Žalfija (lat. Salvia officinalis) je poznata i kao kadulja. Naziv ove biljke potiče od latinske reči "salveo", koja znači zdrav, lekovit ili "ja sam zdrav". U suštini žalfija je žbun, visok oko 30-60 cm. Zbog lepih ljubičastih cvetova često se gaji gao baštensko cveće. Ima specifičan i jak miris koji čini žalfiju poželjnim začinom u kulinarstvu.
Žalfija raste u kamenjarima Mediterana, u niskim grmovima. U Srbiji žalfija najviše raste u istočnim predelima. Veoma je otporna na sušu. Dok je mlada, žalfija ima zeljastu stabljiku, a kao starija biljka pri dnu odrveni. Mladi izdanci žalfije su od svetlozelene boje do ljubičaste, prekriveni ređim ili gušćim dlačicama sivo-bele boje. Listovi žalfije su svetli, sa obe strane su obrasli dlačicama, jajastog do izduženo kopljastog oblika.
Cvet žalfije ja klasast i sastoji se od 2 do 8 cvetova, plave je, ružičaste ili bele boje i vrlo prijatnog mirisa koji privlači pčele. Plod žalfije je mahuna, okruglast, malo izdužen, širok oko 2 mm, a dug oko 2-2,5 mm. Kada seme žalfije sazre opna postane tvrda i bude od kestenjaste do tamno smeđe boje. Seme žalfije je klijavo 3 - 4 godine.
Eterično ulje se nalazi u celom nadzemnom delu biljke. Najviše eteričnog ulja ima u listovima žalfije. U osušenoj biljci od 1,6 do 2,7%.
Životni vek žalfije je od 5 do 7 godina. Žalfija klija pri temperaturi od 12 do 15°C, a može i pri temperaturi 6-8°C, ali onda klija malo sporije. Početni razvoj žalfije je veoma spor, retko cveta u prvoj godini, ali u drugoj godini procveta veoma rano. U uslovima kontinentalne klime cvetanje počinje početkom maja, a traje do kraja juna. Plodovi žalfije jako sporo sazrevaju, tek u avgustu, a berba je otežana zbog osipanja semena.
Vrste žalfije
Najpoznatije vrste žalfije su svakako grčka žalfija, uškasta žalfija
Grčka kadulja
Grčka kadulja (Salvia fruticosa Mill.) je morfološki najsličnija lekovitoj žalfiji (Salvia officinalis L.). Ova vrsta žalfije je višegodišnja žbunolika biljka, samonikla vrsta i rasprostranjena je u istočnomediteranskom bazenu, od Italije, Sicilije i Libije, pa preko Albanije i Grčke do zapadne Sirije. U Grčkoj se sreće dosta često. Raste od obale mora, pa do unutrašnjosti.
Može da bude visoka i do 120 cm. Listovi su jednostavni ili perasti sa 1-2 para ovalnih bočnih segmenata i s velikim duguljasto-eliptičnim vršnim segmentom na lisnoj peteljci. Cvat je jednostavan, slabije razgranat i sastoji se od nekoliko pršljenova sa cvetovima. Čašica je aktinomorfna, cevastog oblika, 5-12 mm dugačka, najčešće je ljubičaste boje, sitno dlakava. Venčić je dugačak 16-25 mm, ljubičast, retko kad beo. Grčka kadulja je medonosna i lekovita biljka. U Hrvatskoj je zaštićena Zakonom.
Uškasta žalfija
Uškasta žalfija (Salvia x auriculata Mill.) je hibridna vrsta, a nastala od lekovite kadulje i grčke kadulje. Ova vrsta žalfije ima jednostavno lišće, ponekad sa jednim ila dva bočna režnja pri bazi lista poput ušica, odakle i njen naziv. Cvat je jednostavan ili razgranat, cvjetne brakteje vrlo brzo otpadaju. Čašica je gotovo aktinomorfna, cevasta, zvonolikog oblika, dužine od 8-12 mm. Cela biljka je dosta dlakava.
Lekovita žalfija
Lekovita žalfija (Salvia officinalis L.) pripada grupi balkansko-apeninskih endemičnih vrsta. Prvi put ju je opisao Linné još 1753 godine. Lekovita kadulja je višegodišnji drvenasti polugrm, koji raste u visinu do 60 cm. Stabljike su joj uspravne ili polegle, sa mnogobrojnim fino-dlakavim granama, koje su tamno zelene boje. Koren ove vrste žalfije je dobro razvijen.
Listovi su na peteljci, nasuprotni, jednostavni, sa donje strane zelenkasti, zelenkasto-sivi, a s gornje strane srebreni i gusto dlakavi dok su juvenilni. Cvetovi su na 2-4 mm dugoj peteljci, u pazušnim prividnim pršljenima sa 5 do 10 cvetova, koji čine prividni sastavljeni klas. Čašica je dugačka 10-14 mm, dlakava, sa pet zubaca. Venčić je dugačak oko 35 mm, ružičaste, ljubičasto-plave boje, a retko kad bele boje. Plod je oraščić, kuglasto-jajastog oblika, 2-3 mm dugačak, tamno smeđe boje.
Lekovita kadulja cveta od marta do jula, zavisno od klimatskih uslova staništa, a cvetanje traje otprilike mesec dana. Ova vrsta žalfije raste najviše u obalnom području takvih zemalja, kao što su Slovenija, Hrvatska (Hrvatsko Primorje i Dalmacija), mediteranski deo Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Albanije. Takođe raste u južnoj Srbiji i na Kosovu, kao i u Makedoniji. U Grčkoj raste samo na kopnenom delu, a u Italiji u okolini Trsta.
Kultivirana je u područjima umerene kontinentalne klime sveta, tj u Ukrajini, Moldaviji, Nemačkoj, Slovačkoj, Bugarskoj, Rumunjskoj, Italiji, Velikoj Britaniji, Kanadi, SAD-u te u Turskoj, Indiji, Japanu, Indoneziji, kao i u Tanzaniji, Južnoj Africi, na Antilima, u Brazilu i u Australiji, na Novom Zelandu i u drugima. Pretpostavlja se da su je već stari Rimljani sadili po celoj Evropi, a sigurno je bila i u vrtovima srednjovekovnih samostana.
Crna žalfija
Ovo je biljka iz porodice usnača, Lamiaceae. Ima dlakave, razgranate grane do 120 cm u visinu. Listovi su nasuprotni, malo dlakavi, eliptični ili ovalni. Cvetovi su dvopolni, intenzivne crveno-purpurne boje, po dva cveta zajedno. Rasprostranjena je u Srednjoj Americi i severnom delu Severne Amerike.Uzgaja se kao ukrasna biljka. Odgovara joj drenirano, suvo ili vlažno tlo na sunčanom ili polusenovitom mestu.
Caradonna
Ovo je "bestseler" sorta žalfije, bez koje ne prolazi ni jedna baštovanska ižložba u Čelziju. Ima uspravne, tamne, gotovo crne stabljike gusto posute cvetovima sa ljubičasto-plavim venčićima i boje mastila čašicama.
Sadnja žalfije
Vreme sadnje
Za sadnju žalfije je najbolje proleće, iako se njeni listovi koriste tokom čitave godine, najbolja je letnja berba.
Priprema za sadnju
S obzirom na to da žalfija nekoliko godina ostaje na istoj parceli, posebnu pažnju treba posvetiti obradi zemljišta, koju treba odraditi pravovremeno i kvalitetno. Potrebno je uništiti sve korove, pogotovo višegodišnje.
Žalfiju treba saditi samo u zemljište koje je u jesen duboko preorano. Površinu zemljišta na proleće treba izravnati, a sve potrebne aktivnosti izvršiti sa što manje prohoda kako bi se u zemljištu očuvala vlažnost, akumulirana tokom zime. Na taj način dobijamo mrvičast setveni sloj a koji nam je potreban za setvu sitnog semena žalfije.
Sadnja iz semena
Žalfija se razmnožava semenom ili deljenjem starijih bokora. Na praksi se žalfija razmnožava semenom i to proizvodnjom rasada, ili direktnom setvom na parcelama. U proizvodnji rasada seme se seje u redove, i to na rastojanju od 10 do 20 centimetara. Setva u leje se obavlja krajem marta i početkom aprila, a niče za dvadesetak dana. Sadnice se na stalno mesto rasađuju u oktobru ili novembru mesecu.
Ukoliko se setva žalfije obavlja direktno na parceli, onda se setva može obaviti i sejačicom ili ručno. To se obavlja u aprilu. Za površinu od jednog hektara potrebno je 2-3 kilograma. Jesenja sadnja je bolja od prolećne, jer će se biljka bolje primiti i ukoreniti.
Sadnja sadnice
Žalfija se seje direktno ili se sadi proizvedeni zasad. Najkasnije do 15. marta obavlja se direktna setva, pošto joj je potrebno dosta vremena da nikne, te joj za početni rast treba prilično vode. Dubina setve je oko 1,5-2 cm, a razmak među redovima je 50 cm. Po dužnom metru reda bi trebalo biti 70-80 biljaka, pa je za to potrebno 10-12 kg semena po hektaru, s tim da je klijavost semena viša od 80%. Ako je setva obavljena u optimalnom roku, već prve godine usev se može kositi dva puta.
Ako se posadi rasad, u prvoj se godini sadnje usev se kosi jednom ili se ne kosi uopšte. U aprilu se u leje seje seme za proizvodnju rasada i potrebno ga je stalno zalivati kako bi se mogao presaditi u julu ili na jesen. Presađuje se rasad na razmak među redovima 70 cm, a u redu 40-50 cm. Zalivanje useva je obavezno, te je za proizvodnju sadnica po 1 ha potrebno 250-300 m2 leja i 0,5-1 kg semena.
Uzgoj u bašti
Žalfiju možemo uzgajati i kao saksijsku biljku u kući, tj na osunčanom prozoru. Ako listovi žalfije počnu da žute, to će značiti da joj treba više mesta i zemlje. Tu se može uzgajati do leta, a onda je potrebno presaditi u vrt. Do zime će se razviti, a u proleće je treba orezati. Listovi žalfije se beru pre cvetanja u aprilu, a cvet se ber u maju i junu. Pošto joj narastu novi listovi, mogu se brati cele godine. Žalfija se suši na senovitom i promajnom mestu. Cvet žalfije vole i pčele, te je njen med zato jedan od najkvalitetnijih.
Uzgoj u saksijama
Ako se žalfija obrađuje u posudama, onda je potrebno da je obezbedite maksimalnim mirom, jer će svako preuređivanje posude i premeštanje izazvati veliki rast stresa kod nje, što će uticati na rast i intenzitet cvetanja.
Zemljište
Žalfija dobro podnosi sušu, ali mlade biljke žalfije iz direktne setve za početni rast zahtevaju dosta vlage. Žalfija nije osetljiva na kvalitet zemljišta, a najbolje rezultate će dati na toplim humusnim zemljištima s dobrim vodno-vazdušnim režimom.
Temperatura
Visoke dnevne temperature pozitivno deluju na rast i gomilanje eteričnog ulja. Zime bez snega, ili zime sa jačim golomrazicama, mogu u kontinentalnim krajevima zemlje naneti veće štete mladom usevu, pa zato žalfija treba preventivno zagrnuti nakon drugog košenja. Žalfija je biljka toplog podneblja, ona klija pri temperaturi od 12 do 15°C, mada može i pri temperaturi 6-8°C , ali nešto sporije.
Dakle, ova biljka može da podnese i veoma niske temperature, ali hladno vreme i suvišnu vlagu ne podnosi. Višak vode je brzo guši, a koren lako truli. Nedostatak svetlosti i toplote u toku vegetacije nepovoljno utiču na sadržaj ulja u biljci.Odlično podnosi sušu.
Uzgoj žalfije
Plodored
Žalfija se, kao višegodišnja biljka, ne gaji u plodoredu. Na istom zemljištu ostaje 10 i više godina. Potrebno je voditi računa o predusevu kada se podiže kultura.
Zasad žalfije treba podizati nakon onih useva, posle kojih zemljište ostaje čisto od korova, te u rastresitom stanju. Možete ju saditi uz paradajz, šargarepu, jagode, kupus i ruzmarin.
Kao komšije, odgovaraju joj albicija, ruža, jorgovan i lavanda.
Izbegavajte sadnju uz krastavac jer će usporiti njegov rast i razvoj.
Zalivanje
Zalivanje žalfije treba da bude umereno, ni previše, ni premalo. Žalfija ne trpi puno vlage oko korena. Kada se žalfija uzgaja u saksiji, ili u bašti dovoljno joj je zalivanje jednom nedeljno.
Đubrenje
Da biste dobili dobar rod i eterično ulje neophodno je, pre nego što se oblikuje usev, jesenjim osnovnim đubrenjem uneti u zemljiđte oko 30-40 kg/ha azota i 80-100 kg/ha fosfora i kalijuma. Na proleće, pre početka rasta, treba uneti 30-40 kg/ha azota, koji će ubrzati nicanje i početni rast biljaka, a ostatak od 25-30 kg/ha azota odmah posle prvog košenja. Sledećih godina obavezno treba rano u proleće kultivacijom u zemljište uneti kombinaciju čistih hraniva NPK (po 40-50 kg/ha od svakoga) i zatim nakon prvog otkosa prihraniti sa 25-30 kg/ha azota.
Razmnožavanje
Žalfija se može razmnožavati na semenom i deljenjem starijih bokora. Način razmnožavanja deljenjem starijih bokora se ne primenjuje u širokoj praksi. Ovaj način razmnožavanja isti je u slučaju razmnožavanja lavande, buhača i drugih vrsta.
Održavanje i nega
Održavanje zasada
Nega zasada žalfije se sastoji od proređivanja i popunjavanja praznih mesta, prašenja, okopavanja, prihranjivanja, zaštiti od bolesti i štetočina i dr. Posebnu pažnju treba posvetiti nezi zasada u prvoj godini gajenja, jer je tada bitno pomoći biljci da se što jače razvije i razbokori.
Proređivanje žalfije se obavlja kada je zasad zasnovan direktnom setvom i u fazi kada biljka dobije 3-4 stalna lista. Uklanjanje suvišnih biljaka se vrši sa ciljem da se obezbedi normalan vegetacioni prostor za razvoj kulture. Pri proređivanju ostavljaju se najjače biljke, a rastojanje u redu treba da bude od 30 do 40 cm. Biljke, koje se dobiju proređivanjem, mogu da se koriste za popunjavanje praznih mesta. Ova mera je neophodna pošto je u pitanju višegodišnja kultura, a otklanja se i mogućnostpojave korova na praznim mestima.
Okopavanje i prašenje su obavezne mere nege pri kulturi žalfije. Odmah nakon nicanja useva ili primanja sadnica uništava se pokorica i iznikli korov. Kada se formiraju redovi, a to se dešava u fazi razvoja trećeg i četvrtog lista, dolazi do prvog međurednog kultiviranja - prašenja. Ova aktivnost se izvodi međurednim zaprežnim ili traktorskim kultivatorima. Posle prašenja zasad se ručno okopava između biljaka, a ako je seme posejano direktno na parcelu onda se istovremeno sa okopavanjem i proređuje.
Prašenje i okopavanje se obavlja po potrebi, ali obavezno je 2-3 puta tokom vegetacije. U prvoj godini gajenja okopava se više puta. To treba ponoviti najviše 3-4 puta. Stari zasad se obavezno okopava na kraju vegetacije, bilo kasno u jesen ili rano u proleće. Nega kultivacijom je obavezna zbog provetravanja zemljišta.
Rezidba
Orezivanje žalfiji nije preko potrebno. Naime, potrebno je uklanjati samo precvetale cvetove.
Berba
Žalfija je izuzetak od mnogih vrsta lekovitog bilja. Dok se veći broj bilja žanje u fazi cvetanja, žalfija se kosi nakon cvetanja. Pravi trenutak za žetvu kadulje je kad joj listovi dobiju srebrnkastu boju. Vremenski to bude kod nas otprilike krajem jula i početkom septembra, a u primorskim krajevima to bude početkom jula.
Berba žalfije se obavlja košenjem čitavog nadzemnog dela, na visini od oko 10 cm. To se mora obaviti pažljivo, kako odrvenjene stabljike ne bi oštetile mašine. Za prouvodnju lišća nadzemni deo se suši, a zatim odvaja stabljika od lišća. To se može obaviti mašinama pre sušenja.
Sušenje
Ližće žalfije se suši u zatvorenom prostoru, na promaju, ili u sušari, na temperaturi do 40°C.
Osušeno lišće se čuva na hladnom i mračnom mestu. Pakuje se lišće u papirnate ili jutane vreće. Važno pravilo za žalfiju, a i za druge vrste ke da se žetva ne sme obavljati dok je usev mokar od kiše ili rose. To treba da se obavi kada je lepo i suvo vreme.
U slučaju proizvodnje etarskog ulja, pokošenu masu treba ostaviti da provene, a potom je destilisati.
Bolesti
Žalfija veoma retko oboleva od bolesti, a kada se neke bolesti i pojave, onda one i ne izazivaju neke ozbiljnije štete da bi trebale da se primenjuju mere zaštite. Od gljivičnih oboljenja na žalfiji može da se pojavi pepelnica (Oidium erysiphoides Fr.) i pegavost lišća (Ascochyta vicina Sacc.). Osim na lišću, pegavost može da se pojavi i na stabljici (Phoma salviae Brun.).
Pepelnica
Pepelnica (Oidium erysiphoides Fr.) napada lišće, pa ćete primetiti promene u boji lista. Preporuča se suzbiti ju preparatima kao što su Bayleton, Sprol, Falcon, Kumulus i Kosan.
Pegavost lišća
Na listovima se javljaju okrugle tačke sa žutim rubovima koje se polako šire i postaju crne. Listovi se ubrzo osuše. Stabljike i koren, mogu se zaraziti i istrunuti. Te simptome uzrokuje gljivica koja se razvija u leto i jesen kad je vazduh vrlo vlažan. Potrebno je biljku istretirati sredstvom na bazi bakra i ponoviti postupak. Prihrana listova u leto ubrzava oporavak biljke.
Štetočine
Što se tiče štetočina, ovu biljku napadaju buvači (Halticinae), jedna vrsta sovica (Phytometra chrysitis L.), kao i neki drugi insekti. Ove štetočine ne pričinjavaju žalfiji neke veće štete. Upotreba insekticida je otežana, pošto je list maljav, te se teško oslobađa upotrebljenih sredstava.
Buvači
Buvači su male štetočine do 1 do 4 mm i hrane se lišćem. Po suncu i toplom vremenu buvači su vrlo živahni, skaču i grizu rupice na lišću. Ukoliko je karfiol manje razvijen, njegov rast je ugrožen. Suzbija se uklanjanjem biljnih ostataka, plodoredom, jesenjim oranjem, kao i insekticidima na bazi: deltametrina, bifentrina i slično.
Lisna sovica
Reč je o insekima koji polažu jajašca na listove biljke, a iz kojih kasnije ispile gusenice koje jedu listove i oštećuju biljke. Glavni simptomi ove štetočine su kružni nagrizeni delovi na listovima s tragovima izmeta. Gusenice su zelene boje, imaju tri para nogu na trbuhu, i tri para na grudima. Imaju tri do četiri generacije tokom jedne godine.
Upotreba žalfije
Žalfija ima raznoliku namenu, ali se najčešće upotrebljava za dobijanje eteričnog ulja. Čaj od žalfije služi za obloge za rane, kao i za ispiranje usta i grla radi dezinfekcije. Upotrebljava se žalfija i u kozmetičkoj, farmaceutskoj i prehrambenoj industriji. Žalfija ima jak fiziološki uticaj na vitalne organe čoveka. Potražnja za eteričnim uljem je svud u svetu, pa i kod nas sve veća, te se obnavljaju stari zasadi i stvaraju novi.
Zimnica
Kuhinja
U mesnoj industriji se koristi mlevena kadulja ili njeno eterično ulje, a kao dodatak mesnim prerađevinama zbog njene arome i njenih antioksidativnih sastojaka, a koji sprečavaju užeglost. U kozmetičkoj industriji eterično ulje žalfije se dodaje u zubne paste, vodice za usta i sapune.
Salvia officinalis je vrsta žalfije koja se najčešće koristi u kulinarstvu. Lišće žalfije ima jaku aromu, pa je zato dovoljna u malim količinama. Još su stari rimljani koristili žalfiju za kuvanje.
I danas se žalfija naširoko koristi u tradicionalnoj italijanskoj, ali i svetskoj kuhinji. Žalfija se prvenstveno koristi za pripremu teletine i svinjetine. Najpoznatije jelo sa njenom aromom je Saltimbocca na rimski način.(Saltimbocca alla romana), tj rolat od teletine, pršute i žalfije.
Po tradiciji, žalfija se koristi za pripremu različitih vrsta testenine, tj njoka i drugih pasti, tako što se listovi preprženi na maslacu zalivaju sosom. Neobičan i jedinstven ukus kod salata postići ćete posipanje salata svežim cvetovima ove biljke. Takođe, suvu žalfiju možete da koristite za aromu različitih peciva.
Zdravlje
Žalfija smiruje živce, opušta mišiće, poboljšava cirkulaciju. Takođe, žalfija pomaže kod otapanja masnog tkiva, reumatičnih oboljenja, gojaznosti, celulita, zastoja krvotoka i artritisa. Žalfija ima antibakterijsko, antivirusno i antifugicidno delovanje. Lekovit svojstva žalfije su zaista mnogobrojna. Kod spoljne upotrebe koristi se u vidu masti ili ulja, dok se za ostale bolesti pravi čaj ili tinktura od žalfije. Posebno je zdrav i koristan med od žalfije.
Glavni sastojak žalfijinog eteričnog ulja je tujon. Upravo on daje joj onaj snažan i karakterističan, te opojan miris na koji leti miriše ceo Mediteran. Zahvaljujući njemu žalfija deluje antiseptički. Međutim, isti taj tujon može biti opasan po središnji nervni sistem, kao i da ima negativne posledice po ljudsko zdravlje. Takođe, treba znati da želfiju ne smeju da uzimaju osobe, koje boluju od nesvestice, te osobe sa visokim krvnim pritiskom.
Oprezno treba da ga upotrebljavaju trudnice, dojilje, pa i deca, a tinkturu od žalfije/kadulje ne bi trebali da koriste nikako.
Niko ne bi smeo da je uzima duži vremenski period u većoj količini ili koncentraciji, pošto to može dovesti do uzrujanosti, ubrzanog pulsa, suvih usta, nesanice, kao i zamagljenja vida i nesvestica.
Neko opšte pravilo glasi da pripravci od žalfije u propisanim količinama u pojedinim slučajevima ne treba da se uzimaju više od mesec dana i da pauza treba da bude najmanje dve nedelje.
Estradiol koji se nalazi u ulju žalfije utiče na smanjenje vrednosti insulina. Takođe, pomaže kod artritisa, bakterijskih infekcija, otoka i infektivnih bolesti grla. Ulje žalfije nazivaju i "ulje srednje note" ili "žensko ulje". Žalfija sadrži alkaloide, flavonoide, tanine, urosolnu, oleinsku i hlorogenu kiselinu, vitamin P, vitamin PP, niacin, ptovitamin A, vitamin B1, nikotinsku kiselinu, fitonocide, uvaol, paradifenol.
Zanimljivosti
Žalfija je poreklom sa Mediterana, obala Sredizemnog mora. U određenim predelima Hercegovine i Crne Gore žalfija je veoma rasprostranjena.
Na Iberijskom poluostrvu je rasprostranjena podvrsta žalfije, kao što je lavandulifolia, a čije etarsko ulje ima skroz drugačiji hemijski sastav od dalmatinske žalfije.
Na Krimu i u planinskim predelima Male Azije rasprostranjena je podvrsta žalfije krupnih listova, tj ssp. major.
Žalfija u prirodi kod nas raste samo u Sićevačkoj klisuri. Tamo su pronađeni primerci sa velikim brojem cvetova, te je na osnovu tog otkrića, srpski botaničar, sredinom prošlog veka, definisao definiše posebnu podvrstu žalfije - S. officinalis subsp. multiflora. S obzirom na veliku udaljenost ovih populacija od glavnog areala na Jadranskom primorju, dugo se polemisalo o njihovom poreklu.
Zbog ostataka rimskog vojnog puta iznad mesta Sićevo smatralo se da je tu dospela slučajno i raširila se na pogodnom tlu, ali su novija istraživanja pokazala da se radi o prirodnim reliktnim populacijama.
Postoje zapisi, odnosno dokazi da su stari narodi koristili žalfiju sem kao lek, i u raznoraznim obredima. Tako su egipćani koristili žalfiju za balzamovanje i mumificiranje, a stari rimljani su imali čitav obred oko njeog branja. Američki indijanci su palili žalfiju na obrednoj vatri, te je nosili oko vrata prilikom ritualnog plesa.
Moguće je da i naziv "kadulja" dolazi od glagola "kaditi", pošto su je ljudi često koristi za kađenje, tj pročišćavanje svojih domova. Prema predanju, sv. Jovan Krstitelj je uz gospinu travu osvetio i kadulju, što je tim biljkama dalo na svetosti i večnoj nepromenjivosti.
Karlo Veliki je proglasio za državnu biljku, kada ju je uvrstio među 72 biljke koje se moraju obavezno uzgajati u seoskim, manastirskim i gradskim vrtovima, zajedno sa peršunom, matičnjakom, mirođijom i čuvarkućom.
Žalfiju su cenili i istočni narodi. Na primer, Kinezi su za sanduk žalfije nudili tri sanduka suvog čaja. Žalfija je tu slavu zaslužila prvenstveno svojim bezbrojnim lekovitim svojstvima.
Foto: petrafaltermaier / Pixabay
Ostavite odgovor