablo fuksije je zeleno i nežno, a listovi kopljasti i nazubljeni, najčešće raspoređeni u obliku kruga. Biljka može biti zimzelena ili listopadna.

Cvetovi imaju oblik padajuće suze, na dužoj peteljci i veoma su dekorativni. Sastoje se od 4 veće latice i cvetne čašice odmanjih latica. Spoljašnje latice i čašica obično imaju različitu boju ili nijansu. Boje se kreću od tamnoljubičaste, ljubičaste, roze, bledoroze, bele, žute, a javljaju se i razne kombinacije ovih boja. Kod nas fuksija cveta od juna, a u pogodnijim uslovima cvet može opstati do oktobra. Plod je bobica crvenkaste, ljubičaste ili tamnoplave boje, i sadrži sitne semenke.

Većina fuksija vodi poreklo iz Južne Amerike, ali mogu se sresti i u Meksiku. Odatle su se neke vrste raširile na Novi Zeland i Tahiti, ali su tokom godina menjale svoje karakteristike. Najviše im odgovara tropska i suptropska klima, ali dobro podnose i umerenu kontinentalnu. Danas se gaje u čitavom svetu zbog svog atraktivnog cveta, kao sobna biljka ili ukras u baštama.

Vrste fuksija

Fuksija je danas vrlo tražena biljka, pa se stalno stvaraju novi hibridi, koji se uglavnom razlikuju po boji i obliku cvetova. U svetu postoji oko stotinu različitih vrsta fuksije. Neke vrste su zbog svojih specifičnih karakteristika, smeštene u različite razrede u klasifikaciji. Najviše hibrida vodi poreklo od nekoliko vrsta. U nastavku donosimo neke od najpoznatijih gajenih vrsta fuksije.

Fuchsia boliviana

Ova vrsta vodi poreklo iz Bolivije. Predstavlja zimzeleni grm, sa specifičnim dlakavim listovima i crvenim peteljkama. Cvetovi su u obliku trubice, dugi i viseći, grimiznocrveni i prijatnog mirisa. Cvetaju krajem leta, a plod im je jestiva bobica. Biljka se gaji u hladu i ne podnosi jako visoke temperature i direktno sunce.

Fuchsia campii

Ova vrsta vodi poreklo sa Anda i prilagođena je hladnijoj i vlažnoj klimi. Raste na nadmorskoj visini iznad 2.000 m. Zaštićena je biljna vrsta i sreće se samo u prirodi. Cvetovi su joj ružičasti, uski i viseći.

Fuchsia corymbiflora

Ova vrsta vodi poreklo sa Anda, grmolika je i raste do visine od 5 m. Specifični su njeni listovi, koji mogu biti veliki i do 15 cm. Cvetovi su viseći, dubački i imaju oblik trubice, uglavnom crvene boje. Ova vrsta je dobila ime po obliku koji cvetovi stvaraju, jer su glavicama složeni po stablu.

Fuchsia fulgens

Ova fuksija je tipična za Meksiko, sreće se u prirodi, ali se gaji i kao ukrasno drvo. Listovi su joj ovalni i dekorativni, a cvetovi uski i dugi, crveni sa zelenim vrhovima na laticama.

Fuchsia apetala

Ova vrsta fuksije često se ponaša kao penjačica, a gaji se za ukrašavanje zapuštenih delova bašte i kao zaštita od pogleda. Vodi poreklo iz Perua. Brzo raste, cvetovi su duguljastog oblika i na krajevima su žućkasti.

Fuchsia jimenezii

Ovo je česta vrsta fuksije na našim prostorima i uglavnom se gaji kao ukrasna biljka. Cvetovi nisu tako dugački, imaju jarkoružičastu boju i podsećaju na loptice pre nego što se otvore.

Fuchsia lycioides

Ova vrsta fuksije je specifična po svojoj stabljici koja starenjem biljke odrveni i raste kao stablo. Cveta veoma rano u proleće, pre nego što joj izrastu listovi. Visoka je i ide i do 6 m u visinu. Cvetovi su skupljeni u grozdaste cvasti, bledoružičaste boje.

Fuchsia triphylla

Ova sorta je jedna od najpoznatijih i najviše se uzgaja. Ima mnogo hibrida, sa različitim kombinacijama boja. Rastom stvara kompaktan žbun, visine do 2 m. Cveta do jeseni. Cvet joj je uglavnom crveno ljubičast, ima oblik suze, i privlači kolibrije. Potiče iz planinskom područja, i odgovara joj hladnija klima bez mnogo sunca.

Uzgoj fuksije

Fuksija se čini veoma krhkom i lako lomljivom, ali je jednostavna za gajenje. Višegodišnja je biljka, pa lako postaje trajni stanovnik bašte. Dobro raste uz druge biljke. U nastavku možete pročitati savete za njeno uspešno gajenje.

Plodored

Fuksija u prirodi raste pretežno u tropskoj i suptropskoj klimi i okružena je mnogim biljkama. Odgovara joj prisustvo ukrasnog cveća, može rasti na travnjacima, a takođe ispod listopadnog drveća, kao što su javor i breza. Dobro uspeva uz ukrasne biljke kao što su ukrasna kopriva, fitonija ili dalija, jer one dobro uspevaju i na mestima sa jako malo svetlosti. Prilikom sadnje, razmak između redova i pojedinačnih biljaka bi trebao biti oko 20 - 40 cm.

Zalivanje

Fuksija raste u vlažnim oblastima, pa je potrebno obratiti pažnju na njeno zalivanje. Po potrebi se može zalivati svakog dana, ali povremeno je potrebno provetriti zemlju. Ako je površina zemljišta suva, biljka se zaliva, a ako ima vode u zemlji, preskače se zalivanje. Zemljište mora imati dobru drenažu, kako se ne bi zadržavala suvišna voda. Kako bi se vlaga ravnomerno rasporedila, prskaju se listovi biljke. Ukoliko se biljka zagrejala na suncu, ne sme se zalivati hladnom vodom, već se sačeka da se ohladi do sobne temperature. Zaliva se kišnicom ili demineralizovanom vodom. Biljke koje rastu u zatvorenom prostoru povremeno treba tuširati slabim mlazom, koji imitira kišu.

Đubrenje

Fuksije koje se gaje u bašti, treba prihranjivati od proleća, pa do kraja leta, a one koje rastu u zatvorenom u saksijama, prihranjuju se na kraju leta. Koristi se tečno đubrivo sa dodatkom azota i kalijuma, koje je namenjeno sobnim ili balkonskim biljkama.

Razmnožavanje

Fuksije se razmnožavaju pomoću semena i reznica, ali gajenje iz semena je retko. Seme koje se nalazi u bobicama je sitno. Pre sadnje ga je potrebno očistiti i osušiti. Izlaže se niskim temperaturama pre setve, kako bi mu se povećala klijavost.

Razmnožavanje pomoću zelenih reznica je češće. Biraju se jednogodišnje stabljike, koje imaju vrh i bar tri zdrava lista. Pre sadnje se tretiraju supstratom za ukorenjivanje u kome se nalaze i mineralna đubriva. Potrebno ih je tretirati preventivno fungicidima i redovno zalivati.

Optimalna temperatura za ukorenjavanje je 17 - 21°C, a nakon ukorenjavanja se prihranjuju tečnim đubrivom. Ukorenjivanje traje do 2 meseca, u zavisnosti od uslova. U zatvorenom prostoru ukorenjivanje se obavlja od februara do marta, a na otvorenom od aprila do maja.

Presađivanje

Biljke koje se gaje iz semena često su previše gusto posejane. Fuksija je grmolika biljka i potrebno joj je najmanje 20 cm udaljenosti od druge biljke, pa se presađuju ako je razmak manji od toga. Koren je osetljiv, pa se mora paziti prilikom presađivanja da se ne ošteti. Biljke koje se gaje u saksiji se takođe povremeno moraju presađivati. Dok je biljka mlada, dovoljna joj je saksija prečnika 10 cm, ali starije biljke se moraju presaditi u veću saksiju.

Podmlađivanje

Biljka se podmlađuje tako što se u proleće uklanjaju osušene ili bolesne grane, kao i slabiji izdanci. U fazi cvetanja, uklanjaju se suvi cvetovi, da bi se podstaklo dalje cvetanje.

Zemljište

Fuksiji najviše odgovara zemljište dobre propusne moći, pa se zemlja meša sa peskom. Odgovaraju joj i humusna ili tresetna zemljišta koja se koriste za gajenje tropskih biljaka. Zemlja mora biti rastresita, kako bi koren mogao da se pravilno razvije. Ne voli kiselija zemljišta, koja utiču na boju lista.

Klima

Fuksija uglavnom raste u oblastima tropske klime, ali može uspevati i u hladnijim oblastima. Voli toplotu, ali ne i direktno sunce. Prirodno raste u planinskim predelima, pa joj odgovara i gajenje na većim nadmorskim visinama. Mora se voditi računa da ima dovoljno vlage i da je na zasenjenom mestu, kao i da se pred zimu unese u topliju prostoriju.

Sadnja fuksije

Kao ukrasna biljka za kuću, fuksija se uglavnom uzima kao već spremna sadnica sa razvijenim korenom, koja se može odmah posaditi na željeno mesto. Za one koji žele sami uzgojiti fuksiju, u nastavku donosimo savete kako to što uspešnije učiniti.

Vreme sadnje

Fuksija se sadi u proleće, kada je temperatura najmanje 15°C. Odrasla biljka dobro podnosi niže temperature, čak i mraz, ali da bi se ukorenila, treba joj viša temperatura.

Odabir podloge za sadnju

Fuksija se lako gaji iz sadnica, moguće je uzgojiti i iz onih koje u proleće uklanjamo sa biljke. Takve sadnice se lako ukorenjavaju, pa nije potrebno kalemljenje na drugu vrstu. Kalemljenje se vrši samo kod vrsta sa drvenastim stablom, kako bismo dobili hibride različitih boja.

Sadnja iz semena

Fuksija se retko gaji iz semena, ali je moguće odgajiti je i na ovaj način. Seme ima mali procenat klijavosti, pa se pre sadnje ostavlja potopljeno u vodi preko noći. Seje se u pomešano tresetno zemljište sa peskom, zatim se zalije i pokrije folijom. Posle nedelju dana se pojavljuju prve klice, folija se uklanja i biljka se zaliva redovno. Da bi se razvila, potrebna joj je temperatura od najmanje 20°C. Takođe se mora obezbediti i dobra drenaža, jer zadržavanje vode izaziva truljenje korena.

Sadnja sadnice

Fuksija se najčešće uzgaja iz sadnica. Sadnice treba da budu posađene u zasebnim kontejnerima, kako bi se koren razvijao pravilno, a najbolje je da budu stare do 6 meseci. Na otvorenom se sade tako što se iskopa rupa koja je dublja za 10 cm od izdanka, koji se polaže u nju i prekriva zemljom. Na ovaj način biljka se brže ukorenjuje i bolje je zaštićena. Biraju se zdrave sadnice određene vrste, kako se potencijalna zaraza ne bi prenosila na druge biljke.

Uzgoj u bašti

Fuksija je višegodišnja biljka i često se gaji u bašti. Sadi se u polusenci, na mestu zaštićenom od jačih vetrova. Odgovara joj društvo drugih biljaka, pa se često gaji u cvetnim lejama. Nije pogodna vrsta za kamenare. Zemljište na kom je posađena treba prekriti malčom, kako bi se održala vlažnost zemljišta i korovi držali pod kontrolom.

Uzgoj u stakleniku

Najbolji način za gajenje sadnica fuksije je u stakleniku, gde biljka može da ostane i čitave godine, uz dovoljnu količinu indirektnog svetla. U stakleniku se mogu obezbediti uslovi kakve ima u prirodnom staništu, i podići vlažnost vazduha prskanjem. Temperatura ne bi smela biti viša od 25°C, jer više temperature mogu izazvati prestanak cvetanja.

Uzgoj u saksijama

U saksijama se fuksija najčešće gaji u uslovima kontinentalne klime, kako bi preko zime mogli da je unesemo u topliju prostoriju. Razlikujemo dve vrste fuksija koje možemo gajiti u saksijama – uspravne i viseće. Uspravne dobro uspevaju u podnim saksijama, a za sadnju visećih koriste se viseće saksije. Zemlja mora biti dovoljno propusna, a tacna ispod saksije se uklanja, da ne bi došlo do zadržavanja suvišne vlage.

Biljke u saksijama se prihranjuju jednom mesečno, tečnim đubrivima, prilikom zalivanja, u periodu od proleća do jeseni. Ako se gaje na otvorenom, odgovara im zapadna ili istočna strana, u senci. U zatvorenom prostoru moraju imati svetlosti, ali ne direktne, jer previše direktnog sunca može izazvati sušenje listova i opadanje cvetova.

Održavanje i njega

U krajevima sa kontinentalnom klimom fuksija se malo teže održava kao višegodišnja biljka u saksijama. U nastavku donosimo savete za njeno gajenje.

Faza mirovanja

Fuksija ulazi u fazu mirovanja u novembru, ali to zavisi od vrste. Listopadne biljke gube listove i nije im potrebno dnevno svetlo, pa se mogu ostaviti da prezime u podrumu. Bitno je samo da temperatura ne bude ispod 10°C. Tokom tog perioda, supstrat se vlaži jednom mesečno, da ne bi popucao. Zimzelene vrste se unose u toplu i svetlu prostoriju. Trebalo bi izbegavati blizinu izvora grejanja i veštačkog osvetljenja. Temperatura bi trebala biti do 12°C, a biljku je optimalno zaliti jednom u mesec dana.

Održavanje zasada

Održavanje zasada fuksije koja se gaji u bašti podrazumeva uklanjanje odumrlih cvetova i uništavanje korova. U proleće se stabljika skraćuje iznad trećeg lista, da bi grm bio gušći. Korov se plevi ručno, kako se ne bi oštetila biljka.

Proređivanje

Optimalno rastojanje između dve biljke je oko 30 cm. Zasad je potrebno proređivati ako je ovaj razmak manji, kako bi se biljke pravilno razvile i kako bi se sprečila pojava i širenje bolesti. Proređivanje se obavlja ručno, kada je zemljište vlažno, kako bi se koren lakše izvadio. Biljka se nakon toga može zasaditi na drugo mesto.

Orezivanje

Ovoj biljci nije potrebno orezivanje, jedino se zbog boljeg rasta uklanjaju stare i bolesne grane. Izdanci se u proleće mogu skratiti na 3 cm dužine, da bi se odstranili delovi koje je oštetio mraz. U toku godine se ručno uklanjaju precvetali cvetovi, kako bi se pospešilo dalje cvetanje.

Berba

Fuksija ima plodove u vidu bobica, ali se one beru samo kod nekih vrsta. Sazrevaju u septembru i oktobru, pre nego što nastupi faza mirovanja. Bobice se beru ručno. Zrele su kada im je opna zategnuta, a unutrašnjost sočna. Mogu se sušiti na suncu 2 – 3 nedelje uz stalno okretanje, dok ne dođu do sadržaja suve materije od 20%.

Skladištenje

Bobice se skladište osušene, u zatvorenim posudama, u hladnoj i suvoj prostoriji i tako mogu ostati do dve godine. Takođe se mogu ukiseliti, i na ovaj način prerađene mogu stajati do 3 meseca.

Priprema za sledeću sezonu

Nakon što se fuksija ponovo vrati napolje, potrebno je odabrati zasenjeno mesto zaštićeno od vetra, da bi biljka mogla da se oporavi. Biljka će početi da tera nove izdanke, pa se stare i bolesne grančice uklanjaju. Takođe je biljci potrebno obezbediti i novi supstrat, kako bi što bolje rasla.

Bolesti

Fuksija je prilično osetljiva na bolesti, a najčešće na nju prelaze sa drugih biljaka. U nastavku možete pročitati koje su najčešće bolesti i kako se boriti protiv njih.

Rđa

Rđa je česta bolest livadskih i baštenskih biljaka i lako prelazi sa jedne biljke na drugu. Ova gljivična bolest napada listove biljke i dovodi do sušenja. Najlakše je prepoznati po crvenkastim flekama na listovima, nalik na rđu. Najbolje je biljke preventivno tretirati fungicidima. Takođe je prilikom sadnje važno napraviti dovoljan razmak među biljkama i povremeno ih proređivati, da bi se sprečilo širenje bolesti.

Siva plesan

Siva plesan je takođe bolest koja napada mnoge biljke, a izaziva je gljivica. Najčešće se javlja kada je vlažno i toplo vreme. Na listovima se javljaju sivkaste naslage i biljka posle izvesnog vremena odumire. Da se ovo oboljenje ne bi javljalo, potrebno je regulisati vlažnost zemljišta.

Odbacivanje cvetnih pupoljka

Odbacivanje cvetnih pupoljaka se događa kada se uslovi rasta naglo promene. Najčešće je reč o previše velikoj temperaturnoj razlici u proleće i kao posledicu, biljka odbacuje cvetove. Za ovo stanje ne postoji lek, jedino se preventivno deluje tako da se smanje temperaturni šokovi. Biljka se uglavnom oporavlja u roku od godinu dana.

Štetočine

U nastavku možete pročitati koje štetočine napadaju fuksiju i kako se od njih odbraniti.

Bela mušica

Bela mušica je najopasnija štetočina koja napada fuksiju. Reč je o malom insektu koji se nalazi na poleđini lista i tamo polaže jaja. Isisava sokove biljke, a ubacuje otrov, pa fuksija brzo podlegne napadu ove štetočine. Borba protiv bele mušice vrši se primenom insekticida.

Lisne vaši

Lisne vaši su štetočine mnogih biljaka, pa tako napadaju i fuksiju. Prepoznaju se kao crne gromuljice na cvetnoj dršci. Isisavaju sokove iz biljke i tako ugrožavaju njen rast. Ukoliko ih ima mnogo, mogu izazvati sušenje dela biljke, ili čak cele biljke. Uništavaju se prskanjem insekticidima.

Upotreba fuksije

Fuksija nema poznata lekovita svojstva, pa se gaji pre svega kao dekorativna biljka. Cvetovi su joj veoma dekorativni, a ukrštanjem se mogu dobiti i višebojni cvetovi. Poznata je ipak njena upotreba u kulinarstvu.

U kulinarstvu se koriste bobice fuksije, ali samo nekih vrsta. Najukusnije bobica ima vrsta Fuchus splendens, a ukus im je sličan limunu. U svežem stanju se uglavnom mešaju sa drugim voćem i služe za izradu kolača, a mogu se preraditi u pekmez, marmeladu ili džem. Sušene bobice se mogu dodavati alkoholnim pićima.

Zanimljivosti

Fuksija potiče iz oblasti tropske Afrike, pa je to uticalo da bude otkrivena dosta kasno. Otkrio ju je francuski oficir Minim na putovanju po Velikim Atilima. Zbog svojih ukrasnih cvetova se proširila po čitavom svetu. U Englesku su prvi put stigle u 18. veku, a u 19. veku su se mnogi takmičili u pronalasku cvetova što lepše boje.

Danas je na svetu poznato oko 2.000 sorti fuksije, koje se odlikuju raznovrsnom bojom i oblikom cvetova. U Velikoj Britaniji postoji takmičenje za najlepšu fuksiju, pod pokroviteljstvom Kraljevskog hortikulturnog društva.

 Foto: Albrecht Fietz / Pixabay